Научная статья на тему 'On the place of borrowed lexis in Surush's poetry'

On the place of borrowed lexis in Surush's poetry Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
131
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЭТИЧЕСКИЙ СТИЛЬ / ЗАИМСТВОВАННАЯ ЛЕКСИКА И ЕЁ ВИДЫ / ТВОРЧЕСТВО СУРУША / АФФИКСЫ / МЕСТО ЗАИМСТВОВАННОЙ ЛЕКСИКИ В ПОЭЗИИ СУРУША / POETIC STYLE / BORROWED LEXIS AND ITS KINDS / SURUSH’S CREATION / AFFIXES / THE PLACE OF BORROWED LEXIS IN SURUSH’S POETRY

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдукодиров Абдусаттор, Рахматов Шухрат

Анализируются особенности использования заимствованных слов в творчестве одного из известных современных таджикских поэтов, Суруша. Отмечается, что арабские заимствования в творчестве поэта можно классифицировать в зависимости от их использования: часть арабских заимствований, принимая таджикские аффиксы, выполняет определенные смысловые и стилевые функции. Подчеркнуто, что большинство арабских заимствований в творчестве Суруша составляет разговорная лексика. В стихотворениях поэта встречаются арабские заимствования, выражающие религиозные понятия. Указанные заимствования полностью подчиняются произношению и грамматическим нормам таджикского языка и принимают активное участие в словообразовании наравне с обычными языковыми единицами. Осуществлена классификация сложных слов, состоящих из арабского и таджикского компонентов. Делается вывод, что большинство заимствованной лексики в творчестве поэта составляют арабские слова, которые, несмотря на языковые изменения, сохранили ряд фонетических, грамматических и смысловых особенностей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

О МЕСТЕ ЗАИМСТВОВАН НОЙ ЛЕКСИКИ В ПОЭЗИИ СУРУША

In this article the author analyzes the peculiarities of borrowed words on the creation of one of the well-known contemporary Tajik poets. It is noted that Arabic borrowings in the poet’s creation can be classified respective of their usage: a part of Arabic borrowings accepting Tajik affixes perform certain sensible and stylistic functions. It is stressed that the majority of Arabic borrowings in Surush’s creation presents conversational lexis. Arabic borrowings expressing religious notions occur in poet’s verses. The borrowings in question completely subordinate to pronunciation and grammatical structure of the Tajik language and take an active part in word-building on a par with usual language units. Classification of compound words consisting of Arabic and Tajik components is carried out. The conclusion is made that the majority of borrowed lexis in poet’s creation consists of Arabic words which have preserved a number of grammatical and sensible specificities in spite of linguistic changes.

Текст научной работы на тему «On the place of borrowed lexis in Surush's poetry»

УДК 81 ББК 81.2 Т-3

МАВЦЕИ Абдуцодиров Абдусаттор, профессори кафедраи методикаи ВОМВОЖА^О таълими забон ва адабиёти тоцики МДТ «ДДХ ба номи акад. ДАР АШЪОРИ Б.Гафуров»; Ра^матов Шу^рат, н.и.ф., дотсенти кафедраи СУРУШ забони тоцикии МДТ «ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

О МЕСТЕ Абдукодиров Абдусаттор, профессор кафедры методики

ЗАИМСТВОВАН преподавания таджикского языка и литературы ГОУ «ХГУ им.

НОЙ ЛЕКСИКИ акад. Б. Гафурова»; Рахматов Шухрат, к.филол.н., доцент

В ПОЭЗИИ кафедры таджикского языка ГОУ «ХГУ им. акад. Б. Гафурова»

СУРУША (Таджикистан, Худжанд)

ON THE PLACE Abdukodirov Abdusattor, Professor of the department of Tajik

OF BORROWED Language and Literary methods of teaching under the SEI «KhSU named

LEXIS IN after acad. B. Gafurov»; Rahmatov Shukhrat, candidate of philological

SURUSH'S sciences, Associate Professor of the Tajik Language Department under

POETRY the SEI «KhSU named after acad. B. Gafurov» (Tajikistan, Khujand)

Калидвожа^о: услуби назм, вомвожа ва анвои он, ашъори Суруш, вандуо, мавцеи калимауои ицтибоси дар таркиби ашъори шоир.

Мавцеи калимауои ицтибоси ва тарзи истифодаи ощо дар ашъори яке аз шоирони номии муосир - Суруш мавриди таулил царор гирифтааст. Зикр шудааст, ки калимауои ицтибосии арабии ашъори мавриди таулил мавцеъуои гуногуни истеъмолй доранд: цисме аз онуо уамранги вожауои тоцики гардида, вандуои тоцики цабул кардаанд ва вазифауои муайяни маъноиву услубиро адо мекунанд. Таъкид гардидааст, ки бештарини вожауои арабии ашъори Сурушро калимауое ташкил медиуанд, ки хоси забони гуфтугуианд. Дар ашъори суханвар вожауои ицтибосии ифодакунандаи мафуумуои дини ташкил додаанд. Ицтибосоти мазкур ба тарзи талаффуз ва меъёруои сарфию наувии забони тоцики мувофиц шуда, мисли воуидуои муцаррарии забон дар калимасозию калимабанди фаъолона корбаст гардидаанд. Калимауои мураккаби бо иштироки вожауои арабиву тоцики ташкилёфта аз циуати сохт ба гуруууои алоуида тасниф шудаанд. Муаллиф ба хулоса расидааст, ки теъдоди зиёди вожауои ицтибосии ашъори Сурушро калимауои араби ташкил додаанд. Ин гурууи вожагон ба вуцуди ба тагйироти зиёди забони дучор шуданашон бо як цатор хусусиятуо савти, сарфи ва маъноиашон фарц мекунанд.

Ключевые слова: поэтический стиль, заимствованная лексика и её виды, творчество Суруша, аффиксы, место заимствованной лексики в поэзии Суруша

Анализируются особенности использования заимствованных слов в творчестве одного из известных современных таджикских поэтов, Суруша. Отмечается, что арабские заимствования в творчестве поэта можно классифицировать в зависимости от их использования: часть арабских заимствований, принимая таджикские аффиксы,

выполняет определенные смысловые и стилевые функции. Подчеркнуто, что большинство арабских заимствований в творчестве Суруша составляет разговорная лексика. В стихотворениях поэта встречаются арабские заимствования, выражающие религиозные понятия. Указанные заимствования полностью подчиняются произношению и грамматическим нормам таджикского языка и принимают активное участие в словообразовании наравне с обычными языковыми единицами. Осуществлена классификация сложных слов, состоящих из арабского и таджикского компонентов. Делается вывод, что большинство заимствованной лексики в творчестве поэта составляют арабские слова, которые, несмотря на языковые изменения, сохранили ряд фонетических, грамматических и смысловых особенностей.

Key words: poetic style, borrowed lexis and its kinds, Surush's creation, affixes, the place of

borrowed lexis in Surush's poetry

In this article the author analyzes the peculiarities of borrowed words on the creation of one of the well-known contemporary Tajik poets. It is noted that Arabic borrowings in the poet's creation can be classified respective of their usage: a part of Arabic borrowings accepting Tajik affixes perform certain sensible and stylistic functions. It is stressed that the majority of Arabic borrowings in Surush's creation presents conversational lexis. Arabic borrowings expressing religious notions occur in poet's verses. The borrowings in question completely subordinate to pronunciation and grammatical structure of the Tajik language and take an active part in wordbuilding on a par with usual language units. Classification of compound words consisting of Arabic and Tajik components is carried out. The conclusion is made that the majority of borrowed lexis in poet's creation consists of Arabic words which have preserved a number of grammatical and sensible specificities in spite of linguistic changes.

Аз як забон ба забони дигар иктибос (вом) шудани калима ходисаи маъмул буда, забонеро наметавон пайдо намуд, ки вожахои таркиби лугавии он комилан аслй бошанд. Омилхои мухимтарини иктибосшавии калимот муносибатхои ичтимой, сиёсй, иктисодй, маданй, тарчумаи осор ва дар хамсоягй зиндагй намудани халку кишвархои гуногун махсуб меёбад. Бино ба кайди академик М.Шакурй «Дар дунё забоне нест, ки аз дигар забонхо хеле мафхумхо, калимаю иборахо нагирифта бошад...(11, 48).

Тавассути омузиши таркиби лугавй ва услубиёти эчодиёти суханварони алохида метавон инкишофи таркиби лугавй ва тагйироти сифатии онро дар мархалахои мухталифи таърихй муайян намуд. Бо тахлилу баррасии корбасти лексикаи иктибосй дар ашъори Суруш метавон мавкеъ ва максади истеъмоли вомвожахоро муайян карда, хамчунин сабку услуби нигориши адибро ба мушохида гирифт. Шоир зимни баёни афкор, ифодаи хиссиёту хаячон ва бо максади равшаниву муассирии калом на танхо аз калимахои аслй, инчунин аз вожахои мансуб ба забонхои гайр бахра чустааст. Ин яке аз сабабхои гановати забон ва гуногунрангии баён дар мачмуаи ашъори мавриди тахлили мо - «Чдзираи танхой» гаштааст.

Ба таркиби лугавии забони точикии адабй пайдо шудани калимахои зиёди арабй ба сабаби ходисахои муайяни таърихй иртибот дошта, доираи истифодаи васеъ доранд ва ходисаи мукаррарй будани онро профессор А.Х,асанзода чунин баён намудаанд: «Ба таркиби лугавии забони точикй рох ёфтани ин гуна унсурхои лугавй ба хеч вачх маънои очизу нотавон будани забони точикй ва дорои захираи ками

лyгавй бyдани онро надорад. Дар дунё, ба гумони кавй, инкишофи деч забоне 6идуни вомвожадо, тандо аз дисоби захирадои дохилии худи он забони гайриимкон аст.

Духули ин гуна вожаву иборадо ба забони точикй ба сарвати забони мо дороидои нав ба навро илова мекунад. Вокеан, ба забони точикй родёбии чунин аносири лугавии арабиасл боиси афзудани шаклдои сухангуй, воситадои ифода, колабдо ва умуман имконоти забон гардида, боиси ба таври рангоранг ифода ёфтани фикр мешавад» (7, 95).

Суруш низ аз ин гуна вожадо дар мавриддои мухталиф фаровон ба кор гирифтааст. Мо бо максади зикри фаровонии иктибосоти арабй дар забони адабии точик, аз чумла, ашъори Суруш дарчи бештар мисол овардем, ки ондо аз руйи хусусиятдои истеъмолй дар забони точикй мавкеи гуногун доранд: бо гузашти солдои зиёд дамранги калимадои точикй шудаанд, ванддои точикй кабул карда ба системаи калимасозии хоси точикй ворид гаштаанд, дар дар сурат дамчун муродиф дар катори муродифоти лугавии точикй вазифадои муайяни маъноиву услубиро адо мекунанд. Масалан: тамаъ (4,9), матлаб (4,13), интишор (4, 14), шабед (4, 120), рафокат (4, 102), маърака (4, 254), хумор (4, 212), миннат (4, 185), дасрат (4, 182), гариб (4, 183), гофил (4, 175), асар (4, 165), завк (4, 6), таркиб (4, 17), мурид ва мисоли индо аз чидати хосияти истеъмолй дамрадифи калимадои аслан точикианд: Навои туям дар нафир оварад, Муриди туро назди пир оварад (4, 248).

Хочате нест ба исботи хатохои савобам,

Худ ба хар як гунахам чун каси бегона гувохам (4, 230).

Шоир аз калимадои китобии душворфадм дурй чуста, дамон вожадоеро истифода кардааст, ки бештаринашон датто дар забони гуфтугуй маъмул мебошанд. Масалан, кудрат (4, 31), радмат (4, 48), мусофир (4, 22), чисм (4, 234), мусибат (4, 30), гунод (4, 230), давас (4, 29), даво (4, 26), мавч (4, 72), нафс (4, 63), нафас (4, 17), ишк (4, 5), маъно (4, 8), лоик (4, 8), мудаббат (4, 18), мудайё (4, 8), завк (4, 6), накд (4, 234), батадорат (4, 235), накш (4, 193).

Маъмулан, барои ифодаи асбобу ашё ва мафдумдои нав унсурдои лексикии он забонеро, ки ин ашё ва мафдумдоро офаридаанд ё чорй кардаанд, иктибос карда мешаванд. Ба забони точикй низ вомвожадои арабии ифодакунандаи мафдумдои динй бисёртар род ёфта, то имруз серистеъмол мебошанд: азон (4, 8), масчид (4, 8), шайтон (4, 9), дуо (4, 8), рамазон (4, 8), бидишт (4, 15), шариат (4, 17), Иблис (4, 16), Аллоду акбар:

Дидам бузургии Туро, Дар лабонам чорй шуд: Аллоху акбар! (4, 113); Аз масчид

начвои ниёишро

оханги азон бархост (4, 8).

Калимадои иктибосшуда ба тарзи талаффуз ва меъёрдои грамматикии забони точикй мувофик шуда, чун водиддои мукаррарии забон дар калимасозию калимабандй фаъолона корбаст мегарданд. Аз ин гуна муштакот дар мачмуаи мавриди назар мехонем: ботадорат (4, 16), шукрона (4, 18), дамдин (4, 19), дофиза (4, 9), мусалмонй (4, 16), мафдумтарин (4, 48), адамистон (4, 106), манзарадо (4, 104), номаълум (4, 108), бевазн (4, 107), номураттаб (4, 117), дамнафасй (4, 121), даъвогар (4, 130), ноболиг (4, 100), беминнат (4, 241), кабристон (4, 241), кадамгод (4, 47).

Ea Kop pa^TaHH maKj^OH ryHoryHH KaiHMa^OH xaMpemau 3aSoHH apaSn a3 oroxuu komhjh moup a3 TaSuaTH hh 3a6oH maxogaT Meguxag: $HKp (4, 55) - Ta^aKKyp (4, 41), up^OH (4, 11) - Matpu^aT (4, 48), ro^uj (4, 7) - ra^jaT (4, 7), ^hcm (4, 104) - My^accaMa (4, 22), uSTugo - MySTago (4, 35), pyx, - apBox (4, 35), ro^uj - ra^jaT (4, 7), MaBxyM (4, 7) - BaxM (4, 101), MaB^ - aMBO^ (4, 5) - TaMaBBy^ (4, 72), a3OH (4, 8) - HaMO3 - Mya33HH (4, 94), paxM - paxuM - TapaxxyM (4, 64).

flap KajHMaxou MypaKKaSe, kh a3 SeBocuTa xaMpox mygaHH KajHMaxou to^hkhm apaSn coxTa mygaaHg, ^y3tu aKyM HucSaT Sa ^y3tu gyroM MyHocuSaTH ToSen gomTa, ohpo a3 ^uxaTH TatHHOT, HucSaT gomTaH Sa HH3e MyanaH MeKyHag. TapKuSu KajHMaxou MypaKKaSu So umrapoKH pemau BO^axou apaSuBy to^hkh TamKHje^Tapo a3 ^uxa™ coxt Sa nyHHH rypyxxo TacHH^ KapgaH MyMKHH acT:

1. a3 gy hcm: xaMcoaMarouj (4, 105), HH^uojpaHr (4, 117), ryccapaHr (4, 106), cySxgaM (4, 85).

2. gy hcm So a^HKcxo: paHruaHgyxn (4, 105), geBOHacapn (4, 253), Ka^aHSaTaH: «Maxajja nyp 3h rupaxou rypSaxocT, 3aMHH Ka^aHoaiaH 3h Sap^u oxapucT» (4, 51).

2.hcm + $etju 3aMOHH x03upa: xacpaTOjyg (4, 15), MucojnapacT (4, 114), aKuSHHmuH (4, 129), mapoSxop (4, 236), HypSaxm (4, 244), gHM0rHaB03 (4, 101).

3. hcm So cu^aTH $etjK Ba $etju xoj: rySopojyga (4, 120), xy^TaoxaHr (4, 238), umKOjyga (4, 84), MaB^3aH0H (4, 79), xanpaT3aga: «...KaSyTap, jaSu xanpaT3agau Som Ba aHgyxu TyMaH Syg» (4, 37).

4. cu^aT SO HCM: xymMaroap (4, 52), S0j0Ha3apn (4, 252), rap0H^0H (4, 252), HaKyxoj (4, 252), TupacaMo: «Eojh napaHgau эxcоc gap hh TupacaMO Mecy3ag...» (4, 44)

5. cu^aT So $etju 3aM0HH x03upa: KyxHa^ypym (4, 99), pocTHaMO (4, 99)

Hh ryHa KajHMaxou MypaKKaSu a3 bombo^xoh apaSn Ba pemau to^hkh TapKuSe^Ta gap 3aSoHH to^hkh xeje $atoj MeSomaHg. K^ucMe a3 ohxo, aMcoju ryccapaHr, Ka^aHSaTaH, gHM0FHaB03, TupacMO Ba f. xoch э^оgн xygu moupaHg.

flap SapoSapu KajHMaxou MatMyj gap amtopu MaBpugu Taxjuj Sat3aH Bo^axoepo gynop OMagaH MyMKHH acT, kh goupau ucTH^ogaamoH Maxgyg Syga, SemTap gap jyraTHOMaxo Sa Ha3ap MepacaHg, MacajaH: 30HHKaTyjMaBT (4, 231), pue3aT (4, 231), caSoT (4, 235), OTH^a (4, 101), xaH^apa (4, 49), MatgyM - otgoMmyga, HecTmyga, HoSygramTa» (6, ^.1, 785); atcoS - ^aMtu acaS:

To dunaM Mae3yH-Mae3yH manad decadoupo

ffap mopyou mapa^u a^co6aM (4, 113).

KajHMau «OupKa» apaSn Syga, gap OT3T nyHHH mapx goga mygaacr: 1.capgoSa, oSaHSopu pynymuga, kh gap gapyHH maxp Ba poxxou KopBOHrapg coxTa Memyg Ba ohpo SemTap So oSh SopoH nyp MeKapgaHg. 2.xaB3, ucTaxp (6,^.1, 206).

Эн ep, эн MatHOH umKy 3HHgar0HH,

flap OupKau egu TyaM MOHaHgu moxh (4, 134).

flap mhcojh Sojo MatHOH gyByMH hh BO^a Sa Kop pa^Ta, Baje gap ycjySu mu^oxn omohhmh oh, kh SapoMagu mBegn gopag, Sa MatHOH «paM3 Ba HumoHau MaxcyjOT» ^axMHga MemaBag.

OgaMOH gap poSuTau ^apxaHruBy cuecn Ba HKTucoguBy h^thmoh 3HHgarn gopaHg, a3 hh jhxo3, 3aSoHH xajKy MHjjaTxou ryHoryH a3 xaMgurap Tatcup SapgomTaaHg. flap TapKuSu jyraBHH 3aSoHH to^hkh BO^axou pycn Ba KajHMaxou SaHHajMujajue, kh Sa TaBaccyTH 3aSoHH pycn Ba gap 3aM0HH coxhShcthkjojhh KumBap SeBocuTa Sa 3aSoHH to^hkh Bopug mygaaHg, a3 KajHMaxou hkthSochh apaSn HucSaTaH KaMTap Sa Mymoxuga MepacaHg. HcTetMOju hh HaBt BOMBO^axo Sapou H^ogau pyxu 3aM0H Ba xycycuaTxou

126

одамон мусоидат намудаанд. Масалан, реклама вожаи франсузй буда, маънои «бо роддои гуногун таъриф ва таблиг намудани моле ва ё чизи дигаре барои чалби назари харидорон, тамошобинон ва г., паёми бозаргонй, эълони тичоратй»-ро дорад (6, ч.2, 161) ва дадсоладои охир дар забони точикй хеле роич гаштааст: Шир! Шир!- ин рекламе, ки сахаргохй Бо хурусон дар махалла душманы дорад (4, ЗЗ). Ё худ прагрес: Наям муцобили ту,

наям муцобили прагрес,

вале чй чора,

туй дармуцобили вучуди холисиман... (4, l07).

Баъзе аз ин гуна калимадо дар забони точикй муродифи худро надоранд, аз ин чидат, муаллиф ногузир дар шеър аз ондо истифода намудааст. Масалан, фонус вожаи юнонй «олате, ки аз филиз, шиша ва г. сохта, дарунаш шамъ ё чарог афрухта дар чое меовезанд ё бо худ мебаранд» (6, ч.2, 407): Баъди ман аз лабат чакад афсус, Ашк дар мижаат шавад фонус (4, 216); диск аз забони юнонй- курси тунук (6, ч.1, 455): Нигоди гулпараки ман! Замони гумшудаи мост сабти диски дарахтон (4, 92); компютер лотинй - мошини электронии дисоббарор: Шахр..., гавгои сиёсат, парлумон, мошин, туфангу тир, кампутар ва гайра -хар чй дидам то ба ин соат, табий нест (4, З7).

Бино ба таъкиди мудаккикон вомвожадо дар сурате серистеъмол мешаванд ва солдои зиёд корбаст мешаванд, ки агар ба меъёр ва коидадои талаффузи он забон мувофик кунонида шаванд: «Калимадои нави иктибосшуда ба коидаву конундои хоси ин ё он забони ондоро кабулкарда мувофик кунонида мешаванд ва аз чидати истеъмол суст намегарданд ё хусусиятдои пешинаашонро гум намекунанд, баръакс, инкишофи худро дар заминаи дамин забон давом медиданд. Бино бар ин, ондо ба кисми лексикаи ин ё он забон мавкеи муайян пайдо карда, дар шароитдои конкретию таърихии он забон даёт мегузаронанд ва серистеъмол мешаванд» (10, 37).

Масалан, нота лот. - аломатдои хаттии махсус, ки дар мусикй ба кор меравад, дар намунаи поён ба шакли «нут» ба кор рафтааст: Сукути харф сурати овоз аст

ва бесадой абадияти мусицист

дар лоихаи нут (4, ll3).

Х,амчунин сигарета аз забони франсузй ба шакли сигор: Марди аз дирузи маснуъй расида, Хдйраташро дар сигораш дуд мекард (4, 57).

Як гуруди иктибосот нисбат ба гунадои точикй макбултару серистеъмолтар дастанд ва барои муъчазбаёнй дар назм мусоидат кардаанд, аз чумла, парламент вожаи англисй ба маънои «мачлиси олии конунбарори намояндагони интихобшуда дар мамлакатдои конститутсионй» (6, ч.2, 76) ба гунаи парлумон (4, S7); вулкан - куди оташфишон ба шакли вул^он: Замин од кашиду афканд Аз дили вул^онй... (4, 44) ба кор гирифта шудааст.

Калимадои юнониасли таркиби лугавии забони точикй вомвожадои бавосита буда, кисме тавассути забони арабй ва гуруди дигар ба воситаи забони русй ба мо омадаанд. Аз чумла,пиёла: Эй бехабар,пиёлаи ишратро Хамёза дар гулуи сабу бишкаст (4, 233) ва ^онун аз забони арабй ба забони точикй интикол ёфтаанд:

OuKpe aapu6 dap cede namufi

6ap cape гapaнг Mabpufiamu tfoHyHu y.o3u6apo H03un wyd (4, 106). n^acTMacca a3 3aSoHH mhohh MaBogu cyHtue acT, kh a3 xap ryHa Moggaxo Tanep MeKyHaHg Ba a3 oh xap ryHa acSoSxo Mec03aHg (6, ^.2, 104); $oc$op hh3 KajHMau mhohh Syga, MyBO^HK Sa Taja$$y3H to^hkh ucTetMOj rapgugaacr: «OKuSaT Mepyag ryju ^yc^ypfl, A3 ycTyxoHaM coagacTH ^OHaMpo» (4, 108).

TapKuSu jyraBHH cypygaxou Cypym nypraHOBaTy paHropaHr Syga, gap SapoSapu KajHMaxoH HKTuSocue, kh a3 3aSoHxou MyxTaju^ So poxxou ryHoryH goxuj mygaaHg, KajHMaxoH hkthSochh ^paHcaBH hh3 Sa Ha3ap pacugaHg, kh Sat3e a3 ohxo gap 3aSoHH agaSuH to^hkh hh3 xeje pou^ MeSomaHg. MacajaH, 6oM6a - HaBtu jaB03HM0TH ^aHrn, kh So MoggaxoH TapKaHga, cy3aHga Ba r.nyp Kapga mygaacT Ba MatMyjaH a3 xaBonaHMOH SoMSaaHgo3 Sapou MaxBH gymMaH napTO^Ta MemaBag (6, ^.1, 340): ByMSxou Mygxum OKuSaT caSpu Xygopo Sa capu axju 3aMHH MeTapKaHg (4, 44); opKecTp - gacrau MycuKaHaB030H, kh so co3xoh ryHoryH aK^oa oxaHrepo MeHaB03aHg (6, ^.2, 34): H,aHraj a3 MycuKHH opKeciiipii napaHgaxo, A3 xoSh caS3H xem SapMexocT (4, 56).

KajHMaxoH H^ogarapu Ma^xyMH TexHHKn Ba hcthjoxot a3 pynu 3apypaT a3 3aSoHH aHrjucn Sa 3aSoHH to^hkh hkthSoc mygaaHg Ba to HMpy3 Myoguju to^hkhh ohxo gap 3aSoHH to^hkh MaB^yg HecTaHg. MacajaH, khho: «Ehmoh, to HaBopu Ty aHgap khho EuMOHag 3h Satgu xa30p ajBHgo» (4, 249); MomHH: OxupuH dy KadaMu hk coamu зuндaгuнмpo ffaeoMu yMpaM dap 3aMOHau momuh Memoxm (4, 97). ^03hm Sa TatKHg acT, kh gap Sat3e MaBpug hmkoh gomT Sa ^ohh KajHMaxoH pycn MyogujH to^hkhh ohxo Sa Kop paBag, MacajaH, Sa ^ohh ojikoh: A3 KaxBau Se3aBK Sa ^hh^ohh thjo, ^k Hcr aKaHH mapoSu pycn SexTap (4, 253) SexTap MeSyg a3 Mypogu^o™ to^hkhh Kagax, ^om, naHMOHa ucTH^oga rapgag.

A3 MymoxugaBy Sappacuu rypyxu KajHMaxoH hkthSochh 3aSoHxou MyxTaju^H ga^Tapu metpu Ma3Kyp KopSacTmyga Sa nyHHH xyjoca OMagaH MyMKHH acT, kh Sapou paHrHHHBy ^a33oSuH TapKuSu jyraBHH amtop gap SapoSapu BO^axou acjn KajHMaxoH hkthSoch hh3 MycougaT HaMygaaHg. Tetgogu 3uegu TapKuSu jyraBHH 3aSoHH agaSuu to^hkpo KajHMaxoH hkthSochh apaSn TamKHj MeguxaHg. Oap0B0HHH jyraTxou apaSn HucSaT Sa KajHMaxoH gurapu hkthSoch a3 pynu 3uegTap MaBKet gomTaHH ohxo gap 3aSoHH agaSuH to^hk MyanaH MemaBag Ba oh xaMHyH xogucau oSteKTHBHH Tatpuxn Sa MyHocuSaTxoH h^thmoh Ba hjmhm MagaHHH xajKxou TO^HKy apaS gap Tyju 3uega a3 xa30p coj BoSacTa acT. Eo By^ygu oh kh KajHMaxoH hkthSochh apaSn Sa TarnupoTH 3uegu 3aSoHn gynop mygaaHg, So aK KaTop ajOMaTxou ^OHeTHKn, Mop^ojorn Ba ceMaH-THKHamoH $apK Kapga MeucraHg. Fanp a3 BO^axou apaSuBy xuHgn aKcapu KajHMOTH hkthSochh gurap TaBaccyTH 3aSoHH pycn Sa TapKuSu jyraBHH 3aSoHH to^hkh hhthkoj e^TaaHg.

IlauHaeuwm:

1. rpaMMamuKau 3a6oHu ada6uu yo3upau mo^K.-ffymaH6e: ffomw, 1985. ^undu 1.- 356 c.

2. 3a6oHu ada6uu yo3upau mo^K. Kucmu 1.-ffymaH6e: HpfioH, 1973.-450 c.

3. Ma^udoe X. 3a6oHu ada6uu Myocupu mo^K. %1.- flyeammuwcu.- ffymaH6e: fleeammuu, 2007.- 255 c.

4. Cypym. ^a3upau maHyou.- ffymaH6e: Adu6, 2009, 264 c.

5. Toyupoea K HeKcurnu 3a6om ada6uu mo^m (Mamepuanyo). - ffymaH6e: ffomm, 1967- 78 c.

6. Фаруанги тафсирии забони тоцики (иборат аз ду цисм). - Душанбе, 2008.

7. Х,асанзода А. Як фатвои Имом Абууанифа ва сесаду панцоу муродифи вожаи Худо // Асолати забон ва мауорати баён. - Хуцанд: Ношир, 2018. -516 с.

8. Х,оциев С. Забони адабии тоцик дар ибтидои асри ХХ. - Душанбе: Дониш, 1987. -166 с.

9. Чумъаев М.О. Дар бораи сабабу омилуои ворид гардидани ицтибосоти араби ба забони тоцики. Паёми Донишгоуи миллии Тоцикистон. Бахши илмуои филологи, 2018, №6. -Душанбе, 2018. - 37 - 44 с.

10.Шарофов Н. Калимауоирусию интернатсионали дар забони адабии тоцик.-Душанбе: Дониш, 1972. -172 с.

11.Шукуров М. Забони мо - уастии мост. - Душанбе: Маориф, 1991.- 232 с.

Reference Literature:

1. Grammar of Modern Tajik Literary Language. - Dushanbe: Knowledge, 1985. - V.1. - 356pp.

2. Modern Tajik Literary Language. Part 1. Lexicography. Dushanbe: Cognition, 1973. - 450 pp.

3. Madjidov Kh. Modern Tajik Literary Language. V.1. - Lexicography. - Dushanbe: Devashtich, 2007. - 255pp.

4. Surush. The Island of Soleness. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2009. - 264pp.

5. Tohirova K. Lexis of Tajik Literary Language (materials). - Dushanbe: Knowledge, 1967. - 78 pp.

6. Interpreting Dictionary of the Tajik Language (in two volumes). - Dushanbe, 2008.

7. Hasanzoda A. One Fetva of Imom Abuhanif out of three hundred Persian Words of the Almighty //Problems of a Style of Reproduction. - Khujand: Publisher, 2018. - 516pp.

8. Khodjiyev S. The Language of Tajik Literature at the Beginning of the XX-th Century. - Dushanbe: Knowledge, 1987. - 166pp.

9. Djumayev M. O. On Reasons and Factors of Penetration of Arabic Borrowings into the Tajik Language. Bulletin of the Tajik National University. Series: Philological sciences. 2018, №6. - Dushanbe, 2018. - PP. 37-44.

10. Sharofov N. Russian-International Words in Tajik Literary Language. - Dushanbe: Knowledge, 1972. - 172pp.

11. Shukurov M. Our Language as our Being. - Dushanbe: Enlightenment, 1991. - 232 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.