Научная статья на тему 'Опыт применения внутрикостного остеосинтеза при разрывах связок дистального межберцового синдесмоза'

Опыт применения внутрикостного остеосинтеза при разрывах связок дистального межберцового синдесмоза Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
136
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
голеностопный сустав / межберцовый синдесмоз / лодыжка / внутрикостный фиксатор. / ankle joint / tibiofibular syndesmosis / ankle / intraosseous fixative

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Искандар Ходжанов, Фаррух Гафуров

Одной из самых частых патологий в практике врача травматолога-ортопеда являются повреждения области голеностопного сустава, составляя до 20 % повреждений опорно-двигательного аппарата. Частота повреждений связок голеностопного сустава среди лиц трудоспособного возраста колеблется от 12% до 40%, тяжелые переломы лодыжек с повреждением дельтовидной связки и разрывом дистального межберцового синдесмоза в 30% случаев заканчиваются неудовлетворительным результатом. Цель. Анализ результатов стабильно – функционального остеосинтеза при разрывах связок дистального межберцового синдесмоза.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по клинической медицине , автор научной работы — Искандар Ходжанов, Фаррух Гафуров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Experience in the application of introseous osteosynthesis in ruptures of distal fiberal syndesmosis ligaments

Orthopedic traumatologist is damage to the ankle joint, accounting for up to 20% of injuries to the musculoskeletal system. The incidence of ankle ligament injuries among people of working age ranges from 12% to 40%, severe ankle fractures with damage to the deltoid ligament and rupture of the distal tibiofibular syndesmosis in 30% of cases end with an unsatisfactory result. Purpose. Analysis of the results of stable – functional osteosynthesis in case of ligament rupture of the distal tibiofibular syndesmosis.

Текст научной работы на тему «Опыт применения внутрикостного остеосинтеза при разрывах связок дистального межберцового синдесмоза»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Experience in the application of introseous osteosynthesis in ruptures of distal fiberal syndesmosis ligaments

Iskandar KHODJANOV1, Farrukh GAFUROV2

Republican Specialized Scientific and Practical Medical Center of Traumatology and Orthopedics Samarkand State Medical Institute

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received June 2021 Received in revised form 20 June 2021 Accepted 25 July 2021 Available online 25 August 2021

Keywords:

ankle joint,

tibiofibular syndesmosis, ankle,

intraosseous fixative.

Orthopedic traumatologist is damage to the ankle joint, accounting for up to 20% of injuries to the musculoskeletal system. The incidence of ankle ligament injuries among people of working age ranges from 12% to 40%, severe ankle fractures with damage to the deltoid ligament and rupture of the distal tibiofibular syndesmosis in 30% of cases end with an unsatisfactory result. Purpose. Analysis of the results of stable -functional osteosynthesis in case of ligament rupture of the distal tibiofibular syndesmosis.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Болдирлараро дистал синдесмоз бойламининг узилишида суякичи остеосинтезини куллаш тажрибаси

Калит сузлар:

ошик;-болдир бугими, болдирлараро синдесмос, тупи;,

суякичи фиксатори.

АННОТАЦИЯ

Оши;-болдир бугимининг жарохатлари травматолог-ортопед амалиётида куп учрайдиган патологиялардан бири булиб, у таянч-х,аркат тизимининг 20% ташкил этади. Мехнатга лаё;атли кишиларда оши;-болдир бугими бойламларининг жарохатланиши 12% дан 40% гача учрайди, тупи;ларнинг синиши о;ибатида дельтасимон бойлам ва болдирлараро синдесмоз ажралишининг 30% холларида ;оник;арсиз натижа кузатилади. Тад;и;от ма;сади. Болдирлараро дистал синдесмоз бойламининг узилишида тургун-остеосинтез натижаларининг тах,лили.

1 Doctor of Medical Sciences, Professor of the Republican Specialized Scientific and Practical Medical Center of Traumatology and Orthopedics, Tashkent, Uzbekistan.

2 Assistant of the department of traumatology and orthopedics of Samarkand State Medical Institute, Samarkand, Uzbekistan.

Science

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Опыт применения внутрикостного остеосинтеза при разрывах связок дистального межберцового синдесмоза

_ АННОТАЦИЯ_

ДОЛЗАРБЛИГИ

Травматолог-ортопедларнинг амалиётида энг куп учрайдиган патологиялардан бири бу оши;-болдир бугимининг шикастланишдир, бу эса таянч-харакат тизимидаги шикастланишларнинг 20% гача булган ;исмини ташкил этади. Мехнатга лаё;атли ёшдаги одамлар орасида оши;-болдир бугимининг шикаст-ланиш даражаси 12% дан 40% гача, делтасимон мушак шикастланиши билан болдир суякларининг огир синишлари ва дистал болдирлараро синдесмоз ажралиши 30% холларда ;они;арсиз натижалар билан тугайди [1]. Статистик маълумотларга кура, болдир суякларининг синишлари йилига уртача 200 минг ахолига уртача 100-120 холатни ташкил этади. Болдирлараро синдесмоз (БАС) ажралиши билан болдир суякларининг синишлари мехнатга лаё;атли ахолида 54,1 дан 84,6% гача учрайди [1-3]. Бир ;атор муаллифларнинг фикрига кура, хал;анинг икки жойидаги шикастланиши, бу иккала тупи;нинг синганлиги ёки битта тупи;нинг синиши ва бойламлар гурухларидан бирининг узилиши билан ифодаланиши мумкин, бу холат ностабил ва болдир синишларининг 15% ни ташкил ;илади. Ю;оридаги олимлар, шунингдек, ушбу гурухга, бойламларнинг шикастланиши тупи; синиши билан эквивалент (купинча огирро;) эканлигини хисобга олган холда, барча икки ва уч тупи; синишларини кушадилар. БАС ажралиши билан бирга тупи; синган беморларни консерватив даволашда ;они;арсиз натижалар 6,6 дан 23,4% гача булади. Бунинг сабаби шундаки, тупи; булакларни кулда ёпи; репозисияси ва уларнинг гипс ёки полимер бинтлар билан таш;и фиксациясидан сунг, купинча БАС сохасидаги парчалар силжиши ва болдир суяклар орасидаги диастаз са;ланиб ;олади [6, 7]. Махаллий ва хорижий муаллифлар БАС ажралиши билан тупи; синишларини жаррохлик даволашдан сунг БАС да болдир суяклари уртасидаги диастаз холатларини 24-52% холатларда бартараф этишнинг имкони булмайди, кузатувларнинг 2,1 дан 20% гача ;айта операция зарурати пайдо булади. [4, 5]. Хрзирги ва;тда дистал БАС бойламлари ажралиб кетганда оши;-болдир бугими функциясини тиклаш учун таш;и фиксация мосламаларидан фаол фойдаланилмо;да, бу эса яхши натижаларга эришишга имкон беради. Шу билан бирга, суяклараро остеосинтез усули жарохатлардан кейин утган ва;т буйича маълум бир чекловга эга, у 2 ойдан ошмаган жарохатлар учун ;улланилади [2].

Ключевые слова:

голеностопный сустав, межберцовый синдесмоз, лодыжка,

внутрикостный фиксатор.

Одной из самых частых патологий в практике врача травматолога-ортопеда являются повреждения области голеностопного сустава, составляя до 20 % повреждений опорно-двигательного аппарата. Частота повреждений связок голеностопного сустава среди лиц трудоспособного возраста колеблется от 12% до 40%, тяжелые переломы лодыжек с повреждением дельтовидной связки и разрывом дистального межберцового синдесмоза в 30% случаев заканчиваются неудовлетворительным результатом. Цель. Анализ результатов стабильно - функционального остеосинтеза при разрывах связок дистального межберцового синдесмоза.

¡Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

■>*"> Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

ТАДКИКОТ МАКСАДИ

Болдирлараро дистал синдесмоз бойламининг узилишида туртун-остеосинтез натижаларини тахлил килиш.

ТАДКИКОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА УСУЛЛАРИ

2018 йилдан 2021 йилгача РИТОИАТМ Самарканд филиалининг уткир шикастланишлар окибатлари булимида тупик; суяклари синиши ва дистал болдирлараро синдесмоз бойламлари узилиши билан 83 нафар бемор даволанган, уларда жаррохлик муолажаси утказилган. Улардан 52 нафари (62,6%) эркак, 31 нафари (37,4%) аёл. 35 (42,2%) нафар беморда чап томонлама жарохатлар ва 48 (57,8%) беморларда унг томонлама жарохатлар ани;ланган. Беморлар куйидаги тад;и;от усуллари кулланилди: клиник, рентгено-логик (шу жумладан КТ ва МРТ).

Тупи; синганлиги ва болдирлараро синдесмоз бойламининг узилиши турига ;араб, биз ошик-болдир бутими синитини стабиллигини тиклаш ва болдирлараро синдесмозни тиклашда дифференциал тактика усулини утказдик. Медиалтупик-нинг остеосинтезида Вебер техникасида винтлар (пластиналар) билан махкамлаш кулланилди. Таш;и тупи;нинг синишида металл шуруплар ишлатилди. Олд кичик болдир-катта болдир бойламининг узилиши (В типидаги синиш) булса, бойламнинг анатомик жойлашуви сохасида таранглаштирилган симли чок ишлатилди. Болдирлараро синдесмознинг бойлами узилиши булса - суякичи остеосинтези учун тавсия этилган фиксаторимиз ёрдамида фиксация килдик (Патент UZFAP 00969, 31.12.2014, Бюл., № 12).

Курилма куйидагича ишлатилади. Беморни операция столига елкаси билан ёт;изилади, утказувчан "спинал" отриксизлантириш остида ошик-болдир бутими сохасида юмшок тукималар асосини кичик болдир суягига каратиб ёйсимон шаклида кесилади, каватма-кават тери-тери ости, суякусти пардаси кесилиб кичик болдир суягининг дистал кисми очилади.

Олдин синдесмоз сохасида суяк ичига урнатиладиган стерженга эга фиксаторни киритиш учун бурту билан жой буртуланади, сунгра синдесмоз проекциясида тупи;нинг метафиз кисмига стерженнинг кесикли ;исми ва уткир бошчаси урнатилади, бу эса стабиллаштиришни яхшилайди, сунгра кесикли кисмига втулка киритилади ва гайкалар фиксаторнинг кесикли иккинчи учига киритилган калит ёрдамида буралади ва фиксаторнинг баркарор фиксациясини ошириш учун мустахкамланади. Втулкадаги кесик суяк булакларининг силжишини олдини олади. Суякичи гайкаси учун биринчи фиксатор махкамланганда суяклар бир-бирига якинлашади, болдирлараро диастаз тикланади. Кейин суяк парча-ларини баркарорлаштириш, силжишларни йукотиш ва суяк булакларини компрес-сияси учун иккинчи гайка буралади. Жарохат каватма-кават тикилади.

НАТИЖАЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАХЛИЛИ

Даволаш натижаларини тахлил килиш клиник ва рентген усуллари ёрдамида амалга оширилди. Натижалар отрик синдромининг кучайишига, ошик-болдир бутимдаги харакатланиш амплитудасига, бутимнинг холатига ва кундалик хаёт фаолияти даражасига караб бахоланди. Ушбу улчов буйича максимал балл (100) сотлом ошик-болдир бутимига тутри келади. 6-12 ойдан сунг (>70 балл) яхши ва аъло

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue - 2 № 3 (2021) / ISSN 2181-1415

натижалар 56 беморда олинди, бу 57,4% ни ташкил этди, ;они;арли натижалар (50-69 балл) 26 (31,3%) беморда кузатилди.

Суякичи остеосинтези учун узини фиксацияловчи ва узиникомпрессияловчи фиксаторлардан фойдаланиш ма;булдир. Узини компрессияловчи фиксатор суякда узини узи мустахкамлайди, операция давомида эришилган суяк булакларининг суякичи холатини улар бирлашгунча ушлаб туради. Суякичи фиксаторидан фойдаланиш бугимдаги харакатлар пайтида физиологик зарурий харакатчанликни таъминлашга имкон беради (таш;арига 1,5±0,2 мм, ор;ага 2,0±0,2 мм), асосан ёрилган болдирлараро бойламларнинг урнини босади.

Шундай ;илиб, суяк булаклари ва болдирлараро синдесмозни фиксация ;илишнинг турли хил усулларини та;;ослаш тахлили натижасида узи тортилувчи фиксатор ёрдамида таранг тортилган узини компрессияловчи суякичи остео-синтези самарадорлиги остеосинтезнинг стандарт усулларидан (М.Е. Мюллер ва бош;алар) кам эмаслиги ва функцияни тиклаш жихатидан улардан устунлиги ани;ланди.

ХУЛОСА

Суяк остеосинтези учун фиксатор ёрдамида дистал болдирлараро синдесмозни даволаш оши;-болдир бугими функциясини тикланишини ва беморларнинг иш жойига, шу жумладан жисмоний мехнатга ;айтиши билан шикастланган оё;нинг таянч ;обилиятини тикланишини таъминлайди. Фиксатордан фойдаланиш операция давомида синдесмоз ажралишини бартараф ;илиши жараёнини бош;аришга имкон беради, рецидивлар пайдо булишининг олдини олади ва операция ;илинган оё;нинг эрта функционал тикланишини таъминлайди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Михайлов С.В., Хоминец В.В., Шакун Д.А., Щукин А.В., Фищс И.В., Комаров А.В. Хирургическое лечение несостоятельности дистального межберцового синдесмоза после перелома лодыжек. Вестник современной клинической медицины. 2019. - Том 12, вып. 3. 78-82.

2. Панков И.О., Салихов Р.З., Нагматуллин В.Р. Современные методы хирургического лечения неустраненных разрывов связок дистального межберцового сочленения. Практическая медицина 4(80) 2014 г. / том 2. 100-103.

3. Фомин Н.Ф., Овденко А.Г., Наджафов Р.А.О., Богданов А.Н. Особенности повреждения дистального межберцового синдесмоза у больных с пронационными переломами голеностопного сустава // Травматология и ортопедия России. 2010. -№ 2. - С. 22-26.

4. Хоминец В.В. Переломы дистального отдела костей голени (механизм, диагностика, принципы консервативного и оперативного лечения) / В.В. Хоминец, С.В. Михайлов, В.М. Шаповалов. - 2-е изд. - СПб.: Синтез Бук, 2016. - С. 168.

5. Outcome after unstable ankle fracture: effect of Syndesmosis stabilization / K.A. Egol B., Pahk M. Walsh [et al.] // J. Orthop. Trauma. - 2010. - Vol. 24 (1). - P. 7-11.

6. Pelton K., Thordarson D.B., Barnwell J. Open versus closed treatment of the fibula in Maissoneuve injuries // Foot Ankle Int. 2010. V. 31. - P. 604-608.

7. Swords M.P. Late treatment of syndesmotic injuries / M.P. Swords, A.K. Sands, J.R. Shank // Foot Ankle Clin. - 2017. - Vol. 22 (1). - PP. 65-75.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.