Научная статья на тему 'On slangy vocabulary in Khujand dialect'

On slangy vocabulary in Khujand dialect Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1342
91
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КУЛЬТУРА РЕЧИ / ЯЗЫКОВАЯ НОРМА / ХУДЖАНДСКИЙ ДИАЛЕКТ / ЖАРГОНИЗМЫ / СТАНДАРТ / НОНСТАНДАРТ / СЛОВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ СРЕДСТВА ЖАРГОНИЗМОВ / DISCOURSE CULTURE / LANGUAGE NORM / KHUJAND DIALECT / JARGONISMS / STANDARD / NONSTANDARD / WORD-BUILDING MEANS RELATED TO JARGONISMS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сайфутдинова Мунира Рахматовна, Ходжаева Мукаддас Олимовна

Ненормативная лексика, в частности жаргонная лексика, является самой малоизученной отраслью в таджикской социолингвистике. Кроме общих справочных сведений в учебниках по современному таджикскому языку и энциклопедиях, практически отсутствуют работы, посвященные данному языковому явлению. Статья посвящена анализу жаргонной лексики, обозначающей понятие «водка». Анализу подвергнуты около тридцати слов и словосочетаний, употребляемых для обозначения понятия «водка» людьми, объединенными стойким интересом к употреблению алкогольных напитков. Исследованы пути возникновения жаргонной лексики, в частности проникновение такой лексики в таджикский из других языков, их этимология и принципы словообразования. В частности отмечается, что в жаргонной лексике, означающей понятие «водка», почти 50 процентов которой составляют исконно таджикские слова, встречаются арабские, русские, немецкие, проникшие в таджикский через русский язык, тюркские заимствования.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

О ЖАРГОННОЙ ЛЕКСИКЕ ХУДЖАНДСКОГО ДИАЛЕКТА

Non-normative vocabulary, in particular, a slangy one, is considered as the mostly scantily studied branch in the field of the Tajik socio-linguistics. Besides commonly used references in manuals on modern Tajik language there is not enough information dealing with the linguistic phenomenon in question. The article dwells on the analysis of slangy vocabulary expressing the notion of «vodka». The authors explored about thirty words and word-combinations, those ones which are resorted to an expression of the notion of «vodka» by people, associated by a permanent interest in using stiff drinks. In this regard, they canvassed the ways of slangy vocabulary upspringing, in particular, penetration of such words into Tajik from other languages; their etymology and principles of word-building being taken into consideration as well. It is marked that among slangy vocabulary denoting the notion of «vodka» which constitute approximately 50% of words befall primordial Tajik ones, Arabic, Russian and German words which penetrated into Tajik through the Russian language, Turkic borrowings are encountered too.

Текст научной работы на тему «On slangy vocabulary in Khujand dialect»

УДК 811.21/22 ББК 81.2Т-7

Сайфутдинова Мунира Ра^матовна,

докторанти PhD факултети забонуои хориции ДДХ ба номи акад. Б. Гафуров Хоцаева Мукаддас Олимовна,

н.и.ф., сармуаллимаи кафедраи забони тоцикии ДДХ ба номи акад. Б. Гафуров (Тоцикистан, Хуцанд)

Сайфутдинова Мунира Рахматовна,

докторант PhD факультета иностранных языков ХГУ им. акад.Б.Гафурова

Ходжаева Мукаддас Олимовна, к.ф.н., старший преподаватель кафедры таджикского языка ХГУ им. акад. Б. Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

Sayfitdinova Munira Rakhmatova, doctoral Student of the faculty of foreign languages under Khujand State University named after acad. B. Gafurov

Khodjayeva Mukaddas Olimovna, candidate of philological sciences, senior teacher of the department of Tajik language under Khujand State University named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: munira-28@list.ru

Ключевые слова: культура речи, языковая норма, худжандский диалект, жаргонизмы, стандарт, нонстандарт, словообразовательные средства жаргонизмов

Ненормативная лексика, в частности жаргонная лексика, является самой малоизученной отраслью в таджикской социолингвистике. Кроме общих справочных сведений в учебниках по современному таджикскому языку и энциклопедиях, практически отсутствуют работы, посвященные данному языковому явлению.

Статья посвящена анализу жаргонной лексики, обозначающей понятие «водка». Анализу подвергнуты около тридцати слов и словосочетаний, употребляемых для обозначения понятия ««водка» людьми, объединенными стойким интересом к употреблению алкогольных напитков. Исследованы пути возникновения жаргонной лексики, в частности проникновение такой лексики в таджикский из других языков, их этимология и принципы словообразования. В частности отмечается, что в жаргонной лексике, означающей понятие ««водка», почти 50 процентов которой составляют исконно таджикские слова, встречаю

тся арабские, русские, немецкие, проникшие в таджикский через русский язык, тюркские заимствования.

Key words: discourse culture, language norm , Khujand dialect, jargonisms, standard, nonstandard, word-building means related to jargonisms

ЧАНД МУАОХ,ИЗА ДАР БОРАИ ЖАРГОНВОЖА^ОИ ААХЦАИ ХУЦАНД

О ЖАРГОННОЙ АЕКСИКЕ ХУДЖАНДСКОГО ДИАЛЕКТА

ON SLANGY VOCABULARY IN KHUJAND DIALECT

Non-normative vocabulary, in particular, a slangy one, is considered as the mostly scantily studied branch in the field of the Tajik socio-linguistics. Besides commonly used references in manuals on modern Tajik language there is not enough information dealing with the linguistic phenomenon in question.

The article dwells on the analysis of slangy vocabulary expressing the notion of «vodka». The authors explored about thirty words and word-combinations, those ones which are resorted to an expression of the notion of «vodka» by people, associated by a permanent interest in using stiff drinks. In this regard, they canvassed the ways of slangy vocabulary upspringing, in particular, penetration of such words into Tajik from other languages; their etymology and principles of word-building being taken into consideration as well. It is marked that among slangy vocabulary denoting the notion of «vodka» which constitute approximately 50% of words befall primordial Tajik ones, Arabic, Russian and German words which penetrated into Tajik through the Russian language, Turkic borrowings are encountered too.

Олимони забоншинос, ба вежа сохди герменевтика олмоншиносон, забонро аз руи шакли мавчудияташ ба асосй ва гайриасосй (стандарт ва нонстандарт) чудо мекунанд. Барои муайян намудани шаклхои мавчудияти забон, пеш аз хама, мафхуми меъёри (нормаи) забон накши мухдм дорад. «Меъёр, - ба а;идаи В.И. Беликова ва Л. П. Крисин, - мачмуи ;оидахои интихоб ва истифодаи воситахои забонй аст» [1 ,с.39]. Мафхуми меъёр бо мафхуми забони адабй вобастагии зич дорад. Забони адабиро аксаран «забони меъёрй» меноманд. Маъмулан нут;и дурусти аз чихати адабй босаводро бо мафхуми меъёр марбут медонанд. Забони адабй бошад, яке аз нишондихандах,ои фарханги умумии шахс аст. Меъёр ба хдйси падидаи чамъиятй-таърихй ва сирф миллй забони адабиро, ки хамчун шакли намунавии забони миллй муайян шудааст, тавсиф мекунад. Бинобар ин, мафхумхои «меъёри забонй» ва «меъёри адабй»-ро аксаран чун муродиф мавриди истифода ;арор медиханд, харчанд дар таърихи инкишофи забон ин мафхумхо на хамеша ба хам айният доранд. Меъёри забонй дар амалияи во;еии муошират ташаккул меёбад ва хамчун му;аррарот дар истифодаи чамъият ;арор мегирад. Меъёри забонй хусусияти ;атъй дошта, аз байн якчанд вариант интихоб мегардад ва дар шакли мачмуи ;оидаю фарханг (лугат) тадвин мешавад [2, с.99].

Дар забоншиносй маъмулан намудхои тадвинй ва гайритадвинии забони адабиро чудо мекунанд. Ба намуди тадвинй меъёр ё стандарти адабй дар шакли китобию хаттй ва шифохию гуфтугуй дохил мешавад. Намуди гайритадвинй бошад, лексикаи гайристандартй ё гайримеъёриро дар бар мегирад. Лексикаи гайриасосй хамчун низоми лексикаи мураккаб дар низоми ичтимоию услубии чузъхои забони миллй чои махсусро ишгол мекунад.

Забоншиноси рус Ю.М. Скребнев лексикаи гайриасосиро «калимахои нисбат ба лексикаи муътадил пасттар» мешуморад ва ба ин ;абати забон калимахои зеринро дохил мекунад:

1) калимахои гуфтугуй

2) жаргон, сленг ва окказионализмхо

3) вулгаризмхо [3,с.24].

Ба таснифи мазкур якчанд намуди лексикаи гайриасосй, аз ;абили профессионализм, жаргонхои касбй, арго, коллоквиализм ва гайра дохил нашуданд.

MaB3yu 6ax,cu Mopo 6at3e xycycuaTxoH ^eKcuKau xaproHH gap tfax,^ax,0H 3a6oHH x,03Hpau to^hkh, a3 ^yM^a, gap ^ax^aH Xy^aHg TamKHj MeKyHag.

^aproH x,aMHyH HaMygu h^thmohh HyT^ TaB3ex MemaBag, kh 6a oh 6ap xh.to$h 3a6oHH yMyMHxa^^H ^eKCHKaro (aKcapaH a3 ,mx03H эxcоcн 6a Ta^gugu MatHO gynop myga) $pa3eo^orHHH Maxcyc Ba ucTH^ogau Bexau BocuTaxou Ka.mMaco3 xoc Me6omag.

^aproH MaHcy6uHTH h^thmoh Ba Kac6uu rypyxu ogaMoHepo, kh gopou MaH^uaT, ogaT, Mamry^HHT, ax,BO^u h^thmohh yMyMH Ba raHpa Me6omaHg, hhbhkoc MeKyHag (mhco^, xaproHH Bap3umrapoH, aKTepoH, goHum^yeH) [4].

^apromoxaxo gopou o6ypaHru Tatcup6axm Me6omaHg, kh TaBaccyTH ohxo Ma^-xyMxou 6a yMyM MatMy^ gap goupau a3 ^uxaTH h^thmoh Maxgygu 0gaM0H ucTH^oga Me-maBaHg. MatMymH, xapr0HH3Mx,0 ^eKCHKau My^appapuro Mauma Ba $pa3eo^oruaH Tatcup6axmuam0H nacTpo gap 6ap MerupaHg, kh ucTH^ogau h^thmohh ohxo Maxgyg acT.

3epu Ma^xyMH xaproHH rypyxH MatMy^aH nagugaxou 3a6oHuepo Me^axMaHg, kh ohxo 6a ^ygomaBHH h^thmohh 0gaM0He, kh 6o hh e oh HaMygu ^ato^HHT Mamry^aHg, 6aHHH x,aM po6uTaro TaMocu gypygap03 gopaHg Ba aKcapaH xygpo to aHg03ae a3 gurap at30H ^aMtHHT ^ygo эxcоc MeKyHaHg, acoc Mee6ag [5, c. 73].

AKcapu Myx,a^H^0H mox,hhth 3a6oHHH xaproHxou rypyxupo ^a^36o3uro graxymuu 3a6oHH MemyMopaHg, kh ohx,o 6a MatHOH Ma^03H Kac6 KapgaHH Ka^HMaro u6opaxo acoc Mee6aHg [5, c. 76].

ho3hm 6a TatKug acT, kh xapromoxaxo MeTaBOHaHg xaM gap 3a6oHH aga6H Ba xaM pacMH gap MaBpugxou Maxgyg 6apou nypo6ypaHry Tatcup6axm KapgaHH $HKp, aKcapaH 6a caMTH MaH^H e cogaTap H^oga HaMygaHH Ma^xyM ucTH^oga maBaHg.

«^aproH (^apoHcaBH jargon) HaMygu HyTK, acT, kh 6emTap gap MyomupaTH mu$ox,HH rypy^u a^o^ugau Huc6aTaH ycTyBopu h^thmoh ucTH^oga MemaBag. rypyx,H Ma3Kyp 0gaM0Hp0 a3 pyHu a^OMaT^OH Kac6H (xaproHH 6apH0Mape30H), MaBKet gap ^aMtuaT (xaproHH gBopaH^OH pyc gap KapHH 19), MaH^uaT (xaproHH ^H^aTe^ucTOH -^aMt0BapaHgar0HH MapKax,ou noHTa) e cuHHy co^ (xaproHH ^bohoh) MyTTaxug Meco3ag» [6, c.151].

Mat^yM acT, kh B0xax,0 a3 «^OHgu yMyMH»-H hh e oh xaproH 6a xaproHH gurap e 6a 3a6oHH ry^TyryHH xa^K ry3amTa, MatHoampo TarHup goga MeTaBOHag.

ry3amTa a3 hh, 6at3e xapromoxaxo 60 Mypypu 3aM0H Map6yT 6a pymgu hkthco-gueTy H^THMOueTH ^OMea a3 ucTetMO^ xopu^ MemaBaHg Ba ^ohh ohx,opo B0xax,0H xaproHHH HaB MerupaHg. Maca^aH, 6hho 6a ry^TH pecnoHgeHTx,o (ax6opgHx,aHgaroH), gap gaBOMH macT-x,a$T0g co^h oxup Ka^HMa^OH xaproHHH 3epuHe, kh Ma$x,yMH «ny^-Ma6^ar»-po H^oga MeKyHaHg, gap ucTetMO^ 6ygaaHg: mhgamac, nynnh, manok, my^^o-biili|)iihi (my^^o^hphhr), ^oh, ^ehmhoooo, ma^ax, oakc, kasygak (kasytak), ka^^aka^oh. A3 6aHHH hh a^$03 Ka^HMau mhgamac gap oro3H acpu XX pou^ 6ygaacT, kh mo^ugu oh gap amtopu moupu xa^KH Oaxpuu PyMOHH Ma3Kyp acT: ffap Kuca Hecm UHdaMac, 0opue HaHM hum Ha$ac. Boxau .lehiihoooo (^eHHH6yB0) gap gaBpoHH mypaBH 6aHHH KopMaHgoHH co^au caBgo nax,H myga 6ygaacT Ba ca6a6u nyHHH hom rupu^TaHH ny^ gap oh 6ygaacT, kh gap ny^H K0ra3HH ga^cyMau (py6^u) gaBpau mypaBH pacMH HeHHH MaB^yg 6yg. Ta6uucT, kh 6atgu nom xypgaHH H^fflC Ba 6a gaB^aTx,0H MycTaKH^H gopou ny^H mhjjh Ta6gu^ e^TaHH co6hk ^yMxypux,0H mypaBH Boxau xaproHHH «^eHHH6o6o» a3 6aHH pa^T. Boxau «^oh»

ба маънои пул бештар дар байни унсурхои чиной мавриди истифода карор мегирад. Калимаи малах бошад, бештар чанбаи гуфтугуй касб кардааст.

Баъди истиклолият ба даст овардани Точикистон муомила бо асъори хоричй, аз чумла, доллари ИМА ривоч ёфт. Ба забони англисии Амрико як долларро бак (buck) меноманд [7, с.93]. Шакли чамъи ин вожа ба забони англисй bucks/ бакс аст ва он ба забони русй дар гунаи чамъулчамъи «баксы» гузаштааст. Аз забони русй ин вожа ба забони точикй дар шакли «бакс» бо хазфи харфи «ы»-и русй, ки талаффузи он ба халки мо хос нест, иктибос шудааст. Дар иртибот бо ранги пули амрикой онро «кабудак» ва аксаран бо табдили д-т кабутак меноманд.

Азбаски дар пули когазии гуногункурби амрикой сурати аз китф боло, дурусттар гуем, амалан сари президентхои (Линколн, Вашингтон, Х,амилтон) ин давлат акс шудааст, дар байни саррофон асъори мазкур бо номи каллакалон низ маъруфият дорад.

Гуфтан лозим аст, ки равшан сохтани этимологияи калимахои жаргонй кори хеле мушкил аст ва чанд вачхи тасмияи дар боло овардаи мо истисно аз ин коида мебошад, зеро вожахои мазкур ё дар гузаштаи наздик ё дар рузхои мо арзи хастй кардаанд, бино бар ин имкони муайян кардани баромади онхо ба сухулат даст дод.

Дар забоншиносии точикй тадкикоти махсус дар бораи лексикаи жаргонй сурат нагирифтааст. Дар китобхои дарсии забони точикй ва доиратулмаорифу фархангхо маълумоти хеле мухтасар рочеъ ба жаргон оварда шудаасту халос. Масалан, дар «Энсиклопедияи советии точик» дар бораи жаргон маколаи забоншиноси маъруф А.Мирзоев нашр шудааст: «Жаргон (фаронсавй jargon - зохиран галлию романии gargo^ - бехудагуй), шеваи ичтимой; аз забони умумигуфтугуй бо лугат ва тарзи ифодаи махсуси худ фарк мекунад, вале системаи алохидаи фонетикй ва грамматикй надорад. Жаргон дар мухити коллективхои каму беш махдуди мактаббачахо, студентон, хизматчиёни харбй, ахли пешаи гуногун (мутрибон, варзишгарон ва г.) инкишоф меёбад. Ин жаргонхоро бо забони ахли касаба омехтан мумкин нест. Жаргон аксаран бо «забони авом» омехта мешавад. Бино бар ин, бисёр нависандагон калимахои жаргониро чун воситаи услубй истифода мебаранд» [8, с.385].

Боби сеюми кисми лексикаи китоби «Забони хозираи точик» ба масоили таркиби лугавии забон аз чихати доираи истеъмол ихтисос дода шудааст, ки он ба калами забоншиноси точик, равоншод Х.Хусейнов мансуб аст. У калимахои забонро аз нуктаи назари истеъмол ба ду гурух - лексикаи умумиистеъмолй (муштаракулуслуб) ва калимахое, ки ба гуруххои алохидаи чамъиятй, ба шахсони алохида, ба касбу кори махсус вобастаанд, чудо кардааст. Х.Хусейнов ба гурухи дуюм эвфемизм, диалектизм, профессионализм, вулгаризм, табу, жаргонвожахо, экзотизм, варваризмро дохил кардааст. Аз чумла, дар бораи лексикаи жаргон омадааст: «Лексикаи жаргонй ба гурухи хурду ночизи одамоне, ки машгулияти нисбатан махдуде доранд, вобаста мебошад. Жаргон забони сохтаест, ки ахли ин ё он гурух намехоханд фикрашонро дигарон фахманд ё худ онхо бо ин забон дигаронро аз сухбат, баёни максад истисно карданй мешаванд. Жаргонизмхои майзадагон, дуздон чандон зиёд набошанд хам, дар асоси калимахои маъмул ба маънохои дигар истифода мешаванд» [9,с.75-76].

Дар китоби Х.Хусейнов ва К. Шукурова «Лугати терминхои забоншиносй» таърифи зерини жаргон омадааст: «Жаргон (фаронсавй jargon - забони сохта) -забони сохта, калбакие, ки аъзоёни ин ё он гурух ба кор мебаранд, то ки аз максади онхо касе пай набарад. Ин истилох баъзан вобаста ба ягон шеваю лахчае, ки ба

шунаванда мафхум нест, низ кор фармуда мешавад. Жаргон ба маънои арго, вале дар ифодаи тахдир хам меояд» [10, с.45].

Аз баррасию тахлили таърифу шарххои гуногуни жаргон ба чунин натича расидан мумкин аст, ки он дар нутди чамъияти муосир мавдеи мухимеро ишгол мекунад. Сабабхои истифодаи лексикаи жаргонй гуногунанд. Дар поён мо вазифахои асосии жаргонро номбар мекунем:

1) тасвири пуробурангу таъсирбахши ин ё он ходисаро таъмин менамояд, ки ба идроки сомеон таъсир мерасонад;

2) мафхумхои мударрариро бо номинатсияхои дигар, таъсирбахш ва аз лихози семантикй возех, ё баръакс, ифода намуда, муносибати ичтимоъро ба хар гуна мамнуоти забонй тагийр медихад;

3) барои «ташаннучро рафъ кардан», «шиддатро паст намудан» ба мадсади нисбатан гайрирасмй намудани муошират истифода мешавад;

4) аз тарафи хомилони жаргон ё сохибжаргонон напазируфтани мухити забонй ва ичтимоии атрофро нишон медихад;

5) баёни номи мафхумхоро осон мекунад.

Дар асоси гуфтахои боло ба хулосаи зайл омадан мумкин аст: жаргонвожа як шакли нущест, ки дар муоширати гуруххои ичтимоии нисбатан устувор мавриди истифода дарор мегирад. Гуруххои мазкур дар асоси аломатхои касбй, мавдеашон дар чамъият ё синну сол муттахид мешаванд. Мадсади асосии истифодаи жаргонвожа пинхон доштани мадсад аз касони бегона аст. Мухити гуруххои мазкур нисбатан махдуд аст. Лексикаи жаргонй харчанд низоми махсуси савтиёту сарфу нахв надорад, вале аз лугату тарзи ифодаи вижа бархурдор аст.

Забоншиноси рус М.В.Арапов роххои зерини ба вучуд омадани жаргонро зикр кардааст:

1. Аз хисоби идтибос аз забонхои дигар. Масалан, чувак аз забони лулиён ба маънои чавон.

2. Тагйири шакл кардани вожа. Масалан, аз вожаи баскетбол - баскет.

3. Лексикаи жаргонй бо мурури вадт аз истеъмол мебарояд ва чойи онро вожахои жаргонии нав мегиранд [11, с.25].

4. Маънои дигар гирифтани вожахои умумиистеъмолй. Тагйири маъно кардани лексика, аз чумла касб намудани маънохои хазлу тамасхуромез ва дурушту вулгарй аз вежагихои гуруххои ичтимой вобаста аст. Агар гурухи ичтимой ба истилох «кушода» бошаду таркибан ба чамъият дохил шавад, масалан, гуруххои чавонон, жаргон, ба истилохи О.Есперсен «бозии дастчамъй» [6, с.151] аст. Дар сурати баста ё махдуд будани гурух жаргон хосияти сигнал пайдо мекунад ва барои фард кардани «худй» ва «гайр» («бегона») корбаст мешавад.

Дар поён мо як гурух жаргонвожаро мавриди баррасию тахлил дарор медихем, ки мачозан барои ифодаи вожаи «арад» ё «май» ба кор мераванд. Пеш аз хама, гуфтан лозим аст, ки худи калимаи «май» ё «арад» дар забони адабй ва, махсусан, забони китобатй муродифоти хеле зиёд дорад: май, бода, хамр, шароб, арак, оби ангур, набиз... Агар ба ин шумора муродифоти хар як аз ин вожахо, аз дабили шароби ноб, шароби кадар, бодаи гулгун, бодаи мамзуч, бодаи сабух, майи лаъл, майи кирмизи, хамчунин ташбехоти май, аз чумлаи санги михак, барки хуршед, чашми зог, чашми кабутар, хуни кабутар ва гайраро илова кунем, теъдоди лексикаи ифодакунандаи нушокии масткунанда хеле ва хеле меафзояд.

Мо калимахои зерини жаргонии ифодакунандаи нушокихои алкулй-арак ва майро аз респондентон (ахбордихандагон) - сокинони шахри Хучанд ва дехоти атрофи он гирд овардем: култимитсин, ногyфтaнй, вaй, yнзaйлй, ними!, оби шaйтон, ypycбaччa, пeшоби шaйтон, шepхоp, aшки 6ул6ул, оби дидa, сaдтa, мучизи, оби зaмзaм, китти-китти, гижбaнг//гижбaнг, naH^T-Ta - naH^T-Ta, бист-Ta - бист-Ta, caT-Ta - caT-Ta, як култ-як култ, urnamc, iiiHaiicipiiHi, чичyшкa//чикyштa//читyшкa, пyзиp, aкceccyap, доpy, чойи хунук.

Вожахои мазкyрро аз чанд чихат гурухбандй кардан мумкин аст:

I. Аз руи хачми зарфи шароб ё микдори истеъмоли он:

- caTTa-caTTa; caдтогй; naнчот-тa-naнчот-тa; биcтa-биcтa; нимтa; чeкyшкa

- нимтa - бино ба гуфтаи респондентон (ахбордихандагон) дар давраи шуравй аракро маъмулан ба шиша^ои 0,5 литра мерехтанд, аз ин лихоз он бо чунин ном маъруф шудааст. Ба назар чунин менамояд, ки вожаи жаргонии «нимта» тарчумаи ибораи жаргонии русии «полбанки» аст. Банкаи русй як литр хачм дорад ва, мутаносибан, «полбанки» - 0,5 литр аст. Ба ибораи дигар, дар ин маврид тарчумаи тахтуллафзии вожаи жаргонии русй ба точикй ба амал омадааст, ки дар баробари иктибоси бевоситаи чунин калимахо аз забони гайр, дар мавриди мо аз русй яке аз роххои пайдоиши жаргонизмхо ба шумор меравад.

- чичуш^ ё чикyшкa гунаи ба савтиёти точикй мутобикгаштаи вожаи русии 4eTy!^ аст, ки он, дар навбати худ, шакли мухаффафи чeтвepтyшкa, чeтвepтинкa мебошад ва маънои чахоряки литр, яъне 250 граммро дорад.

- пуз^ - ба маънои зарфи (бутилкаи) арак;

- пуз^ёк - номи як шишаи арак, ки бо пасванди навозишии русии -ёк сохта шудааст;

- як култ-як култ - дар назари аввал чунин менамояд, ки ин вожа низ ба микдор ё хачми истеъмолшавандаи шароб марбут аст, вале дар асл калимахои «сатта-сатта», «панчот-та-панчот-та», «биста-биста», «як култ-як култ» маънои умумии нушидани аракро мефахмонанд;

-китти-китти - гунахои туркии чузти-чузти вa юзтa-юзтa дар асл муродифи «як култ-як култ» ва «сат-та-сат-та» аст, ки дар лахчахои точикй, аз чумла дар лахчаи шахри Хучанд ва махаллоти атрофи он дар истеъмол аст;

II. Як гурухи вожахои жаргонй дар натичаи маънои мачозй кабул кардани калимахои умумиистеъмолй пайдо шудаанд:

- гиpифтaн - ба маънои нушидан, бардоштани кадах;

- ногyфтaнй, y^aü™, мучизи - ба маънои арак;

- тж-бит (гижбaнг) - ба итминони комил гуфтан мумкин аст, ки ин вожа аз ду чузъ - «гиж», ба маънои гаранг, аблах, саргашта ва 6инг ба маънои маъруф сохта шудааст ва маънои одами аз таъсири банг гарангшударо дорад. Майпарастон бо назардошти таъсири арак ба инсон ин калимаро ба маънои мачозй истифода мебаранд.

III. Якчанд вожаи жаргонии ифодакунандаи apaK ё умуман нушокихои масткунандаро намояндагони дин ба максади тахкири майпарастону майзадагон истифода мебаранд, ва ачиб аст, ки ин вожахоро мухлисони нушокихои масткунанда байни худ кор намефармоянд: оби шийтон, дешоби шийтон.

IV. Дар навбати худ намояндагони табакаи мавриди назар ба нушокихои мускир номхои шоиронаи гуногун додаанд, ки ин ё он хосияти онхоро инъикос мекунанд.

- o6h 3aM-3aM - o6u namMaecr, kh gap MaKKau MyHaBBapa, gap Ha3gu xoHau Kat6a ^oHrup acT Ba 6apou MycyrnoHoH MyKaggac 6a xuco6 MepaBag. MaHnapacroH Max3 60 Ha3apgomTH xaMHH TaKaggycH 6a u6opau Ma3Kyp MatHou Ma^o3HH apaKpo goga, HCTH^oga Me6apaHg;

- My^H3a - Kop e xogucau raHpHogH, xaHpaTOBap, muru^TOBap. Ea 3aHHH Ha3guK 6a aKHH, kh OHpo ax6opgHxaHgaroHH (pecn0HgeHT0H) mo hh3 TacguK KapgaHg, xocuaTH 6a opraHH3MH hhcoh 6axmugaHH эx,cocн HumoTy ^apax, Ba ca6yKH, kh 6a HymoKuxou MycKHp xoc acT, 6ohch 6a MatHou Ma^o3HH apaK ucTH^oga mygaHH hh Ka^HMa rapgugaacT.

Ea Boxau gopy hh3 HaMoaHgaroHH hh rypyx Max3 6o Ha3apgomTH xocuaTH xyMopmuKaHaHgaruu apaK gap Ma^mcu ca6yxH MatHou Ma^o3H 6axmugaaHg.

npo^eccop A.X,acaHoB gap 6o6aTH hh Ka^HMa mapxu oBapgaacT: «Aopy

nopcuu 6octoh daruka, nopcuu MueHa daruk...

^ap ^apxaHrxo naHg MatHou hh Boxa 3HKp rapgugaacT: 1. gaBo, gapMoH; 2. 6opyT; 3.Ma^.mapo6, MaH.

Cupo^ugguH a^hxohh Op3y 3hmhh mapxu gurap MatHoxo KaHg KapgaacT, kh gap X,HHgycroH Boxau gopy gap 6aeHH mapo6 Meoag... Ba 6a cu^aTH moxug 6aHTepo a3 Ampa$ Meopag:

Ea Macmu 6yead namapaM HapMy co$, Ku aз Mamawu Kapda dopyKawu. CatgH hh3 gap 6aHTH 3ep Boxau gopypo 6a MatHou mapo6 oBapgaacT: Kacepo dap uh 6a3M coeap duyaHd, Ku dopyu 6e%ywmw dapduyaHd.

MatHou oxupu hh Boxa 6a ^y3 MatHou aomam xo.ro hh3 gap 6aHHH cokhhohh to^hkhctoh 3HHga acT.» [12, c.92].

V. HKnaHg u6opau xaproHH 6o Ha3apgomTH ma^^o^uu apaK e 6epaHruu oh coxTa mygaacT: aiiiKii 6y^6y^, o6h guga.

Mypogu^oTH xaproHHH Boxau «apaK» gap ^ax^axou 3a6oHH to^hkh a3 pyu 6apoMag 6a 3a6oHxou ryHoryH Myraa.raHKaHg:

1. .hk uggau ohxo Ka^HMaxou To^HKuac^aHg: Hory^TaHH, HiiMia, caT-Ta, naH^OT-Ta, gopy, o6h ca^eg, aiiiKii 6y^6y^, o6h guga.

2. Tetgogu MyaHaHH ohxo a3 3a6oHH pycH 6a ^ax^axou 3a6oHH to^hkh hkth6oc mygaaHg: HHHymKa, ny3ip, 6yTH.nKa.

3. ^ap 6aHHH Boxaxou xaproHHH H^ogaKyHaHgau «apaK» Ka^HMaxou apa6H Ba u6opaxoe, kh aK ^y3tamoH apa6uac^ acT, gynop MemaBag: KiTTa, kh 30x,npaH maKjn Tacx,H^e^Tan Kin^aii apaSS acT 6a Ma^Hiu hk x,ucca, hk cax,M, hk nopna, o6h niaiiroH, nemoSu maHTOH, Myt^i3a, o6h 3aM-3aM, yH3afi.™.

Ea hh rypyx Boxau «Ky.iT» Ba «KynT-KynT» xaM Megapoag, kh ac^aH raau gurapu Boxau apa6uH «Ka.iT» 6a MatHHH KaMe, aHgaKe Me6omag (13, c. 131). ^arn hjmh Macgap acT Ba moag 6a 3a6oHH to^hkh 6a ryHau «Ky.iT» Bopug mygaacT. ^ap «OapxaHru Ta^cupuH 3a6oHH to^hkh» Moggau ^yraBHH «Ky^T» 6ugyHH umopa 6a apa6H 6ygaHH oh 6a MatHHH MHKgopu o6 e HymoKHH gurap, kh 6o aK gaM nymuga MemaBag, ^ypta Tampex myga, TatKug mygaacT, kh «aK Ky^T» ^ax^au MatHHH aHgaKe a3 MaH Ba mapo6po gopag (14, c. 726).

4. TaBaccyra 3a6oHH pycH 6a KaTopu Boxaxou xaproHHH MaBpugu Ha3ap aKnaHg Ka^HMa a3 3a6oHH HeMucH goxu^ mygaacT:

• ^Hanc - homh yMyMHH HymoKuxou a^Ky^HH caxTTatcup Me6omag.

• Шнапстринг - шакли тахрифёфтаи калимаи мураккаби шнапс+дринг (нушидан) мебошад, ки харфи «д» ба «т» табдил ёфтааст.

5. Яхудиёни сокини Хучанд, ки бо забони ба худ хоси точикй сухбат мекунанд, байни хам аракро шерхор мегуянд ва ин вожа ба жаргонизм дохил шудааст. Метавон хадс зад, ки вожаи шерхор маънои «нушокиеро, ки онро одамони шердил мехуранд», дорад.

6. Маълум аст, ки нушокии «арак» ба маънои водка-и русй баъди забти Осиёи Марказй аз тарафи Русия дар минтакаи мо пахн шудааст. Шояд аз хамин чихат бошад, ки аракро урусбачча низ меноманд, ки як чузъаш гунаи точикишуда ё муфарраси вожаи рус ва чузъи точикии «бача» таркиб ёфтааст.

7. Ба ин гурухи вожаи жаргонй калимахои туркиасли «юз» ва «чузта» низ дохил шудаанд.

Дар байни вожахои жаргонии майзадагон баромаду сохти калимаи цултамитсин хеле чолиб аст. Маъмулан, калима «митсин» чузъи дувуми (ванди) номи як гурухи антибиотикхо, аз кабили канамитсин, стрептомитсин ва гайра мебошад. Бо чузъхои култ+митсин сохтани калимаи ифодакунандаи маънои арак холй аз зарофате нест.

Хулоса, дар лахчаи Хучанд ва махаллоти атрофи он теъдоди нисбатан зиёди вожахои жаргонии ифодакунандаи калимаи «арак-май» дар истифода мебошанд, ки як кисми онхо барои забони адабию лахча муштараканд. Аз лихози баромад такрибан 50% ин вожахо точикиасл мебошанд, кисми дигараш аз забонхои арабию туркй ва як кисмашон аз русй ва тавассути ин забон аз немисй иктибос шудаанд.

Пайнавишт:

1. Беликов В.И., Крысин Л.П. Социолингвистика. - М.: РГГУ, 2001. - 439 с.

2. Куликова Л.В. Коммуникативный стиль в межкультурном общении: монография / Л.В. Куликова. - М.: Флинта: Наука, 2009. - 288 с.

3. Скребнев Ю. М. Введение в коллоквиалистику / под ред. Сиротининой О. Б. - Саратов: Изд-во Сарат.ун-та, 1985. - 210 с.

4. Шмелев Д. Н. О некоторых тенденциях развития современной русской лексики /Развитие лексики современного русского языка. - М.: Наука, 1965. -129 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. Краснова И.Е., Марченко А.Н. О некоторых проблемах профессиональной речи в социолингвистическом освещении / Теоретические проблемы социальной лингвистики. -М.: Наука, 1981. С. 73-76.

6. Лингвистический энциклопедический словарь. -М.: Советская энциклопедия, 1990.-683 с.

7. Мюллер В.К. Новый англо-русский словарь. -М.: Русский язык медиа, 2004. - 946 с.

8. Энсиклопедияи советии тоцик, Ч,.2. - Душанбе: СЭСТ, 1980. - 634 с.

9. Забони уозираи тоцик. 1. Лексика. Мууаррири масъул Тоциев Д.Т.- Душанбе, 1981.102 с.

10. Хусейнов Х., Шукурова К. Лугати терминуои забоншиносй.- Душанбе: Маориф, 1983.- 256 с.

11. Арапов В.М. Квантитативная лингвистика. -М., 1988.-248 с.

12. Хасанов А.А. Унсуруои лугавй ва сарфию наувии осори садауои X-XIII дар гуиши шимолй (бахши Фаргонаи Гарбй). - Хуцанд: Нури маърифат, 2003. - 256 с.

13. Муин, Мууаммад. Фаруанги Муин. - Теурон: Фаруанги Моурух, 1382, ц. 1-2. - 2238 с.

14. Фаруанги тафсирии забони тоцикй. - Душанбе: Бухоро, 2015. -Ч..1. -996 с.; Ч.2. -1096 с.

Reference Literature

1. Belikov B.I., Krisin L.P. Sociolinguistics. - M.: Russian State Humanities University, 2001. -439 pp.

2. Kulikova L.V. Communicative Style in Regard to Intercultural Intercouse: monograph /L.V. Kulikova. - M.: Flinta: Science, 2009. - 288 pp.

3.. Skrebnev Yu.M. A Introduction to Colloquialistics / under the editorship of Sirotinin O.B. -Saratov: publishing-house of Saratov University, 1985. - 210 pp.

4. Shmelyov D.N. On some Tendencies of the Development of Modern Russian Vocabulary / Development of Modern Russian vocabulary. - M. : Science, 1965. - 129 pp.

5. Krasnova I.E., Marchenko A.N. On some Problems of Professional Speech in Sociolinguistic Light / Theoretical Problems of Social Linguistics. - M. : Science, 1981. - pp. 73 - 76.

6. Linguistic Encyclopedic Dictionary. - M. : Soviet Encyclopedia, 1990. - 683 pp.

7. Myuller V.K. New English-Russian Dictionary. - M. : Russian Language Media, 2004. - 946 pp.

8. Tajik Soviet Encyclopaedia, V.2.. - Dushanbe: The Central Scientific Editorial Board of the Tajik Soviet Encyclopaedia, 1980. - 634 pp.

9. Modern Tajik Language. Part 1. Lexics. Editor-in- charge Tojiev D.T. - Dushanbe, 1981. -102 pp.

10. Huseynov Kh., Shukurov K. Linguistic Terms Dictionary. - Duchanbe: Education, 1983. -256 pp.

11. Arapov V.M. Quantitative Linguistics. - M., 1988.- 248 pp.

12. Hasanov A.A. Linguistic and Grammatical Elements of the Literary Productions Referring to the Period of the X-th - the XIII-th Centuries in North Dialects (on the example of Western Ferghana). - Khujand: Light of Education, 2003. - 256pp.

13. Muin, Muhammad. Muin Dictionary. - Tehran: Mohrukh Dictionary, 1382 hijra, V,1-2.- 2238 PP.

14. Interpretation Dictionary of the Tajik Language. - Dushanbe, 2015. V.1-2. - P.1. - 996pp.; -P. 2. - 1096pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.