Научная статья на тему 'Особенности гражданско-правового статуса органов местного самоуправления в зарубежных странах (сравнительно-правовой анализ)'

Особенности гражданско-правового статуса органов местного самоуправления в зарубежных странах (сравнительно-правовой анализ) Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
84
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
органы местного самоуправления / самоуправление граждан / органы самоуправления граждан / сходы граждан / местное (муниципальное) самоуправление. / bodies of local self-government / self-government of citizens / bodies of self-government of citizens / gatherings of citizens / local (municipal) self-government.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Хайрулла Киличев

В данной статье проведен сравнительно-правовой анализ особенностей гражданско-правового статуса органов местного самоуправления в зарубежных странах. В частности, автором проанализированы в международной практике англосаксонская, континентальная (французская), смешанная, иберийская и социалистическая модели местного (муниципального) самоуправления. В заключении статьи были высказаны предложения по отражению в национальном законодательстве некоторых положительных моментов, касающихся органов местного самоуправления.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Features of the civil status of local governments in foreign countries (comparative legal analysis)

This article provides a comparative legal analysis of the peculiarities of the civil legal status of local self-government bodies in foreign countries. In particular, the author analyzes in international practice the Anglo-Saxon, continental (French), mixed, Iberian and socialist models of local (municipal) selfgovernment. At the end of the article, proposals were made to reflect in the national legislation some of the positive aspects concerning local self-government bodies.

Текст научной работы на тему «Особенности гражданско-правового статуса органов местного самоуправления в зарубежных странах (сравнительно-правовой анализ)»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Features of the civil status of local governments in foreign countries (comparative legal analysis)

Khairulla KILICHEV1

Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received March 2021 Received in revised form 20 March 2021 Accepted 15 April 2021 Available online 20 May 2021

Keywords: bodies of local self-government, self-government of citizens, bodies of self-government of citizens,

gatherings of citizens, local (municipal) self-government.

This article provides a comparative legal analysis of the peculiarities of the civil legal status of local self-government bodies in foreign countries. In particular, the author analyzes in international practice the Anglo-Saxon, continental (French), mixed, Iberian and socialist models of local (municipal) self-government.

At the end of the article, proposals were made to reflect in the national legislation some of the positive aspects concerning local self-government bodies.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Хорижий давлатларда махаллий узини узи бош;ариш органлари фу;аролик-ху;у;ий макрмининг узига хос хусусиятлари (;иёсий-ху;у;ий таххлил)

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

мах,аллий узини узи бош;ариш органлари, фу;ароларнинг узини узи бош;аруви,

фу;ароларнинг узини узи бош;ариш органлари, фу;аролар йигини, мах,аллий (муниципал) узини узи бош;ариш.

Мазкур ма;олада хорижий давлатларда мах,аллий узини узи бош;ариш органлари фук;аролик-хукук;ий ма;омининг узига хос хусусиятлари ;иёсий-хук;ук;ий тах,лил этилган. Хусусан, муаллиф томонидан хал;аро амалиётда мах,аллий (муниципал) узини узи бош;аришнинг англо-саксон, континенталь (француз), аралаш тусдаги, иберия х,амда социалистик иттифо; моделлари тах,лил ;илинган.

Ма;ола якунида мах,аллий узини узи бош;ариш органларига оид айрим ижобий тажрибаларни миллий ;онунчилигимизда ифодалаш тугрисида таклифлар билдирилган.

1 PhD, Doctor of Philosophy in Legal Sciences, Acting Associate Professor, Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Uzbekistan, Tashkent. Uzbekistan.

Особенности гражданско-правового статуса органов местного самоуправления в зарубежных странах (сравнительно-правовой анализ)

АННОТАЦИЯ_

В данной статье проведен сравнительно-правовой анализ особенностей гражданско-правового статуса органов местного самоуправления в зарубежных странах. В частности, автором проанализированы в международной практике англосаксонская, континентальная (французская), смешанная, иберийская и социалистическая модели местного (муниципального) самоуправления.

В заключении статьи были высказаны предложения по отражению в национальном законодательстве некоторых положительных моментов, касающихся органов местного самоуправления.

мамлакатимизда амалга оширилаётган ижтимоий ислох,отларнинг самарадорлиги куп жихатдан фукароларнинг узини узи бошкариш органлари фаолиятига боглик;. Хусусан, фукароларнинг ижтимоий муаммоларини индивидуал тарзда ани;лаш ва хал этишнинг янги шакллари - "Ёшлар дафтари", "Аёллар дафтари" хамда "Темир дафтар" асосида ишлаш бевосита фукароларнинг узини узи бош;ариш органлари фаолияти тнегизида амалга оширилмокда. Шу сабабли фукароларнинг узини узи бошкариш органлари фаолиятини турли ракурслардан урганиш мухим ахамиятга эга хисобланади. Цуйида эса хорижий давлатларда махаллий узини узи бошкариш органлари фу;аролик-хуку;ий ма;омининг узига хос хусусиятлари;иёсий-хукукий тахлил этилади.

Махаллий узини узи бошкариш органлари фаолияти дунё давлатларида турлича шаклланган. Бунга сабаб хар бир давлатнинг конституциявий архитектураси, сиёсий тузуми, давлат бош;арув шакли, мараказий ва махаллий давлат хокмияти ало;аларининг узига хос жихатларининг махаллий узини узи бош;ариш органларининг хукукий имиджига бевоста таъсир этиши хисобланади.

Шу уринда таъкидлаш лозимки, фукароларузини узи бошкарувининг номланиши хам турлича, хусусан мамлакатимизда мазкур институт "фукаролар йигини" ёки "фукароларнинг узини узи бошкариш органлари" деб номланса, аксарият хорижий мамлакатларда махаллий узини узи бошкариш деб юритилади. Бу борада юридик адабиётларда хорижий мамлакатлар конституциясини урганиш шуни курсатадики, узини узи бошкариш органининг давлат хокимияти органлари-дан ажратилганлиги тугрисидаги норма бирор бир мамлакат конунчилигида (Россия Федерациясидан ташкари) кузатилмайди[1, Б. 63], деган нуктаи назарлар илгари сурилади. З. Рузиевнинг фикрича, эса махаллий узини узи бошкариш органлари фукаролик жамияти институтларидан бири хисобланади [2, Б. 173]. Аксинча, Г. Маликованинг эътироф этишича, хаттоки, махаллий узини узи бошкаришнинг Европа Хартиясида хам, махаллий узини узи бошкариш органлари давлат хокимияти органлари тизимига кирмайди, деган бирорта жумла йук [1, Б .63]. Айни пайтда "Махаллий узини узи бошкариш тугрисида"ги Европа

Ключевые слова:

органы местного самоуправления, самоуправление граждан, органы самоуправления граждан,

сходы граждан, местное

(муниципальное)

самоуправление.

Бугунги кунда

Хартияси коидаларини тахлил киладиган булсак, махаллий узини узи бошкариш органларининг давлат хокимияти органларининг жойлардаги тузилмалари эканлигини, уларнинг фукаролик жамияти институтлари каторига кирмаслигини кузатиш мумкин. Жумладан, мазкур халкаро хужжатнинг 5-моддаси марказий ёки худудий хокимият органларининг ваколатларини махаллий узини узи бошкариш органларига утказишда уларнинг мазкур ваколатларни канчалик даражада махаллий шароитларга мослашувини инобатга олиш зарурлигини, 6-моддасида махаллий узини узи бошкариш органларининг махаллий давлат хокимияти органлари сифатида ички маъмурий тузилмаларни тузишга хакли эканликларини хамда юкори малакали кадрларни танлашга булган талабларни, 8-моддада эса махаллий узини узи бошкариш органлари фаолияти устидан ваколатли давлат органлари томонидан маъмурий назоратни амалга ошириш тартиб-таомилларини назарда тутади [3]. Бошкача айтганда, "Махаллий узини узи бошкариш тугрисида"ги Европа Хартиясида Г. Маликованинг таъкидлашича, махаллий узини узи бошкариш концепцияси деганда "оммавий хокимиятни режалаштириш ва унинг ишини йулга куйишга кумаклашиш хамда уларнинг хукук ва ваколатларининг белгиланиши; Цонун доирасида махаллий ахоли манфаатларидан келиб чикиб, барча махаллий жамоат ишларини бошкариши ва узининг тараккиётини таъминлаш учун ташаббускорлик хукуклари мажбуриятини уз зиммасига олиши" тушунилади [1, Б. 63].

Мамлакатимизда ижтимоий-иктисодий ислохотларни амалга оширишда республиканинг узига хос шарт-шароитлари ва хусусиятлари, халкимизнинг турмуш тарзи, анъаналари ва урф-одатлари билан бир каторда, иктисодий жихатдан ривожланган давлатлар орттирган ижобий тажрибаларни хам хисобга олиш анъана тусига кирган. Бинобарин, хорижий давлатларда махаллий узини узи бошкариш органларининг фукаролик-хукукий макомини урганиш хамда тупланган ижобий тажрибаларни инобатга олиш миллий конунчилигимизда ифодалаш, уз навбатида юртимизда "Кучли давлатдан - кучли фукаролик жамияти сари" деган мухим тамойилни амалга ошириш шароитида махалла институтининг хукук ва ваколатларини кенгайтиришда[4] долзарб ахамият касб этади.

Эътиборли жихат шундаки, "Махаллий узини узи бошкариш тугрисида"ги Европа Хартиясининг мукаддима кисмида хам махаллий узини узи бошкариш органларининг асосий принциплари бевосита демократия ва хокимият ваколатларини марказдан куйи погоналарга утказиш (децентрализация) принципларига асосланиши лозимлиги ифодаланган.

Цолаверса, Хартиянинг 4-моддасида махаллий узини узи бошкариш органларига муайян ваколатни утказишда унинг хажми ва характери, иктисодий таъсири, махаллий шарт-шароитларга мослиги хисобга олиниши хамда ушбу органларнинг фикри инобатга олиниши лозимлиги билан боглик белгиланган коидалари, назаримизда, мамлакатимизда фукароларнинг узини узи бошкариш органлари фаолиятига оид конун хужжатларини такомиллаштиришда мухим ахамият касб этади.

Юридик адабиётларда эъ тироф этилишича, бугунги кун да халкаро амалиётда махаллий (муниципал) узини узи бошкаришнинг бир неча моделлари мавжуд. Чунончи:

а) англо-саксон модели (АЦШ, Буюк Британия, Канада, Австралия, Янги Зеландия ва бошк.);

iMlSf 1РПГР

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 4 (2021) / ISSN 2181-1415

б) континенталь (француз) модели (Франция, Италия, Бельгия, Испания, Польша, Болгария, Туркия, Монголия, Лотин Америкасининг бир катор давлатлари, Якин Шар;);

в) аралаш тусдаги модель (Германия, Австрия, Япония);

г) иберия модели (Бразилия, Португалия, Мексика ва Лотин Америкасининг испан тилида муло;от киладиган бош;а давлатлари);

д) социалистик иттифо; модели (Куба, Хитой, Шимолий Корея каби давлатларда са;лаб ;олган) [2. Б. 190-191].

Тахлиллар шуни курсатадики, кейинги йилларда бутун дунёда фукароларнинг узини узи бошкариш тизимига унга бошкарувнинг энг ;уйи бос;ичи, демократик давлатнинг ажралмас белгиси, жамиятни ижтимоий бошкаришнинг бир тури сифатида ;аралмо;да. Шу билан бирга, махаллий (муниципал) узини узи бошкариш тизими ахолига умуммиллий стандартлар ва хукуматнинг умумсиёсий ;арашлари (фаолият йуналишлари)га мувофи; ахолига хизмат курсатиш буйича маъмурий ташкилот сифатида ;атнашадиган оммавий хокимиятнинг ягона механизмини бир ;исми, унинг номарказлашган ва ташкилий тузилмасини ифода этишини ;айд этиш жоиз. Айни пайтда замонавий дунёнинг аксарият мамлакатларида махаллий ишларни бошкариш, одатда, маъмурий-худудий бирликларда шаклланадиган вакиллик ва ижро органлари томонидан амалга оширилади. Ва купгина хорижий давлатларда мазкур органларнинг мажмуи махаллий (муниципал) бошкариш тизимини ташкил этади (Россия ва Шар;ий Европадаги бош;а мамлакатларнинг конституциявий ;онунларида ушбу тизим "махаллий узини узи бошкариш тизим" деб номланади). Бундан таш;ари, улар молиявий, моддий ва бош;а имкониятларга (ресурсларга) эга булганлиги учун муайян даражада муста;илликка, юридик шахс сифатида шартномалар тузиш ва даъволар кузгатиш хукукларига эга.

Хорижий давлатларда махаллий узини узи бошкариш органлари фукаролик-хукцщий мацоминингузига хос хусусиятларини урганишда куйидагиларга эътиборни каратиш жоиз:

Биринчидан, махаллий (муниципал) узини узи бошкаришнинг англо-саксон моделида куйи турувчи органларнинг ю;ори турувчиларга тугридан-тугри буйсуниш тизимининг йуклиги, махаллий бош;арувда вакиллик органлари кумита (комиссия)ларининг мухим уринга эга эканлиги.

Ушбу модель (континенталь моделдан фаркли равишда) алохида маъмурий-худудий бирликларда марказий хукумат томонидан тайинланадиган ваколатли вакилнинг фаолият курсатишини назарда тутмайди. Яна бир энг мухим узига хослик уларнинг миллий хамда махаллий даражада сиёсий жараёнлардан муайян даражада холи эканлигида кузга ташланади [5. С. 76-85].

Иккинчидан, континенталь (француз) моделида эса хокимият узини узи бош;аришни назорат килувчи махаллий хукумат органларининг кулида булади[2, Б.190]. Бунда махаллий органлар миллий даражадаги хокимиятни амалга оширишда катнашади [6. Б. 60]. Масалан, Германия давлатининг Гессен ери Конституциясига кура, общиналар уз худудларида махаллий ми;ёсда оммавий бош;арувнинг барча хукукларини мутла; эгаси хисобланади. Улар оммавий хокимиятнинг хар кандай вазифалар (жамоат манфаатлари йулида бошка ташкилотлар зиммасига юклатилган хамда конунларда махсус курсатилган вазифалардан ташкари) ижросини таъминлашга хаклидирлар.

Учинчидан, аралаш тусдаги моделда эса хам англо-саксон, хам континенталь (француз) моделига хос булган жихатлар кузатилади. Бошкача айтганда, давлат бошкаруви билан махаллий узини узи бошкариш органлари ягона институт сифатида уйгунлашади[7, Б. 30]. Хусусан, Германиянинг 1949 йилда кабул килинган Конституциясига кура, общиналар узини узи бошкариш хукукига эга булиб, давлат ушбу хукукни уларга таъминлаб беришга мажбур [8]. Общиналар давлат хокимиятининг энг куйи хамда энг мух,им бугини булиб, улар Германиянинг Асосий Цонунида фукароларга якинлаштирилган давлат бошкаруви марказлари, деб таърифланади[9, Б. 97]. Общиналарнинг молиявий асослари солик ва мажбурий туловлар (ер, мол-мулк, хунармандчилик, автотранспорт воситалари, итларни саклаш, кунгилочар тадбирлар буйича), максадли йигимлар, бир марталик бадаллар, федераль ва ерларнинг дотациялари, кредитлари хисобидан шаклланади[10].

Туртинчидан, иберия моделида хар бир маъмурий-худудий бирликда кенгаш ва мансабдор шахс (алькад, регидор) сайланади хамда ушбу мансабдор шахс хукумат томонидан унинг маъмурий-худудий бирликдаги вакили сифатида тасдикланади. Мазкур моделнинг узига хос хусусияти шундан иборатки, ушбу тизимга амал киладиган мамлакатларда муниципал хокимият органлари фаолияти устидан назоратни амалга оширишда ахоли иштирок этади[11, Б. 184].

Бешинчидан, махаллий (муниципал) узини узи бошкаришнинг социалистик моделида давлат хокимиятининг ягоналиги принципига таянилади. Маълумки, ушбу модель хокимиятлар булиниши принципини инкор этиш ва тегишли худудда вакиллик органлари (кенгашлар)нинг тула хокимлигини эълон килиш билан изохланган. Бугунги кунда мазкур модель у ёки бу даражада узини социалистик деб хисоблаб келаётган давлатларда (Хитой, Куба, Шимолий Корея, Вьетнам) амал килиб келмокда [6. Б. 60].

Таъкидлаш жоизки, кейинги йилларда ривожланган хорижий давлатларда махаллий узини узи бошкариш тизимини такомиллаштириш тенденцияларидан бири сифатида муниципалитетларга махаллий моддий бойлик (неъмат)лар ва хизматларнинг асосий ишлаб чикарувчилар сифатида анъанавий карашларни кайта куриб чикиш кузатилмокда. Чунончи, ахолига хизмат курсатиш махаллий узини узи бошкариш органлари (махаллий хокимликлар)нинг асосий вазифаларидан бири сифатида уз ахамиятини йукотмокда. Аксинча, устувор режаларда менеджментлик, назорат килиш ва мувофиклаштириш билан боглик вазифалар белгиланмокда.

Бошкача айтганда, муниципаль органларнинг роли хокимиятни «таъминловчи орган» сифатида куйидаги устувор вазифаларни хал этмокда. Хусусан, ахолининг долзарб эхтиёжларини аниклаш; худудни ижтимоий-иктисодий ривожлантиришнинг устувор йуналишларини белгилаш; курсатиладиган хизматларнинг стандартларини белгилаш ва ушбу стандартларни таъминлашнинг кулай йулларини излаш; махаллий ахамиятга молик вазифаларни хал этишда марказий ва худудий хокимият органлари билан хамкорликни амалга ошириш; худудда фаолият курсатувчи турли махаллий ташкилотлар фаолиятини назорат килиш ва мувофиклаштириш, улар билан хамкорликни (одатда контракт асосида) амалга ошириш; махаллий бирлашмалар (фукаролар уюшмалари)нинг манфаатлари йулида муайян лоббистик фаолиятни амалга ошириш кабилар шулар жумласидандир.

Айни пайтда хорижий давлатларда махаллий узини узи бошкаришнинг барча моделларида худудий бирликларни узини узи бошкаришнинг муайян даражада мустакиллигига риоя этиш зарурий шарт сифатида эътироф этилаётганлиги, бунда ахолининг давлат билан узаро алокаси демократиянинг "куйи"дан шаклланиши оркали амалга оширилишига эътибор каратилаётганлиги кузатилмокда[12].

Шу билан бирга, Осиё мамлакатларида махаллий узини узи бошкариш органларининг узига хос макомга эга, айни пайтда ижобий тажрибаларга эга эканлигини эътироф этиш максадга мувофикдир. Жумладан, Японияда фукаролик жамиятининг мух,им институти сифатида кушничилик уюшмалари (чонайкалар) бугунги кунда ахолини ижтимоий куллаб-кувватлаш, худудларни ободонлаш-тиришни уюштириш, хукукбузарликлар профилактикасини таъминлаш, маданий-маърифий тадбирларни ташкил этиш, дафн маросимларини утказишда кумаклашиш[13. Р. 8.] каби чора-тадбирларни амалга ошириб келмокда [14. Б. 213].

Хитойда махаллий узини узи бошкариш органларининг бошка мамлакатлардан фарки шундаки, бунда ушбу органлар иерархик буйсунувда булади: жумладан, куйи погонадагилар юкори турувчиларга буйсунадилар. Мамлакат Конституциясига биноан, яшаш участкалари буйича шахар ва кишлок ахоли кумиталари ташкил этилади [15]. Цумиталар юз нафардан икки юз нафаргача оила истикомат киладиган худудларни камраб олади [16]. Эътиборли жихати, мазкур кумиталар узини узи бошкариш сохасидаги ваколатлар билан бир каторда, жамоат тартибини саклаш, вояга етганларни харбий хизматга жалб этиш каби маъмурий характердаги ваколатларни хам амалга оширишга хакли [17. С. 84].

Жанубий Корея давлатида махаллий узини узи бошкариш органлари уз фаолиятларини 1949 йилда кабул килинган "Махаллий автономия тугрисида"ги конун асосида амалга оширадилар, улар давлат хокимияти тизимига киради ва махаллий давлат хокимияти органларининг энг куйи бугини хисобланади хамда юридик макомга эга эмас [5. Б. 216].

Бундан ташкари, хорижий давлатларда махаллий узини узи бошкариш органларига ваколатлар бериш тартиби бир хил эмаслигини кузатиш мумкин. Жумладан, АЦШ, Буюк Британия ва англо-саксон модели амал килаётган аксарият давлатларда махаллий узини узи бошкариш органлари фаолиятини тартибга солишнинг "ижобий" принципи, яъни ваколатлар хажми уларнинг хукук ва мажбуриятларини аник курсатиш оркали белгилаш амал килмокда. Бир суз билан айтганда, махаллий узини узи бошкариш органлари факат конунда бевосита курсатилган харакатларни содир этишга хакли хисобланади.

Континенталь (француз) модель амал килаётган давлатларда эса махаллий узини узи бошкариш органлари фаолиятини тартибга солишнинг "салбий" принципи, яъни ушбу органлар конун билан бевосита ман этилмаган харакатларни амалга оширишга хаклидирлар. Махаллий узини узи бошкариш органлари ваколатларининг хажми ва мазмуни мазкур принципга асосан "бошка давлат органларига конун билан берилмаган эркин доира билан изохланади".

Бундан ташкари, ривожланган хорижий мамлакатларнинг конунчилигида махаллий узини узи бошкариш органлари зиммасига жамоат хавфсизлиги, сув билан таъминлаш, ободонлаштириш, транспорт каби умумдавлат ахамиятига эга булган ваколатларни юклаш, айни пайтда ушбу органларнинг молиявий имкониятларидан келиб чикиб кушимча равишда турли ижтимоий хамда маданий тадбирлар билан боглик масалаларни хал этишга каратилган ваколатларни амалга ошираётганликлари кузатилмокда.

niiSfipnrp

Ull lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 4 (2021) / ISSN 2181-1415

Яна бир энг мух,им жихат шундаки, АЦШ, Германия, Буюк Британия каби хорижий давлатларда махаллий узини узи бошкариш органларининг иктисодий асосларини мустахкамлашга, улар бюджетини шакллантиришга алохида эътибор каратилаётганлиги билан изохланади. Жумладан, махаллий ахамиятга эга солик турлари (масалан, Буюк Британияда - мол-мулк солити, АЦШда - ахолидан кушилган киймат солити, Германияда - овчилик билан шутулланганлик ва ер соли;лари кабилар) буйича тушумларни (шунингдек, уларнинг муайян фоизини) махаллий узини узи бошкариш органларининг банклардаги хисоб ра;амларига утказиш тизими амал ;илмо;да.

Кдлаверса, махаллий узини узи бошкариш органлари фаолиятининг молиявий асосларини мустахкамлашда ахолига курсатилаётган ва махаллий ахамиятга эга хизматларни (автомашиналарни турар жойларда са;лаш, фукаролик паспортлари ва хайдовчилик хужжатларини такдим этиш кабиларни) курсатганлик учун туловларнинг муайян кисмини утказиш тартиби хамда айрим хорижий давлатларда амалга килаётганлигини таъкидлаш жоиз. Шу билан бирга, махаллий узини узи бошкариш органларига худуддаги савдо ва маиший хизмат курсатиш объектларига белгиланган коидаларни бузганлик, атроф мухитни ифлослантирганлик учун жарималар куллаш ваколати берилганлигини кузатиш мумкин.

Ю;оридагилардан келиб чикиб, хорижий давлатларда махаллий узини узи бошкариш органларининг фукаролик-хукукий макоми турлича белгиланган, аксарият давлатларда улар давлат хокимияти органлари тизимига киритилган, шу билан бирга марказий муассасаларнинг ваколатлари (айникса, махаллий ахамиятга эга ваколатлар)ни боскичма-боскич мазкур органларга утказиш, сохага оид халкаро ва миллий конунчилик ривожига алохида эътибор каратиш анъанаси амал килмокда, - деган хулосага келиш мумкин.

Шу билан бирга, юртимизда махалла институтининг хукук ва ваколатларини кенгайтириш борасида ташкилий-хукукий чора-тадбирлар изчил амалга оширилаётган бир шароитда хорижий давлатларнингмахаллий узини узи бошкариш тизимида тупланган куйидаги ижобий тажрибаларни миллий конунчилигимизда ифодалаш масаласини мухокама килиш зарур:

Биринчидан, фукароларнинг узини узи бошкариш органларининг менеджментлик, назорат килиш ва мувофиклаштириш билан ботлик вазифалар куламини кенгайтириш хамда уларни амалга ошириш механизмларини аник белгилаш лозим. Бунда:

- фукароларнинг узини узи бошкариш органларида назорат килиш билан ботлик вазифаларни амалга оширишда фукаролар йитини (фукаролар вакилларининг йитилиши) ва тафтиш комиссияси;

- мувофиклаштириш ишларини амалга оширишда йитин кенгаши хамда фаолиятнинг асосий йуналишлари буйича комиссиялар;

- менеджментлик вазифасини амалга оширишда фукаролар йитини раиси хамда комиссиялар раисларининг ролини оширишга каратилган ташкилий-хукукий механизмларни ишлаб чикиш зарур.

Иккинчидан, фукаролар йитинларининг молиявий-иктисодий имкониятлар доирасини кенгайтириш масаласини хукукий жихатдан мустахкамлаб куйиш зарур. Назаримизда, ушбу жараёнда фукаролар узини узи бошкариш органларининг конунчиликда бевосита белгиланган ваколатлар мохияти ва улар билан узаро узвий ботликликни таъминлашга эътиборни каратиш мух,им хисобланади.

Шунингдек, "Фукароларнинг узини узи бошкариш органлари тугрисида"ги Узбекистон Республикаси конунининг 13-моддасига мувофик, фукаролар йигини кенгашига ахолидан соликлар ва бошка мажбурий туловлар уз вактида тушишига кумаклашиш ваколати белгиланган булиб, бу борада ушбу вазифани самарали амалга оширишга кумаклашганлиги учун фукаролар йигинларига муайян молиявий рагбатлантириш тизимини жорий этишни мухокама килиш лозим.

Чунончи, Германия Асосий Цонунининг 106-моддаси 5-бандида белгиланган "общиналар уз худудида исти;омат килувчи ахоли томонидан туланадиган даромад солигидан келиб тушадиган тушумларнинг 15 фоизини олишлари"[18] билан коидани миллий конунчиликда белгилаш шулар жумласидандир.

Цолаверса, республикамизда ахоли коммунал хизматлар х,а;ини тули; туланишини таъминлаганлиги учун фукароларнинг узини узи бошкариш органларини рагбатлантириш тизимини такомиллаштириш билан бир каторда, соли; ва бошка мажбурий туловларни йигишда кумаклашганлиги учун имтиёзлар бериш,биринчидан, давлат бюджетига соликлар ва бошка мажбурий туловларнинг тула;онли тушишини таъминлашда, иккинчидан, фукаролар йигинларининг моддий-техник базасини мустахкамлашда мухим ахамият касб этади.

Учинчидан, фукаролар йигинларининг ахолининг долзарб эхтиёжларини аниклаш, аник устувор йуналишларни белгилаш, курсатиладиган хизматларнинг стандартларини белгилаш буйича таклифлар ишлаб чикиш ва уларни таъминлашнинг кулай йулларини излаб топиш, махаллий ахамиятга молик долзарб масалаларни хал этишда давлат хокимияти органлари билан хамкорликни мустахкамлашга каратилган хукукий механизмларни конунчиликда ривожлантириш лозим.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Маликова Г.Р. Фукароларнинг узини узи бошкариш институтининг конституциявий (хукукий) асосларини такомиллаштириш муаммолари: Юрид. фанлар доктори ... диссертацияси. - Тошкент: ТДЮИ, 2009. (Malikova G.R. Problems of institutionalization of the constitutional (legal) basis of civil self-governance institutions: doctor of law, ... dissertation. - T: Ministry of Justice of the Republic of Uzbekistan Tashkent State Law Institute, 2009).

2. Рузиев З. Фукаролар узини узи бошкариш органларининг ваколатлари / Масъул мухаррир: юридик фанлар доктори, профессор Ш.И. Жалилов. - Тошкент: "Истиклол нури", 2016.

3. Европейская Хартия местного самоуправления. - Страсбург. 15 октября 1985 г. [Электронный ресурс]: Режим доступа: www.consultant.ru / свободный. -Загл. с экрана. - Яз., рус.

4. Мирзиёев Ш.М. Демократик ислохотларни изчил давом эттириш, халкимиз учун тинч ва осойишта, муносиб хаёт даражасини яратиш - баркарор тараккиёт кафолатидир // XXI ASR. - 2016. - 20 окт.

5. Черкасов А.И. Местное управление в зарубежных странах: модели и тенденции эволюции // Государство и право. - 2011. - № 3.

6. Исмаилова Г.С. Узбекистонда махаллий давлат хокимияти ва узини узи бошкариш органларини либераллаштиришнинг давлат хукукий йуналишлари. -Т.: Akademiya, 2013.

7. Циргизбоев М. Узини-узи бош;ариш: асосий тушунчалар, хорижий тажриба ва амалиёт // Демократлаштириш ва инсон ху;у;лари. - 2001. - №1.

8. ГФР Конституцияси. // www.pproektua.org. - ГФР ху;у;ий портали.

9. Жалилов Ш.И. Узбекистон Республикасининг узини узи бош;ариш ху;у;и. (Дарслик) - Т.: Ворис нашриёти, 2007.

10. Федеративная Республика Германия // www.gmu-countries.ru.

11. Олломов Я. Фу;ароларнинг узини узи бош;ариши - хал; хокимиятчилиги асоси. - Т.: "Sharq", 2006.

12. Бутырина М.И. Зарубежные модели местного самоуправления // Вестник Ивановского государственного энергетического университета. - 2008 г. - № 1.

13. M.Ajisaka. Local organizations and groups in Japan. Хозирги кунда Японияда чонайкалар сони 277086 та булиб, уларнинг хар бири уртача 50-200 хонадонни уз ичига ;амраб олади. Царанг: Рузиев З. Фу;аролар узини узи бош;ариш органларининг ваколатлари / Масъул мухаррир: юридик фанлар доктори, профессор Ш.И. Жалилов. - Тошкент: "Исти;лол нури", 2016.

14. Хитой Хал; Республикасининг Конституцияси // www.npc.gov.cn. - ХХР Хукумати портали.

15. Хитой Хал; Республикасининг 1988 йил 1 июндаги "Цишло; ахоли кумиталарини ташкил этиш тугрисида"ги ;онуни // www.china.org.cn. - ХХР Интернет ахборот хукумати портали.

16. Мельников А.П. Система местного управления и самоуправления в КНР // Журнал "Социальные исследования". - 2008.

17. ГФР Конституцияси. // www.pproektua.org. - ГРФЙ ху;у;ий портали.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.