Научная статья на тему 'ҚОН ҚУЙИШ ОРҚАЛИ ЮҚАДИГАН БАКТЕРИАЛ ИНФЕКЦИЯЛАР'

ҚОН ҚУЙИШ ОРҚАЛИ ЮҚАДИГАН БАКТЕРИАЛ ИНФЕКЦИЯЛАР Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

756
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Трансфузиология / донор / бактерия / тромбоцитлар консентрати / плазма / гемокомпонент / қизил қон таркибий қисмлари / инактивация.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Ш. Д. Бобожонова, Л. Ж. Қурбонова, Н. Х. Рустамова

Трансфузиологияда юқадиган инфекциялар юқиш хавфи бугунги кунда хар қачонгидан пастроқ бўлсада, хавфсиз қон махсулотларини етказиб беришда, маьлум бўлган ва хали аниқланмаган патогенлар билан ифлосланиш остида қолмоқда. Фақатгина донорларни танлашни такомиллаштириш ва амалга ошириш, сезгир скрининг синовлари ва самарали инактивация протседуралари трансфузион юқадиган инфекцияларни юқиш хавфини йўқ қилишни ёки хеч бўлмаганда камайтиришни таьминлаш мумкин. Бундан ташқари, қон қуйилиши орқали юқиши мумкин бўлган юқимли касалликларга оид доимий маьлумот ва замонавий маьлумотлар қон қуйиш орқали юқадиган касалликларни назорат қилишнинг мухим таркибий қисми бўлган нохуш ходисалар тўғрисида хабар бериш учун зарурдир. Шундай қилиб, трансфузион тиббиёт билан шуғулланадиган барча тамонларнинг шу жумладан миллий қон назорати тизимларининг хамкорлиги, маьлум бўлган ва пайдо бўлаётган (аниқланмаган) қон билан юқадиган патогенлардан хавфсиз қон махсулоти таьминотини химоя қилиш учун жуда мухим

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҚОН ҚУЙИШ ОРҚАЛИ ЮҚАДИГАН БАКТЕРИАЛ ИНФЕКЦИЯЛАР»

КОН КУЙИШ ОРКАЛИ ЮЦАДИГАН БАКТЕРИАЛ ИНФЕКЦИЯЛАР

Ш. Д. Бобожонова

Тошкент тиббиёт академияси ассистенти

Л. Ж. Курбонова

РИГИАТМси клиник диагностик лаборатория шифокори

Н. Х. Рустамова

Тошкент тиббиёт академияси Урганч филиали ассистенти

АННОТАЦИЯ

Трансфузиологияда юкадиган инфекциялар юкиш хавфи бугунги кунда хар качонгидан пастрок булсада, хавфсиз кон махсулотларини етказиб беришда, маьлум булган ва хали аникланмаган патогенлар билан ифлосланиш остида колмокда. Факатгина донорларни танлашни такомиллаштириш ва амалга ошириш, сезгир скрининг синовлари ва самарали инактивация протседуралари трансфузион юкадиган инфекцияларни юкиш хавфини йук килишни ёки хеч булмаганда камайтиришни таьминлаш мумкин. Бундан ташкари, кон куйилиши оркали юкиши мумкин булган юкимли касалликларга оид доимий маьлумот ва замонавий маьлумотлар кон куйиш оркали юкадиган касалликларни назорат килишнинг мухим таркибий кисми булган нохуш ходисалар туFрисида хабар бериш учун зарурдир. Шундай килиб, трансфузион тиббиёт билан шуFулланадиган барча тамонларнинг шу жумладан миллий кон назорати тизимларининг хамкорлиги, маьлум булган ва пайдо булаётган (аникланмаган) кон билан юкадиган патогенлардан хавфсиз кон махсулоти таьминотини химоя килиш учун жуда мухим.

Калит сузлар: Трансфузиология, донор, бактерия, тромбоцитлар консентрати, плазма, гемокомпонент, кизил кон таркибий кисмлари, инактивация.

КИРИШ

Тиббиёт тарихида беморларни одам ёки хайвон кони билан даволашга уринишларни тавсифловчи дастлабки хабарлар мавжуд булсада, трансфузион тиббиёт бу утган асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб ривожланган нисбатан ёш сохадир. Шу билан бирга, жуда тезкор равишда, ушбу терапевтик ёндашувлар

донорлар ва кабул килувчилар уртасида кизил кон таначалари ва плазмасининг мувофиклиги ва юкумли касалликларни юктириш имконияти каби муоммоларини уз ичига олганлиги аник булди. [1, 2]. Илгари, кон куйиш ораликли юкадиган юкумли касалликлар беморлар ва шифокорлар тамонидан мукаррар деб хисобланган булса, бугунги кунда кам хавфли кон таьминоти кутилмокда. Бугунги кунда донорларни бахолаш, лаборатория текширувлари ва патогенларни инактивация килиш муолажалари трансфузион трансмиссив инфекциялар хавфини камайтириш учун хал килувчи восита хисобланади, аммо барча хавфларни тулик бартараф этмайди. Шу билан бирга, ушбу ютуклар трансфузион тиббиётни тобора хавфсизрок махсулотларга, харажатларни баркарор равишда ошириб боришига олиб келди . Амалдаги харакатлар ва стратегиялар кон куйиш билан боFлик хавфларини камайтиришга катта ёрдам берди. Дархакикат, бугунги кунда ифлосланган кон махсулотлари тамонидан инфекцияларни юктириш хавфи уттиз йил аввалги курсаткичга караганда анча паст. К,он таьминотининг яхлитлигини, тозалигини ва этарлилигини саклаб колиш учун донорларни янги скрининг текширувлари, донорларнинг кон таркибий кисмлари патогеннинг инактивация килиш жараёнлари, хаддан ташкари катьий истисно килиш меьзонлари сабабли потенциал донорларнинг асоссиз йуколишига карши мувозанатлаштирилиши керак. Ушбу сай-харакатлар янги пайдо булаётган трансфузион трансмиссив инфекциялар тахдидларни аниклашга ёрдам берадиган миллий ва халкаро хавфсизлик назорати тармоклари тамонидан идеал тарзда куллаб-кувватланади; сифатни таьминлаш, сифати ва трансфузион занжиридаги барча боскичларни кузатиш кобилиятини осонлаштириш оркали .[4-6].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бактериал инфекциялар хавфи трансфузия билан боFлик касалликлар ва улимнинг асосий сабаби булиб, кисман бошка хавфларнинг камайиши билан боFлик [4, 7-10]. Бактерияларнинг кириш дарвозаси — терининг, овкат хазм килиш аъзолари ва нафас йулларининг шиллик кавати микрожарохати хисобланади. Контаминацияланган донор конини куйиш пайтида OFир бактериал асоратларни ривожланиш хавфи олдиндан маьлум булган. Бирок кон куйишнинг бактериал хавфсизлиги муаммоси, айникса, утган асрнинг 80-йиллари урталарида тромбоцитлар концентратидан (TK) кенг фойдаланиш бошланиши муносабати билан жуда долзарб булиб колди. Тромбоцитлар концентратларини куйиш гемабластоз, апластик анемия билан OFриган беморларда, шунингдек,

травмада куп кон йукотиш фонида ривожланадиган анемия ва тромбоцитопения билан OFриган беморларда тромбоцитопеник геморрагик синдром окибатида келиб чикадиган улим холатларини сезиларли даражада камайтириши мумкин. Донор тромбоцитларига талаб йил сайин ортиб бормокда. Ушбу гемокомпонент, тайёрлаш усулидан катъий назар, 20-22 ° С хароратда сакланади, худди шу харорат бактерияларнинг хаётий фаолияти учун макбулдир. Бактериал ифлосланиш тромбоцитлар консентратларида кизил кон таркибий кисмларига караганда тез-тез учрайди, чунки куп микроорганизмлар одатда ТК (20 -24 ° C) учун ишлатиладиган саклаш шароитида яшаши ва таркалиши мумкин, аммо кизил кон таркибий кисмлари учун камрок (1-6) ° C) [8-11]. Мавжуд назорат килиш усуллари хар доим хам конда бактериялар мавжудлигини бутунлай чикариб ташлашга имкон бермаслиги сабабли, уларни инактивациялаш усуллари кенг кулланилади. Бирок, ушбу усулларнинг ривожланиши катта кийинчиликлар билан боFлик. Хозирги вактда плазма ва тромбоцит компонентларини инактивация килиш тизимлари мавжуд. Эритроцит таркибий кисмлари учун бундай тизимлар хали мавжуд эмас . Шуни хам ёдда тутиш керакки, инактивация килинган бактериялар ва уларнинг токсинларининг реципиент организмига таьсирини эмас, балки кон куйишдан олдин саклаш пайтида бактерияларни купайтириш имкониятини олдини олади. Бактериал ифлосланишни назорат килишда инструментал усуллар билан бир каторда оддий кулда ишлатиладиган усуллардан фойдаланилади. К,он компонентларини тайёрлаш ва куйишнинг мунтазам бактериал ифлосланишни сифатни назорат килиш. [8-11]. К,он таркибий кисмларининг бактериал ифлосланишидан хабардорлик ва клиник долзарблигини ошириш натижасида илгари Американинг К,он Банки Ассоциацияси 2004 йилда бактериал трансфузион трансмиссив инфекцияларни камайтириш стандартларини чикарди [12]. Хусусан, тромбоцитларни бактериал текшириш кон куйиш хавфсизлигини яхшилаш буйича самарали чоралар. Клиник окибатларга олиб келадиган бактериал трансфузион трансмиссив инфекция билан касалланишнинг тахминий даражаси 70,000 дан 118,000 гача куйилган тромбоцитар консентратлардан , асосан бактериялар турига ва уларнинг патогенлигига боFлик [13, 8, 14]. К,он компонентлари бактериал ифлосланишни аниклаш буйича Америка К,изил Хоч ташкилотининг хисоботи шуни курсатдики, тромбоцит консентратлари трансфузияси билан боFлик булган сепсис холатларида аникланган организмлар каторига (75% га якини) граммусбат аэроб патогенлардир.

Бактерияларнинг ифлосланиш хавфини камайтириш буйича чора-тадбирлар трансфузион занжирининг турли боскичларига каратилган ва уларнинг олти жихат буйича таснифлаш мумкин:

1. Донорлик хукуки: Асимтоматик донор бактеремиясини камайтириш учун, якин кунларда стоматологик муолажалар, кичик жаррохлик амалиёти ёки тана харорати кутарилганда донорликдан чикариш керак.

2. Махсулотни макбул кайта ишлаш ва саклаш : масул ходимларни доимий укитиш ва назорат килиш юкори сифат стандартлари ва хавфсиз махсулот учун асосий элементдир. Шунингдек, махсулотларнинг яхлитлигини таьминлаш учун доимий саклаш хароратини (Эр.масса учун 4 ° C ва ТК учун 22-24 ° C) саклаш керак.

3. Терини тайёрлаш: Донорлар кулларини яхшилаб дезенфекциялаш, пункция жойида колган бактериялар сонини камайтиришда хал килувчи ахамиятга эга эканлиги исботланган [16-18].

4. Дастлабки тулик кон тупламини олиб ташлаш: Туплам сумкасидан дастлабки 30-40 мл конни чикариб ташлаш тери бактерияларининг ифлосланиш хавфини камайтириши мумкинлиги курсатилди. [19-21].

5. Бактерияларни аниклаш усуллари: К,он куйишдан олдин кон таркибий кисмлардан бактерияларни аниклашнинг турли усуллари, шу жумладан автоматлаштирилган бактерияларни усули (BacT / ALERT tizimi, bioMérieux), туFридан-туFри бактерияларни буйаш, бактериал эндотоксин ва рибосомал тахлиллар, нуклеин кислоталарни синовдан утказиш. Бактериал DNK va O2 истеьмол килиш ёки CO2 ишлаб чикариш улчовлари учун (Pall BDS, Pall Corporation) [22-25].

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Шу билан бирга, ушбу аниклаш усулларидан хеч бири барча бактериал ифлосланишларни тулик аникламайди ва кушимча бактериал скрининг текширувлари, шунингдек бактериал текширувни яхширок утказиш вакти (яьни кон куйиш вактига якинрок) бактериялар билан ифлосланган кон махсулотларини туFри аниклаш эхтимолини янада ошириш учун керак булиши мумкин.

Патогенларни камайтириш усуллари: Патогенларни камайтириш трансфузион трансмиссив инфекцияни хавфини янада камайтириш учун фаол ёндашув булиб, купчиликка маьлум булган ва пайдо булаётган патогенлар учун самарали булиши мумкин. Патогенни инактиватсия килишнинг максади кон

махсулотининг терапевтик самарадорлигини пасайтирмасдан ёки иккиламчи хавфларни келтириб чикармайдиган трансмиссив патогенларни (бактериялар, вирус ва протоз) камайтиришдир. К,он таркибий кисмларида патогенни инактивация килиш тушунчаси маьлум патогенларнинг колдик хавфини камайтириш ва янги, аммо номаьлум патогенларни самарали йук килишдан иборат. Патогенларни камайтириш ёндашувини танлаш унинг кон куйиш учун компонентларини, масалан, кизил кон таркибий кисмлари, тромбоцитлар консентратлари ва плазма ёки плазмадан ишлаб чикариладиган махсулотларни даволашда ишлатилишига боFлик. Юкори харажатлар, баьзи кушимчаларнинг узок муддатли ён таьсири ва спора хосил килувчи бактериялар каби баьзи бир патогенларни зарарсизлантирилишга кодир эмаслиги каби мумкин булган чекловларни енгиб утиш керак, бу патогенларсиз кон махсулотларини кенг микёсида ва арзон нархларда таьминлаш учун керак булади.

ХУЛОСА

К,он таьминотига кирадиган юкумли касалликларнинг тахдиди турFун эмас ва янги патогенлар пайдо булиши ёки эскилар эпидемиологик куринишини узгартириши билан ривожланиши мумкин. Шунга карамай, тобора ортиб бораётган глобал талабларга жавоб берадиган хавфсиз ва арзон кон таьминоти максадига трансфузион занжиридаги хар бир боскични мувофиклаштиришни оптимилаштириш, шу жумладан донорларнинг мувофиклиги мезонларини диккат билан куриб чикиш, ишлов бериш пайтида катьий коидаларга риоя килиш оркали эришиш мумкин. Саклаш, мавжуд скрининг тестларининг макбул тарзда амалга ошириш, патогеннинг инактивация килиш усулларидан фойдаланиш ва нихоят хар бир кон куйиш зарурлигини бахолайдиган эхтиёткор шифокорларнинг хушёрлиги. Ушбу чора-тадбирлар сезгир ва арзон нархларда аниклаш ва инактивация килиш усулларини ишлаб чикиш ва амалга ошириш билан бир каторда, кон куйиш хатарларни хозирги кунгача мухим деб хисобланиши керак булган жойларда хам хавфсизрок терапия турига айлантириши мумкин.

REFERENCES

1. Pittman M: A study of bacteria implicated in transfusion reactions and of bacteria isolated from blood products. J Lab Clin Med. 1953, 42 (2): 273-288.

2. McEntegart MG: Dangerous contaminants in stored blood. Lancet. 1956, 271 (6949): 909-911. 10.1016/S0140-6736(56)90378-6.

3. Snyder EL, Dodd RY: Reducing the risk of blood transfusion. Hematology (Am Soc Hematol Educ Program). 2001, 433-442.

4. Andreu G, Morel P, Forestier F, Debeir J, Rebibo D, Janvier G, Herve P: Hemovigilance network in France: organization and analysis of immediate transfusion incident reports from 1994 to 1998. Transfusion. 2002, 42 (10): 1356-1364. 10.1046/j.1537-2995.2002.00202.x.

5. Faber JC: Haemovigilance procedure in transfusion medicine. Hematol J. 2004, 5 Suppl 3: S74-82. 10.1038/sj.thj.6200427.

6. Faber JC: Worldwide overview of existing haemovigilance systems. Transfus Apher Sci. 2004, 31 (2): 99-110. 10.1016/j.transci.2004.07.004.

7. Wagner SJ: Transfusion-transmitted bacterial infection: risks, sources and interventions. Vox Sang. 2004, 86 (3): 157-163. 10.1111/j.0042-9007.2004.00410.x.

8. Hillyer CD, Josephson CD, Blajchman MA, Vostal JG, Epstein JS, Goodman JL: Bacterial contamination of blood components: risks, strategies, and regulation: joint ASH and AABB educational session in transfusion medicine. Hematology (Am Soc Hematol Educ Program). 2003, 575-589.

9. CDC: Fatal Bacterial Infections Associated with Platelet Transfusion-United States, 2004. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2005, 54 (7): 168-170.

10. Brecher ME, Hay SN: Bacterial contamination of blood components. Clin Microbiol Rev. 2005, 18 (1): 195-204. 10.1128/CMR.18.1.195-204.2005.

11. Blajchman MA, Goldman M, Baeza F: Improving the bacteriological safety of platelet transfusions. Transfus Med Rev. 2004, 18 (1): 11-24. 10.1016/j.tmrv.2003.10.002.

12. American Association of Blood Banks: Guidance on implementation of new bacteria reduction and detection standards . AABB Bulletin. 2004, 04 (07):

13. Fang CT, Chambers LA, Kennedy J, Strupp A, Fucci MC, Janas JA, Tang Y, Hapip CA, Lawrence TB, Dodd RY: Detection of bacterial contamination in apheresis platelet products: American Red Cross experience, 2004. Transfusion. 2005, 45 (12): 18451852. 10.1111/j.1537-2995.2005.00650.x.

14. Niu MT, Knippen M, Simmons L, Holness LG: Transfusion-transmitted Klebsiella pneumoniae fatalities, 1995 to 2004. Transfus Med Rev. 2006, 20 (2): 149-157. 10.1016/j.tmrv.2005.11.007.

15. Hogman CF, Engstrand L: Serious bacterial complications from blood components--how do they occur?. Transfus Med. 1998, 8 (1): 1-3. 10.1046/j.1365-3148.1998.00118.x.

16. Goldman M, Roy G, Frechette N, Decary F, Massicotte L, Delage G: Evaluation of donor skin disinfection methods. Transfusion. 1997, 37 (3): 309-312. 10.1046/j.1537-2995.1997.37397240214.x.

17. McDonald CP, Lowe P, Roy A, Robbins S, Hartley S, Harrison JF, Slopecki A, Verlander N, Barbara JA: Evaluation of donor arm disinfection techniques. Vox Sang.

2001, 80 (3): 135-141. 10.1046/j.1423-0410.2001.00029.x.

18. Lee CK, Ho PL, Chan NK, Mak A, Hong J, Lin CK: Impact of donor arm skin disinfection on the bacterial contamination rate of platelet concentrates. Vox Sang.

2002, 83 (3): 204-208. 10.1046/j.1423-0410.2002.00219.x.

19. Wagner SJ, Robinette D, Friedman LI, Miripol J: Diversion of initial blood flow to prevent whole-blood contamination by skin surface bacteria: an in vitro model. Transfusion. 2000, 40 (3): 335-338. 10.1046/j.1537-2995.2000.40030335.x.

20. de Korte D, Marcelis JH, Verhoeven AJ, Soeterboek AM: Diversion of first blood volume results in a reduction of bacterial contamination for whole-blood collections. Vox Sang. 2002, 83 (1): 13-16. 10.1046/j.1423-0410.2002.00189.x.

21. Chassaigne M, Vassort-Bruneau C, Allouch P, Audurier A, Boulard G, Grosdhomme F, Noel L, Gulian C, Janus G, Perez P: Reduction of bacterial load by predonation sampling. Transfus Apher Sci. 2001, 24 (3): 253-10.1016/S1473-0502(01)00066-0.

22. Brecher ME, Hay SN, Rose AD, Rothenberg SJ: Evaluation of BacT/ALERT plastic culture bottles for use in testing pooled whole blood-derived leukoreduced platelet-rich plasma platelets with a single contaminated unit. Transfusion. 2005, 45 (9): 1512-1517. 10.1111/j.1537-2995.2005.00563.x.

23. Brecher ME, Hay SN, Rothenberg SJ: Validation of BacT/ALERT plastic culture bottles for use in testing of whole-blood-derived leukoreduced platelet-rich-plasma-derived platelets. Transfusion. 2004, 44 (8): 1174-1178. 10.1111/j.1537-2995.2004.04033.x.

24. McDonald CP, Roy A, Lowe P, Robbins S, Hartley S, Barbara JA: Evaluation of the BacT/Alert automated blood culture system for detecting bacteria and measuring their growth kinetics in leucodepleted and non-leucodepleted platelet concentrates. Vox Sang. 2001, 81 (3): 154-160. 10.1046/j.0042-9007.2001.00104.x.

25. Ortolano GA, Freundlich LF, Holme S, Russell RL, Cortus MA, Wilkins K, Nomura H, Chong C, Carmen R, Capetandes A, Wenz B: Detection of bacteria in WBC-reduced PLT concentrates using percent oxygen as a marker for bacteria growth. Transfusion. 2003, 43 (9): 1276-1285. 10.1046/j.1537-2995.2003.00487.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.