Научная статья на тему 'Основы традиции использования смеха в литературе'

Основы традиции использования смеха в литературе Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
49
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
смех / народный смех / анекдот / юмор / традиция / национальная литература / песня / сарказм / Афанди / сатира / народное творчество. / laughter / Folk field Ashes / anecdote / humor / tradition / national literature / song / irony / Afandi / satire / folk art.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хамза Ахмадович

В этой статье научно рассмотрена роль народного искусства смеха в узбекской литературе и основы традиции использования смеха.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The basics of the tradition of using laughter in literature

In this article, the role of the folk art of laughter in Uzbek literature and the basics of the tradition of using laughter are scientifically studied.

Текст научной работы на тему «Основы традиции использования смеха в литературе»

TBscience se

S о Жамият ва инновациялар - ae

cience seen

Общество и инновации - =

Society and innovations

Journal home page:

https: //inscience.uz/index.php/socinov/index

through time and space

The basics of the tradition of using laughter in literature

Hamza HAYITOV 1

Bukhara State University

ARTICLE INFO ABSTRACT

Article history: In this article, the role of the folk art of laughter in Uzbek

Received February 2021 literature and the basics of the tradition of using laughter are

Received in revised form scientifically studied.

20 Feb 2021

Accepted 15 March 2021 2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International

Available onli

18 April 202 1 (CC BY 4.0) license (https: //creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

laughter,

Folk field Ashes,

anecdote,

humor,

tradition,

national literature,

song,

irony,

Afandi,

satire,

folk art.

Адабиётда кулгидан фойдаланиш анъанасининг асослари

АННОТАЦИЯ

Kaan сузлар: Ушбу маколада узбек адабиётида халк майдон кулги

кулги, санъатининг роли ва кулгидан фойдаланиш анъанасининг

халк майдон кулгиси, С =

латифа асослари илмии жихатдан Ураганилиб Тадкик килинган.

юмор,

анъана,

миллий адабиёт,

кушик,

киноя,

Афанди,

сатира,

халк ижоди.

1 Independent researcher of the Department “Uzbek literature”, Bukhara State University, Bukhara, Uzbekistan.

E-mail: ahmadjon.ahmadov.1995.@mail.ru

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу ап innovations

Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

through time and space

Основы традиции использования смеха в литературе

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова: В этой статье научно рассмотрена роль народного

смех, искусства смеха в узбекской литературе и основы традиции

народный смех,

использования смеха.

анекдот,

юмор,

традиция,

национальная литература,

песня,

сарказм,

Афанди,

сатира,

народное творчество.

Хар бир миллатнинг киёфасини белгилашда унинг адабиёти хал килувчи

ахамият касб этади. Чунки миллий адабиёт миллий рухни акс эттиради. Миллий

рухни тулаконли акс эттириш ва уни саклаб колишда эса халк отзаки ижоди

анъаларидан фойдаланиш мухим роль Уйнайди.

Кулги инсон учун хаёт мантигини англаш, умрни узайтириш, касални

Даволаш воситаларидан биридир. Шунинг учун инсон авлодига чакалоклигидан

бошлаб кулиш ва кулдира олиш Ургатилади. Хатто йиглаб турган чакалокларга

махсус кушик - “овутмачок”лар айтиш оркали йикидан тухтатилади.

Эртакларда “сира кулмайдиган маликаларни кулдириш шарти” белгиланиб,

бунинг учун уларнинг шох мавкеидаги оталари ярим салтанатини беришга ваъда

килади.

Утмишда хар бир хукмдорнинг саройида махсус кулдирувчилар фаолият

юритишган.

Халк орасида кулгига асосланган латифа, аския, лоф жанри намуналари бекорга

яратилмаган. Улар бевосита кулги магиясига ишончни Узида намоён этади. Халк

майдон кулгиси киноя, сатира ва юмордаги каби реалликни бахолаш билангина

чекланмайди, у реалликни бахолаш тамойилларининг бевосита Узини хам тафтишдан

утказади ва субектив ибтидонингетакчилиги билан ажралиб туради.

Кулги, хажв, юмор бадиий-эстетик ходисадир. Улар адабиёт ва санъат

тараккиётида обектив мавжуд булиб, халк огзаки ижоди намуналаридан тортиб,

бадиий ижоднинг олий куриниши роман ва киссаларда хам вокеликка энг фаол

муносабат тарзида намоён булади.

Кулги, юмор, хажвгаэътибор бевосита унга хаётий, эстетик эхтиёждан келиб

чиккан. Абдулла Кодирий бу хакда шундай ёзган: “Кулгилик кишилар билан бирга

тугилиб, улар билан бирга камолотга эриша боргуси. Албатта, кулгилик

бошланишида тор, сикик доирада булганлигига шубха йук. Масалан, маданиятда

ибтидоий булган халкларнинг кулгисини оддий хазилдан, вазият музикасидан

юкори куриб булмайди. Инсонлар бир оз Уусиб орада синфлар тугилгандан сунг

кулгилик бир мунча усган, яъни бир синф иккинчи бир синфдан, бой камбакалдан,

мурид эшондан кула бошлаган” [1].

50

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос1еу апа тпоуаНопз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Халк майдон кулги санъати инсониятнинг тарихий тараккиёти турли

даврларда, турли макон ва замонда юзага келган катта силжишлар, FOABHH-

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

маърифий сакрашлар, кучли рухий таъсирлар оркали такомиллашиш жараёнини

бошидан кечирган. Дунё адабиётининг ёзма намуналари тараккиётида хам халк

майдон кулги санъатининг синтезларини куриш мумкин. Бунга кадим замонларда

юзага келган араб халк эртаклари “Минг биркеча”нинг 4-китобидаги

“Ошик муаллим”, “Саводсиз муаллим”, "Бефаросат муаллим” хикоятлари бевосита

мисол була олади [2].

Турмуш вокеалари билан боглик фактлар асосида таъсир кучи юкорилаган

халк майдон кулги санъати саккиз китобдан иборат ушбу йирик бадиий асарнинг

эстетик киммати ва яратилиши учун узига хос уринга эга. Бундай мисолларни жуда

куп келтириш мумкин.

Халк майдон кулгиси инсон тасаввур ва тафаккур оламининг сарчашмаси,

ижтимоий хаёт, яшаш завки ва мохияти билан бевосита боглик холда ХХ аср

прозасига хам Уз таъсирини курсатди. Шу уринда улуг фикрлар ва буюк гоялар

муаллифи Абдулла Кодирийнинг куйидаги фикрларини ёдга олиш жоиз: “Кулги

журналида иштирок килиш бироз назокат талаб килади. Чунки,

сизни нафратлантирган, истехзолантирган масала ё&ки шахсни Уз хаётидан,

Уз хусусиятидан олиб кулги холига куйишингиз керак. Яъни сиз бу кулгиликни

ясаган булиб куринманг, балки, Узи ясалган булсин. Токи укувчингизгина эмас,

хатто кулгида колган ракибингизнинг Узи хам сиз билан биргалашиб кулишликка

мажбур булсин. Адабиётда бир неча хил кулги йуллари булса хам (пичинг, кесатиш,

киноя, Тагофилв.б), лекин энг муътабари характер кулгисидирки, аммо бунда

куйидаги шартлар топилиши керак.

1. Кахрамоннинг характери, яъни сизни олган масалангиз ва &ёки

кишингизнинг Узидагина топилган табиат. Масалан, сузиш, феъл-атвор.

2. Шу характеристика ичидан сиз бермокчи булган маъно ва ибратнинг

уз-Узидан томиб туриши.

3. Шу икки турлик нарса ичидан истехзо ва хохохо моддасининг табиий

суръатда келиб чикиши [3].

Кулги канчалик сержило булса, унинг Узбек прозасидаги инъикоси хам

шунчалик хилма-хилдир. Жахон адабиёти ва Узбек адабиётидаги улкан

санъаткорлар ижодида яккол кузга ташланиб турувчи халк майдон кулги санъати -

оламни эстетик Узлаштириш ва тасвирлаш таъсиридаги Узига хос усулга

айланганлиги куринади.

“Юмор-сатира. Бу кулгининг икки кутби. Улар орасида кулгининг олам жахон

товланишлари ва маънолари бор. Эзопнинг кувнок ва аччик масхараловчи кулгиси,

Франсуа Рабленинг гулдурос кахкахаси, Жонатан Свифтнинг емирувчи

захархандаси, эразм Роттердамскийнинг нозик кинояси, Волтернинг доно

истехзоси, Беранженинг гох хазил, гох сатирик кулгуси, Бомаршенинг Уйноки

юмори, Доменнинг карикатураси, Гояннинг шавкатсиз, дунё дахшатларига тула

гротески, Гейненинг наштарли романтик кинояси, Анатол Франснинг скентик

кесатики, Марк Твеннинг шух юмори, Бернард Шоунинг кинояли юмори, Ярослав

Гашекнинг мугомбирона кулгиси, Гоголнинг куз ёшлар ичра кулгиси, Шчедреннинг

51

о

Ш] 5чепсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

а Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

газабнок тилкаловчи, фош килувчи захархандаси, Чеховнинг дилкаш, маъюс лирик

юмори, В. Маяковскийнинг голибона кахкахаси, М. Горкийнинг оптимистик

сатираси, А. Твардовскийнинг халкона, шух-шодон юмори” [4] фикримизни

асослайди.

ХХ аср Узбек адабиётининг нодир намуналари булмиш “Уткан кунлар”

“Мехробдан чаён”, “Сароб”, “Икки эшик ораси” романлари, “Тобутдан товуш”

и

драмаси, “Шум бола”, “Синчалик”, “Ёдгор”, “Ёлгончи фаришталар”, “Афандининг

41 пашшаси”, "Кахкаха” каби киссалар ва бошкаларда бевосита халк майдон кулги

санъатининг акс-садолари мавжуд.

Дунё адабиётшунослигида “Кулгининг сукмоклари трагедияга олиб

боради [5], деган мухим фараз бор. Чунки кулги ва фожиавийлик, гарчи бир-бирига

зид, карама-карши тушунчалар булса хам, шу тарзда адабиёт ва санъатда

ифодаланиши ва хаётда биргаликда мавжудлиги хам конунийдир.

Хуллас, дунё ва узбек адабиётшунослигининг турли илмий-назарий

карашларига кушимча холда шуни айтиш керакки, ХХ аср Узбек прозаси билан халк

майдон кулги санъатининг уйгунлашуви бадиий асарларнинг эстетик кимматини

ошириш билан бир каторда, миллат китобхонларининг жушкин рухиятига хослик

ва мосликни хам таъминлаган.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Qodiriy A. Kichik asarlar. T.: G‘afur G‘ulom. 1969. - B. 182.

2. Ming bir kecha. T.: O‘zbekiston. 2015. - B. 379-382.

3. Qodiriy A. Kichik asarlar. — T.: G‘afur G‘ulom. 1969. - B. 187.

4. Борев Ю. Комическое. - Москва: Искуство. 1970. - С. 79.

5. Вишневский В. Статьи, дневники, письма. - М.: Искусство. 1961. - С. 280.

52

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.