Научная статья на тему 'ОТРАЖЕНИЕ ТРАДИЦИИ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ САСАНИДОВ В "НАСИХАТ-УЛ-МУЛУК" МУХАММАДА ГАЗОЛИ'

ОТРАЖЕНИЕ ТРАДИЦИИ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ САСАНИДОВ В "НАСИХАТ-УЛ-МУЛУК" МУХАММАДА ГАЗОЛИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
98
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МУХАММАД ГАЗОЛИ / "НАСИХАТ-УЛ-МУЛУК" / САСАНИДЫ / АНУШЕРВОН СПРАВЕДЛИВЫЙ / ТРАДИЦИИ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ / ПАДИШАХ / ВЕЗИРЬ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Бурхонов Саидориф Саидмухамадович

«Насихат-ул-мулук» («Наставление правителям») Мухаммада Газали содержит уникальные сведения о морали, политике, основам государтства и права и сообщает об истории и традиции государственности предков таджикского народа. В ней отражены взгляды автора об справедливом и мудром правлении, морали правителей, качествах министров и других чиновников государства. Автор статьи на основе сведений названного трактата анализирует сообщения Мухаммада Газоли о некоторых традициях государственного управления сасанидской династии, в том числе справедливом правлении, щедрости, осведомленности о состоянии дел в государстве и дворцовых делах, справедливом налогооблажении, заступничестве, проведении научныхсборищ, качествах министра, посла, хаджиба и других госдураственных чиновников и доказывает, что некоторые из перечисленных сведений Мухаммада Газоли являсь уникальными не встречаются в других источникахи автор тракта высоко оценивает традиции государственности Сасанидов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION OF THE TRADITION OF SASANID STATEHOOD IN "NASIHAT-UL-MULUK" OF MUHAMMAD GHAZOLI

«Nasihat-ul-Muluk» (Instruction to the rules) Muhammad Ghazoli contains unique information about morals, politics, the basics of state and law and tells about the history and traditions of statehood of the ancestors of the Tajik people. It reflects the authors just and wise rule, the morals of the rulers, the qualities of ministers and other officials of the state. The author of the article based on the information mentioned treatise analyzes the messages Muhammad Ghazoli about some of the traditions of state control of the Sassanid dynasty, including the fair bounty, awareness about the state of affairs in the state and palace affairs, fair taxation, intercession, scientific gatherings, the qualities of the minister, ambassador, hajib and other government officiary, and proves that some of these information Muhammad Ghazoli as a unique not found in other sources and the author tract appreciates the traditions of statehood of the Sassanids.

Текст научной работы на тему «ОТРАЖЕНИЕ ТРАДИЦИИ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ САСАНИДОВ В "НАСИХАТ-УЛ-МУЛУК" МУХАММАДА ГАЗОЛИ»

MATERIAL AND LIVING SUPPLIES OF MILITARY SERVICES IN BUKHARA EMIRATE

The article examines the material and social life of the military of the Emirate of Bukhara in the late XIX - early XX centuries, information about which is obtainedfrom the archives of the Emir of Bukhara.

In this context, the situation of the army, the military status of soldiers, the form of commanders, the formation of new military units, the payment of salaries and expenses of military units of the Emirate of Bukhara is reflected.

The level of implementation of military discipline, tactics and military strategy of soldiers during the reign of the Mangit emirs is also analyzed.

Keywords: Soldiers, barracks, military units, military rules, Saturday soldiers, military salaries, Bukhara emirate.

Сведения об автора:

Султонзода Бехзод Султони — старший преподаватель-методист факультета №4 Академии МВД Республики Таджикистан, капитан милитсии

About the author:

Sultonzoda Behzod Sultoni - senior teacher-methodologist of the faculty No. 4 Of the Academy of the Ministry of internal Affairs of the Republic of Tajikistan, captain of the militia

ИНЪИКОСИ РУСУМИ ДАВЛАТДОРИИ СОСОНИЁН ДАР «НАСИХАТ-УЛ-МУЛУК»-И МУ^АММАД ГАЗОЛЙ

Бурхрнов С.С

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Fафуров

Халкхои эронизабони ахди кадим дорои хонадонхои хукуматгир ва давлатхое буданд, ки бе муболига аз кудратмандтарин императорихои даврони хеш ба хисоб рафта, то андозае ба раванди таърихи башарият таъсир расонидаанд. Аз кабили чунин сулолахо ва давлатхои пуриктидор Пешдодиён, Каёниён, Х,ахоманишиён, Ашкониён ва Сосониёнро номбар кардан мумкин аст.

Дар радифи давлатхои номбурда императории Сосонй мавкеи хоссаеро дорост. Зеро хонадони Сосонй дар тули наздик 430 сол дар каламрави хело фарох хукмронй карда, бо абаркудратхои замона аз кабили императорихои Риму Византия, Х,айтолиёну ^ушониён, Хоконатхои Турку Хазар гохе бо мадорову гохе бо шамшер якчоя кисмати аз лихози тамаддун пешрафтаи чахонро идора менамуд.

Пас сабабхои чунин дуру дароз ва бомуваффакона хукмронии Сосониён дар чист? Чй гуна эшон тавонистанд, ки зиёда аз чахор аср яке аз куввахои кутбнамои замони хеш бокй бимонанд?

Ч,авобро ба ин саволхо то андозае дар осори пахлавй, ки он бешакк таргибкунандаи сиёсати пешгирифтаи подшохони Сосонй ва таъриху фарханги халкхои эронитабор мебошад, таърихномахои муаллифони румй, сурёнй ва армании хамон замон пайдо кардан мумкин аст.

Оид ба хукмронии Сосониён аз рисолахои таърихию адабии курунивустоии арабу форс низ метавон маълумоти фарвон ба даст овард. Дар ин чода андарзномахо, ки дар хамон замон хеле маъмул гардида буданд истисно нестанд.

Аз зумраи онхо рисолаи Имом Абухомид Мухммад ал-Газолй «Насихат-ул-мулук»-ро ном бурдан мумкин аст. Мухаммади Газолй дар замони нашъунамо ва ибтидои таназзули давлати абаркудрати Салчукиён зиндагй карда, аз вазъи давлату русуми давлатдории салчукиён ва ахволи мардум ба хубй огахй дошт. Бар замми он Газолй сазовори лакабхои ифтихории «Зайну-д-дин» ва «Хуччат-ул-ислом» гардида, дар назди хокимони салчуки низ сазовори обруи этибор гардида буд. Макому мартабаи у то дарачае расида буд, ки беибо ба подшохон андарз мегуфт, то онхоро ба рохи рост равона созаду ба василаи хукмронии боадолатонаи онхо ахволи мардумро бехтар гардонад. Чун ахли ин хонавода ба монанди баъзе аз дигар сулолахои туркзабони замона дорои аслу насаби шохй набуданд ва намегавонисганд такя ба тачрибаи мулкдории ачдоди хеш бикунанд, лочарам Газолй дар «Насихат-ул-мулук»-у дигар рисолахояш ва хомии у Низомулмулк дар «Сиёсатнома» аз хаёти хулафои араб, хоссатан хулафои рошиддин мисолхо овардаанду давлатдории хонадонхои тоисломй ва мусалмони эронитабор, асосан Сосониён ва Сомониёнро намунаи ибрат арзёбй намудаанд.

Дар «Насихат-ул-мулук», ки ба султон Мухаммад бни Маликшохи салчукй фиристода шудааст, дар катори масъалахои гуногуни ахлокию сиёсй назари Газолй ба мухимтарин рукнхои давлатдорй, хоссатан давлатдории Соониён баён карда шудаанд. Аз ин нуктаи назар карор додем, ки ахбори «Насихат-ул-мулук»-ро оид ба русуми давлатдории хонадони Сосониён мавриди мухокима карор

дихем. Зеро, то бa хол ин мaкзyъ бa тaвpи пyppa Ba aз нyктaи нaзapи тaъpихшиноcй бa pиштaи тзхкик кaшидa нaшyдaacт.

Мухдммзд Faзолй низоми дaвлaтдоpиpо бa якчaнд пояхо ycтyвоp медихад, ки мухимгарин онхо aдолaт acт. As ин лихоз aBBan хзмин мacъaлa дap «Нacихaт-yл-мyлyк» бappacй кapоp додa шyдaacт. Мyaллиф хзнгоми бaёни мaкзyи aдолaти подшох бa рузгор Ba кору тйкори подшохони оpиёитaбоp бо хуоти тaвaччyх мyноcибaт тард^ aß чумлз нaвиштaacт: «Aндap тзъриххо чунин aCT, ки чзхор хззор cол олaмpо мугон доштaнд Ba мaмлaкaт aндap хонaдони эшон буд, Ba зз 6зхри он бимонд, ки миёни paъият aдл кapдaндй Ba paъиягpо нигох доштaндй aндap кеши хеш чaвpy cитaм paво нaдоштaндй Ba чзхон бa доду aдл ободон кapдaндй.

Ba дap хaбap омaдaacт, ки Худой Тaъоло бa Д^уд пaЙFaмбap Ba^ кapд, то Довyд кaвми хешро бигуяд, то зхли Aчaмpо дaшном нaдихaнд, ки «эшон он тагане бyдaнд, ки чзхон ободон кapдaнд, то бaндaгони мaн дap вaй зиндaгонй мекутанд»« [3, c.40].

Ин нyктa дap ошри шоир Ba мyгaфaккиpи тaвонои фоpcy точик Нуриддин Aбдyppaхмони Ч,омй низ дучор меояд. Мaвcyф «Бaхоpиcтон»-и бехaзонaшpо дap мaвpидхои лозимa бо овapдaни миcоле чaнд aз РУЗГОРИ подошохони тоиcломии ХЗЛКХОИ эpонитaбоp зеб додaacтy aFлaби ин K^cca^ aз ТЗЧРИ6ЗИ дaвлaтдоpии Соcониён гиpифтa шyдaaнд.

Дap тaвоpих чунон мacтyp acт, ки, - нигоштaacт y, - тнч хззор cол caлтaнaти олaм тaaллyк бa гaбpонy мyFOн дошт Ba ин дaвлaт дap хонaдони эшон буд, зеро бо paоё a^ мекapдaнд Ba зулм paво нaмедоштaнд.

Дap хaбap acт, ки Худои тaоло бa Довyд, aлaйx,и-c-caлом, Ba^ кapд, ки кaвми хешро бигуй, ки подшохони Aчaмpо бaд тагуянду дaшном нaдихaнд, ки эшон чзхонро бa aдл ободон кapдaнд, то бaндaгони мaн дap вaй зиндaгонй кyнaнд [5, c.36].

Бa Faйp aз он, ки ин гуфтзхо бaёнгapи aдлпешaгии подшохони кaдимa aCT, моро водоp меcозaд тaхмин кунем, ки Faзолй Ba Ч,омй aз як capчaшмa иcтифодa бypдaaнд Ba ё «Нacихaт-yл-мyлyк» яке зз мaнбax,оест, ки Ч,омй хзнгоми нaвиштaни «^хористок» зз он 6зхрз бapдоштaacт. Зеро, «^хористои» aз рузгори подшохони Aчaм боз якчaнд мишлхоеро дучор омaдaн мумкин acт, ки онхо дap «Нacихaт-yл-мyлyк» низ дидa мешaвaнд.

Aбypaйхон Берунй хзм дap ришлзхои гyнногyнмaкзyяш борхо бa мacъaлaaи aдлпешaгию paъиятпapвapии хонaдони Соcониён ишоpa кapдaacт. Мacaлaн мaвcyф хaнгоми муйяянкунии cолхои хyкyмaти подшохони Aшконй чунин мегуяд: «... подшохй Ba фapмонpaвой дap дaвpaи Соcониён мyнтaзaм буд, вaле дap aйёми Aшкониён мyзтapиб Ba дapхaм бapхaм буд» [2, c.148].

Х,ини бappacии мacъaлaи caбaби бa миён омaдaни тaъpихи (cолшyмоpй) aмиpaлмyъминин Муътззид Биллохи Aббоcй бошaд, Берунй бо истинод бa кигоби Aбyбaкpи Сулй «Aвpок» Ba pиcолaи Хзмззи Иcфaхонй рочеъ бa Нaвpyз Ba Мехргон aз зaбони хaлифa aл-Мyтaвaккил чунин нигоштaacт: «... мaн хaм нaметaвонaм aз pycyмy одaти подшохони Эрон по берун нихaм. Ba бо он ки подшохони Эрон мзрдуми боогифa Ba paиятпapвap бyдaнд Ba бa здл мaшхypи чaхониён Ba хaмвоpa дap кори мapдyм нaзap доштaнд... « [2, c.51].

Чун cyхaн зз aдлy доди подшохон меpaвaд aввaлин иcме, ки бa хогир меояд Хycpaви Aнyшеpвон мaъpyф бa Aнyшеpвони Одил acт. Шояд бaшapият aз зyмpaи подшохони Faйpимycaлмон aз y дидa боaдлтap подшохеро дap ёд нaдоштa бошaд. Aгap бa нaвиштaхои гyзaштaгони хеш бовap кунем, aдолaти y хaтто aз чониби ПaЙFaмбapи Aкpaм Мyхaммaд(c) бaхои бaлaнд гиpифтaacт.

Ин нyкгa дap «Нacихaт-yл-мyлyк» низ бa нaзap меpacaд. Мyaллиф мaхcyc тaъкид кapдaacт, ки ПaЙFaмбap (c) новобacтa aз пaйpaви дини тaвхидй нaбyдaни Aнyшеpвон мефaхpид, ки дap зaмони чунин подшохи одил бa дунё омaдaacт: «Ba пaЙFaмбap (aлaйхи-c-caлом) бa рузгори y фaхp кapд Ba гуфт: «Вулидту фй зaмaн-ил-мaликил-ъодил». Гуфт: ««Мян бa зaмони мaлики додгap зодaм». Ba «мaлики додгapaш» aз бaхpи здл хонд. Ba ин хaбap бyвaд зз aдли у Ba хзнуз зз доду aдли у гуянд бештap aз хaмa мулук, то чaхониён бидонaнд, ки номи нек чй нaкycт aгapчй кофир aCT [3, c.44].

Дap дигap чойи хaмин pиcолaaш Faзолй поpчaеpо овapдaacт, ки он бори дигap та тaнхо aз чониби Мyхaммaд (c) эътироф гapдидaни aдолaти Aнyшеpвонpо жбот мекyнaд, бaлки боз як мapотибa aз хycycи зз диди иолом дap пояи бaлaнд кapоp доштaни aдл гyвохи медихaд: Рacyлyллох (caллaллохy aлaйхи Ba caллaм), - овapдaacт у, - гуфт: «бзр мapги чaхоp aз кофирон тaaccyф хypдaм: Бap Aнyшеpвон aB бapои aдлaш Ba бap Хотами Той зз бapои caховaтaш Ba бap Имpayлкaйc зз бapои шеъpaш Ba 6зр змзкзм Aбy Толиб зз 6зрои эхcонaш» [3, c.85].

Ин мacъaлa as мaдди нaзaри Ч,омй низ берyн нaмондaaет. Нyшервон, - мехонем дaр «Бaxориcтон», - бо он ки aB дин бегош 6уд, дaр aдлy роcтй ягота. Лочaрaм, caрвaри коинот, aдaйx,и aфзaл-yc-caдaвот, тaфоxyркyнон мегуфт: ^«Вулидту фй зaмaни-c-cyлтони-л-одил». Ч,омй cyxaнxошро бо миcрaxои зер тaквият бaxшидaaет:

Паямбщ ки даp щди Нyшеpвон

Ба pyx гашт чашму 4üpom цщон,

Хаме гyфт: «Аэ зулм аз он содаам,

Ки öüp щдиНyшеpвон зодаам» [5, с.36].

Хycрaви Анушервон дaр тули хукмронии нaздик 49 cолaaш як ^тор иелохотро тaтбик кaрдaacт, ки онхо боиcи то cafx^ пyриктидортaрин дaвлaти хaмон дaвр тaбдил ëфтaни имперaтории Соcониëн овaрдa рacонидaнд. Яке aв тaдбирxои корcози ин подшохи дyрaндешy рaиятпaрвaр aмaдй нaмyдaни низоми aндозcитонй бa шумор мерaвaд. Acлaн лоиxaи гyзaронидaни ин иелохот дaр зaмони ^убод мyрaтгaб гардида Анушервон онро дaр xaëг тaтбик нaмyдa бyдaaет [2, c.532-533, 575-577].

Мyaрриxин бaр онaнд, ки то ин дaм руеуми aндозбaндй Ba aндозcитонии Соеониён то aндозaе мaрдyмро бо душворихои зиёд ру бa ру менaмyд Ba чорaчyии caривaктии Анушервон рaиятро aв ин душворихо рaxонид.

Бинобaр нaвиштaxои Aбyaдии Бaлъaмй иелохоти иктиеодии Анушервони Одил вa руеуми aндозcитоние, ки y чорй нaмyд ончунон боaдолaтонa вa бaрои мaрдyм еозгор буд, ки xaлифaе чун Умaр aд-Форyк низ онро пaзирyфт: «Чун Умaр зaмини Ирок бикушод вa xaдк мycaдмон шyдaнд, хеч рacм нaëфт aв aдл некугар aв хирочу мacоxaт, xaм бaр ин рacм дacт боздошт вa ин рacм xaнyз дaр Ирок aет» [2, е.576-577].

Порчaи овaрдaшyдa шaxодaт бaр он aCT, ки xaдифaxои aрaб бaрои бомyвaффaконa идорa кaрдaни caрзaмини фaроxи хеш унеурхои мyxтaдифи дaвлaтдории пешиниён, xоccaтaн Соеониёнро корбacт нaмyдa бyдaaнд. Мyxaммaд Faволй низ дaр чaнд чои «Нacиxaт-yл-мyлyк» aв ин бобaт миеолхо овaрдaaет. Чунончй y нигоштaacт, ки рузе Мaъмyн,- чaxор тaнро вилоят дод: якеро мaншyри Хуроеон дод вa ее xaзор динор xилъaт дод, вa якеро вилояти иер доду ее xaзор динор xилъaт вa якеро вилояти Хузиетон дод вa ее xaзор xилъaт дод, вa чaxорyмро xaмчyнин вилояти Aрмaн дод. nac мyбaдонро бихонд вa гуфт: « Ё дехкон, бaд-он вaкт ки подшохони шумо бa вилояти Aчaм подшохй кaрдaндй, хеч гаеро ин xилъaт додaндй, ки шyнидaaм, ки xидъaтaшон xaргиз aз чaxор дирaм бaр нaгyзaштй».

Мyбaдон гуфт: «Зиндaгонии aмирyл-yл-мyъмини дaроз бод, эшонро ее чиз буд, ки шуморо неет: яке он ки aз мaрдyмон чиз бa aндозa cyтyдaндй вa бa aндозa додaндй, дигaр он ки aз он чо cyтyдaндй, ки шоиетй вa бaд-он чо додaндй, ки боиегй. Сеи дигaр он ки чуз aв гyнaxкорон кacеро бим табудй» [3, е.68-69].

Аз ин порчa xyлоca метaвон кaрд, ки дaр бaробaри aдолaтпешaгй, дигaр cифaти подшохони Aчaм дурй чуеган aв чaврy cитaми мaрдyм бa шумор мерaфтaacт. Faволй бa ин нyктa бо овaрдaни якчaнд миеол aв rncHxarn вaвиронy xaкимон бa подшохон ишорa нaмyдaacт, ки дaр яке aз онхо чунин омaдaacт: <<Юнони дacтyр Нушервонро гуфт: «X,aмдоcтон мaбош бо зулм, ки вилоят вaйрон шaвaдy рaъият дaрвеш гaрдaд, ки ту он гох подшохи дaрвешон бошиву еолори вaйронй вa дaр чaxон бaдном шaвй» [3, е.51].

Аммо, дaр xaмa дaврy зaмон бaъзе aв aмaддорони подшох aв мaкоми хеш cyиcтифодa кaрдa, ниcбaти мaрдyм cитaмро рaво медидaнд. Мaъмyдтaрин беaдолaтии aмaддорон aв меъёр зиёд чaмъовaрии aндоз бa шумор мерaфт, ки ин xолaт низ aз мaдди нaвaри Хycрaви Анушервон дур нaмондa бyдaacт: «Чунин гуянд, ки омиле aв они Нушервон ее бор xaзор-xaзор дирaм aфзyн aв aз хироч бa Нушервон фириегод. Бифaрмyд, то зиëдaт aв он бa худовндони дирaм боз додaнд вa омилро бaр дор фaрмyд кaрдaн» [3, е.68].

Дигaр aв унеури дaвлaтдорй, ки Faволй подшохонро бaрои бa эътибор додaн дaъвaт мекyнaд, вaзорaт вa шaxcиятy cифaтxои кордонии вaзир мебошд. Боби дуюми «Нacиxaт-yл-мyлyк» бa xaмин бaxшидa шyдa, дaр он aз рузгори вaвирони Соеониён вa гуфторхои подшохони еоеонй оид бa вaзорaтy мaнфиaти вaвири неку овaрдa шyдaaнд.

Мacaдaн, Faволй швиш^е^ ки «Бaxроми Гурро пyрcидaнд, ки подшохро чaнд чиз бояд, то подшохии y тaмом бyвaд вa беFaм зияд? Гуфт: <<Шяш чиз: aввaд дacтyри нек, ки розбaр вaй гушояду рой бо вaй зaнaд...» [3, е.87].

Мaвcyф aз зaбони Хycрaви Арушервон ду миеол овaрдaacг, ки дидгохи ин подшохи одили еоеониёнро бa мacъaдaи мyxокимaшaвaндa бозгу мекyнaд.

Чунончй, Faволй швиш^е^ ки : ^<Нушервон пиcaри хешро гуфт, ки он дacгyрро неку дор, ки чун туро дaр ношоиегй бинaд, бо ту xaмдоcтон нaбошaд» [3, е.86].

Ba Нушервон гуфт, - овaрдaacт Faволй дaр чои дигaр, - бaдтaрин дacгyр он бошaд, ки подшохро бaр xaрб кaрдaн тез кyнaд, чое, ки бе xaрб кор неку шaвaд aзон ки дaр корхо xоcтa xaзинa шaвaд вa aндaр xaрб вa чону тaн хоета [3, е.88].

Фзрохтзрин мишлхо рочеъ бз мacъaлaи вaзоpaт Ba шaхcиятy cифaтх,ои вaзиp зз ззбони Apдaшеpи Бобзкон бaён гapдидaaнд.

Apдaшеpи Бобзконро, - нaвиштaacт Faзолй, - пypcидaнд, ки кздом ёр шои^^-зр мзр подшохро? Гуфт: «Дacтypи неку хиpaдмaнд Ba мехрубону змин, ки бо вaй рой зaнaдy роз гуяд, ки дacтypи нек бapомaдaни хеш зз бapомaдaни подшох бинзд» [3, c.85].

Бинобзр гуфти Apдaшеpи Бобзкон вaзиpи бозмотат тафолзти cолимии мулк бyдaacт: «Apдaшеp гуяд: «Сaбзaвоp acт хзр подшохеро, ки чзхор чиз тзлзб кутад Ba чун ёфт, нигох дорзд; яке вaзиpи бозмотат, дигар дзбири бодониш, caввyм хочиби бошзфкзт, чзхорум нздими бонacихaт, ки чун вaзиp бозмошт бyвaд, дзлел бyвaд бзр caломaтии мулк Ba чун дзбир доно бyвaд, дзлел бзр хирзди мзлик бyвaд, Ba чун хочиб бошзфкзт бyвaд, дзлел бзр хишмзти подшох Ba хушнудии рзъият бyвaд Ba чун нздим бонacихaт бyвaд, дзлел бзр caлохи корхо бyвaд» [3, c.87].

Сyхaнхои зерини Apдaшеpи Бобзкон бошзнд, та тзихо шaхcиягy cифaтх,ои вaзиp окилу доноро бзён меcозaнд, бзлки бз подшохони минбзъдз тзрзи дуруст мyноcибaт тардзнро бо чунин вaзиpон меомущзнд: «Apдaшеpи Бобзкон гуфт, ки дзегур охиcтa-охиcтa бояд Ba ^^cy^ny дзлер Ba фзрохдилу некуруй Ba шзрмгину хомуш. Он чо. Ки хомушй бояд Ba гуё он чо, ки гуфтор бояд. Бо ин хзмз покдин бояд, то зз хзмз ношоиcтй хешган дур кутад Ba ботaчpибaтбояд, то корхо бзр подшох оcон шaвaд Ba бедор бояд, то фзрчоми кор бинзду зз гардиши ззмота битapcaдy зз чзшми ззмота хештзн нигох дорзд. Ba хзр подшохе, ки уро дзагур мехрубон бyвaд, он дзагурро душмзн биcёpтap бyвaд зз дycт. Ba подшох бояд, ки бзр дacтyp cyхaни бздгуён нaшнaвaд, то дycт рзшк бзрзду душмзн Faм хурзд.

Дacтyp нотех бyвaд, то згар подшохро хуи ноcyтyдa бинзд, мзр уро бз хуи неу боз овapaд бе дуруштй, ки згар подшох худкомз бyвaд, чун cyхaн та бзр муроди у гуи бздгар кутад...

Ba згар подшох вaкте дуруштй, вaзиppо табояд, ки дзр дил гирзд, зеро тaвоноии подшох ззбонро гушодз кутад, то хзр чй хохзд, бигуяд Ba хзр чзнд, ки дacтyp мехрубон бyвaд Ba рост-гуй Ba некукирдор, табояд, ки кирдори хеш бз подшох бишмурзд Ba бзр вaй минтат ни^зд, ки зирзкон гуянд, ки чун чун бз чои кacе некуй кунй Ba боз capзaниш кунй бехтзр зз он бошзд, ки ottoc Ba минтат нихй.

Ba бибояд дониcтaн, ки хзр чй дacгyp Ba таздикони подшох кутанд, бз фзрри подшох кутанд, rnc минтат подшохро caзaд бзр хзлк.

Ba бузурггарин тзбохй, ки подшохро хеззд, зз ду чиз хеззд: яке зз дacтypи бзд Ba дигаре зз нияти бзд [3, c.88-89].

Дзр бзробзри ин Faзолй подшохонро хушдорй медихзд, ки та хзмзи мacлихaти вaзиpон кобили кзбул acт. Подшох бояд мycтaкил бошзд, фирефтзи хapиcи дзромзди муфт нaшaвaд Ba бз Faйp зз кори идорзкунии мулк бо дигар кор мaшFyл нaгapдaд: «Гуянд вaзиpе буд, зз они Хурмузи Шопур. Бзд-у номз табишт Ba гуфт: «^з cyи дзрё боззргонон омaдaнд Ba бо эшон мapвоpид буду ёкуту гaвхapхои гаронмоя. Ba мзн зз эшон бз caд хззор динор бихзридзм зз бзхри хззитаи ту. Ba зкнун фзлон боззргон бз caд хззор динор cyд мехохзд. Чои paFбaт хacт мзликро чй мефзрмояд?

Хурмуз чaвоб табишт Ba гуфт: «Сзд хззор динор Ba caд чзндони дигар бз чзшми мо хзтзр нaдоpaд, ки моро бзд-он paFбaт бояд тардзн Ba хзргиз дидй, ки мо бз caд чзндон paFбaт тардем Ba чун мо боззргонй кунем, подшохй кй кунзд? Эй нодон, нигар низ чунин корхо нзкунй Ba зз молу хоcтaи мзн дирзме ё донге бо cyди боззргонй нзомезй, ки он некномй Ba некчуии мзликро бибзрзду бздномй бошзд пac зз мзрг» [3, c.97].

Гуянд, ки зндзр вacиятномa Шопур ибни Apдaшеp пиcappо гуфтз буд, ки ... то зндзр боззргонй бз хеч гунз paFбaт такунй, ки он дунхиммзтй бошзд» [3, c.96].

Дзр рздифи вaзиpи шоиcтa зери дacт доштзни caфиpони вaфодоp мухим будз, онхо бзрои низ бзрои ободию пойдории мулк Ba хоccaтaн бзрподории мyноcибaтхои нек бо дигар дaвлaтхо, Ba тзъмини бехзтзрии кишвapи худ нзкши доштззнд. Бинобзр гуфти Мухзммзд Faзолй подшохони cоcонй ин мacъaлapо хуб дзрк тардз, бз ин вaзифa тзнхо шaхcони шоиcтa Ba корозмудро тзъин менaмyдaaнд: «Apдaшеp гуфт: «Чзнд хунхо, ки бирехтззнд Ba чзнд лзшкзрхо, ки хззимзт кapдaaнд, Ba чзнд зхли хзрзм, ки пзрдзи эшон дapидaaнд Ba чзнд хоcтa, ки Fоpaт кapдaaнд Ba чзнд caвгaнд, ки он бз дypyF кapдaaнд бз хиёнaтхои pacyлонy ношоиcтaгии эшон».

Ba мулуки Aчaм ин холро нигох до^^ад, то мзрдумро нaёзмyдaндй, уро бз pacyлй нaфиpиcтодaндй.

Гуянд, ки чун мулуки Aчaм кacеpо бз pacyлй фиpиcтодaндй бз мулуки дигар, чоcycе бо вaй бифиpоcтaндй, то бишнудму хзр чй он pacyл гуфтз бyдивy шунидз, хзмз бинaвиштй. Чун pacyл боз омздй, cyхaни уро нaбиштa, мукобил кзрдзндй. Aгap pоcт омздй, дониcтaндй, ки шоиcтa acт Ba бзъд зз он уро бз pacyлй бз нзздики душмзнон фиpиcтодaндй [3, c.80-81].

Мухдммзди Faзолй бз дигзр yнcypи дaвлaтдоpй, ки вокифии хaмaтapaфaи подшох зз гуфтору кирдори дзрбориён Ba омилони мзхзлхо бз шумор меpaвaд эътибор додз, дзр ин мacъaлa Apдaшеpи Бобзкони Соcониpо миcол овapдaacт: « Гуянд, ки Apдaшеp чунон бедор буд зндзр корхо, ки чун

надимони вай биомадандй бомдодон, бигуфтй , ки душ ту фалон чиз хурдй ва бо фалон зану бо фалон канизак хуфтай, ва хар чкарда будандй, хама боз гуфтй, то мардумон пиндоштанд, ки уро аз осмон фаришта меояду огохй медихад...» [3, с.77-78].

Дар хама давру замон ашрофзодагон ва рухониёни баландмартаба яке аз пояхои точу тахт ба шумор мерафтанд. Бинобар ин подшохон доимо ба онхо бахшиш менамуданд ва кушиш ба харч медоданд, ки бесабаб эшонро мучиби мучозот карор надиханд. Бисёр мешуд, ки подшох хатогихои кучаки ахлу аёли худро мебахшид ва бо ин кораш мавкеашро мустахкамтар месохт ва симои подшохи саховатпеша ва бахшандаро сохиб мешуд.

Марде аз надимони Нушервон, - мехонем дар «Насихат-ул-мулук», - дар мачлис чоми заррини мурассаъ ба чавохир бидуздид. Ва Нушервон бидид, шаробдор талаб кард, наёфт. Овоз дод, ки ё ахли мачлис, чоме заррини ба гавхар ороста гум шуд, як тан аз ин чо берун маравед, то боз дихед. Нушервон уро гуфт: «Рахо кун, то бираванд, ки он ки чом дуздид. Боз надихад ва он, ки бидид, гаммозй накунад» [3, с.100].

Порчаи мазкур баёнгари баландхимматии Хусрави Анушервон низ шуда метавонад, ки ин сифатро Газолй яке аз мухимтарин хислатхои подшох медонад.

Анъанаи шундани арзу шикояти мардум ва доварй намудан кариб ба хамаи подшохони хонадонхои ориёнажод, аз чумла Сосониён низ хос будааст. Бинобар гуфти Газолй онхо одатан дар рузхои Навруз ва Мехргон бо мардум вохурда барои халли мушкилоти онхо ва барпо намудани адолати ичтимой мекушидаанд [3, с.82-83].

Дигар аз унсури давлатдории Сосониён доир намудани мачлисхои илмию адабй будааст, ки дар онхо ахли фазл ширкат менамуданд ва барои бехтар намудани русуми давлатдорй ба подшохон маслихатхои муфид медоданд. Доираи ин махфилхо чунон фарох будаст, ки минбаъд дар хусуси онхо ривоятхои мухталифи пандомез ба миён омадаанд. Ин гуна мисолхо дар осори таърихию адабии ачдодамон нихоят зиёданд.

Нушервонро, - овардааст Газолй дар «Насихат-ул-мулук», - боге буд, ки онро боги «Хазорком» хондандй. Вакте кайсари Рум, фагфури Чин ва малики Хиндустон гирд омада буданду дар он бог нишаста, ки Нушервон эшонро мехмонй карда буд, харяке аз эшон суханеву хикмате гуфтанд. Кайсар гуфт: «Хеч чиз нест бехтар аз некуномй бал-ин чахон, то хама аз у ёд кунанд, ки чаро мо аз эшон набошем». Нушервон гуфт: «Биё, то мо некй кунему некй андешем». Кайсар гуфт: «Чун некй андешиву некй кунй, некй ёбиву комкор бошй».

Фагфур гуфт: «Нахуст некй андеша кун ва онгох бикун, то сутуда бош». Малики Хинд гуфт: «Худой аз мо дур дорад андешае, ки агар ошкор шавад, шарм дорему агар бигуем нанг дорем ва агар бикунем, пушаймонй хурем». Кайсар Нушервонро гуфт: «Ту кадом чиз дусттар дорй?». Гуфт: «Ман он дусттар дорам, ки бегунох бошам, то бебим бошам».

Пас он подшохон, ки сухани эшон чунин бошад, - чамъбаст намудааст гуфтахояшро Газзолй, -бинигар то адлу сирати эшон ба раият чигуна бувад [3, с.52-53].

Храмин тарик баррасии кутохи маълумоти дар «Насихат-ул-мулук» оид ба русуми давлатдории Сосониён махфузбуда имконият медиханд гуем, ки:

1. Баъзе мисолхо аз рузгор ва кору бори шоханшохон ва вазирони сосонй нодир буда, дар дигар сарчашмахо дучор намеоянд.

2. Мухаммад Газолй новобаста аз мансубияташон ба дини зардуштй ба русуми давлатдории Сосониён бахои баланд додааст ва баъзе аз русуми онро хамчун намуна ба подшохони мусалмон тавсия кардааст.

3. Мутассифона муаллиф манбахое маълумоташро оид ба масъалаи баррасигардида баён накардааст. Шояд у баъзе аз маълумотхоро аз таърихномаи машхури Мухаммад Ч,арири Табарй ва ё «Таърихи Табари»-и Абуалии Балъамй гирифта бошад. Зеро, чандин аз хикояхои аз рущгори Сосонин оавардашуда, дар хамин манбахо дучор меоянд.

АДАБИЁТ

1. Абуалй Мухаммад ибни Мухаммади Балъамй. Таърихи Табарй.- Ч..1 // Тахияи матн М.Умаров, Ф.Бобоев, Д.Каноатов.-Техрон: Замон, 2001.

2. Абурайхон Берунй. Осор-ул-бокия // Ба чоп тайёркунандагон А. Девонакулов, М. Исо, О. Хамид, М. Бако. -Душанбе: Ирфон, 1990.

3. Мухаммад Газолй. Насихат-ул-мулук // Тахия ва тавзехи Н.Назар. - Душанбе: Ирфон, 1993.

4. Низомулмулк. Сиёсатнома // Ба чоп тайёркунанда А. Девонакулов. -Душанбе: Адиб, 1989.

5. Абдурахмони Ч,омй. Бахористон // Тахиягари матн, муаллифи сарсухану тавзехот ва шорехи лугот А. Афсахзод. -Душанбе: «Маориф ва фарханг», 2008.

ОТРАЖЕНИЕ ТРАДИЦИИ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ САСАНИДОВ В «НАСИХАТ-

УЛ-МУЛУК» МУХАММАДА ГАЗОЛИ

«Насихат-ул-мулук» («Наставление правителям») Мухаммада Газали содержит уникальные сведения о морали, политике, основам государтства и права и сообщает об истории и традиции государственности предков таджикского народа. В ней отражены взгляды автора об справедливом и мудром правлении, морали правителей, качествах министров и других чиновников государства.

Автор статьи на основе сведений названного трактата анализирует сообщения Мухаммада Газоли о некоторых традициях государственного управления сасанидской династии, в том числе справедливом правлении, щедрости, осведомленности о состоянии дел в государстве и дворцовых делах, справедливом налогооблажении, заступничестве, проведении научныхсборищ, качествах министра, посла, хаджиба и других госдураственных чиновников и доказывает, что некоторые из перечисленных сведений Мухаммада Газоли являсь уникальными не встречаются в других источникахи автор тракта высоко оценивает традиции государственности Сасанидов.

Ключевые слова: Мухаммад Газоли, «Насихат-ул-мулук», Сасаниды, Анушервон Справедливый, традиции государственности, падишах, везирь

REFLECTION OF THE TRADITION OF SASANID STATEHOOD IN «NASIHAT-UL-MULUK» OF MUHAMMAD GHAZOLI

«Nasihat-ul-Muluk» (Instruction to the rules) Muhammad Ghazoli contains unique information about morals, politics, the basics of state and law and tells about the history and traditions of statehood of the ancestors of the Tajik people. It reflects the authors just and wise rule, the morals of the rulers, the qualities ofministers and other officials of the state.

The author of the article based on the information mentioned treatise analyzes the messages Muhammad Ghazoli about some of the traditions of state control of the Sassanid dynasty, including the fair bounty, awareness about the state of affairs in the state and palace affairs, fair taxation, intercession, scientific gatherings, the qualities of the minister, ambassador, hajib and other government officiary, and proves that some of these information Muhammad Ghazoli as a unique not found in other sources and the author tract appreciates the traditions ofstatehood of the Sassanids.

Keywords: Muhammad Ghazali, «Nasihat-ul-Muluk», Sassanids, Anushervon Fair, traditions of statehood, padishah, the vizier.

Сведения об авторе:

Бурхонов Саидориф Саидмухамадович - соискатель кафедры «Отечественной истории» Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова, E-mailburhonovsaidorif@mailru Тел: (+992) 927765442

About the author:

Burkhonov Saidorif Saidmukhamadovich - applicant of the department «Patriotic history» of the Khujand State University named after academician B. Gafurov, E-mail: burhonovsaidorif@mail.ru (+992) 927765442

ХДМКОРИХ,ОИ ТОЧДКИСТОН БО КИШВАРХ,ОИ ОСИЁИ ЧДНУБУ ШАРЦЙ ДАР СОХДИ ИЛМУ МАОРИФ (ДАР МИСОЛИ ДАВЛАТ^ОИ ИНДОНЕЗИЯ,

МАЛАЙЗИЯ ВА СИНГАПУР)

Сохцби Б.

Институти омузиши масъалазри давлатуои Осиё ва Аврупо

Бояд кайд, ки илм ва маориф аз сохаи мухимгарини хар як давлат ба хисоб меравад ва тавассути он сохахои дигар низ рушду нумуъ меёбанд. Х,амчунин тахкику тахлилхо нишон медиханд, ки сохаи маориф ва илми кишвархои Осиёи Ч,анубу Шаркй, аз он чумла Индонезия, Малайзия ва Сингапур дар баробари доштани усулхои навтарин ва сифати баланд бо кишвархои хоричй хамкорихои мухталифро ба рох мондааст. Аз байни ин се давлати муттараккии Шарк Сингапур дар чойи аввал меистад, зеро он дар сохаи мазкур бо 146 кишвари чахон махсусан абаркудратони чахон Аврупо ва Амрико лоихахои гуногуни илмй-амалй ва таълимиро ба рох мондааст [1, с.104].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.