Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ РУБАИ В АРАБОЯЗЫЧНОЙ ПОЭЗИИ XI-XII ВВ'

ОСОБЕННОСТИ РУБАИ В АРАБОЯЗЫЧНОЙ ПОЭЗИИ XI-XII ВВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
40
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СИРИЯ / ЕГИПЕТ / ХОРАСАН / ГЕРАТ / КАССАМ / БОХАРЗИ / ОМАР ХАЙЯМ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Раджабова Мархабо Тухтасуновна

В данной статье рассматривается вопрос проникновения рубаи в арабскую поэзию вследствии влияния персидско-таджикской литературы и его дальнейшее развитие в арабоязычной поэзии XI-XII вв. Подчеркивается, что рубаи является литературным жанром, который считается порождением литературного гения иранских народов. Эта стихотворная форма, так же, как и масневи, в арабской литературе не имела прецедентов и своими истоками восходила к доисламской эре. Цель статьи: в статье отмечается, что появление и развитие рубаи в арабоязычной литературе относится к одиннадцатому столетию, а Абульхасан Бохарзи посредством сочинения рубаи и цитирования примеров рубаи других поэтов данной эпохи в своей антологии «Думьят-уль-каср» числится среди пионеров, создавших упомянутый жанр в арабском языке и способствовавших его распространению. Согласно сведениям Бохарзи, ещё в XI веке на литературную арену выступили арабоязычные поэты, творчество которых полностью состояло из рубаи. Имадуддин Исфахани, в свою очередь, продолжая деятельность Бохарзи, одновременно с составлением своего дивана рубаият, также приводит рубаият своих современников в «Харидат-уль-каср». Данный факт является подтверждением формирования и эволюции рубаи в арабоязычной литературе одиннадцатого века, традиции которой нашли своё продолжение в двенадцатом веке. По результатам исследования: из содержания статьи становится очевидным, что одна из ярких особенностей арабских рубаият этой эпохи проявляется, в том что они в большинстве своём представляют собой перевод персидских рубаият или же их содержание заимствовано из персидских рубаи. Несомненно, эта особенность связана с тем, что большинство сочинителей рубаи творили на двух языках и в ходе создания своих рубаи на арабском языке подражали своим рубаи на персидско-таджикском и другим поэтам. Имадуддин Исфахани, приводя многие рубаи на арабском, подчёркивает, что они являются переводом пероязычных рубаият, но, к сожалению, он не упоминает оригинал персидских рубаи. С подведением итогов по изучении рубаи отмечено, что антология «Харидат-уль-каср» признана одним из самых старинных источников, представивших Омара Хайяма в качестве поэта и сочинителя рубаи. Совершенное владение Имаудуддина Исфахани персидским и арабским языками предоставило ему возможность в ходе составления данной антологии отобразить взаимовлияние двух литератур на примере рубаи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RUBAI AND ITS SPECIALTIES IN ARABIC POETRY OF XI-XII CENTURIES

This article discusses the issue of rubai under the influence of Persian-Tajik literature on Arabic literature and its development in the Arabic poetry of the XI-XII centuries. Rubaiyat is one of the literary genres created and paid for by the Iranian literary genius. This form of poetry, like the Masnavi, has no precedent in Arabic literature, and its origins date back to pre-Islamic times. Purpose of the article: the article emphasizes that the emergence and formation of rubai in Arabic poetry took place in the eleventh century. According to Bokharzi, as early as the 11th century, there were Arabic-speaking poets whose works consisted entirely of rubai. Imoduddin Isfahani, in his turn, continued the activity of Bokharzi and, along with the compilation of his collection of narrations, also mentioned the narrations of his contemporaries in «Haridat-ul-Qasr». This information is a reliable document of the emergence and formation of the rubai in the Arabic poetry of the eleventh century (fifth Hijri) and its continuation in the twelfth century AD (sixth Hijri). According to the results of the study: one of the distinctive features of the Arabic narrations of this period is that they are often translations of Persian narrations or their content is taken from Persian narrations. Of course, this peculiarity is due to the fact that most rubai poets wrote in two languages and followed their Persian-Tajik rubai and other poets while singing their Arabic rubai. Imaduddin Isfahani referred to this point when quoting many Arabic rubai, but, unfortunately, did not mention the origin of Persian rubai. In conclusion, it is noted that the description of «Haridat-ul-Qasr» is the oldest work that introduces Umar Khayyam as a poet and narrator. Imaduddin Isfahani's complete mastery of the Persian and Arabic languages gave him the opportunity to recount the influence of these two literatures on the example of the rubai.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ РУБАИ В АРАБОЯЗЫЧНОЙ ПОЭЗИИ XI-XII ВВ»

функции существительные, передающие характеристику предмета мысли, его оценку, приближаются к однородным приложениям. С помощью них речь приобретает яркость, экспрессивность и эмоциональность. Многие фразеологизмы отражают опыт народа, несут в себе предостережение или поучение.

Таким образом, изучение лексико-семантических пластов фразеологизмов дает возможность выявить, что таджикские фразеологизмы с точки зрения их лексико-семантического аспекта, также олицетворяют национально-культурную специфику реалий и образную систему языка народа - носителя данного языка.

Ключевые слова: таджикские, фразеологизмы, лексика, поверии, традиции, обычаи, божества, траур, свадьба, вера, народ, обряд, фразеологические выражения.

Сведения об авторе:

Мухиддинова Т.Х Таджикский национальный университет, доцент общеуниверситетской кафедры английского языка Таджикского национального университета. Адрес: 734025, республика Таджикистан, город Душанбе, проспект Рудаки, 17. Телефон: 936-01-49-94

About the author:

Mukhiddinova T.Kh. Tajik National University, associate professor of the university-wide department of English at the Tajik National University. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudak avenue, 17. Phone: 936-01-49-94

УДК 91981.550-1:82 МУХТАССОТИ РУБОЙ ДАР НАЗМИ АРАБИЗАБОНИ САДА^ОИ XI-XII

Рацабова М.Т.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Рубой аз анвои адабие аст, ки сохтаву пардохтаи карихаи адабии аквоми эронй ба шумор меояд. Ин шакли шеърй ба монанди маснавй дар адабиёти араб собика надошт ва сарчашмаи пайдоишаш мутааллик ба давраи кабл аз ислом (ахди Сосонй) аст. Шиблии Нуъмонй зухуру ташаккули рубоиро дар адабиёти навини форсй-точикй ба Яъкуб ибни Лайси Саффорй марбут медонад [16, 1, 32]. Садриддин Айнй Рудакиро нахустин шоире номидааст, ки ба забони форсй-точикй рубой сароидааст [2, 28]. Андешаи мазкурро Саид Нафисй низ таъйид намудааст [14, 8].

Рубоию дубайтй аз чихати теъдоди мисраъхову кофиябандй (шакли шеърй) комилан ба хам мушобеханд. Тафовути миёни ин ду колаб, яке дар вазни онхо буда, дигаре дар мухтавои онхо арзёбй мегардад. Х,амзамон рубой макбули табъи шоирони расмй карор гирифта ва дубайтй забони холи оммаи мардум махсуб меёбад. Вазни рубоию дубайтй хар ду аз шохахои бахри хазач аст, ки дар шеъри араб аз бахрхои камистеъмол махсуб мешавад. Бахри хазач дар шеъри арабй танхо дар шакли мураббаъ, на мусаддас, ки асоси вазни рубой аст, мавриди истифода карор гирифтааст. Хдмин маънй дар андешахои Шамси К^айси Розй равшан ба зухур омадааст: «Ахли дониш малхуноти (лахнхои) ин вазнро тарона ном карданд ва шеъри мучарради онро дубайтй хонданд, барои он ки бинои он бар ду байт беш нест ва мустаъраби онро рубой хонданд, аз бахри он ки бахри хазач дар ашъори араб мураббаъулачзоъ омадааст. Пас хар байт аз ин вазн ду байти арабй бошад, лекин дар хукми он ки зихофе, ки дар ин вазн мустаъмал аст, дар ашъори араб набудааст. Дар кадим бар ин вазн шеъри тозй нагуфтаанд ва акнун мухаддисони арбоби табъ бар он икболе тамом кардаанд ва рубоиёти тозй дар хама билоди араб шоеъю мутадовил гаштааст " [17, 144].

Ба андешаи Маликушшуаро Бахор, бахри хазачи мусаддаси махзуф ё бахри мушокил, ки вазни дубайтй аст, аз авзони ашъори кадими даврони Сосонй буда, дар ахди исломй ислохоте дар он ба амал омадаву ба колаби аруз даромадааст [3, 4, 45].

Донишмандони араб низ маншаи форсй-точикии рубоию дубайтиро эътироф мекунанд. Аз чумла, муаллифи китоби «ал-Адаб фй билоди-ш-Шом» хамин нуктаро таъкид кардааст: «Рубоиёт ё дубайтихо фанни чадиди шеъриест, ки арабхо онро аз Машрикзамин кабул карда, сипас дар кишвархои Шому Миср мунташир кардаанд. К^аблан он дар миёни форсхо бо номи «Дубайтй» маъруфият дошт, ки онро бо забони хоси худ месуруданд. Маъруф аст, ки чузъи аввали номи он маънии «ду"-ро дошта, фарогири ду байт мебошад. Сипас арабхо онро аз сабаби чахор мисраъро фаро гирифтанаш мавсум ба рубой намуданд» [10, 574].

Мухаккики араб Умар Мусо Пошо дар пажухиши худ ривочи дубайтиро дар карнхои дувоздахуму сенздахуми мелодй кайд намуда, интиколи онро ба адабиёти араб натичаи кушиши гурухе аз шоирон, аз кабили Имоди Котиби Исфахонй ва Шихоби Шотурй арзёбй кардааст [10, 574].

Донишманди араб Мустафо Содики Рофеъй дар китоби худ «Таърихи адабиёти араб» бо дунболагирй аз масъалаи мазкур чунин акидаро пеш меорад, ки рубой ё худ дубайтй дар забони арабй кабл аз садаи хафтуми хичрй, яъне карни сенздахуми мелодй мавчуд набуд [13, 3, 173]. Ба ин андешаи

пож^^р^и нoмбypдa paзй шyдaн дyшвop acn, зepo xaнyз дap тaзкиpaи «Дyмят-yл-кacp"-и Äбyлxacaни Бoxapзй шoиpoни pyбoиcapoи apaбизaбoн вa нaмyнaи pyбoиxoи oнxo caбт гapдидaaнд [4, 3, 922, 923, 924]. Лз мaълyмaги Бoxapзй бapмeoяд, ки xaнyз дap caдaи XI шoиpoни apaбизaбoнe apзи xacrn нaмyдaнд, ки э^одиети oнxo nyppa aз pyбoй ибopaт 6уд. Лз чумло зимни мaтpax coxтaни aшъopи шoиpoни apaбизaбoни xaвзaи Бaлx Бoxapзй axбopи Лxмaд ибни Xycaйни Xaтиб вa ду pyбoии ypo дapч шмуд^ тaъкид дoшгaacт, ки aшъopи y xaмaгй a3 pyбoй фapoxaм oмaдaacт [4, 3, 921-922].

Лз ин чо мeгaвoн xaAc зод, ки pyбoиëги apaбй мaxз дap xaмин дaвpa 3yxyp нaмyдa вa p™o4 пaйдo кapдaacт. Xyди Бoxapзй низ дap cypyдaни pyбoй бa зaбoни apaбй дacт дoштa вa яте a3 oнxopo дap

тaвкиpaи мaзкyp caбт нaмyдaacт [4, 3, 924].

Фузун бap ин, Имоди Котиби ^фо^мй дap caдaи дyвoздaxyм дeвoни дyбaйтиxoяшpo тaдвин coxтa, дap тaзкиpaи «Xapидaт-yл-кacp вa чapидaт-yл-acp» нaмyвaxoи бapчacтaи pyбoиxoи шyapoи мyocиpaшpo низ зи^ нaмyдaacт. Шoиpи apaбизaбoни caдaи мaзкyp Шик.оби ШaFypй (533 / 1139-615 / 1218) низ дeвoни дyбaйтиxoяшpo гиpдoвapию гадвин кapдaacт [10, 296]. Мaълyмaги oвapдaшyдa caнaди м^о^оки 3yxypy тaшaккyли pyбoй дap нaвми apaбизaбoни ^ни ëвдaxyм вa идoмaи pивoчи он дap caдaи д^оздо^^ми мслодй [шошуми x^pn] мо^уб мeëбaд.

Лозим бa тaъкид acт, ки дap «Xapидaт-yл-кacp», дap кдоми фyзaлoи axre ^фо^он 12 pyбoй вa дap кдоми Xypocaн вa XpOT 4 pyбoй зикp гapдидaacт. Рyбoиcapoëни ин axa Абушф ибни Äбyxaфc, Адиб Нчиб Äбycaъд Мyxaммaд ибни ffipoxraw ибни Xaлил, Илкиëшoxи Мapзбoн, Мyxaммaд ибни Мacъyди ^acco^ Чдмолуддин Х^н ибни Адиб Сaлмoн вa дигapoн мeбoшaнд, ки xaмaи oнxo шо^они зyллиcaнaйн мaxcyб мeëфтaнд.

Мaвзyъ вa мyxтaвoи pyбoиxoи apaбй гуногун будо acacaн дap пaйpaвй бa pyбoиxoи фopcй-тaчикй cypyдa шyдaaнд. Мaвзyaги ишкй дap pyбoиëги шoиpoни apaбизaбoни дaвp мов^и xoc дopaд. Додели ин pyбoии зepини Чомолуддин Xacffi ибни Адиб Сaлмoв acт:

I-*-! —jj' "J (¿U!IJ J ULUJI Lili U tají —jdij ¿Ij ' " 1 ¿A i-ялл dlé-Llí IiI —1 Лт° ид V

[Эй шaбзиндaдop, мaгap нaмeбинй, ки кopвoн бa pox нaмeбapoяд, Хдм чудой умоди мapo a3 виcaл бо моъшуко бa тaъxиp мeгyзopaд. Kace мapo caoдaтмaвд нaмeкyвaд, aгap Суъдо a3 мaн дyp бoшaд, Хaйxaг, ки y дyp acxy мapo тaнxo ^ornaad] [5, 201].

Рубоии мaвкyp миcaли омозиши cyнвaтx,oи шо^и фopcй-тaчикй вa apaбй мeбoшaд. Шoиpи apaбивaбoн мaъниxoи xoc бapoи ш^би кacидaxoи apaбиpo дap колоби pyбoй, ки a3 aнвoи xaccи шо^и фopcивaбoн acx, ифoдa нaмyдaacт. У миали шoиpи apaби дaвpaи тоиаломй a3 он ки кopвoни myiypxo шaбoнa бa pox нaмeбapoяд вa дидopи y бо мaъшyкaaш Суъдо бa тaъxиp мeaфтaд, ивxopи дилтaнгй мeкyнaд. Тaъкид чоив acт, ки Суъдо номи po^ вa pa№m моъшукои шyapoи тaиcлoмии apaбй мeбoшaд.

Яте a3 вижaгиxoи pyбoиëти apaбии дaвpaи мaзкyp дap он бa мyшoxидa мepacaд, ки oнxo тapчyмaи pyбoиëги фopcй вa ë мaзмyнaшoн бapгиpифтa a3 pyбoиëти фopcиaвд. Либота, ин вижaгй бap он иpтибoт дopaд, ки aкcapи pyбoиcapoëн бо ду зaбoн иншо мeкapдaнд вa зимни capoидaни pyбoиxoи apaбии куд бa pyбoиxoи фopcй-тaчикии xeш вa шoиpoни дигap пaйpaвй мeкapдaнд. Имодуддини Иcфaxoнй дap мaвpиди иктибсю нaмyдaни биcëpe a3 pyбoиxoи apaбй бa ин нукга ишopa нaмyдa, воло, мyтaaccифoнa, acли pyбoиxoи фopcиpo зи^ нaкapдaacт. Чунончи, зимни зикpи pyбoии зepини Äбyвacp ибни Äбyxaфc муоллифи «Xapидaт-yл-кacp» œpo тaъpиби рубоии фopcй-тoчикй xoндaacт:

^v^jjj -úc ^j^Jl j ijâl jü ■ -^ jjjuJl ili (_JjÜI ■iLÉ LJLJS íAjuiS Llj¿ ÇJLA láj-SI Cjjj —lé [Шоб бигвaштy бигвop шодй cyбx низ идомо ëбaд, XO6PO a3 чошмон биpoн ВОКГИ домидони cyбx. Хднгоми бонг зaдaни xypyc бapoям зуд бидex Шapaбepo чу чошмошш, киIaбepo чу точош] [5, 135].

Рубоии зepини Мyxaммaд ибни Мооъуди К^шм низ, ки дap он зобоии моъшуко бо лутфи мaxcyc во paмвoмeз тacвиp шyдaacт, бо гвъкиди Имодуддини Иcфaxoнй колимо бо колимо a3 pyбoии фopcй тapчyмa шудоост:

^—i " —i j-u j —ij —i jj ¿b^ j—> ^ —i

'. '' ! LAI-J JU^H (jj*1li jä LLjpLiI óLí-á jI ?(JL—1j [Дap caxни pyxcapи ту ^pecn, ки бо тopикй новдик acx, ,3ap чexpaи ту мoxи мyвиpecт, ки бо aбpпopaxo ^иб acx. nac xoл чун acx? rap биpacaд во xoли кaмappo xapoô caвaд, Боъдш дидо бо !em бyppoн бо дacтoнaш дapaфтaд] [5, 281].

Муоллифи ^<Xapидaт-yл-кacp» pyбoии зepини ишкии Äбyлмaкopим Шoкиp ибни Äбyлмyтaxxap Хомиди Мaъдoниpo низ тapчyмaи pyбoии фopcй бо шyмop oвapдaacт:

t^^iiI ^MI (lâàSI i,! U^iü LjJ —ц IiI LiL<3 Lij^ —1 «2Й jSi i} —jjj^ ¿jé i^îîIji ji^l

[Гар чу рузе бароям зи маъшук саломе бирасад,

Фалаки гардонро гуломи xyд бубинам.

Mан харгиз наxoхам, ки ту зи корхоям бипурсй,

Зеро xyди ëд карданат аз ман бароям шарафи тамом аст] [5, 204].

Яке аз шоирони арабизабони давр, ки дар рубоисарой маъруфият дошт, Низом Воизи Балxй мебошад. Имодуддини Исфахонй дар «Харидат ул-каср» дар баробари шархи ахвол ва зикри ашъори ин шоир зикр кардааст, ки y рубоиети форсиро ба арабй тарчума мекард [6, 110]. Кавли муаллифи «Харидат ул-каср"-ро рубоии зерини Низом Воизи Балкй, ки дар он хар чор мисраъ байни xyд хамкофия шуда омадаанд, метавонад таъйид кунад, зеро ин навъи рубоинависй дар адабиети форсй-точикии садахои XI-XII ривоч пайдо карда буд [1, 78]. Гумони шлиб он аст, ки ин рубоии Низом Воизи Балxй низ тарчумаи яке аз рубоихои форсй-точикй бошад:

Uj AjíiUc ¿lili t " h înli Uli лО Jc. sjlic. l^j U^. Il j S j^Jl jjj IÂIÛ ljljü ''j ■ Il ilj^ ^jjll [As рузе, ки xагги гунаи ëp бар руяш дамид, Дидахои ошикони y xyн мегирянд. Садбарги сypx аз рустании сабз бируяд, вале чаро Aз садбарги руи y xагги сабз руидаасг? ! ] [б, llO].

Шоири маъруфи форсигу Mасъyди Саъди Салмон, ба таъкиди Имодуддини Исфахонй, «абети каме ба забони арабй низ» навишта будааст. Дар робита ба ин, Имодуддини Исфахонй дар тазкирааш рубоии зерини Саъди Салмонро зикр карда, афзудааст, ки онро шоир аз маънии рубоии форсиаш накл намудааст:

J : ll .A-^jä (jjf^. jJäl jjl jjjW;

Jill l¿j jcS laJ&Sj (JjjuïsSl Jj

[Aйбам намоянд, ки ман дар сари газаб гуям,

Ки мухаббати хабибам пешам ба кимати як чавест.

Бале, кимати маъшук пеши ман як чавест,

Валекин з-он чави калб дар назар бошад] [б, l5l].

Aшъopи дузабонаи Mасъyди Саъди Салмон дар тахкикоти Точиддин Mаpдoнй мавриди омузиши амик карор гирифга, арзиши адабии онхо таъйин карда шудааст [9, 291-375].

Дар баъзе аз рубоиети арабизабон шеваи муховара бо истифода аз феъли «гуфтам» ба назар мерасад. Дар робита ба ин, бояд гуфт, ки шеваи муховара бо усули «гуфтам» ва «гуфто» дар назми форсй-точикии асрхои XI-Xn, аз чумла дар pyбoиëти Фаppyxй ба назар мерасад [15, 443]. Рубоии зерини шоири зуллисонайни давр Илкиëшoхи Mаpзбoн, ки бо сабки равону pyхбаxш ва xyшoхангии xyд имгиëз дорад, зохиран тахги таъсири хамон рубо^та форсй-точикй суруда шудааст:

^Äl ^ÄI -jj

<лЛа í-—jjj! ^ ciij ljj (Vi ^¿l jií: ¿ka v

[Осемасар наздам омад, гуфтамаш: xyш омадй, xyш омадй, Сипас зуд дур шуд, гуфтамаш: шигоб макун, шигоб макун. Aлъoн агар ба даст афтодй аз нодонй, нодонй, Xyшëpиат туро рахо накунад аз ман осон, осон] [б, 8l].

Яке аз вижагихои xoсси рубой дар он аст, ки дар мисраи чахорум фикр xyлoса карда мешавад. Илова бар ин, баъзе мисраъхои чамъбасгии pyбoиëти форсй-точикй аз чихати pexтагй ва томии xyд ба зарбулмасал мушобех шудаанд [1, 77]. Рубоии зерини Низом Воизи Балxй низ хамин xyсyсиягpo доро мебошад:

jjis jjj iü ljj jû

<_JS¿ HjJl (i ikj ^ (lLL j jlä [Чун аз камони абруи y аëн гашт, Тире, ки бар гесувонаш печида. Бароям султони дидахояш гуфт, Як нафар дар мгёнчо кушта гардида] [б, llO].

Лозим ба таваччух аст, ки «Харидат-ул-каср» накусгин ва кадимтарин тазкираесг, ки Умари Xайëмpo хамчун шоир ва рубоинавис муаррифй кардааст. Дар робита ба ин, Имодуддини Исфахонй бо таъкид доштани олими беназири илми нучум ва хакими замон будани Умари Xайëм «ки ба номаш масал мезаданд», ду рубоии ypo зикр кардааст. Aß ин чо бармеояд, ки Умари Xайëм танхо такрибан панчох сол пас аз вафогаш хамчун шоир шинoxта шудааст, чун таълифи тазкира ба соли 572 / 1177 рост меояд. Х,арчанд ки кабл аз y Низомии Apyзии Самаркандй дар «Чахор макола» ва Aбyлхасани Байхакй дар «Таъpиxи Байхакй» шархи холашро бозгу намудаанд, аммо ypo ба хайси муначчим шинос намуда, аз ашъораш харфе ба миëн наовардаанд. Ab рубоиети дар тазкира зикргардида бармеояд, ки рубоихои

арабии Умари Хайём маънибардорй ва ё тарчумаи рубоихои форсй-точикии шоир мебошад. Мавзуи рубоихои ба кайд омадаи шоир ба афкори фалсафии у марбут буда, доир ба фалак ва гардиши он суруда шудаанд. Дар рубоии зерини Умари Хайём мавзуи фалсафй бо оханги шикоят аз фалак пайгирй шудааст: г

jC.1 ' илЧ ("•*■** Jj (jb ^i li^iVI ll2aS ЩИ Jc.1jäÜT oljj jij ''fr Ijj^ (Ц! ljfl [Оё хукми афлок дар даври он нест, Ки ба нахс хама созгорихоро баргардонад? Эй нафс, дар фарогатгохи худ сабур бош, То он ки панохгохаш зи бун ба инкироз фуру равад] [6, 85]. Аз зумраи мавзуъхои маъмул дар рубоиёти форсй-точикй мавзуи бода ва мачлиси бодагусорй мебошад, ки дар мактаби рубоинависии Умари Хайём ривочи тамом пайдо кардааст. Бо таъсири он дар рубоиёти арабй низ шоирон ба ин мавзуъ таваччух зохир кардаанд. Чунончи, дар рубоии Абунаср ибни Абухафс мачлиси шароб ба тасвир омада, шоир ба садри мачлис чунин мурочиат намудааст:

^jAnti clSJ ^^l l^j AAS* ^i ije. ^jJl 1*1

(^.UjjSil ( I'AI'I'J ^¿jlfll J I1AHJ ^^ijJAntil J IIAui ^l^J (jÄj

[Ман имруз пеши ту мавриди шиканча карор гирифтаам, Зеро имруз тахти шуохои оташини чандин хуршед хастам. Онхо сетоянд: яке хуршеди хуршедхо, Дигар хуршеди мачлису севумй хуршеди чомхо] [5, 135]. Дар рубоии болой ибораи «хуршеди хуршедхо» киноя аз офтоб, «хуршеди мачлис» киноя аз сокй ва «хуршеди чомхо» киноя аз шароб мебошанд.

Фузун бар ин, дар рубоиёти давраи мазкур мавзуи мохи рамазон ва мушкилоти рузадорй, ки аз охангхои маъмул дар шеъри арабй ва форсй-точикй аст, низ тачассум пайдо кардааст. Имодуддини Исфахонй рубоиеро бо хамин мазмун ба Адиб Начиб Абусаъд Мухаммад ибни Иброхим ибни Халил мансуб дониста, хамчунин ёдрас намудааст, ки он тарчума аз рубоии форсй-точикй мебошад:

^¿f ** j ^j«* ^li l^J (lijJ^J JÄ j ~ 'f Ч ^jLoll

Jiä.1 JJ«ll j 'läSil ^jäi ¿USj l« (*jLali J«Vl '

[Мебинам, ки руза чисмро заиф созад, лек он карзи ман аст,

Сй руз дар ин мох ранч мебарему захмат мекашем.

Амр мар туро бошад, пас харчи бихохй, он бикун, ки ба дурустй,

Туро баъди ид мукофот бидихам, ки бозгашт тахсиномез аст] [5, 152].

Хамин тарик, зухуру ташаккули рубой дар адабиёти арабизабон дар садаи ёздахум сурат гирифта, Абулхасани Бохарзй тавассути иншои рубой ва иктибос намудани рубоиёти шоирони дигари ахди мазкур дар шумори нахустин хомилону ривочдихандагони он карор гирифтааст. Имодуддини Исфахонй, дар навбати худ, фаъолияти Бохарзиро идома дода, дар радифи тадвини девони рубоиёти худ, хамчунин, рубоиёти шоирони хамзамонашро дар «Харидат-ул-каср» зикр кардааст. Табаххури комили у дар забонхои форсию арабй барояш имконе пеш овардааст, ки зимни таснифи тазкира таъсир ва таассури ин ду адабиётро аз хамдигар таквият бахшад.

АДАБИЁТ

1. Абдуллоев, А. Адабиёти форсу точик дар нимаи аввали асри Х1 / А. Абдуллоев. - Душанбе: Дониш, 1979. - 282 с.

2. Айнй, Садриддин. Намунаи адабиёти точик / Садриддин Айнй -Душанбе: Адиб, 2010. - 448 с.

3. Бахор, Мухаммадакй (Маликушшуаро). Шеър дар Эрон // Мачаллаи мехр, соли шашум, 1317, шумораи 11 / Мухаммадтакии Бахор. - С. 1069-1079.

4. Ал-Бохарзй, Алй ибн ал-Хасан ибн Алй ибн Абитаййиб. Думят-ул-каср ва усрат ахли-л-аср. Тахкик ва дироса Мухаммад Алтунчй / Алй ибн ал-Хасан ибн Алй ибн Абитаййиб ал-Бохарзй - Байрут: Дор-ул-Ч^л, ат-табъат-ул-уло, 1414/1993, адад-ул-ачзоъ - 3. - 1752 с.

5. Ал-Исфахонй, Имодуддин ал-Котиб. Харидат-ул-каср ва чаридат-ул-аср фй зикр фузало ахл Исфахон Такдим ва тахкик ад-Дуктур Аднон Мухаммад Ол Туъма / Имодуддин ал-Котиб ал-Исфахонй - Техрон: Дафтари нашри мероси мактуб, Ойинаи мерос (Миръот-ут-турос), 1419/1999. - 366 с.

6. Ал-Исфахонй, Имодуддин ал-Котиб. Харидат-ул-каср ва чаридат-ул-аср фй зикр фузало ахл Хуросон ва Хирот. Такдим ва тахкик ад-Дуктур Аднон Мухаммад Ол Туъма / Имодуддин ал-Котиб ал-Исфахонй. - Техрон: Дафтари нашри мероси мактуб, Ойинаи мерос (Миръот-ут-турос), 1419/1999. - 406 с.

7. Зайф, Шавкй Ал-Фанн ва мазохибуху фи-ш-шеъри-л-арабй / Шавкй Зайф. - Дор-ул-Маориф би Миср, Мактабат-уд-диросоти-л-адабия, ат-табъат-ул-ходия ашара. - 528 с.

8. Заглул Салом, Мухаммад. Ал-Адаб фи-л-асри-л-Айюбй / Мухаммад Заглул Салом. - Миср - ал-Искандария, 1990. - 595 с.

9. Мардони, Т. Н. Влияние арабской поэзии на творчество персидско-таджикских поэтов XI-XII вв / Т.Н. Мардони. - Душанбе: Дониш, 2020. - 380 с.

10. Мусо Пошо, Умар. Ал-Адаб фй билоди-ш-Шом: усур-уз-Занкиййин ва-л-Айюбиййин ва-л-Мамолик / Умар Мусо Пошо. -Димашк: ал-Мактабат-ул-Аббосия, 1963. - 864 с.

11. Нигматов, Н.И. Арабские слова в «Диван»-е Алишера Навои / Н.И. Нигматов, Б.П Ашрапов // Актуальные научные исследования в современном мире. - 2022. - N° 2-6 (82). - С. 148-153.

12. Рачабова М.Т. Тазкираи «Харидат-ул-каср ва чаридат-ул-аср"-и Имодуддини Исфахонй ва ахаммияти адабии он // М. Т. Рачабова. Монография. - Душанбе, 2021 - 200 с.

13. Ар-Рофей, Мустафо Содик. Таърих одоби-л-араб / Мустафо Содик ар-Рофей. - Байрут-Лубнон: Дор-ул-Кутуби-л-илмия, ат-табъат-ул-уло, 1421/2000, адад-ул-ачзоъ - 3, ал-чузъ 2. - 280 с., ал-чузъ 3. - 344 с.

14. Самарканда, Абуабдуллохи Рудакй. Девон. Нусхаи Саид Нафисй бар асоси Э. Брагинский / Абуабдуллох Рудакии Самарканда. - Муассисаи интишороти Нигох, чопи дувум, 1376. - 209 с.

15. Фаррухии Систонй, Абулхасан. Дивон Хаким Фаррухии Систонй. Ба кушиши Мухаммад Дабирсиёкй / Абулхасан Фаррухии Систонй. - Техрон: чопи Сипехр, 1335 хд. -549 с.

16. Шиблии Нуъмонй, Мухаммад. Шеър-ул-Ачам ё Таърих-уш-шуаро ва адабиёти Эрон. Тарчумаи Мухаммадтакии Фахрдоии Гелонй / Мухаммад Шиблии Нуъмонй. - Техрон: Дунёи китоб, 1368, 5 чилд дар 2 мучаллад. - 564 с.

17. Ал-Хамавй, Шихобуддин Абиабдиллох Ёкут. Муъчам-ул-удабо - Иршод-ул-ариб фй маърифати-л-адиб. Тахкик Эхсон Аббос / Шихобуддин Абиабдиллох Ёкут ал-Хамавй. - Байрут-Лубнон: Дор-ул^арби-л-исломй, ат-табъат-ул-уло, 1414/1993, адад-ул-ачзоъ - 7. - 3541 с.

ОСОБЕННОСТИ РУБАИ В АРАБОЯЗЫЧНОЙ ПОЭЗИИ XI-XII ВВ.

В данной статье рассматривается вопрос проникновения рубаи в арабскую поэзию вследствии влияния персидско-таджикской литературы и его дальнейшее развитие в арабоязычной поэзии XI-XII вв. Подчеркивается, что рубаи является литературным жанром, который считается порождением литературного гения иранских народов. Эта стихотворная форма, так же, как и масневи, в арабской литературе не имела прецедентов и своими истоками восходила к доисламской эре.

Цель статьи: в статье отмечается, что появление и развитие рубаи в арабоязычной литературе относится к одиннадцатому столетию, а Абульхасан Бохарзи посредством сочинения рубаи и цитирования примеров рубаи других поэтов данной эпохи в своей антологии «Думьят-уль-каср» числится среди пионеров, создавших упомянутый жанр в арабском языке и способствовавших его распространению. Согласно сведениям Бохарзи, ещё в XI веке на литературную арену выступили арабоязычные поэты, творчество которых полностью состояло из рубаи. Имадуддин Исфахани, в свою очередь, продолжая деятельность Бохарзи, одновременно с составлением своего диванарубаият, также приводит рубаият своих современников в «Харидат-уль-каср». Данный факт является подтверждением формирования и эволюции рубаи в арабоязычной литературе одиннадцатого века, традиции которой нашли своё продолжение в двенадцатом веке.

По результатам исследования: из содержания статьи становится очевидным, что одна из ярких особенностей арабских рубаият этой эпохи проявляется, в том что они в большинстве своём представляют собой перевод персидских рубаият или же их содержание заимствовано из персидских рубаи. Несомненно, эта особенность связана с тем, что большинство сочинителей рубаи творили на двух языках и в ходе создания своих рубаи на арабском языке подражали своим рубаи на персидско-таджикском и другим поэтам. Имадуддин Исфахани, приводя многие рубаи на арабском, подчёркивает, что они являются переводом пероязычных рубаият, но, к сожалению, он не упоминает оригинал персидских рубаи. С подведением итогов по изучении рубаи отмечено, что антология «Харидат-уль-каср» признана одним из самых старинных источников, представивших Омара Хайяма в качестве поэта и сочинителя рубаи. Совершенное владение Имаудуддина Исфахани персидским и арабским языками предоставило ему возможность в ходе составления данной антологии отобразить взаимовлияние двух литератур на примере рубаи.

Ключевые слова: Сирия, Египет, Хорасан, Герат, Кассам, Бохарзи, Омар Хайям.

RUBAI AND ITS SPECIALTIES IN ARABIC POETRY OF XI-XII CENTURIES

This article discusses the issue of rubai under the influence of Persian-Tajik literature on Arabic literature and its development in the Arabic poetry of the XI-XII centuries. Rubaiyat is one ofthe literary genres created and paid for by the Iranian literary genius. This form of poetry, like the Masnavi, has no precedent in Arabic literature, and its origins date back to pre-Islamic times.

Purpose of the article: the article emphasizes that the emergence andformation of rubai in Arabic poetry took place in the eleventh century. According to Bokharzi, as early as the 11th century, there were Arabic-speaking poets whose works consisted entirely of rubai. Imoduddin Isfahani, in his turn, continued the activity of Bokharzi and, along with the compilation of his collection of narrations, also mentioned the narrations of his contemporaries in «Haridat-ul-Qasr». This information is a reliable document of the emergence andformation of the rubai in the Arabic poetry of the eleventh century (fifth Hijri) and its continuation in the twelfth century AD (sixth Hijri).

According to the results of the study: one of the distinctive features of the Arabic narrations of this period is that they are often translations of Persian narrations or their content is taken from Persian narrations. Of

course, this peculiarity is due to the fact that most rubai poets wrote in two languages andfollowed their Persian-Tajik rubai and other poets while singing their Arabic rubai. Imaduddin Isfahani referred to this point when quoting many Arabic rubai, but, unfortunately, did not mention the origin of Persian rubai. In conclusion, it is noted that the description of «Haridat-ul-Qasr» is the oldest work that introduces Umar Khayyam as a poet and narrator. Imaduddin Isfahani's complete mastery of the Persian and Arabic languages gave him the opportunity to recount the influence of these two literatures on the example of the rubai.

Keywords: Sham, Egypt, Khorasan, Herat, Qassam, Bokhari, Umar Khayyam.

Сведения об авторе:

Рацабова Мархрбо Тухтасуновна-Таджикский национальный университет, кандидат филологических наук, доцент кафедры арабской филологии. Адрес: 734025, Республика Таджикистан г. Душанбе проспект Рудаки 17. Телефон: (+992) 987509968. -mail: rajabova.marhabo@mail.ru

About the author:

Rajabova Markhabo Tukhtasunovna-Tajik National University, the candidate of philological sciences, associate professor of the Department of Arabic Philology. Address:734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. Phone: (+992) 987509968. E-mail: rajabova.marhabo@mail.ru

УДК 91981.550-1:82

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

МАРСИЯСАРОЙ ВА МУХТАССОТИ ОН ДАР НАЗМИ АРАБИЗАБОНИ САДА^ОИ XI-

XII

Рацабова М.Т.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Яке аз анвои роичи шеъри арабизабони давр рисо, ё худ марсия буда дар он шоир хузну андухи хешро чихати фавти амирону вазирон, пайвандону наздикон ва ёру дустон баён менамояд. Тафовуте, ки миёни рисову мадх ба назар мерасад, он аст, ки дар марсия мухассанот ва фазилатхои шахси вафотёфта ба силки тасвир кашида мешавад, дар холе ки дар мадх шахси зинда мавриди ситоиш карор мегирад. Фузун бар ин, дар марсия зимни баёни хасрат ангезахои таассуфу надомат низ ба мушохида расида, маййит хамчун шахси бузург ва ё сарвари баландмаком ситоиш мешавад. Аз руи коидаи маъмули шеъри арабй дар рисо кисмати насиб мавчуд нест ва ба кавли Ибни Рашик: «Ибтидои марсия аз насиб кисса намекунад» [14, 311].

Кисмати бештари марсияхое, ки дар давраи мавриди тахкик суруда шудаанд, ба даргузашти намояндагони табакаи хокими давр бахшида шудаанд. Аз лихози мундарича дар OFOЗи марсияхо шоирон маъмулан андешахои худро перомуни хаёту мамот ва кадру манзилати инсон ба калам оварда, сипас хузну андух ва хасрату надомати худро дар мавриди даргузашти мархум баён мекунанд. Пас аз ин, фазилатхои шахси фавтида зикр мешавад. Дар хотима таъзияи шоир ба хешовандону пайвандони мархум иброз дошта мешавад. Намунахои барчастаи чунин марсияхоро дар назми Абевардй, ТуFрой ва Рашидуддини Ватвот метавон пайдо намуд.

Аз чумлаи марсияхои ба бузургони давр бахшидаи Тугрой касидаи айнияи у дар сугвории писари Низомулмулк - Муаййидулмулк ибни Низомулмулк мебошад. Дар робита ба ин марсия Имодуддини Исфахонй чунин гуфтааст [3, 127]: «Ба Тугрой касидае мансуб мебошад, ки онро шоир дар суги кушта шудани Муаййидулмулк ибни Низомулмулк дар ходисаи байни Баркиёрук ва Мухаммад ибни Маликшох дар мохи чумоди-юл-охири соли 494 х. сароидааст. Гуё ки дар ин вокеа у ходисае, ки баъдан ба сари худаш омад, тасвир намудааст. Зеро у низ монанди хочаи худ дар вокеаи миёни Махмуд ва Масъуд -писарони Мухаммад дар соли 515 кушта гардид. Рисои мазкур, дарвокеъ, аз самимитарин ва вокеъбинонатарин сугворихо буда, хамтои худро надорад». Дар тазкира 57 байти ин марсия сабт гардида, зимни он шарофатмандию начобати хонаводагии онхо тазаккур ёфта ва андозаи талафоти замон чунин муайян карда шудааст:

^j-nj ^l AJJiikS iriLc-j 4jä (jpll '. 'j1 ^S а^й

^jVl jalju-üll ( (jjjJ^ll ij-Lsdj <^jll L'.Hlj -uL^lt

d)^ jUjll 4-$ ( ill (. u^j

[Имруз рузи пуршурест, ки дар он дин махрумият ёфта ва конунхояш бекор гардидааст, гуё ки ин конунхо чорй нагардида буданд.

Хукмхои марг бедодй бинмуда ва дастони кисмати шум то ба баландтарин кухонаи уштурон дароз шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.