Научная статья на тему 'ОСОБЕННОСТИ КОДИФИКАЦИИ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА В СТРАНАХ СНГ'

ОСОБЕННОСТИ КОДИФИКАЦИИ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА В СТРАНАХ СНГ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
427
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
предпринимательское законодательство / систематизация / кодификация / Предпринимательский кодекс. / entrepreneurial laws / systematization / codification / Entrepreneurial Code.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Турабоев Ихтиёржон

В статье изучен опыт некоторых стран СНГ по кодификации предпринимательского законодательства. Автором проанализированы положительные и отрицательные результаты кодификации предпринимательского законодательства в Украине и Республике Казахстан. Особое внимание уделено вопросам, возникшим у субъектов предпринимательства и государственных органов после принятия Хозяйственного кодекса Украины. Также обращено внимание на инициативы государственных органов Украины по возможной отмене Хозяйственного кодекса Украины из-за дублирования норм кодекса в отраслевых нормативных актах. Принимая во внимание, что в Республике Узбекистан действуют несколько сотен нормативно-правовых актов, регулирующих деятельность субъектов предпринимательства, с недавних пор выдвигаются идеи по разработке проекта Предпринимательского кодекса в целях совершенствования и либерализации законодательства в данной сфере. Принятие указа Президента Республики Узбекистан, предусматривающего разработку проекта Предпринимательского кодекса, возлагает осуществление обдуманной работы в этой сфере на ученых, практикующих юристов и государственные органы. Проанализировав международный опыт по кодификации предпринимательского законодательства, автор подчеркивает особенности кодификации предпринимательского законодательства в нашей стране.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FEATURES OF THE CODIFICATION OF ENTREPRENEURIAL LEGISLATION IN THE CIS COUNTRIES

The article studies the experience of some CIS countries in the codification of business legislation. The author analyzes the positive and negative results of the codification of business legislation in Ukraine and the Republic of Kazakhstan. Particular attention is paid to the issues that have arisen among business entities and government bodies after the adoption of the Economic Code of Ukraine. Attention is also drawn to the initiatives of the state bodies of Ukraine on the possible abolition of the Economic Code of Ukraine due to the duplication of the norms of the code in sectoral regulations. Considering that in the Republic of Uzbekistan, there are several hundred normative legal acts regulating the activities of business entities, ideas have recently been put forward to develop a draft Entrepreneurial Code to improve and liberalize legislation in this area. The adoption of a decree by the President of the Republic of Uzbekistan, providing for the development of a draft Entrepreneurial Code, entrusts the implementation of deliberate work in this area to scientists, practicing lawyers and government agencies. Having analyzed international experience in the codification of entrepreneurial laws, the author formulates his own suggestions on the codification of entrepreneurial laws in our country.

Текст научной работы на тему «ОСОБЕННОСТИ КОДИФИКАЦИИ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА В СТРАНАХ СНГ»

UDC: 346 (042)(575.1)

Турабоев Ихтиёржон

Тошкент давлат юридик университети "Маъмурий ва молия хукуки"

кафедраси катта укитувчиси, юридик фанлар буйича фалсафа доктори (PhD) E-mail: ituraboev@mail.ru

МД^ ДАВЛАТЛАРИДА ТАДБИРКОРЛИК ЦОНУНЧИЛИГИНИ КОДИФИКАЦИЯЛАШНИНГ УЗИГА ХОС ЖЩАТЛАРИ

Аннотация. Мацолада МДХ^нинг баъзи давлатларида тадбиркорлик соуасини тартибга солувчи цонун уужжатларини кодификация цилиш тажрибаси урганилган. Муаллиф томонидан Украина ва Цозогистон Республикасида амалга оширилган тадбиркорлик цонунчилиги кодификациясининг тадбиркорлик субъектларига бевосита таъсирларининг ижобий ва салбий жиуатлари таулил цилинган. УкраинаХужалик кодекси цабул цилинганидан кейин мазкур уужжатни цуллаш давомида тадбиркорлик субъектлари ва давлат органлари томонидан турли тушунмовчиликларга дуч келингани уамда уни бекор цилиш буйича давлат органлари ташаббуслари алоуида курсатиб утилган. УзбекистонРеспубликасида бугунги кунда тадбиркорлик соуасини тартибга солувчи юзлаб цонун уужжатлари мавжудлиги уамда давр талабларидан келиб чициб, тадбиркорлик соуасидаги цонунчиликни янада такомиллаштириш ва либераллаштириш мацсадида ягона Тадбиркорлик кодексини ишлаб чициш таклифи илгари сурилмоцда. Узбекистон Президентининг Тадбиркорлик кодекси лойиуасини ишлаб чицишни назарда тутувчи фармони цабул цилиниши мазкур соуада олимлар ва амалиётчи ууцуцшунослар томонидан чуцур уйланган иш олиб борилиши зарурлигини курсатади. Мацолада муаллиф томонидан мамлакатимизда тадбиркорлик соуасини тартибга солувчи цонунчиликни кодификация цилишда халцаро тажрибани урганган уолда эътибор бериш зарур булган жиуатлар ёритиб берилган.

Калит сузлар: тадбиркорлик цонунчилиги, тизимлаштириш, кодификация, Тадбиркорлик кодекси.

Турабоев Ихтиёржон

старший преподаватель кафедры «Административное и финансовое право» Ташкентского государственного юридического университета, доктор философии по юридическим наукам (PhD)

ОСОБЕННОСТИ КОДИФИКАЦИИ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА В СТРАНАХ СНГ

Аннотация. В статье изучен опыт некоторых стран СНГ по кодификации предпринимательского законодательства. Автором проанализированы положительные и отрицательные результаты кодификации предпринимательского законодательства в Украине и Республике Казахстан. Особое внимание уделено вопросам, возникшим у субъектов предпринимательства и государственных органов после принятия Хозяйственного кодекса Украины. Также обращено внимание на инициативы государственных органов Украины по возможной отмене Хозяйственного кодекса Украины из-за дублирования норм кодекса в отраслевых нормативных актах. Принимая во внимание, что в Республике Узбекистан действуют несколько сотен нормативно-правовых актов, регулирующих деятельность

субъектов предпринимательства, с недавних пор выдвигаются идеи по разработке проекта Предпринимательского кодекса в целях совершенствования и либерализации законодательства в данной сфере. Принятие указа Президента Республики Узбекистан, предусматривающего разработку проекта Предпринимательского кодекса, возлагает осуществление обдуманной работы в этой сфере на ученых, практикующих юристов и государственные органы. Проанализировав международный опыт по кодификации предпринимательского законодательства, автор подчеркивает особенности кодификации предпринимательского законодательства в нашей стране.

Ключевые слова: предпринимательское законодательство, систематизация, кодификация, Предпринимательский кодекс.

Turaboyev Ikhtiyorjon

PhD, Senior Lecturer of the Admini^rative and Financial Law Department, Tashkent State University of Law

FEATURES OF THE CODIFICATION OF ENTREPRENEURIAL LEGISLATION

IN THE CIS COUNTRIES

Ab&ract. The article studies the experience of some CIS countries in the codification of business legislation. The author analyzes the positive and negative results of the codification of business legislation in Ukraine and the Republic of Kazakhtfan. Particular attention is paid to the issues that have arisen among business entities and government bodies after the adoption of the Economic Code of Ukraine. Attention is also drawn to the initiatives of the State bodies of Ukraine on the possible abolition of the Economic Code of Ukraine due to the duplication of the norms of the code in sectoral regulations. Considering that in the Republic of Uzbekitfan, there are several hundred normative legal acts regulating the activities of business entities, ideas have recently been put forward to develop a draft Entrepreneurial Code to improve and liberalize legislation in this area. The adoption of a decree by the President of the Republic of Uzbekitfan, providing for the development of a draft Entrepreneurial Code, entrutfs the implementation of deliberate work in this area to scientitfs, practicing lawyers and government agencies. Having analyzed international experience in the codification of entrepreneurial laws, the author formulates his own suggestions on the codification of entrepreneurial laws in our country.

Keywords: entrepreneurial laws, sytfematization, codification, Entrepreneurial Code.

Совет Иттифо;и парчаланиши о;ибатида пайдо булган барча муста;ил давлатлар уз ;онунчилиги-ни, жумладан, тадбиркорлик фаолиятини тартибга солишга ;аратилган ;онунчиликни шакллантириш ва тизимлаштиришда уз йулидан борди. Шу са-бабли мазкур давлатларда тадбиркорлик сохасини тартибга солишга ;аратилган ;онун хужжатларини ;абул ;илиш ва тизимлаштиришда турлича ёнда-шувлар мавжудлигини куриш мумкин.

Тадбиркорлик фаолиятини тартибга солув-чи ;онунларни унификациялаш ва тизимлашти-риш масалалари Муста;ил Давлатлар Хамдуст-лиги мамлакатларида анча ва;т мобайнида куп мунозараларга сабаб булиб келган. Хрзирги пайтга келиб соби; Совет Иттифо;и респуб-ликаларидан Эстония, Украина ва Крзогистон-

да тадбиркорлик фаолиятини тартибга солувчи ;онун хужжатларини кодификациялаш амалга оширилган. Улар орасида тадбиркорлик сохасини тартибга солувчи ;онун хужжатларини биринчи-лардан булиб кодификация ;илгани Эстониядир. Эстония Тижорат кодекси 1995 йил 15 февралда ;абул ;илинган.

Украина Хужалик кодекси 2003 йилда ;абул ;илинган булиб, 2004 йил 1 январдан кучга кир-ган. Мазкур хужжат Украина Фу;аролик кодекси билан бир пайтда ;абул ;илинган. Крзогистон Республикаси Тадбиркорлик кодекси 20015 йилда ;абул ;илинган булиб, 2016 йил 1 январдан кучга кирган.

Хусусий ху;у;нинг моностик тизимида тадбиркорлик ху;у;и хусусий ху;у; категорияси

уисобланади ва фуцаролик цонунчилиги билан тартибга солиниши зарур, деган фикр мавжуд. Арманистон Республикаси худди шу йулдан ке-таётганини куришимиз мумкин. Арманистонда 1992 йил 14 мартда "Корхоналар ва тадбиркорлик фаолияти тугрисида'ги цонун цабул цилинган бу-либ, у Арманистон Фуцаролик кодекси цабул ци-линиши муносабати билан 1999 йил 1 январдан билан кучини йуцотган. Яъни бу цонун нормала-ри янги цабул цилинган Фуцаролик кодексига ки-ритилган ва тадбиркорлик фаолиятини тартибга солишнинг ассосий масалалари шу кодекс уамда бошца махсус цонунлар билан тартибга солинади.

1990 йилларнинг урталарига келиб Россияда янги Фуцаролик кодекси, Фуцаролик процессуал кодекси, Солиц кодекси билан бирга Тадбиркор-лик кодексини ишлаб чициш ва цабул цилиш зару-рати Россия Федерацияси Президенти фармони-да курсатиб утилган [1]. Гарчи мазкур фармонда курсатиб утилган кодекс ва цонунларнинг асосий цисми цабул цилинган булса-да, Тадбиркорлик кодексини ишлаб чициш ва цабул цилиш амалга оширилгани йуц. РФда тадбиркорлик цонун уужжатларини кодификациялаш мавзуси уозирга ца-дар илмий доираларда куп мунозараларга сабаб булиб келмокда [2]. Мазкур кодексни цабул цилиш тарафдорлари уам унга царши олимлар фикр-лари билан танишиб чицсак.

Д. Кутюков фикрича, РФда Тадбиркорлик ко-дексининг цабул цилиниши тадбиркорлик фаоли-ятини, жумладан, якка тартибдаги тадбиркорлик фаолиятини юритишни тартибга солувчи турли норматив уужжатларни бирлаштиришда мууим роль уйнайди [3].

Юцоридаги фикрга царши улароц, В.А. Шиш-канов хужалик ууцуци олимлари тадбиркорлик ууцуцини кодификациялашга царатилган ягона ва узаро келишилган концепцияга эга эмас, деб уи-соблайди. Унинг фикрича, Россия Федерациясида тадбиркорлик муносабатларини тартибга солувчи ууцуций база, яъни Фуцаролик кодекси ва унинг цоидаларини ривожлантиришга ва тадбиркорлик фаолиятини тартибига солишга цартилган махсус цонунлар уз ишини яхши бажармоцда ва Тадбир-корлик кодексини цабул цилишга уожат йуц [4].

В.С. Белих эса Россияда Савдо кодексини (шу-нингдек, Тижорат, Тадбиркорлик ёки Хужалик кодексларини) цабул цилиш мацсадга мувофиц эмас, ицтисодиётни тартибга солишдаги дуализм

фуцаролик ва савдо (тадбиркорлик) ууцуци уара-кат доирасини чегаралашда жиддий муаммоларга олиб келиши мумкин, деб уисоблайди [5].

Собиц Иттифоц таркибида булган республи-калардан биринчилардан булиб Украина Хужалик кодексини цабул цилди. Мазкур кодекснинг цабул цилинишига мауаллий олимлар уамда амалиётчи-лардан ташцари хорижий олимлар уам уз муноса-батларини билдиришган.

Украина Хужалик кодекси цабул цилини-шининг тадбиркорлик фаолиятини тартибга со-лишдаги роли турлича бауоланмоцда. Украиналик олим В. Щербина фикрича, Хужалик кодексининг цабул цилиниши ижобий омил, чунки хужалик юритиш фаолиятини Фуцаролик кодекси билан тартибга солишнинг иложи йуц ва бошца куплаб цонунлар цабул цилиш зарур уисобланади [6].

Мазкур фикрга царши улароц, Ладо Чантурия Украинада Хужалик кодекси цабул цилиниши би-лан хусусий бизнес ва ууцуцни цулловчи органлар жиддий ууцуций муаммоларга дуч келишаётгани, бу эса, уз навбатида, хусусий бизнеснинг ууцуций барцарор асосларига путур етказаётганини таъки-длайди [7]. Немис олими Р. Книппер уам шундай фикр билдирган. Унинг таъкидлашича, Украина парламенти томонидан уам Фуцаролик кодекси, уам Хужалик кодексининг цабул цилиниши ууцуций барцарорлик ва позитив ицтисодий риво-жланишни хавф остига цуяди [8].

О.С. Иоффе Украина Хужалик кодексининг турли жиуатларини танцид цилган уолда унинг Фуцаролик кодекси билан бирга цабул цилини-шига уеч цандай зарурат йуцлиги, чунки улар куп уолатларда параллел цулланиши керак булишини билдирган [9].

Бизнингча, Украина Хужалик кодексининг энг асосий муаммоси унинг тугридан-тугри амалга цилувчи цонун уужжати була олмаганидир. Чунки ундан асосий мацсад тадбиркорлик субъектлари фаолиятини тартибга солувчи турли даражадаги цонун уужжатларини бирлаштирган уолда мазкур соуани тартибга солувчи ягона кодексни цабул цилиш эди. Масалан, Хужалик кодексининг 20-мод-даси 3-бандида хужалик юритиш субъектлари ва истеъмолчилар ууцуцларини уимоя цилиш ушбу кодекс ва бошца цонунлар билан тартибга соли-нади, деб белгиланган. Худди шундай уолатни рацобат ва антимонопол тартибга солишга цара-тилган нормаларда куриш мумкин [10]. Хужалик

юритиш субъектларини лицензиялаш билан бог-лик муносабатлар эса умуман бошка конун билан тартибга солиниши белгиланган. Худди шундай хавола хужалик юритиш субъектларини давлат руйхатидан утказиш ва патентлаш билан боглик муносабатларни тартибга солишда хам мавжуд.

Хужалик юритишнинг мулкий асосларини тартибга солишга каратилган коидалар Хужалик кодексининг узида тулик акс эттирилмаган ва бошка конун хужжатларига хавола килинади [10]. Масалан, Хужалик кодекси 147-моддаси 1-бан-дида хужалик юритиш субъектларининг мулкий хукуклари конун билан курикланади, деб белги-ланган.

Шунинг учун М. Сулейменов хакли равишда Украина Хужалик кодексининг жуда куп моддала-ри декларатив булгани холда хаволаки характерга эга эканини курсатиб, мазкур хужжатга нисбатан узининг салбий карашини баён этган. Хужалик кодексининг хужалик шартномаларини тартибга солишда фукаролик-хукукий мажбуриятлар ва шартномалар буйича нормаларни такрорлашига алохида эътибор каратган [11].

Украина Хужалик кодекси фукаролик ва хужалик хукукий муносабатларини тартибга солиш доирасини аник белгилаб олишга эриша олмаган. Масалан, кодекснинг 154-моддаси 2-бандида хужалик фаолиятида интеллектуал мулк хукукидан фойдаланиш билан боглик муносабатларга нисбатан мазкур кодекс ва бошка конунлар хусусият-ларини хисобга олган холда Фукаролик кодекси коидалари татбик килиниши белгиланган.

В.А. Шишканов Украина Хужалик кодексининг 175-моддаси 1-банди иккинчи кисмида "ху-жалик муносабатлари иштирокчилари уртасида пайдо буладиган мулкий мажбуриятлар ушбу кодекс хусусиятларини инобатга олган холда Украина Фукаролик кодекси билан тартибга соли-нади", деган коиданинг мавжудлиги мазкур хуж-жатнинг хужалик фаолияти субъектлари мажбу-рият хукуки сохасидаги муносабатларни тартибга солишда мустакил хужжат сифатидаги ахамияти-ни пасайтиради, деган фикрга келган [4].

Шунингдек, Украина Хужалик кодексининг хужалик шартномаларини тартибга солишга кара-тилган 20-боби моддаларида Фукаролик кодекси моддалари коидаларининг такрорланишини ёки Фукаролик кодексининг тегишли коидаларига хавола килинишини кузатиш мумкин.

В.С. Белих худди шундай холатларга асосла-ниб, Украинада Хужалик кодекси кабул килини-ши билан тадбиркорлик сохасини тартибга солиш буйича муаммолар камайиб колгани йук ва улар-нинг энг каттаси Украина Фукаролик кодекси ва Хужалик кодекси харакат доирасини чегаралаш муаммосидир, деган фикрга келган [5].

Л. Панова фикрича, Украина Хужалик кодек-сидаги коидалар, асосан, декларатив куринишда булиб колган ва бу эса мазкур нормаларнинг са-марасиз булиб колишига олиб келади [12].

Украина Хужалик кодекси юзасидан тадбир-корлик субъектлари томонидан хам, давлат орган-лари томонидан жуда куп салбий фикрлар билди-рилмокда.

Масалан, тармок конун хужжатлари норма-ларининг Украина Хужалик кодексида такрор-ланиши хамда эскирган нормалар мавжудлиги 2016 йилда Украина Адлия вазирлигининг мазкур кодексни бекор килиш таклифи билан чикишига сабаб булди [13]. Вазирлик рахбарияти фикрича, давлат органлари мазкур кодексни бекор килишда якдиллик курсатмокда.

Бундан Украина адлия органлари мазкур хуж-жатни кабул килишдан аввал ва кейин илмий до-ираларда айтилган фикрларни тан олиши кури-ниб турибди. Бу эса хар кандай тизимлаштириш ва кодификациялаш чукур уйланган холда амалга оширилиши зарурлигини курсатади.

Крзогистон Республикаси Тадбиркорлик кодекси 2015 йилда кабул килинган булиб, 2016 йил 1 январдан кучга кирган. Кодекс лойихаси ишлаб чикилишидан аввал мазкур лойиха тарафдорлари бир канча ижобий фикрлар айтишган, шунингдек, унга жуда куплаб эътирозлар булган.

Крзогистонлик олим С.П. Мороз кодификация-лашган конунларни кабул килишга эхтиёткорона ёндашиш зарурлигини билдириб, Крзогистонда хусусий хукукнинг моностик тизими шаклланиб булгани сабабли уни узгартиришнинг зарурияти мавжуд эмас, деб хисоблаган [14].

Шунингдек, у мазкур хужжатни ишлаб чикув-чилар лойихага куплаб декларатив ва хаволаки нормаларни киритган холда сунъий равишда кен-гайтирган, деган фикрни билдириб, кодекс урнига "Тадбиркорлик тугрисида'ги конунни кабул ки-лиш афзал булишини айтган [15].

М. Сулейменов фикрича, Крзогистонда Савдо ёки Хужалик кодекслари кабул килиниши факат

зарар келтиради. Чунки у цонунчиликнинг мурак-каблашиши ва такрорланишига, охир-оцибат ша-клланган хусусий ууцуц тизимининг барбод були-шига олиб келади [11].

Уз навбатида, Л.Чантурия Крзогистон Тадбиркорлик кодексини ишлаб чициш билан боглиц уаракатларни совет хужалик ууцуцини реанимация цилиш, деб атаган [7]. Унинг фикрича, мам-лакат Фуцаролик кодексида ва махсус цонунларда тадбиркорлик фаолиятини тартибга солишга ца-ратилган барча воситалар етарлидир.

Кодекс цабул цилинишида Тадбиркорлик ко-декси ва Фуцаролик кодекси цоидалари уртасида коллизия пайдо булишидан куп хавфсиралган эди ва мазкур хавфни минималлаштириш учун Тад-биркорлик кодекси 1-моддаси 2-банди цуйидагича берилган: "Товар-пул ва тарафларнинг тенглигига асосланган бошца муносабатлар уамда мулкий му-носабатлар билан боглиц булган шахсий номулкий муносабатлар Крзогистон Республикаси фуцаролик цонунчилиги билан тартибга солинади".

Худди Украина Хужалик кодексида булгани каби Крзогистон Тадбиркорлик кодексида уаво-лаки нормалар анчагина. Масалан, тадбиркор-ликнинг алоуида турларини амалга оширишнинг узига хос хусусиятлари Крзогистон Республикаси цонунлари билан белгиланиши курсатилган [16].

Тадбиркорлик субъектлари уисобланувчи юридик шахларнинг ташкилий-ууцуций шаклла-ри уамда уларни цайта ташкил этиш ва тугатиш фуцаролик цонунчилигига уавола цилинган [16].

Тадбиркорлик кодексининг 5-боби давлат-хусусий шериклиги асосида тадбиркорлик фа-олиятини юритишга оид. Аммо шу фаолиятни тартибга солиш буйича цоидалар 2015 йил 31 ок-тябрда цабул цилинган "Давлат-хусусий шерик-лиги тугрисида'ги цонунда белгиланган. Тадбир-корлик кодексидаги давлат-хусусий шериклиги тугрисида цоидалар мазкур цонун цоидаларини такрорлаганини куришимиз мумкин.

Сунгги вацтларда Узбекистонда уам тад-биркорлик субъектлари фаолиятини тартибга солишга царатилган цонун уужжатларини кодификация цилиш, яъни Тадбиркорлик кодекси-ни ишлаб чициш ва цабул цилишга оид фикрлар билдирилмоцда. 2019 йил ноябрь ойида Тадбир-корлар ва ишбилармонлар уаракати - Узбекистон Либерал-демократик партияси уз сайловолди дастури (платформаси)да бизнес юритишнинг

олис истицболга мулжалланган имкониятини таъ-минлаш, бугунги кунда тадбиркорлик соуасини тартибга солувчи юзлаб цонун уужжатлари мав-жудлиги уамда давр талабларидан келиб чициб, тадбиркорлик соуасидаги цонунчиликни янада такомиллаштириш ва либераллаштириш мацсади-да ягона Тадбиркорлик кодексини ишлаб чициш таклифини илгари сурди [17].

Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 22 июндаги "Инсон ууцуцлари буйича Узбекистон Республикаси миллий стратегияси-ни тасдицлаш тугрисида'ги фармонида 2022 йил 20 январга цадар Тадбиркорлик кодекси лойиуа-сини ишлаб чициш уам белгиланган.

Мазкур фармон билан тасдицланган "Инсон ууцуцлари буйича Узбекистон Республикаси мил-лий стратегиясини амалга ошириш йул харита-си"да Тадбиркорлик кодексида цуйидагиларни инобатга олиш зарурлиги назарда тутилган:

• тадбиркорлик фаолияти соуасидаги цо-нун уужжатларини тулиц кодификация цилиш, миллий ицтисодиётнинг бозор муносабатларига утишини уисобга олган уолда тадбиркорлик фа-олиятини монополияга царши тартибга солишни тубдан цайта куриб чициш;

• тадбиркорлик эркинлигини таъминлай-диган ууцуций, ицтисодий ва ижтимоий шарт-шароит ва кафолатларни кучайтириш;

• ицтисодий ууцуц ва эркинликлар соуа-сидаги халцаро стандартларни уисобга олган уолда тадбиркорларнинг ижтимоий масъулияти-ни ошириш, ишбилармонлик мууитини яхшилаш;

• тадбиркорлик субъектлари фаолиятига ара-лашганлик, тадбиркорлик субъектлари фаолияти-ни чеклаш ёки тухтатиш, уларга зарар етказишга царатилган ноцонуний ва асоссиз уаракатларни содир этганлик учун мансабдор шахсларнинг жа-вобгарлигини кучайтириш;

• тадбиркорларнинг ууцуцлари ва цонуний манфаатларини уимоя цилиш масаласида жамо-атчилик назорати механизмларини кенгайтириш.

МД^нинг баъзи давлатларида тадбиркорлик соуасини тартибга солувчи цонун уужжатларини тизимлаштириш ва кодификациялаш юзасидан олиб борилган ишлар уамда уларнинг натижалари буйича таулилларни инобатга олган уолда мам-лакатимизда Тадбиркорлик кодекси лойиуасини ишлаб чицишда цуйидагиларга эътибор бериш за-рур уисобланади.

Биринчидан, тадбиркорлик конун хужжатла-рини тизимлаштиришда умумлаштирилган ко-нун хужжатидаги коидалар билан бирга бошка конун хужжатларида ухшаш нормалар сакланиб ко-лиши хукукий баркарорликка хавф солади хамда хукукни куллаш амалиётини кийинлаштириб куя-ди. Бунинг натижасида тадбиркорлик субъектла-ри ва мазкур хукукни кулловчи органлар фаолия-тида тушунмовчиликлар келиб чикиши мумкин. Бу эса, уз навбатида, мамлакат иктисодий хаётига жиддий таъсир курсатади.

Иккинчидан, Украина ва Крзогистон мисо-лида курганимиздек, тадбиркорлик субъектлари

фаолиятини тартибга солишга картилган конун хужжатларини кодификациялашга жиддий ён-дашиш зарур. Чунки турли, яъни хусусий ва ом-мавий хукукга оид муносабатларни битта конун хужжатида тартибга солиш жуда хам мураккаб хисобланади.

Учинчидан, Тадбиркорлик кодексини ишлаб чикиш жуда катта ташкилий-хукукий чоралар-ни куришни такозо этади. Шунинг учун мазкур ишларни олимлар ва амалиётчилар хамда хукук-ни кулловчи органлар фикрларини урганган хол-да амалга ошириш жуда катта ахамият касб эта-ди.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Указ Презиента Российской Федерации № 848 от 29.04.1994 г.

2. Елкина Т.В., Дубко Е.Д. К вопросу кодификации предпринимательского законодательства в России. Ученые записки Крымского федерального университета имени В.И. Вернадского. Юридические науки. 2017 г. Т. 3 (69). - № 4.

3. Кутюков Д.В. Предпринимательский кодекс Российской Федерации: за и против. Право и образование, 2011 г, - № 6.

4. Шишканов В.А. Проблемы кодификации Российского предпринимательского права. Сибирский юридический вестник, 2004 г, - № 4.

5. Белых В.С. Правовое регулирование предпринимательско деятельности в России. Монография. М.: Т.К. Велби, Из-во Проспект, 2005 г.

6. Щербина В.С. Об опыте кодификациии хозяйственного законодательства в Украине. Вестник Института законодательства Республики Казахстан, 2012 г, - № 3 (27).

7. Л. Чантурия. 10 аргументов против Предпринимательского кодекса, https://www.zakon.kz/4481457-10-argumentov-protiv.html

8. Р. Книпер. Скептическое замечание по поводу необходимости разработки Хозяйственного кодекса. Юрист, - № 3, 2012 г.

9. О С. Иоффе. О хозяйственном праве (теория и практика). Гражданское законодательство. Статьи. Комментарии. Практика. Вып. 20. Алматы: Юрист, 2004 г.

10. Хозяйственный кодекс Украины.

11. Сулейменов М.К. Хозяйственный (предпринимательский) кодекс: улучшение законодательной системы или ее развал? / М. К. Сулейменов // ЮРИСТ. - 2011 г. - № 7. - С. 22-30.

12. Л. Панова. Эффект или эффективность Хозяйтвенного кодекса Украины, Legea Si Viata, 2015 г, май.

13. https://focus.ua/politics/344240

14. Мороз С.П. К вопросу кодификации предпринимательского законодательства Республики Казахстан, https://online.zakon.kz/Document/?doc_id=34395715#pos=4;-106

15.http://www.iusea.com/index.php?option=com_content&view=article&id=223:2015-11-18-09-55-29&catid=14:-qiusq&Itemid=48

16. Предпринимательский кодекс Республики Казахстан.

17. https://www.uzlidep.uz/pre-election-program

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.