Научная статья на тему 'Outlooks concerned with short story genre evolution in classical Persian-Tajik prose'

Outlooks concerned with short story genre evolution in classical Persian-Tajik prose Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
622
59
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РАССКАЗ / ХИКОЯТ / ЭВОЛЮЦИЯ ЖАНРА / ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ПРОЗА / СТИЛИСТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ / РЕАЛИЗМ / SHORT STORY / KHIKOYAT / EVOLUTION OF GENRE / PERSIAN-TAJIK PROSE / STYLISTIC PECULIARITIES / REALISM

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарифова Умеда

В статье рассматривается процесс эволюции жанра рассказа в персидско-таджикской литературе. Согласно мнению ученых, рассказ (хикоят) как независимый жанр появился в таджикско-персидской литературе в XII веке. Со временем укрепляется место этого жанра в таджикско-персидской прозе. Такие прозаические произведения, как «Гулистон» Саади, «Весенний сад» Джами, «Бадаеъ-ул-вакае» Восифи, «Наводир-ул-вакоеъ» Ахмада Даниша содержат множество рассказов. Можно считать, что в течение веков жанр рассказа (хикоя или хикоят) служил делу воспитания людей, каждый писатель имел индивидуальный стиль.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЗГЛЯД НА ЭВОЛЮЦИЮ ЖАНРА РАССКАЗА В КЛАССИЧЕСКОЙ ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКОЙ ПРОЗЕ

The article dwells on the process of short story genre evolution in Persian-Tajik literature. In conformity with scientists ' opinion short story as an independent genre appeared in Persian-Tajik literature in the XII-th century. Later on the place of this genre (khikoyat) is fortified in Persian-Tajik literature. Such prosaic productions as «Guliston» by Saadi, «Spring Garden» by Djami, «Badaye-ul-vakaye» by Vosifi, «Navodir-ul-vakoye» by Akhmad Donish contain multitude of short stories. One can consider that in the course of centuries short stories (khikoyat) served a cause of upbringing of people; each writer possessing his own individual features.

Текст научной работы на тему «Outlooks concerned with short story genre evolution in classical Persian-Tajik prose»

УДК 821.21/22.0-3 ББК 83

НИТОХЕ БА ТАХАВВУЛУ ТАШАККУЛИ ЖАНРИ ХИКОЯ ДАР НАСРИ КЛАССИКИИ ФОРСУ ТОЦИК

ВЗГЛЯД НА ЭВОЛЮЦИЮ ЖАНРА РАССКАЗА В КЛАССИЧЕСКОЙ ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКОЙ ПРОЗЕ

OUTLOOKS CONCERNED WITH SHORT STORY GENRE EVOLUTION IN CLASSICAL PERSIAN-TAJIK PROSE

Шарифова Умеда,

унвонцуи кафедраи адабиёти муосири тоцики ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

Шарифова Умеда,

соискатель кафедры современной таджикской литературы ХГУ им. акад. Б. Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

Sharifova Umeda, lecturer of the department of modern Tajik literature under Khujand State University named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: umeda.2000@mail.ru

Ключевые слова: рассказ, хикоят, эволюция жанра, персидско-таджикская проза, стилистические особенности, реализм

В статье рассматривается процесс эволюции жанра рассказа в персидско-таджикской литературе. Согласно мнению ученых, рассказ (хикоят) как независимий жанр появился в таджикско-персидской литературе в XII веке. Со временем укрепляется место этого жанра в таджикско-персидской прозе. Такие прозаические произведения, как «Гулистон» Саади, «Весенний сад» Джами, «Бадаеъ-ул-вакае» Восифи, «Наводир-ул-вакоеъ» Ахмада Даниша содержат множество рассказов.

Можно считать, что в течение веков жанр рассказа (хикоя или хикоят) служил делу воспитания людей, каждый писатель имел индивидуальный стиль.

Key words: short story, khikoyat, evolution of genre, Persian-Tajik prose, stylistic peculiarities, realism

The article dwells on the process of short story genre evolution in Persian-Tajik literature. In conformity with scientists' opinion short story as an independent genre appeared in Persian-Tajik literature in the Xll-th century. Later on the place of this genre (khikoyat) is fortified in Persian-Tajik literature. Such prosaic productions as «Guliston» by Saadi, «Spring Garden» by Djami, «Badaye-ul-vakaye» by Vosifi, «Navodir-ul-vakoye» by Akhmad Donish contain multitude of short stories.

One can consider that in the course of centuries short stories (khikoyat) served a cause of upbringing ofpeople; each writer possessing his own individual features

Х,икоя хдмчун яке аз анвои насри бадей дар таърихи адабиёти форс-точик чойгох,и шоистаро ишгол намудааст. Баъзе адабиётшиносон бар инанд, ки хдкоя хдмчун жанри мустакили адабй дар карни XII ба вучуд омадааст ва намунах,ои барчастаю

MyKaMMaAH oh gap khto6h MyxaMMag Ab^hh ByxopoH «H,0Met-yA-xHK0ëT Ba AaBOMet-yp-puBOëT» 6a Ha3ap MepacaHg.

«X,hkoh, xhkoht, HaKA, Kucca, phboht, cyxaH, hk HaBt acapu эпнкнcт, kh Aax3a Ba xomtxoh MyxuMH 3HHgaruu HHCOHpo gap 6ap Merupag, -HaBHmTaacT aga6uëTmuH0c XygoK fflapu^OB (8, c.544). MyxaKKHKH H0M6ypga umyHHH gap MaKOAau gurapam HAOBa MeKyHag: «X,hkoh HKe a3 HaBtxou aga6uu KaguMTapuHH aga6uëTH $0pc-T0^HK Me6omag. Hcthaoxh xhkoh 6opu aBBaA gap «Ta^cupu Ta6apK» ucTH^oga mygaacT. Batgxo xhkohxo gap khto6xoh aga6K, TatpuxK, gHHH, TacaBBy^H 6apou TaKMHAH BOKeaxo Ba mapxu Maraa6, nyH BocuTau HaMOumy TacguKH aHgemaxou Tap6uHBH, h^thmoh Ba guHHH Ma3xa6K OMagaaHg» (9, c. 384).

XycaHHH Pa3M^y, MyxaKKHKH Bap3ugau эpонн, gap TaxKHKOTH xyg «Ahboh aga6K» xhkohtpo «a3 ahxo3h aga6K HaBte gocTOHH coga Ba ro^u6aH MyxTacap, BOKeK Ba coxTarä» (5, c. 123) Maxcy6 KapgaacT.

AKageMHK Hochp^oh CaAHMOB xhkohtpo hk HaMyHau KynaKH Hacpu $opcH-gapH MemyMopag, kh oh gap Ka^aMpaBH MoBapoyHHaxpy XypocoH gap acpu VIII oro3 ë$Ta, xycycuHTH cuHKpeTH gomTaacT. «Bo TaBa^yx 6a TaxaBByAH xaHpK Ba hcthkaoah komhah xhkoht, - TatKug MeKyHag H. CaAHMOB, - Buxaruxou ca6Ky yc^y6 Ba goupaxou MaB3y0TH yMgau oh MeTaBOH MyxuMTapuH xacoucu xhkohtpo gap naHg HyKTa Ta6aKa6aHgK Ba ^aMt6acT HaMyg» (6, c. 312). A3 pyu Ta6aKa6aHguu MyxaKKHK XHKOëTH acpuMHëHarHH ^opcuH to^hkh nyHHH 6ygaaHg:

1. ^HKOëTH naHgyax^OKK; 2. X,HKOëTH Ma3xa6H; 3.X,HK0ëTH TatpuxK-acoTupK; 4.^HKOëTH TaMcu^K; 5. X,HK0ëTe, kh pema gap ^apxaHru X,HHgu KagHMa gopaHg; 6.X,HKOëTH ^aTH$, kh Kapo6aT 6a AaTH$a gopaHg; 7. X,HK0ëTH Map6yT 6a 3HHgaruu myapoBy yKaAO Ba ax^u Ka^aM.

BapoH hc6oth Ta6aKa6aHguu Ma3Kypu xuKOëTH $opcH to^hkh Ha TaHxo a3 xhkohxoh MyxaMMag Ab^h, «ry.mcT0H»-H CatgK, «KaAHAa Ba ^HMHa»-u Komu^H, «BaxopucTOH»-H ^omh Ba gurap HaBucaHgaroHH Kac6H, 6aAKH a3 ocopu goHumMaHgoH Ba cuëcaTMagopoH, xaMHyH A6ypaKx0HH BepyHH, KaHKOByc, Hu3OMy^My^K hh3 HaMyHaxou xy6u xHKOHTxopo MeTaBOH OBapg, kh 6a acpxou X-XI MaHcy6 Me6omaHg. Maca^aH, gap «^06ycH0Ma»-H YHcypMao^HH KaHKOByc xhkohtxoh xe^e KyTox a3 maxcuHT Ba py3ropu A^^OTyH, MyxaMMag 3aKapuëu Po3H OBapga mygaaHg (4). ^ap «CuëcaTH0Ma»-u Hu30My^My^K xhkohtxo po^et 6a MyoMHAOTH aMup 60 goHHmMaHgoH, TO^upoH Ba xyHapMaHgoH gap^ ë^TaaHg (7).

A3 AHX03H Ma3MyHy MyxTaBO MyxuMTapuH Buxaruu xhkohtxoh Hu30My^My^K Ba YHcypMao^HH KaHKOByc gap oh acT, kh gap ohxo gap chmoh 6at3e maxcuHTxou TatpuxK xaMHyH maxcoHH ugea^K Ta^accyM ë^TaaHg, rapnaHg Tatpux MatAyM acT, kh xuc^aTxou gap hh ryHa xhkohtxo 3HKpmyga 6a xaMHH amxoc naHgoH MyBO^HK HecTaHg. Mya^AH^OH gap chmoh эmон pucoAaTxou h^thmoh Ba axAOKHH xygpo Ta^accyM HaMygaaHg. HyHornu, CyATOH MaxMygu 30ahm nyH nogmoxu ogHA TacBup ë^TaacT, 3epo Hu30MyAMyAK agAH moxoHpo MexocT. ^ap «^06ycH0Ma» xhkoht aHgap xhkoht hh3 MaB^yg acT. ^aMau ohxo HaKyupo MecuTOHHg, 6agupo MaxKyM MeKyHaHg Ba xe^e u6paT6axm Me6omaHg.

Myappux A6y6aKpu HapmaxK hh3 gap «Tatpuxu Byxopo» 6apou TacguKH ^HKpy aHgemaxoH xyg xhkohtxo OBapgaacT. HapmaxK gap 6opau TaKcuM KapgaHH Byxopo gap MHëHH Apa6 Ba A^aM H3xopu aKuga MeHaMOHg Ba xuKOHTe HaKA MeHaMOHg oug 6a ca6p. ^tHe ca6p nema 6uKyHH, BaKT 6ucëp MacouApo xa.ray MeHaMOHg.

«Ч,авомеъ-ул-хикоёт ва лавомеъ-ул-ривоёт» -и Авфй бештар аз ду хдзор хикоятро дар мавзуъхои мухталиф дар бар мегирад: сиёсй, ичтимой, маишй, хачвй...Х,икоятхои панду ахлокй дар бораи манофеи дустй ва сулх низ кам нестанд. Х,икоятхое хастанд, ки аз лихози шакл ва сабк ба такмил расидаанд, сужети мушаххасро фаро мегиранд ва анчом ёфтаанд. Х,икоятхо дар бораи ашхоси таърихй ва вокей - Мухаммад Закариёи Розй, Х,аким Фаррухй, Нушервони одил, Кисро, Арасту, Ахмади Сомонй, Хдччочи Юсуф, Бахром, Султон Махмуд...Х,икоятхои мочарой ва ишкй низ таваччухи Авфиро ба худ кашидаанд. Онхо дар асоси манобеи гуногун - асархои таърихй, сарчашмахои хиндй ва ривоятхои мардумй навишта шудаанд. Х,икоятх,ои тамсилй дар бораи вухушу туюр, хазандахо ва парандахо бо хикмат ва натичае аз онхо тасниф гардидаанд. Масалан, хикояте дар бораи мор, рубох, одам ва дарахт, зараррасонии азалии мор ва кумаки рубох, ба одами накукор накл карда чунин натича мегирад: «Ва фоидаи ин хикоят он аст, ки хар окил, ки тарики хазм сипарад, бар душман эътимод накунад ва хасми худро хор надорад ва чун бадхохро дар дасти боло дидй, пой бар сари у нех, то зиндагонй ба хуррамй ва шодй баъд аз хасм ба сар равад» (3, с. 490).

Нависанда дар хулосаи баъзе хикоятхо шеър меорад, ки хам мазмуни хикоя, матлаб ва гояи онро равшан месозад, хам хусни анчом аст.

Баъзе хикоятхо аз як саволу чавоб, яъне аз ду чумла иборат бошанд хам, маънии амикро дар бар мегиранд:

«Афлотунро гуфтанд:-Чй гуй, ки харгиз гамгин набошй?

Гуфт: Дил дар чизе набандам, ки аз дасти ман биравад...» (3, с.487).

Манобеи хиндй яке аз мухимтарин омилхои инкишофи хикоя дар таърихи адабиёти форс-точик гардидаанд. Дар ин бора на танхо хикоятхо дар бораи одамон, масалан, «Китоби Х,аким Синдбод» (а.ХП), балки кутуби хикоёти тамсилии Хусайн Воизи Кошифй «Калила ва Димна» ва Иноятуллохи Канбу «Бахори дониш» шаходат медиханд. Онхо аз хикоятхои кадими форсию хиндй ва худи муаллифон иборат мебошанд. Дар ин асархо вухушу туюр тасвир ёфта бошанд хам, хар кадоми онхо хуву хислат ва ахлоку одоби одамонро тачассум менамоянд. Чунон ки дар хикоятхои Мухаммад Авфии Бухорой саъваю пилу пашшаю гук, мор, дарахт ва рубох бо забони одамй харф мезананд, дар асархои Кошифй ва Канбу низ хайвонот ва парандагон мисли одамон гуфтугу ва муошират мекунанд. Аз хар як хикояти тамсилй натичахои судманд метавон бардошт, ки ба манфиати хонанда хохад буд.

Дар тараккиёт ва такомули хикояти классикй китобхои махбуби халкхои форсизабон - «Гулистон»-и Шайх Саъдй ва «Бахористон»-и Ч,омй накши бориз гузоштаанд. Дар хикоятхои Саъдй ва Ч,омй хакикати _хаёт тасвир ёфтааст. Устод Айнй навишта буд: «Х,акикатан хам Саъдй реалист аст. У на танхо дар хикояхои худ, балки дар шеърхои лирикии худ хам аз реал - аз хакикат дур нарафтааст. Ташбех ва истиорахои Саъдй хамагй табий ва мантикианд, дар асархои у чизеро намебинед, ки акл кабул накунад, ё ин ки монандаш дар олами зинда набошад ё нагузашта бошад» (1, с. 123).

Сабаби асосии мохияти реалистии хикоятхои Саъдй дар ин аст, ки у мамлакатхои Эрон, Арабистон, Осиёи Сагир, Миср, Шом, Хуросон ва Мовароуннахрро шитоб накарда саёхат намуд, бо хаёти халкхои гуногун аз наздик ошно гардид, аз хунарманду дехкон то шохону вазирон ва хуву хислати тамоми синфу табакахои чомеахои рангоранг ва муносибату муоширати байни онхоро окилона омухт, тахлилу чамъбаст кард ва хулосахои лозимй баровард. Азбаски Саъдй дониши амик,

^xoh6hhhh Bacet Ba ucTetgogu komhj gomT, TaBOHucT, kh gap xhkohtxoh xypg-xypg ^ax0H-^ax0H MatHH 6uryH^0Hag, cupaTH nogmox,OH, ax^OKH gapBemoH, $a3H^aTH KaHoaT, ^aBOugu xoMymH, umK,y ^aBOHH, 3at$y nupH, Tatcupu Tap6uHT, ogo6u cyx6aT Ba gurap MaB3yro Macta^axopo MaBpugu 6appacH Kapop 6uguxag.

Pea^H3MH CatgH gap TacBupu 06teKTHB0Hau BOKeaxo Ba э^оgн o6pa3xou hhcohh 3Oxup MemaBag. X,hkohtxoh u^THMOuam xaM, naHgy ax^OKuam xaM, TaHKugH-xa^BH, MyTOu6aam xaM Ma3MyHy moxhhth pea^HCTOHa Kac6 KapgaaHg. Fohxoh BaTaHxoxH, 6amapgycTH, aMHHHTy cy^xy ca^ox, gycTuro 6apogapuu xa^Kxou ryHoryHMumaT gap xhkohtxoh CatgH xe^e nypKyBBaTaHg.

A3 ^hxo3h ca6K Hacpu K^accuKH 60 metp OMexTa acT. nopnaxou MaH3yM 6emTap xaMHyH xy^oca Ba HaTH^au BOKeau 6aeHmyga ucTH^oga MemaBaHg Ba MaKcagy Maraa6u Myamu^po paBmaHy 6ap^acra u6p03 MegopaHg. X,aMHH yc^y6 gap xhkohtxoh «EaxopucT0H»-H ^omh hh3 phoh mygaacT, 3epo oh gap naHpaBHH «Ty^HcTOH» HHmo rapgugaacT. ^omh gap khto6h naHgy ax^OKHH «EaxopucTOH» xhkohtxoh u6paT6axme oug 6a xaeTH 0pu$0H, maxcuHTxou 6y3ypr, nogmoxoH, umyHHH xhkohtxoh guma3Hpe po^et 6a o^uxHMMaTH, umKy omuKH, xa3^y MyT0u6a OBapgaacT. .Hk ugga xhkohtxoh y gap 6opau PygaKH, OupgaBcH, Hocupu XucpaB, Hh30mh, CatgH, X,o$h3, KaMO^H Xy^aHgH Ba xaM3aM0HH xa3paTH H,omh A^umepu HaBoH Me6omaHg. «EaxopucTOH» hh3 OMexTau 3e6ou Hacpy Ha3M 6yga, Hacpam moupoHa acT, yHcypxou ca^tpo 3ueg $apo rupu^TaacT.

HyH cyxaH gap 6opau xhkohtxoh Hacpu K^accuKH MepaBag, HKe a3 Buxaruxou yc^y6uH ohpo 6oHg Ta3aKKyp gog, kh hh po6uTau xhkohtxo 60 Hacpu phbohth acT. ^ap Hacpu phbohth, Maca^aH, gap «Hop gapBem» xhkoht aHgap xhkoht nyH nagugau yc^y6u 6aeH paBmaH 6a Ha3ap Mepacag. ^smhh yc^y6 gap xhkohtxoh naHge a3 HacpHaBucoHH acpuMueHarHH $0pc-T0^HK guga MemaBag. HyHOHHH, acapu HMog ac-CarpH (a. XIII-XIV) «^aBoxup-y^-acMop» 60 xaMHH yc^y6 HuromTa mygaacT.

^apo6aTH yc^y6uH Hacpu kmcchkhh $0pc-T0^HK 60 Hacpu phbohth gap ca6KH ^upuKH hh3 aeH Merapgag. Ha TaHxo acapxou eggomTH, a3 Ka6u^u «Ca$apH0Ma»-H Hocup XucpaB Ba «Eagoet-y^-BaKoet»-H 3aHHugguH Boch^h, 6a^KH «Hop gapBem» 6apuH HaMoeHTapuH xuKoeTH Hacpu phbohth hh3 60 yc^y6u ^upuKH, HtHe a3 homh maxcu HKyM-TaxKHHrap O^apuga mygaaHg. ^ap xhkohtxo hh3 yc^y6u Ma3Kyp guga MemaBag. HaBucaHga xygam TatKug MeKyHag, kh oh xhkohtpo a3 Kace myHHgaacT, a3 HroH capnamMa rupu^TaacT e 6o$Taro coxTau xygam acT.

^ap 6ucep xhkohtxoh «ry.mcT0H»-H CatgH hh3 umTupoKH Mya.mH$ gap B0Ke0T TatKug e^TaacT Ba oh Ma6gau cy6teKTHBHH xhkohtpo TaKBHHT Me6axmag. Ycy^H MyKO^aMau HaBucaHga-TaxKHHrap Ba KaxpaMOHOHH xhkoht 6a Tap3H «Ty^TaM. Ty^T» cypaT Merupag, kh nyHHH acT:

«Ty^TaM:

-X,HK0HTH OH py6ox MyBO^HKH Kopu Tycr...

Ty^T: ffleppo MerupaHg» (10, c. 89).

fflaK^H gurapu yc^y6u ^upuKH «MaH» ry^TaHH HaBucaHga acT, kh hh3 gaxo^aTH $at0^0Hau ypo 6a BOKeau TacBupmaBaHga Ba TaKgupu KaxpaMOHH oh HumoH Meguxag.«TaHe naHg gap cyx6aTH MaH 6ygaHg, -MeryHg CatgH gap xuKOHTe, - 30xupu эmон 6a ca^ox opocTa Ba HKe a3 6y3ypr0H xycHH 3aHHe 6a^er gap xaKKH hh TOH^a gomT Ba ugpope MyaHHH Kapg» (10,c. 94).

Иштироки нависанда дар чараёни вокеахо на танхо падидаи услуби лирикист, балки нишонаи хакикатнигорй хам ба шумор меояд. Маълум мешавад, ки муаллиф хикоятро худ насохтааст, балки аз вокеият гирифтааст.

Х,амин тарзи баён дар хикоятхои «Бахористон»-и Ч,омй низ ба мушохида мерасад.

Сабаби заминаи вокей доштани бисёр хикоятхои классикй дар хамин аст, ки он нависандагон мушохидакорони нуктасанч ва сохибистеъдод будаанд. Андешахои моро хикоятхои ёддоштии Зайниддин Восифй (1485-1556) «Бадоеъ-ул-вакоеъ» тасдик карда метавонанд. Азбаски у аз айёми наврасию чавонй бо зиндагонии мардуми шахр-косибону хунармандон, шоирону санъаткорон, донишмандону фозилон ошно буд, рузгор ва хислату характери онхоро мохирона тасвир кардааст. Боз ба устод Айнй мурочиат менамоем : «Восифй як нависандаи бериё ва бо таъбири оммавии точикй «фуртакигуй» аст, - таъкид мекунад у дар мукаддимаи «Бадоеъ-ул-вакоеъ».- У дар навиштани ахволи худ, ахволи хамзамонон, дустон, ошноён ва хамсухбатони худ хеч чизро зери парда нигох намедорад. У аз кор фармудани таъбирхое хам, ки дар замони мо беадабона ба шумор мераванд, хеч ибо намекунад. Бинобар ин, мо дар «Бадоеъ-ул-вакоеъ» ахволи замони муаллифро ва характери шахсхои таърихии он замонро кушода, равшан ва «луччаку пустканда» мебинем...» (2, с. 21).

Х,икояхои Восифй вокей мебошанд ва аксарияти кахрамони онхо, мисли Ч,омй ва Навой, шахсиятхои таърихианд, ки нависанда олами маънавй, рафтору кирдор, хую хислат ва урфу одати эшонро реалистона нишон медихад. Дар адабиёти асримиёнагии форс-точик хикоятхои латифаомез ва нимтахайюлй хам вучуд доранд, ки бо хаёти маишии мардум аз ягон чихат наздик буданд. Масалан, дар хикоятхои « Рисолаи дилкушо»-и Убайди Зоконй (1270-1370) хаёти кашшоконаи муздурон бо чузъиёти таъсирбахш ба тасвир омадааст. Инчунин муносибатхои тарафайни намояндагони табакоти мухталифи чомеа тавассути мутоибаи нозук акс ёфтаанд. Нависанда ба эчоди образи чомеи хичогуи мохир Талхак муваффак гардидааст, ки нуксонхои хаёти ичтимой-маишй ва ахлокиро мавриди мазаммат карор медихад.

Х,икоятхои Убайди Зоконй мисли хикоятхои «Гулистон» ва «Бахористон» муъчазанд ва аз муколамахои кутох-кутохи нишонрас сохта шудаанд.

Дар адабиёти точики давраи маорифпарварй мазмун ва мухтавои танкидии хикоятхо пурзур гардиданд. Онхо асосхои зиддихалкии давлатдории амирони мангит, чахолатпарастии арбобони давлат ва уламои мутаассибро фош мекарданд. Х,икоятхои Ахмади Дониш (1826-1897)дар «Наводир-ул-вакоеъ», ^орй Рахматуллохи Возех (1817-1894) дар «Савонех-ул-масолик» ва Шамсиддини Шохин (1858-1894) дар «Бадоеъ -ул-саноеъ» зарурати як инкилоб ва тагйироти куллиро дар чомеа ва усули давлатдорй пешниход карданд. Агар хикоятхои Ахмади Дониш бо услуби реализми танкидй, Возех бо сабки очерку сафарнома таълиф шуда бошанд, хикоятхои хеле мухтасару кутохбаёни Шохин бо рамзу истиора, кинояву ташбехоти пушида, бо маколу зарбулмасал ва дигар суханхои нешдори пурмаънй навишта шудаанд.

Х,икоятхои Ахмади Дониш дар бораи фарзандони халки муздури Бухоро -Холмухаммад ва Шукурбеки «дузд» бо услуби романтикй руи когаз омадаанд. Онхо кувваи бузурги чисмонй ва диловарии халкро бо забони дар хамон замон нисбатан соддаи точикй ба риштаи тасвир кашидаанд.

Х,амин тарик, дар асрхои мухталифи рушди насри точикй-форсй хикоя ва ё хикоят мавкеи хоси худро дошт, ки исботи ин дар асархои бадей ва асархои дигари мансур ба касрат чойгир шудани хикояхо аст. Х,ар сохибкаламе ки майл ба насрнависй дошт, хатман аз ин жанр истифода мебурд. Агар манзалати хикояро дар наср бо манзалати

газал дар назм шартан баробар гузорем, хар ду хамсанганд. Чунки хар шоире даст ба гуфтани газал задааст ва хар носире ба гуфтани хикояте калам фарсудаасту он дар сафахоти даврон то ба мо мерос мондааст.

Калидвожах,о: уикоя, уикоят, насри форсу тоцик, тауаввули жанрй, хусусияти сабкй, реализм.

Пайнавишт:

1. Айнй С. Куллиёт. Ц. 11. - Душанбе: Нашриёти давлатии Тоцикистон, 1962. - 474 с.

2. Айнй С. Куллиёт. Ц. 13.-Душанбе: Ирфон, 1977.- 427 с.

3. Дурдонауои наср. Иборат аз чауор цилд. Ц.1.-Душанбе: Ирфон, 1987.-490 с.

4. Кайковус У. Цобуснома.- Тазкираи адабиёти бачагона. Ц. 3.- Душанбе: Mаоpиф, 1982.-350 с.

5. Размцу Х. Анвои адабй ва осори он дар забони форсй. Чопи севум.-Mашxlад: Mуассисаи чоп ва интишороти остони Кудси Разавй, 1376. - 203 с.

6. Салимов Н. Mаpxlалаxlои услубй ва тауаввули анвои наср дар адабиёти форсу тоцик (асруои IX-XШ).-Xуцанд: Нури маърифат, 2002.- 400 с.

7. Xоца Низомулмулк. Сиёсатнома. Ба тасуеуи Аббос Ицбол.-Теурон, 1320.-154 с.

8. Шарифов X. Хикоя. / Энциклопедияи адабиёт ва санъати тоцик. Иборат аз 3 цилд, Ц. 1. - Душанбе: СИЭСТ, 1988. - С. 461.

9. Шарифов X. Хикоя. / Энциклопедияи Советии Тоцик. Иборат аз 8 цилд. Ц. 8. -Душанбе: СИЭСТ, 1988. - С. 384.

10. Шерозй С. Mунтаxаби куллиёт. - Сталинобод: Нашриёти давлатии Тоцикистон, 1956.-417 с.

Reference Literature:

1. Ayni S. Collection of Compositions. V.11. - Dushanbe: State publishing-house of Tajikistan, 1962. - 474pp.

2. Ayni S. Collection of Compositions. V.13. - Dushanbe: Cognition, 1977. -427рр.

3. Pearls of Prose. In four volumes. V.1. - Dushanbe: Cognition, 1987. - 490 pp.

4. Kaykovus U. Kobusnoma as Anthology of Juvenile Literature. V.3. - Dushanbe: Education, 1982. - 350 pp.

5. Razmju H. Literary Types and its Literary Productions in the Persian Language. The third edition. - Mashhad: Qudsi Razavi publishing-house, 1376. - 203 pp.

6. Salimov N. Origin and Establishment of Prose Genre in Tajik and Persian Literatures ( IX-th - XIII-th centuries). - Khujand: Light of Education, 2002.- 400 pp.

7. Khoja Nizomulmulk. The Book about Politics. Under the editorship of Abbos Iqbol. - Tehran, 1320. - 154 pp.

8. Sharifov Kh. Story. / Encyclopedia of Tajik Literature and Art. In three volumes. V.1. -Dushanbe: The Central Scientific Editorial Board of the Tajik Soviet Encyclopaedia, 1988. -Р. 461.

9. Sharifov Kh. Story. / Encyclopedia of Soviet Tajikistan. In eight volumes. V.8. - Dushanbe: The Central Scientific Editorial Board of the Tajik Soviet Encyclopaedia, 1988. - Р.384

10. Sherozi S. Selected Compositions. - Stalinabad: state publishing-house of Tajikistan, 1956. -417 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.