Научная статья на тему 'ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИНИНГ ЖАМИЯТ АЪЗОЛАРИГА ҒОЯВИЙ ТАЪСИРИ'

ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИНИНГ ЖАМИЯТ АЪЗОЛАРИГА ҒОЯВИЙ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
442
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Democracy / Internet / provider / communication and information / electronic resource / data exchange / domain / virtual world / computer. legal framework / official sources / culture / international cooperation / legislation / press.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Azizkhon Mukhamadqodirovich Rasulov

The article examines the impact of the media on the minds of members of society, its positive and negative consequences. It also describes the information sphere in Uzbekistan, its networks and reforms in this process.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИНИНГ ЖАМИЯТ АЪЗОЛАРИГА ҒОЯВИЙ ТАЪСИРИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

OMMABHH AXEOPOT BOCHTA^APHHHHr ^AMHAT AE30^APHrA

FOABHH TAECHPH

Azizkhon Mukhamadqodirovich Rasulov

ФарДУ, укитувчи

ABSTRAST

The article examines the impact of the media on the minds of members of society, its positive and negative consequences. It also describes the information sphere in Uzbekistan, its networks and reforms in this process.

Keywords: Democracy, Internet, provider, communication and information, electronic resource, data exchange, domain, virtual world, computer. legal framework, official sources, culture, international cooperation, legislation, press.

КИРИШ

Оммавий ахборот воситалари - ахборотни кенг жамоатчиликка етказиб берувчи матбуот, радио, телевидение каби воситаларга нисбатан ишлатувчи тушунча. Оммавий ахборот воситалари омманинг узига хос тарбиячиси, мухим тадбирларнинг ташкилотчиси, долзарб муаммоларни хал килишнинг таъсирчан куроли булиб хизмат килади. Айнан оммавий ахборот воситалари оркали миллий кадриятларимиз ва умуминсоний кадриятлар, миллий гоя ва демократик тамойиллар таргиб-ташвик килинади. Оммавий ахборот воситалари доимо демократия ва суз эркинлигининг узига хос улчови, курсаткичи булиб келган. Эркин ва мустакил оммавий ахборот воситалари демократик тараккиётни рагбатлантиради ва мустахкамлайди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ижтимоий хаётга таъсири хакида гап кетганда, оммавий ахборот воситалари кучи жамият хаётидаги долзарб масалаларни кутариб чикишида, унинг самарали ечимларини топишга уринишида, мавжуд муаммоларга жамият аъзолари диккатини жалб килишида, давлат органлари фаолиятини назорат килиб боришида куринади. Шу маънода у халкни хокимият билан богловчи восита, механизм сифатида чикади.

Мамлакатимизда мустакиллик йилларида замонавий техник ускуналар, кенг ва чукур фикрловчи кадрларга эга булган, янгича мазмун-мохият касб этадиган оммавий ахборот воситалари фаолияти учун хамма шароитлар яратилди. Узбекистонда оммавий ахборот воситаларининг хукукий пойдевори барпо этилди. Узбекистон Конституциясида оммавий ахборот воситаларининг эркинлиги,

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

конунга мувофик иш юритиши, цензурага йул куймаслиги (67-модда) белгилаб куйилди. Бугунги кунда мамлакатимизда хусусий оммавий ахборот воситалари фаолият юрита бошлади. Дунёнинг турли мамлакат-ларидан мустакил равишда ахборотлар олиш имконияти юзага келди. ОАВ фаолиятини тартибга солувчи бир катор конунлар кабул килинди.

1996 йил 26 августда Олий Мажлис томонидан «Ноширлик фаолияти тугрисида», «Муаллифлик хукуки ва турдош хукуклар тугрисида» конунлар кабул килинди. 1997 йил 24 апрелда «Ахборот олиш кафолатлари ва эркинлиги тугрисида», 1997 йил 26 декабрда «Оммавий ахборот воситалари тугрисида» конунлар кабул килинди. Бу конунлар Узбекистон Республикаси оммавий ахборот воситаларининг демократик жамиятга хос хукукий асосларини белгилаб берди. 2020 йил холатига, Миллий статистика бошкармаси ахборотига кура мамлакатимизда 366 та газета ва 175 та турдаги журнал ва бошка вактли матбуот нашрлари мавжуд.

НАТИЖАЛАР

Оммавий ахборот воситалари жамиятда юз бераётган вокеа-ходиса-ларни хакконий ёритиш талаб этилади. Негаки, бордию берилаётган хабарлар, айникса хорижий мамлакат хусусий телерадиокомпаниялари томонидан узатилаётган нохолис курсатув ва эшиттиришлар фукаролар сиёсий онгига бошкача таъсир этиши мумкин.

Хдётийлик - бугунги кунда оммавий ахборот воситаларининг фаолия-тига куйилаётган асосий талаб. Берилаётган ахборотларнинг асосан ютук-ларни курсатиш, мактовлардан иборат булиши таргиботга канчалик фойдали ёки зарарли эканини чамалаб куриш лозим. Х,аёт бор экан, муаммолар, камчиликлар, нуксонлар булавериши табиий. Бу - исбот талаб килмайдиган аксиома. Шундай экан, муаммоларнинг мавжудлигига фожеа сифатида эмас, одатдаги нарса деб карашга урганиш керак. Уларнинг борлигини куриб, узини курмаганликка олиш билан факат зарар келтириши мумкин. Демак, муаммоларни уз вактида тан олиш, уларни хал килишга киришиш лозим10.

Таргиботнинг негизида факатгина гояга ишонч эмас, гояни таргиб килаётган инсонга ишонч хам ётади. Шу боис, макташ таргиботнинг ягона ва хатто энг тугри усули хам эмас. Демак, мафкуравий хаётни факат макташ, уни бенуксон тасвирлаш оркали таргиб килиш мумкин эмас.

Бугунги кунда Узбекистонда оммавий ахборот воситаларини хакикий «туртинчи хокимият»га айлантириш муаммоси ута долзарб булиб турмокда. Уларни мустакил ижтимоий кучга, сиёсий тизимнинг тулаконли бугинига ва

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

^aMoaTHHHHK ^HKpuHH maKrnaHTHpyBHH TatcupnaH BocuTara afinaHTHpum Ba3H$acu myHH Tanaö этмoкga.

OMMaBHH axöopoT BocuTanapu ^aonuflTHHHHr nnropanH3M TaMofiunu acocura Kypunumu geMOKpaTH^HHHr TapaKKHeTura xu3Mar KH-nagu.

OMMaBHH axöopoT BocuTanapu opKanu mh.mhh ucTHKgon foachhh cHHrgHpHmHHHr AHa öup MyxuM ^uxarn MaB^yg. By ^uxar - axöopoT Teppopura, Ma^KypaBHH Taxgugnapra MyHocuö ^bboö öepum, MatHaBUH-Ma^KypaBHH ^uxargaH xanKHMH3Hu Toöe этнmгa HHTHnHmnapHHHr naHHHu Kecum Ba Y3ÖeKHcTOH ^yKaponapuga Ma^KypaBHH HMMyHHTeTHu maKmaHTupum öunaH öofhhk

AKCHHTapFuöoT «Foara Kapmu foa öunaH Kypamum» TaMofiunura moc paBumga onuö öopunumu KepaK. ByHga gaBnaraMH3 cuecaTura Kapmu KynnapHHHr foabhh xy^yMnapuHH KaHTapum Tanaö этнпagн.

XycycaH:

1) xopu^HH xypHanucTnapHHHr xyKyMaT cuecaTHHH öy3uö t&^khh KH^yB-nu HHKHmnapura;

2) guHHH aKHganapacTnapHHHr TaHnaraH fiynHMH3ra Kapmu Ma^KypaBHÖ KynopyBHHHHK xapaKaraapura;

3) puBo^naHraH gaBnaraapHHHr y3 Ma^Kypacu xyKMpoHnuruHH ypHarum Hynugaru ypuHumnapura;

4) axöopoT xunMa-xunnuru mapouTugaru нн$opмaцнoн Ta«:oBy3napra;

5) ogaMnap oHruga caKgaHuö KonraH KoMMyHucTHK Ma^KypaHHHr acopar-napura Kapmu $aon Kypamum 3apyp.

AKcunTapFHÖoTHH TamKun этнmga Te3KopnuK, KartHtfraunHK, xy^yM-KopnuK, Mypocacu3nuK Tanaö KH^HHagu. By öopaga TafiepnaHraH MarepHannap ganunnap öunaH ucöoTnaHraH, xaKKoHHH, oMMaöon Ba öapna ynyH TymyHapnu öynumu mapT.

AKcunTapFHÖoT canöuH TatcupHHHr onguHH onyBHH Ba $om этyвнн maKrnapga aManra omupunagu. OnguHH onyBHH fiyHanum acocaH TapÖHABHH xapaKTepra эгa öynagu. ByHga:

1) ^yKaponapHHHr пoзнцнaпapннн maKmaffrapumga foabhh paKHÖnap-gaH y3uö KeTum;

2) HHcoHnapHH öeroHa FoanapHHHr HoTyFpunHrHHH ^om этнmгa Ba ynapHHHr ganunnapuHH pag этнmгa yprarum;

3) nuHxoHa KypuHHmgaru Ma^KypaBHH Ta3ÖHKgapra HucöaraH xymep-nuKHH omupum;

4) eT Ma^KypaBHH Tatcupnapra Kapmu HMMyHHTeTHu maKmaffrapum acocuH MaKcag kh^hö Kyfiunagu.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

Аксилтаргиботнинг хар иккала куриниши узаро богликликда олиб борилади. Инсоннинг онги ва калби учун шиддатли кураш кетаётган хозирги пайтда аксилтаргибот билан махсус шугулланиш зарурлиги, шак-шубхасиздир.

МУ^ОКАМА

ОАВларнинг таъсир кучи унда бериладиган материалларнинг характерига боглик булади. Шу нуктаи назардан караганда, берилаётган материалларнинг тезкорлигига, тахлилийлик даражасига алохида эътибор берилади. Оммавий ахборот воситаларида материаллар айни пайтда кандай аудиторияга мулжаллангани билан хам ажралиб туради хамда истеъмолчининг ёши, жинси, билим даражаси, дунёкараши, миллий диний мансублиги каби омилларини хисобга олган холда тузилади.

ХУЛОСА

Охирги пайтларда информацион хуружларнинг тез-тез уюштирилаёт-гани аслида урушга муносабатнинг узгарганлигидан, куролнинг янги тури кашф килинганидан дарак беради. Бу курол - ахборотдир. Бундай курол ёрдамида олиб бориладиган информацион урушларда инсоннинг онги ва калби нишонга олинади.Аслида, ахборот максадга эришишнинг энг арзон воситаси хам саналади. Хдкикатан хам, информацион хуружлар уюштириш учун у кадар куп мехнат, у кадар куп харакат, у кадар куп харажат талаб этилмайди. Гарчи бундай мафкуравий экспансия отишмалар ва кон тукишларни келтириб чикармаса-да, миллий узликни англашни заифлаштириш эвазига таназзулга олиб келади.

Оммавий ахборот воситалари жамоатчилик фикрини шакллантириш, миллий истиклол мафкурасини халкимиз, аввало ёш авлод онгига сингдиришда алохида урин тутади. Улар Маънавий-маърифий ислохотлар жараёни, бу борадаги муаммоларни, жамият хаётининг турли кирраларини тезкорлик билан акс эттирадиган энг самарали воситадир. «Туртинчи хокимият» хисобланган ОАВлари турли хил фикрлар, ранг-баранг караш ва ёндашувларга кенг йул очиб бериши, хаётимизда юз бераётган янгиланиш ва узгаришларга одамларнинг онгли муносабатини уйготиши, холислик ва хакконият тамойилларига таяниб фаолият юритиши лозим.

REFERENCES

1. Расулов А. М. УЗБЕКИСТОНДА ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИНИНГ ФАОЛИЯТИ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 1. - С. 804-809.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

2. Rasulov A. M. МУСТАКИЛЛИК ЙИЛЛАРИДА УЗБЕКИСТОНДАГИ МИЛЛАТЛАРАРО ТОТУВЛИК ВА ДИНИЙ БАЕРИКЕНГЛИК //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 6. - С. 931-936.

3. Rasulov A. M. УЗБЕКИСТОНДА ГЛОБАЛ ТАРМОКДИНГ РИВОЖЛАНИШИ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 6. - С. 926-930.

4. Расулов А. М. УЗБЕКИСТОНДАГИ ИКТИСОДИЙ ИСЛОХ,ОТЛАРДА АХБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИНИНГ УРНИ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. -№. 1. - С. 1568-1572.

5. Расулов А. М. УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТАРИХИДА ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИНИНГ УРНИ //ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ. - 2020. - №. SI-1№ 3.

6. Rasulov A. M. УЗБЕКИСТОНДАГИ ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИНИНГ ТАРМОКЛАРИ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 4. -С. 836-838.

7. Mukhamadqodirovich R. A. The role of mass media in the history of the period of independence //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. -2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 356-359.

8. Karimov U., Kasimov I. THE IMPORTANCE OF MODERN INFORMATION TECHNOLOGIES IN DEVELOPMENT OF DISTANCE EDUCATION //Перспективные информационные технологии (ПИТ 2018). - 2018. - С. 11861187.

9. Karimov U. et al. USING NEW INFORMATION TECHNOLOGIES IN DISTANCE LEARNING SYSTEM //НОВАЯ ПРОМЫШЛЕННАЯ РЕВОЛЮЦИЯ В ЗЕРКАЛЕ СОВРЕМЕННОЙ НАУКИ. - 2018. - С. 9-11.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.