Научная статья на тему 'ОЦЕНКА СОСТОЯНИЯ ЛИПИДНОГО СПЕКТРА КРОВИ У БОЛЬНЫХ С ИШЕМИЧЕСКОЙ БОЛЕЗНЬЮ СЕРДЦА'

ОЦЕНКА СОСТОЯНИЯ ЛИПИДНОГО СПЕКТРА КРОВИ У БОЛЬНЫХ С ИШЕМИЧЕСКОЙ БОЛЕЗНЬЮ СЕРДЦА Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
88
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Re-health journal
Область наук
Ключевые слова
ИШЕМИЧЕСКАЯ БОЛЕЗНЬ СЕРДЦА / АОРТОКОРОНАРНОЕ ШУНТИРОВАНИЕ / ЛИПИДНЫЙ СПЕКТР / ISCHEMIC HEART DISEASE / CORONARY ARTERY BYPASS / LIPID SPECTRUM / ЮРАК ИШЕМИК КАСАЛЛИГИ / АОРТА КОРОНАР ШУНТЛАШ / ЛИПИД СПЕКТРИ

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Максудов Оятилло Мухиббиллаевич, Атаханова Нилуфар Сайибжановна

Ишемическая болезнь сердца - это острое или хроническое поражение сердца, которое возникает в коронарных артериях из-за уменьшения или прекращения кровоснабжения миокарда. В некоторых случаях суженную область можно увеличить с помощью установки стента и баллонной ангиопластики, но часто требуется операция аортокоронарного шунтирования. Своевременное коронарное шунтирование предотвращает необратимые изменения сердечной мышцы, во многих случаях улучшает сократимость миокарда, увеличивает продолжительность и качество жизни. Комплексное клиническое исследование липидов, статуса коагуляции и ПОЛ у пациентов с ИБС, Американское исследование показало, что раннее обнаружение нарушения обмена липидов и ПОЛ могут помочь для выявление, лечение и профилактика осложнений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Максудов Оятилло Мухиббиллаевич, Атаханова Нилуфар Сайибжановна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE LIPIDIC SPECTRUM IN PATIENTS WITH ISCHEMIC HEART DISEASE WHO UNDERWENT CORONARY BYPASS

Coronary artery disease is an acute or chronic heart disease that occurs in the coronary arteries due to a decrease or interruption in the blood supply to the myocardium. In some cases, the narrowed area can be enlarged with stent placement and balloon angioplasty, but coronary artery bypass surgery is often required. Timely coronary artery bypass grafting prevents irreversible changes in the heart muscle, in many cases improves myocardial contractility, increases the duration and quality of life. A comprehensive clinical study of lipids, coagulation status, and LPO in patients with coronary artery disease who underwent CABG showed that early detection of lipid metabolism disorders and LPO can help to identify, treat and prevent complications.

Текст научной работы на тему «ОЦЕНКА СОСТОЯНИЯ ЛИПИДНОГО СПЕКТРА КРОВИ У БОЛЬНЫХ С ИШЕМИЧЕСКОЙ БОЛЕЗНЬЮ СЕРДЦА»

DOI: 10.24411/2181-0443/2020-10170

ОЦЕНКА СОСТОЯНИЯ ЛИПИДНОГО СПЕКТРА КРОВИ У БОЛЬНЫХ С ИШЕМИЧЕСКОЙ БОЛЕЗНЬЮ СЕРДЦА

Максудов Оятилло Мухиббиллаевич Атаханова Нилуфар Сайибжановна

Андижанский государственный медицинский институт

Ишемическая болезнь сердца - это острое или хроническое поражение сердца, которое возникает в коронарных артериях из-за уменьшения или прекращения кровоснабжения миокарда. В некоторых случаях суженную область можно увеличить с помощью установки стента и баллонной ангиопластики, но часто требуется операция аортокоронарного шунтирования. Своевременное коронарное шунтирование предотвращает необратимые изменения сердечной мышцы, во многих случаях улучшает сократимость миокарда, увеличивает продолжительность и качество жизни. Комплексное клиническое исследование липидов, статуса коагуляции и ПОЛ у пациентов с ИБС, Американское исследование показало, что раннее обнаружение нарушения обмена липидов и ПОЛ могут помочь для выявление, лечение и профилактика осложнений.

Ключевые слова: ишемическая болезнь сердца, аортокоронарное шунтирование, липидный спектр.

ЮИК БИЛАН ОГРИГАН БЕМОРЛАРДА ЦОН ЗАРДОБИДАГИ ЛИПИДЛАР СПЕКТРИ

ХОЛАТИНИ БАХОЛАШ

Юрак ишемик касаллиги - бу юракнинг уткир ёки сурункали зарарланиши булиб, миокардга ;он етказилишининг сусайиши ёки тухташи туфайли коронар томирларда юзага келадиган касаллик хисобланади. Айрим хдлларда торайган худуд стент киритиш ва баллон ангиопластика ёрдамида кенгайтирилиши мумкин, аммо купинча аортокоронар шунтлаш операция зарур булади. Уз ва;тида ;илинган коронар шунтлаш операцияси юрак мускулларининг ;айтарилмас узгаришларининг олдини олади, куп холатларда миокард ;ис;аришини яхшилайди, хаёт давомийлиги ва сифатини оширади. АКШ утказган ЮИК кузатилган беморларда липидлар, коогуляцион холат ва ЛПО комплекс клиник текшируви шуни курсатдики липидлар ва ЛПО жараёни алмашинуви бузилишини аниклаш касалликни эрта ани;лаш, даволаш ва асоратлари ривожланишин олдини олишга ёрдам беради.

Калит сузлар: юрак ишемик касаллиги, аорта коронар шунтлаш, липид спектри

THE LIPIDIC SPECTRUM IN PATIENTS WITH ISCHEMIC HEART DISEASE WHO UNDERWENT CORONARY BYPASS

Coronary artery disease is an acute or chronic heart disease that occurs in the coronary arteries due to a decrease or interruption in the blood supply to the myocardium. In some cases, the narrowed area can be enlarged with stent placement and balloon angioplasty, but coronary artery bypass surgery is often required. Timely coronary artery bypass grafting prevents irreversible changes in the heart muscle, in many cases improves myocardial contractility, increases the duration and quality of life. A comprehensive clinical study of lipids, coagulation status, and LPO in patients with coronary artery disease who underwent CABG showed that early detection of lipid metabolism disorders and LPO can help to identify, treat and prevent complications.

Keywords: ischemic heart disease, coronary artery bypass, lipid spectrum.

Мавзунинг долзарблиги. Юрак ишемик касаллигининг (ЮИК) хозирги вактда патофизиология ва патогенези етарлича урганилганлиги, тезкор

диагностика ва даволашнинг замонавий усуллари

ривожланганлигига ;арамасдан ушбу касалликдан улим холатлари

юкорилигича колмокда [1]. ЮИК натижасида улим холатлари ва ногиронлик каби холатлари купайиб бормокда. ХХ-Х1-асрларда юрак конттомир касалликлари

атеросклероз билан боглик асоратлари аввалгидай улим сабаблари ва иш кобилиятини йукотиш буйича биринчи уринни эгаллайди. Аортокоронар шунтлаш юрак коронар артериясининг шикастланган

атеросклерозидан олдинги анастомоз паёдо булишидаги ташрих (операция) хисобланади. Биринчи режали ташрих (операция) 1962 йили Америкада Дюка университетида бажарилган.

Статистик маълумотларга кура, АКШда деярли 97% 65 ёшдан ошган кишилар аортакоронар шунтлаш (АКШ) операциясидан кейин 5 ва ундан ошикрок; йиш яшайди [2]. Сунгги тадкикот тасдиклашича, бу операцияни бошидан кечирган беморларда стенокардия умуман йуколиши, ёки уларнинг тезлигии сезиларли камайиши мумкин [3]. Бугунги кунда юрак ишемик касалликлари ;он томир тизимининг энг куп таркалган патологияларидан бири хисобланади. Бахтга ;арши, беморлар сони йил сари ошиб бормокда. Юрак мускулларини ;он билан етарлича таъминлаб бера олмаслиги туфайли коронар артерия касаллиги о;ибатида унинг

шикастланиши келиб чи;мо;да. Дунёнинг етакчи кардиологлари ва терапевтлари бу холат билан дори таблеткалари ёрдамида курашмокда [4]. Аортокоронар шунтлаш хозиргача кескин хисобланиб, уз хавфсизлиги билан касалликка ;арши самарали усуллича колмокда. Х,озирги ва;тда перекисли эркин радикал жараёнлари, ички касалликларнинг

ривожланишига, шу жумладан атеросклерозни тезлашишининг асоси хисобланишига хеч кандай шубха йук. ЮИКда кондаги триглицеридлар

микдорини эркин ёг кислоталари ва холестерин микдорини ортиши билан кузатилади [5].

Тадкикотнинг максади. АКШ утказган ЮИК билан огриган беморларда конда липид спектри холатини урганиш.

Тадкикот объекти ва предмети. Биз илмий

текширишимизда 39-69 ёш оралигидаги беморларни назоратга олдик. Жаъми 40 та текширувга олиниб, 2 гурухга булиб олинди. I гурух - назорат гурух (15 та) согломлар, II гурух АКШ утказган ЮИК билан огриган (25 та).

Тадкикот натижалари ва мухокамаси. Бизга маълумки ЮИКни асосий омилларидан бу дислипидемия хисобланади. Клиник ва биохимик текширувлар шуни курсатадики, ЮИК, гипертония касаллиги ва кандли диабет каби хасталикларни усиб боришида липидлар алмашинувини бузилиши албатта боглик булади. Коннинг липид спектрига умумий холестерин (УХС), триглицерид (ТГ), юкори зичликдаги липопротеидлар (ЮЗЛП), паст зичликдаги

липопротеидлар ПЗЛП, ута паст зичликдаги липопротеидлар (УПЗЛП) ва атерогенлик индексини аниклаш киради. Бизнинг текширишларимиз мобайнида куйидагича натижалар олинди (жадвал № 1).

II-гурухда УХС-6,23±0,13

ммоль/л, назорат гурухга нисбатан УХС- 40,2%га ошган (расм № 1). ТГлар микдори 2,5±0,08 ммоль/л, I-гурухга караганда 16,2%га ортган.

ПЗЛПлар 3,7+0,12 ммоль/л гача сезиларли бу I-гурухга нисбатан 46%га ошганлиги аникланди. УПЗЛПлар курсаткичлари эса 0,77+0,02 ммоль/л булиб, 30,5%га назорат гурухга нисбатан юкори булган. АИ курсаткичи 3,57+0,11 бирлик, бу I-гурухга нисбатан 38%га юкори (Р<0,05).

^agBan 1.

TeKmupu-naeTraH 6eMop^apga k;OH 3apgo6HgarH ^Hnug^ap cneKTpu_

Irypy; II rypy;

yxc 4,6+0,2 6,23+0,13*

Tr 1,44+0,1 2,5+0,08*

1,6+0,09 0,91+0,02*

n3^n 2,05+0,16 3,7+0,12*

yn3^n 0,36+0,02 0,77+0,02*

AH 2,18+0,12 3,57+0,11*

H30;: *-P<0,05 Ha3opaT rypy;HHa HHc6aTaH $apn;.ftap HmoHH^H^HrH.

yxc

I-rypys Ha3opaT Il-rypyx

PacM 1. TeKmHpH^aeTraH rypyx^apga k;oh 3apgo6HgarH xo^ecrepHH gapamacu

KypcaTKHH^apH

II3JIII

I-rvpyx HaiopaT Il-rvpyx

Расм 3. Текширилаётган гурухларда к;он зардобидаги ЮЗЛП курсаткичлари

Шундай килиб, олинган натижалар АКШ утказган ЮИК билан хасталанган беморларда липидлар алмашинувининг бузилиши: УХС, ТГ, ПЗЛП, АИнинг ортиши ва ЮЗЛПнинг сезиларли пасайиши билан ифодаланди. Гипертриглицеридемия ва гиперлипопротеидемия даражаси ЮИК, атеросклероз ва КД хасталиклар хавфини ортишига олиб келиб, бу холат беморларнинг ёши ортиши билан купайиши кузатилмокда.

Хулоса: Бизнинг текширишларимиз мобайнида куйидагича натижалар олинди.

1. АКШ утказган ЮИК билан хасталанган беморларда ушбу паталогияни учраш частотаси, яъни энг куп 50-69 ёш орасида булиб 75%ни ташкил килган. Ушбу паталогияда сезиларли дислипидемия холати аникланди.

2. Триглицеридлар 1,8 баробарга юкори булган, ЮЗЛП курсаткичлари эса 1,6 баробарга пасайган.

3. II-гурухда назорат гурухга нисбатан УХС- 40,2%га, ТГлар микдори 16,2%га, ПЗЛПлар 46%га, УПЗЛПлар курсаткичлари эса 30,5%га юкори булган. ЮЗЛП 41,1%га курсаткичлари пасайган, (Р< 0,05).

АДАБИЁТЛАР:

1. Козловская И. Ю., Щитов В.Н., Самойленко Л.Е. Нарушение симпатической иннервации сердца у больных с острым инфарктом миокарда и нестабильной стенокардией. // Кардиология. -М., 2014.-№7.-С.46-52.

2. Королева О.С., Затейщиков Д.А. Биомаркеры в кардиологии: регистрация внутрисосудистого воспаления. // Фарматека. - М.,2007. - № 8/9. - C. 30-36.

3. Uzui H Harpf A, Liu M, et al. Increased expression of membrane type 3-matrix metalloproteinase in human atherosclerotic plaque: role of activated macrophages and inflammatory cytokines //Circulation. 2012;106:3024-3030.

4. КислякО.А., БолотовА.В. Возможности применения метаболической терапии при гипертонической энцефалопатии// Cons Medicum. 2006, № 7, с. 5-9.

5. Н.С.Атаханова. «Частота факторов риска сердечно-сосудистых заболеваний среди населения Ферганской долины». Журнал Re-Health 3.2 (6), С.1.

6. Юлдашева Г. и др. ГОРМОН ЛЕПТИН, ЕГО ФУНКЦИИ И ЗНАЧЕНИЕ В ОРГАНИЗМЕ //Re-health journal. - 2020. - №. 2-3 (6).

7. Эргашева З. и др. ОМЕГА-3 И БИОХИМИЧЕСКИЕ ПРОЦЕССЫ ВОСПАЛЕНИЯ В ОРГАНИЗМЕ //Re-health journal. - 2020. - №. 2-3 (6).

8. Абдурахимов А. и др. COVID-19: ПАТОГЕНЕЗ И ВОЗМОЖНЫЕ РЕШЕНИЯ ПРОБЛЕМЫ (ОБЗОР ЛИТЕРАТУРЫ) //Re-health journal. - 2020. - №. 2.2 (6).

9. Арзикулов А. Ш. и др. ЭФФЕКТИВНЫЕ МЕТОДЫ ЛЕЧЕНИЯ СТЕНОКАРДИИ //Re-health journal. - 2020. - №. 3.

10. Умарова М. и др. РОЛЬ ЭНДОКРИННЫХ ИЗМЕНЕНИЙ И ОЖИРЕНИЯ В ПАТОГЕНЕЗЕ И ВОЗНИКНОВЕНИИ ПСОРИАЗА //Re-health journal. - 2020. - №. 2-3 (6).

11. Джалалов Р. и др. ПАТОФИЗИОЛОГИЯ БОЛЕЗНИ ПАРКИНСОНА И ЭФФЕКТИВНОСТЬ ЕЕ ЛЕЧЕНИЯ //Re-health journal. - 2020. - №. 2-3 (6).

12. Вахобов Л. и др. ЛЕЧЕНИЕ КОЛОРЕКТАЛЬНОГО РАКА И РОЛЬ ВИТАМИНА D В ЭТОМ ПРОЦЕССЕ //Re-health journal. - 2020. - №. 2-3 (6).

13. Ахмедов Ш. и др. ВЗАИМОЗАВИСИМОСТЬ ЛЕПТИНА, ИНСУЛИНОВЫХ ГОРМОНОВ И ОЖИРЕНИЯ //Re-health journal. - 2020. - №. 2-3 (6).

14. Салиева М. и др. АКТУАЛЬНОСТЬ ЛЕЧЕНИЯ АПЛАСТИЧЕСКОЙ АНЕМИИ //Re-health journal. - 2020. - №. 2-3 (6).

15. Кахаров З. А., Абдурахимов А. Х., Нурёгдиева М. ПРОБЛЕМА ПИТАНИЯ ДЕТЕЙ ГРУДНОГО ВОЗРАСТА: ВСЕ ЗАВИСИТ ОТ НАЧАЛА //Re-health journal. - 2019. - №. 4.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.