Научная статья на тему 'Олий таълимга кредит-модул тизимининг жорий этилиши таълим сифатини ошириш ҳамда талабаларнинг ўқув фаолиятидаги мобиллигини таъминлаш омили сифатида'

Олий таълимга кредит-модул тизимининг жорий этилиши таълим сифатини ошириш ҳамда талабаларнинг ўқув фаолиятидаги мобиллигини таъминлаш омили сифатида Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
61
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and Education
Область наук
Ключевые слова
Концепция / интеллектуал тараққиёт / кредит / модул / ECTS / таълим сифати / рақобат муҳити / ўқув мақсади / мустақил таълим

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Анвар Мавлонкулович Турабов

Ушбу мақолада республикамизда таълим соҳасидаги ислоҳотларнинг амалдаги тадбиқи сифатида олий таълимга кредит-модул тизимини жорий этишнинг мақсад ва вазифалари, моҳияти, ушбу тизимни таълим амалиётида қўллаш бўйича хорижий давлатлар тажрибалари ҳамда бу тизимда профессор-ўқитувчилар ва талабаларнинг фаолияти мазмуни шунингдек, кредит-модул тизимининг таълим сифатини оширишдаги аҳамияти тўғрисида муҳим маълумотлар бериб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Олий таълимга кредит-модул тизимининг жорий этилиши таълим сифатини ошириш ҳамда талабаларнинг ўқув фаолиятидаги мобиллигини таъминлаш омили сифатида»

Олий таълимга кредит-модул тизимининг жорий этилиши таълим сифатини ошириш хамда талабаларнинг укув фаолиятидаги мобиллигини таъминлаш омили

сифатида

Анвар Мавлонкулович Турабов Жиззах политехника институти

Аннотация: Ушбу маколада республикамизда таълим сохасидаги ислохотларнинг амалдаги тадбики сифатида олий таълимга кредит-модул тизимини жорий этишнинг максад ва вазифалари, мохияти, ушбу тизимни таълим амалиётида куллаш буйича хорижий давлатлар тажрибалари хамда бу тизимда профессор-укитувчилар ва талабаларнинг фаолияти мазмуни шунингдек, кредит-модул тизимининг таълим сифатини оширишдаги ахамияти туFрисида мухим маълумотлар бериб утилган.

Калит сузлар: Концепция, интеллектуал тараккиёт, кредит, модул, ECTS, таълим сифати, ракобат мухити, укув максади, мустакил таълим.

The introduction of the credit-module system in higher education as a factor of improving the quality of education and ensuring the mobility of students in educational activities

Anvar Mavlonkulovich Turabov Jizzakh Polytechnic Institute

Abstract: This article provides such important information as the goals, objectives and essence of the introduction of the cretid-modular system in higher education as a practical application of reforms in the field of education in our republic, the experience of foreign countries in applying this system in educational practice and the content of the activities of the teaching staff and students, as well as the importance of the credit-modular system in improving the quality of education.

Keywords: Concept, intellectual development, credit, module, ECTS, education quality, competitive environment, learning goal, independent learning.

Мамлакатимизда 2019 йилнинг октябрида Узбекистан Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепцияси кабул килинди. Ушбу хужжатга интеллектуал тараккиётни жадаллаштириш, ракобатбардош

кадрлар тайёрлаш, илмий ва инновацион фаолиятни самарали ташкил этиш хамда халкаро хамкорликни мустахкамлаш максадида фан, таълим ва ишлаб чикариш интеграциясини ривожлантириш сингари вазифалар асос килиб олинди. Концепция мазмуни мамлакатимиз олий таълим тизимини ислох килишнинг устувор йуналишларини акс эттиради. Унда олий укув юртларида камров даражасини кенгайтириш хамда таълим сифатини ошириш, ракамли технологиялар ва таълим платформаларини жорий этиш, ёшларни илмий фаолиятга жалб килиш, инновацион тузилмаларни шакллантириш, илмий тадкикотлар натижаларини тижоратлаштириш, халкаро эътирофга эришиш хамда бошка куплаб аник йуналишлар белгилаб берилган. Буларнинг барчаси таълим жараёнини янги сифат боскичига кутариш учун хизмат килади.

Концепция мазмунидаги вазифаларни боскичма-боскич амалга ошириш максадида республикамиз олий таълим муассасаларида 2020-2021 укув йилидан бошлаб укитишнинг кредит-модул технологияси жорий этила бошланди.

Кредит-модул тизими таълимни янги усулда ташкил этиш жараёни булиб, укитишнинг модул технологиялари жамламаси ва кредит улчови асосида бахолаш модели хисобланади. Хрзирда мамлакатимиз ОТМларининг кредит-модул тизимига утишда ECTS (European Credit Transfer System) асос килиб олинган. Бу тизим шу кунга келиб Европанинг 48 давлатида амал килмокда.

Ушбу тизимни республикада жорий этишдан максад:

- ривожланган давлатлар олий таълим муассасаларининг илFор тажрибалари асосида халкаро таълим стандартларини республикада жорий этиш оркали таълим сифатини ошириш;

- хорижий олий таълим муассасалари билан талабалар алмашинув дастурларини кенгайтириш хамда дипломларни узаро тан олишга боскичма-боскич утиш;

- замонавий таълим технологиялари асосида укув жараёнларини ташкил этиш оркали олий таълим тизимида ракобат мухитини шакллантириш;

- талабага таълим дастурини мустакил узлаштиришда мустакиллигини ошириш ва улар билимларини бахолашнинг шаффоф тизимини яратишдан иборат.

Кредит-модул тизимининг асосий вазифалари куйидагича:

- укув жараёнларини модул асосида ташкил килиш;

- битта фан, курс (кредит)нинг кийматини аниклаш;

- талабалар билимини рейтинг бали асосида бахолаш;

- талабаларга узларининг укув режаларини индивидуал тарзда тузишларига имкон яратиш;

- таълим жараёнида мустакил таълим олишнинг улушини ошириш;

- таълим дастурларининг кулайлиги ва мехнат бозорида мутахассисга куйилган талабдан келиб чикиб узгартириш мумкинлиги.

Кредит-модул тизимининг таълим сифатини таъминлаш хамда малакали, ракобатбардош кадрлар тайёрлашдаги хорижий давлатларнинг таълим тизимида эришган ютукларига алохида эътибор каратиш лозим.

Мамлакатимиз олий таълим тизими шароитида дарс машFулотларини инновацион таълим технологиялари асосида олиб бориш билан бир каторда хар бир талабанинг мустакил укиб-урганиш, таълимга янгича муносабатда булиш, мехнат бозори талабидан келиб чикиб, зарурий ва чукур назарий билимларни эгаллаш, амалий куникмаларини шакллантириш профессор-укитувчиларимиз олдида турган энг долзарб вазифа хисобланади. Кредит-модул тизими эса айнан шу максадни амалга оширишда макбул ечим сифатида кабул килинмокда.

Хориж тажрибасига кура ECTS кредит-модул тизимида укув жараёнини ташкил этишда касаба уюшмаларининг алохида урни булиши керак. Хориж тажрибасидан маълумки, ОТМга кириш истаги булган абитуриент 1-курсдан тузиладиган шартномаси 4 томонлама булиб, талаба, ОТМ, корхона, касаба уюшмаси томонидан расмийлаштирилади. Бу масалалар мазкур томонлар орасида хал этилади, хукумат аралашмайди.

Корхона талабанинг укишига хомийлик килади, барча амалиётлар ва тажриба машFулотлари объекти талаба келажакда ишлайдиган иш урни, дастгохи саналади. Битирувчи малакавий амалиёт даврида хамда укишни тугатганидан сунг уз мехнат фаолиятини туFридан-туFри юкори малака ва куникмага эга мутахассис сифатида ташкил кила олади.

ОТМ профессор-укитувчилари талабаларни укитади, билим олишга ундайди, амалий куникмасини хамда хар кандай шароитда хам мустакил карор кабул килиш кобилиятини шакллантиради. Бахолаш ва имтихон жараёнлари эса ишга кабул киладиган корхона мутахассислари ёки бошка ишлаб чикариш ходимлари томонидан укитувчи иштирокисиз амалга оширилади. Талаба 4 йил мобайнида шу масъулиятни хис килган холда бутун имконияти билан сифатли таълим олишга харакат килади. Бунинг учун йирик компаниялар, корхоналар, иш берувчилар ва ота-оналар масъулиятини ошириш, доимий хамкорликни йулга кушиш зарур.

Олий таълим муассасаларига жорий килинаётган кредит-модул тизимининг мазмунини чукуррок билиш учун аввало модул ва кредит тушунчаларининг мохиятини тушунмок керак.

Модул - бир нечта фан хамда курслар урганиладиган укув режасининг бир кисми. У талабаларда маълум бир билим ва куникма хосил килиш, тахлилий -мантикий мушохада юритишига хизмат килади. Яъни, у бир нечта фанлар (курслар) мажмуидир. Мазкур фанлар мазмунини ёки силлабус (укув

дастур)ларни ишлаб чикдшда нафакат мавзулар мазмуни ва кетма-кетлиги, шунингдек фанларнинг узвийлиги, узаро боFликлиги хамда уЙFунлигига алохида эътибор каратилади. Талаба бир модул бирлигини узлаштириб, иккинчисига утганда унда малака талабларидаги компетенцияларнинг элементлари боскичма-боскич шаклланиб бориши назарда тутилади. Шунингдек, мазкур тизимнинг жорий этилиши бакалавриат таълим йуналишлари ва магистратура мутахассисликлари дастурларининг аник максадли ва мобиллигини таъминлашга хизмат килади.

Кредит (credit) - талабанинг алохида таълим йуналиши ёки дастури (курс) буйича фанларни укиб урганиши ва узлаштириши учун сарфланган укув юкламаси (вакт)нинг улчов бирлиги хисобланади. Кредит - талабанинг меъёрий хужжат билан белгиланган, одатда бир хафта давомида аудиторияда ва мустакил равишда таълим олиши учун ажратилган минимал вакт улчовидир. Талабага кредит маълум бир фандан белгиланган топширикларни бажариб, якуний имтихондан муваффакиятли утгандан сунг берилади. Шунингдек, ОТМларда 1 кредит 30 соатга тенг деб олинди. Демак, кредитлар сонига караб, талабанинг укув-тарбия жараёнида узлаштириш соатларини тушунсак тугри булади. Халкаро тажрибага кура, укув йили мобайнида талаба хар семестрда 30 кредитдан, бакалавр боскичида жами 8 семестрда 240 кредит, магистратуранинг 4 семестрида эса 120 кредитни туплаши керак булади.

Бу жараёнда укитувчининг урни алохида ахамият касб этади. Укитувчи укув жараёнини ташкил килади, жонли, видео хамда аудио маърузалар укийди, талабанинг кай даражада билим олаётгани диккат марказида булади. Шунингдек, улар мунтазам равишда янги ECTS кредит-модул тизимини амалга татбик этишга оид мастер класс, семинар-тренинг ва ижтимоий Telegram каналида онлайн маслахат каби самарали тадбирлар ташкил этилган. Профессор -укитувчиларга узларининг фанларидан укув материалларини тайёрлаш, талабага етказиш, шунингдек, талабага аудиторияда хамда мустакил таълимда ушбу материалларни ва тегишли мавзуга оид кушимча маълумотларни излаши, кайта ишлаши ва узлаштириши каби масъулиятли вазифалар юкланади. Уз навбатида, ECTS кредит-модул тизимида тажрибали профессор-укитувчилар фан мавзулари буйича янги мазмундаги маълумотларни замонавий инновацион технологиялари асосида кизикарли килиб етказиб бериш имкониятига эга буладилар. Айникса, кредит-модул тизими ОТМ укув дастурларини шакллантиришда талабанинг мутахассислик буйича амалий куникмаларга эришишига, шунингдек, фанлар мазмунини чукуррок узлаштириб сифат курсаткичларига эришиш учун алохида эътибор каратилади.

Талаба эса бу жараёнда мавзуни мустакил урганиб, берилган хар бир топширикни уз вактида бажариб боради. Маълум фандан зарур кредитни

ололмаган академик карздор талабага назорат ишини кайтадан топшириши учун пуллик тулов амалга оширилиши белгиланади. Хорижий ва махаллий олий таълим муассасалари тажрибалари асосида тегишли меъёрий хужжатлар, укув (академик) коидалар тасдикланади. Шундан келиб чикиб, бу йил укишга кирадиган 1 -курс талабаларнинг ота-оналарига хам таълимдаги янгича ёндашув ва укитиш тизими хакида батафсил маълумот етказилиши (вебинар, семинар, очик эшиклар куни ва х.к.) керак.

Модул асосида укитиш тизимида талабалар билими, малакаси хамда куникмасини бахолашда рейтинг бахолаш тизимидан фойдаланилади. Унда талабанинг барча укув фаолияти, яъни аудитория ва аудиториядан ташкарида олган, узлаштирган билимлари балл бериш оркали бахоланади. Бу жараёнда талабани бахолашда холислик мезони уз-узидан вужудга келаверади. Х,ар бир талаба келажакда танлаган йуналиши ва мутахассислиги буйича дипломга эга булиши учун кредитларни йиFиб бориши лозим. Тупланган кредит талабага бутун умр давомида узининг малакасини ошириб бориш ёки кушимча олий маълумот олишига хизмат килиб бораверади. Кредит туплаш улчовининг киритилиши талабага катта эркинлик ва мустакиллик бериш билан бир каторда, масъулиятини оширади, укув режасида танлов фанларининг кенг урин олганлиги талабанинг келажакда танлаган сохасининг ракобатбардош мутахассиси булиб етишиши учун академик жараёнда зарур ва замонавий модулларни мустакил танлаш имконини хам такдим этади. Айни чоFда, бахолаш тизими ва таълим технологияларининг такомиллашишига хам олиб келди.

Кредит-модул тизимида модулга асосланган укув дастурлари махсус схема асосида ишлаб чикилади ва куйидагиларни уз ичига камраб олади:

- укув максади хамда вазифаларнинг тулик очиб берилиши;

- талабанинг фанни (курсни) бошлаши ва тугатишидан кейинги орттириши лозим буладиган малакасига куйиладиган талаблар;

- модул таркибига кирган хар бир фаннинг кискача мазмуни (силлабус), яъни маърузалар мавзулари, семинар ва амалий машFулотларнинг режаси, мустакил таълимни бахолаш учун мулжалланган топшириклар;

- укитишнинг кискача баёни: таълим бериш усул хамда воситалари; билимларни бахолашнинг усул ва шаклларидан иборат.

Айтиш жоизки, кредит тизимида мажбурий фанлардан ташкари танлов фанлари хам талабанинг индивидуал дарс жадвалига киритилади. Талабалар укишдан хайдалмайди ёки курсдан-курсга колдирилмайди. К,айси фан (курс)дан белгиланган кредитларни туплай олмаса, факат уша фаннинг узидан кайта имтихон топширади, холос. Олий маълумот туFрисидаги диплом эса белгиланган кредитлар туплагандан сунг берилади. Кредит технологияси таълим олувчиларга ишчи укув режага киритилган танлов фанларини танлаш, бу оркали индивидуал

укув режасини шакллантиришда бевосита иштирок этиш хукукини беради. Уларга, нафакат фанларни, балки профессор-укитувчиларни хам танлаш эркинлиги берилади. Талабаларга фанларни танлаш имконияти берилиши ижобий хол саналади. Бу укув жараёнларини бахолашнинг узига хос киймат курсаткичи булиб хам хисобланади.

Кредит-модул тизимида асосан мустакил таълимга урFу каратилгани холда, иккита функцияни бажаришга хизмат килади:

1) талабалар ва укитувчиларнинг мобиллигини, яъни бир олий таълим муассасасидан бошка ОТМга тусикларсиз, эркин равишда утишини (укишни ёки ишни кучириш)ни таъминлайди;

2) талабанинг танлаган таълим йуналиши ёки мутахассислиги буйича барча укув ва илмий фаолияти учун академик юклама - кредит аник хисоблаб борилади. Кредит йиFиндиси талабанинг танлаган дастури буйича нимани канча узлаштирганлигини намоён этади.

Умуман олганда бу тизимнинг жорий этилиши укитувчи ва талабанинг хамкорликда ишлашида мухим омил хисобланади. Модулли таълимда педагог тингловчининг узлаштириш жараёнини ташкил этади, бошкаради, маслахат беради, текширади. Талаба эса йуналтирилган объект томон мустакил харакат килади. Энг мухими, талабаларнинг мустакил таълим олишига кенг имкониятлар яратилади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги "Узбекистан Республикаси олий таълим тизимини 2030-йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш туFрисида"ги ПФ-5847-сон Фармони.

2. АЛИКУЛОВ С. Т., АЗИЗОВ О. Э. АНАЛИЗ ИСТОРИИ СИСТЕМЫ ОЦЕНИВАНИЯ ЗНАНИЙ УЧАЩИХСЯ В УЧЕБНЫХ ЗАВЕДЕНИЯХ //Общество. - 2020. - №. 1. - С. 58-61.

3. Azizov O. АНАЛИЗ ИСТОРИИ СИСТЕМЫ ОЦЕНИВАНИЯ ЗНАНИЙ УЧАЩИХСЯ В УЧЕБНЫХ ЗАВЕДЕНИЯХ //Архив Научных Публикаций JSPI. - 2020.

4. Alikulov S. T., Azizov O. E. The Structure and Content Of The System for the Formation of Communicative Competencies of Future Teachers //Current Research Journal of Pedagogics. - 2021. - Т. 2. - №. 06. - С. 141-151.

5. Alikulov S. T. Mechanisms of implementation of interdisciplinary relationships between public education and vocational sciences //Эффективность применения инновационных технологий и техники в сельском и водном хозяйстве. - 2020. -С. 524-526.

6. Pallathadka H. et al. Research Article Word Recognition and Fluency Activities' Effects on Reading Comprehension: An Iranian EFL Learners' Experience. - 2022.

7. Aliqulov S. "ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМ" ЙУНАЛИШИ У^ИТУВЧИСИНИНГ ПЕДАГОГИК-ПСИХОЛОГИК ТАЙЁРГАРЛИГИ ВА УНИНГ МУАММОЛАРИ //Boshlang'ich ta'limda innovatsiyalar. - 2022. - №. 1.

8. Azizov O., Turabov A. Innovative approach to the formation and development of communicative competences of students of pedagogical college //Boshlang'ich ta'limda innovatsiyalar. - 2021. - Т. 2. - №. 1.

9. Алимов Н. Н., Турабов А. М., Ташбаев А. К. Поэтапное развитие творческой деятелъности студентов-важный фактор при повышении качества подготовки будущих специалистов //Молодой ученый. - 2016. - №. 7-2. - С. 99102.

10. Azizov O. E., Turabov A. M. The Importance of Approaches and Trends in the Development of the Components of Communicative Competence //Spanish Journal of Innovation and Integrity. - 2022. - С. 124-126.

11. Mavlonqulovich T. A. ELEKTRON TA'LIM MUHITI SHAROITIDA OLIY O 'QUV YURTI TALABALARINING O 'QUV FAOLIYATIDAGI MOBILLIGINI RIVOJLANTIRISH //International Journal of Contemporary Scientific and Technical Research. - 2022. - С. 378-381.

12. АЛИКУЛОВ С. Т., АЗИЗОВ О. Э. АНАЛИЗ ИСТОРИИ СИСТЕМЫ ОЦЕНИВАНИЯ ЗНАНИЙ УЧАЩИХСЯ В УЧЕБНЫХ ЗАВЕДЕНИЯХ //Общество. - 2020. - №. 1. - С. 58-61.

13. Azizov O. АНАЛИЗ ИСТОРИИ СИСТЕМЫ ОЦЕНИВАНИЯ ЗНАНИЙ УЧАЩИХСЯ В УЧЕБНЫХ ЗАВЕДЕНИЯХ //Архив Научных Публикаций JSPI. - 2020.

14. Alikulov S. T., Azizov O. E. The Structure and Content Of The System for the Formation of Communicative Competencies of Future Teachers //Current Research Journal of Pedagogics. - 2021. - Т. 2. - №. 06. - С. 141-151.

15. Alikulov S. T. Mechanisms of implementation of interdisciplinary relationships between public education and vocational sciences //Эффективность применения инновационных технологий и техники в сельском и водном хозяйстве. - 2020. - С. 524-526.

16. Pallathadka H. et al. Research Article Word Recognition and Fluency Activities' Effects on Reading Comprehension: An Iranian EFL Learners' Experience. - 2022.

17. Aliqulov S. "ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМ" ЙУНАЛИШИ УКДТУВЧИСИНИНГ ПЕДАГОГИК-ПСИХОЛОГИК ТАЙЁРГАРЛИГИ ВА УНИНГ МУАММОЛАРИ //Boshlang'ich ta'limda innovatsiyalar. - 2022. - №. 1.

18. Шодиев, Х. Т., Атамурадова, Р. К., & Азизов, О. Э. (2015). Педагогическая техника и экспериментальная проверка формирования умения пунктуационно грамотно оформлять готовый печатный материал. Образование и воспитание, (2), 10-12.

19. Атамурадова, Р. К., Азизов, О. Э., & Юлдашев, Ш. Э. (2015). Педагогические основы формирования высоких человеческих чувств у учащихся. In Проблемы и перспективы развития образования (pp. 3-5).

20. Azizov, O. (2021). ПЕДАГОГИКА КОЛЛЕЖИ УКУВЧИЛАРИГА КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНЦИЯЛАРНИНГ ТАРКИБИЙ КИСМЛАРИ. Журнал инновации в начальном образовании, 2(Архив№ 3).

21. Azizov, O. (2021). Азизов О Педагогика коллежи укувчиларига коммуникатив компетенцияларнинг таркибий кисмлари: компетенция, коммуникатив комретенция, тил компетенцияси. Boshlang'ich ta'limda innovatsiyalar.

22. Azizov, O. (2021). У^УВЧИЛАР КАММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНЦИЯСИНИ "САНЪАТ" ФАНЛАРИНИ УКДТИШ ЖАРАЁНИДА ШАКЛЛАНТИРИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ. Журнал инновации в начальном образовании, 2(Архив№ 3).

23. Azizov, O. (2021). PEDAGOGIKA KOLLEJLARINING MAKTAB GACHA TA'LIM YO 'NALISHI O ' QUVCHILARIDA KOMMUNIKATIV KOMPETENSIYALARINI RIVOJLANTIRISH BO 'YICHA TAVSIYALAR. Журнал инновации в начальном образовании, 2(Архив№ 3).

24. Azizov, O. (2021). BO^LAJAK B O SHLANGICH SINF OQITUVCHILARIDA KOMMUNIKATIV KOMPETENSIYANI SHAKLLANTIRISH. Журнал инновации в начальном образовании, 2(Архив№ 3).

25. Azizov, O. (2021). TARBIYA XUSUSIDA IBN SINO QARASHLARI. Журнал инновации в начальном образовании, 2(Архив№ 3).

26. Alikulov, S. T., & Azizov, O. E. (2021). THE STRUCTURE AND CONTENT OF THE SYSTEM FOR THE FORMATION OF COMMUNICATIVE COMPETENCIES OF FUTURE TEACHERS. CURRENT RESEARCH JOURNAL OF PEDAGOGICS, 2(06), 141-151.

27. Azizov, O. (2021). Азизов О Педагогика коллежи укувчиларига коммуникатив компетенцияларнинг таркибий кисмлари: компетенция, коммуникатив комретенция, тил компетенцияси. Boshlang'ich ta'limda innovatsiyalar.

28. Azizov, O. (2021). БУЛАЖАК БОШЛАНГИЧ СИНФ УКДТУВЧИЛАРИНИНГ КОМПЕТЕНЦИЯВИЙ ТАЙЁРГАРЛИГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙУЛЛАРИ. Журнал инновации в начальном образовании, 2(Архив№ 3).

29. Azizov, O. (2020). МОТИВЫ ПЕДАГОГИКО-ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ, ПРИСУЩИЕ ПРОФЕССИИ УЧИТЕЛЯ-ПЕДАГОГА. Архив Научных Публикаций JSPI.

30. Azizov, O. (2021). Азизов О Педагогика коллежи укувчиларига коммуникатив компетенцияларнинг таркибий кисмлари: компетенция, коммуникатив комретенция, тил компетенцияси. Boshlang'ich ta'limda innovatsiyalar.

31. Азизов, О. (2022). ПЕДАГОГИКА КОЛЛЕЖИ У^УВЧИЛАРИНИНГ КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНЦИЯЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШДА ИННОВАЦИОН ЁНДОШУВ. Boshlang'ich ta'limda Innovatsiyalar, 1(1). извлечено от https://primedu.jspi.uz/index.php/primedu/article/view/5928

32. Azizov, O. (2021). У^УВЧИЛАР КАММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНЦИЯСИНИ "САНЪАТ" ФАНЛАРИНИ УКДТИШ ЖАРАЁНИДА ШАКЛЛАНТИРИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ. Журнал инновации в начальном образовании, 2(Архив№ 3).

33. Шодиев, Х. Т., Атамурадова, Р. К., & Азизов, О. Э. (2015). Педагогическая техника и экспериментальная проверка формирования умения пунктуационно грамотно оформлять готовый печатный материал. Образование и воспитание, (2), 10-12.

34. Azizov O., Turabov A. Innovative approach to the formation and development of communicative competences of students of pedagogical college //Boshlang'ich ta'limda innovatsiyalar. - 2021. - Т. 2. - №. 1.

35. Alikabulov S. A. Modifying Additives to Bitumen //International Journal on Orange Technologies. - 2021. - Т. 3. - №. 9. - С. 100-102.

36. Рахимов Б. Б., Шукуруллаев Б. А., Аликабулов Ш. А. Методы исследования и влияние нефтяных остатков на свойства строительного битума //Universum: технические науки. - 2021. - №. 6-3 (87). - С. 88-92.

37. Хамидов Б. Н., Аликабулов Ш. А., Рахимов Б. Б. Сравнительные испытание опытных партий композиционного строительного битума марки бн 90/10 с добавлением экстрактного остатка, нефтешлама и отбеливающей глины для применения в строительных объектах //Universum: технические науки. -2020. - №. 10-3 (79). - С. 29-31.

38. Аликабулов Ш. А. Влияние добавок на структуру и свойства битумов //Universum: технические науки. - 2021. - №. 10-3 (91). - С. 36-38.

39. Makhmudov I. E. et al. The Current State Of Irrigation Networks And Their Use In The Water Sector Of The Republic Of Uzbekistan //Journal of Positive School Psychology. - 2022. - С. 2947-2950.

40. Khamidov S. et al. Production and performance tests of axo oil with improved colloidal indicators //AIP Conference Proceedings. - AIP Publishing LLC, 2022. - Т. 2432. - №. 1. - С. 030008.

41. Негматов С. С. и др. ИССЛЕДОВАНИЕ ВЛИЯНИЯ РЕЖИМОВ ЭКСПЛУАТАЦИИ МЕТАЛЛИЧЕСКОЙ ОСНАСТКИ НА ИЗНОСОСТОЙКОСТЬ КОМПОЗИЦИОННЫХ ПОЛИМЕРНЫХ МАТЕРИАЛОВ //Universum: технические науки. - 2022. - №. 11-5 (104). - С. 5459.

42. Раджабов Ё. С. и др. КОМПЛЕКСНЫЙ АНАЛИЗ СОВРЕМЕННОГО СОСТОЯНИЯ ЖЕЛЕЗОБЕТОННЫХ ФОРМИРУЮЩИХ ОСНАСТОК В ПРОИЗВОДСТВЕ СТРОИТЕЛЬНЫХ КОНСТРУКЦИЙ И ИЗДЕЛИЙ, ПУТИ ПОВЫШЕНИЯ ИХ ЭФФЕКТИВНОСТИ //KOMPOZIT SION MATERIALLAR. -С. 172.

43. Аликобилов Ш. А. и др. ПРИМЕНЕНИЕ КОМПОЗИЦИОННЫХ ПОЛИМЕРНЫХ МАТЕРИАЛОВ В ФОРМАХ ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ ЭФФЕКТИВНОСТИ ПРОИЗВОДСТВА ЖЕЛЕЗОБЕТОННЫХ СТРОИТЕЛЬНЫХ КОНСТРУКЦИЙ //KOMPOZITSION MATERIALLAR. - С. 169.

44. Негматов С. С. и др. ИССЛЕДОВАНИЕ ВЛИЯНИЯ СОДЕРЖАНИЯ РАЗЛИЧНЫХ НАПОЛНИТЕЛЕЙ НА ИЗНОСОСТОЙКОСТЬ И ДРУГИЕ ФИЗИКО-МЕХАНИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА КОМ-ПОЗИЦИОННЫХ ЭПОКСИДНЫХ ПОЛИМЕРНЫХ МАТЕРИАЛОВ //KOMPOZITSION MATERIALLAR. - С. 72.

45. Раджабов Ё. С. и др. СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ ПРОИЗВОДСТВА ЖЕЛЕЗОБЕТОННЫХ КОНСТРУКЦИЙ И ПУТИ ПОВЫШЕНИЯ ИХ ЭФФЕКТИВНОСТИ ПУТЕМ ПРИМЕНЕНИЯ СМАЗОЧНЫХ И АНТИАДГЕЗИОННЫХ ПОЛИМЕРНЫХ МАТЕРИАЛОВ РАБОЧЕЙ ПОВЕРХНОСТИ, ФОРМИРУЮЩИХ ИХ ОСНАСТИ //KOMPOZITSION MATERIALLAR. - С. 167.

46. Ibaydullaev T. G. PHILOSOPHICAL AND CULTURAL FOUNDATIONS OF THE CLASSIFICATION AND GENESIS OF CLOTHES //Theoretical & Applied Science. - 2020. - №. 4. - С. 754-757.

47. Ibaydullayev T. G. ETHNIC CLOTHS AS A MAIN FACTOR OF NATIONAL CULTURAL DEVELOPMENT //EurasiaScience. - 2019. - С. 119-120.

48. Ибайдуллаев Т. ГАРМОНИЯ УЗБЕКСКОЙ НАЦИОНАЛЬНОЙ ШВЕЙНОЙ КУЛЬТУРЫ И СОВРЕМЕННОСТИ // Научно-просветительский журнал "Наставник". - 2021. - No 1. - С. 92-95.

49. Ibaydullaev T. A study of national clothes and games as an individual part of cultural heritage //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2022. - Т. 12. - №. 6. - С. 13-15.

50. Ибайдуллаев Т. КЛАССИФИКАЦИЯ УЗБЕКСКОГО ТРАДИЦИОННОГО КОСТЮМА (В РАЗРЕЗЕ АНАЛИЗА ЖЕНСКИХ КОСТЮМОВ) //InterConf. - 2021.

51. Makhmudov I. E. et al. The Current State Of Irrigation Networks And Their Use In The Water Sector Of The Republic Of Uzbekistan //Journal of Positive School Psychology. - 2022. - С. 2947-2950.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

52. Makhmudov I. E. et al. Socio-Economic Situation In The Water Management Of The Republic Of Uzbekistan And The Regulatory-Legal And Economical Frameworks For The Implementing Of Water-Saving Technologies //Journal of Positive School Psychology. - 2022. - С. 2951-2955.

53. Ernazarovich M. I. et al. Analysis Of Improved Methods For Determining Last Generations Of Pesticides In Water Water //Journal of Positive School Psychology. - 2022. - С. 2926-2933.

54. Shukurov G. Musaev Sh //M., Egamova MT, Xajimatova MM "Thermal conductivity of lightweight concrete depending on the moisture content of the material" International Journal of Psychosocial Rehabilitation. - 2020. - Т. 24. - №. 08. - С. 6381-6387.

55. Makhmudov I. et al. Mathematical Models Of Typical Elements Of Water Management Systems //Journal of Positive School Psychology. - 2022. - С. 68716877.

56. Махмудова Д. Э., Алиев М. К., Мусаев Ш. М. Анализ аварийных ситуаций на сетях водоотведения города Ташкента //Science and Education. -2022. - Т. 3. - №. 12. - С. 411-421.

57. Ernazarovna M. D., Kuvatovich A. M., Mamarajabovich M. S. Study of the Problem of Preparation of Drinking Water from the Reservoir //Turkish Online Journal of Qualitative Inquiry. - 2021. - Т. 12. - №. 3.

58. Ernazarovich I. Mahmudov, Aliev Mahmud Kuvatovich, Mahmudova Dildora Ernazarovna, Musayev Sharof Mamarajabovich, Rustamova Mukhlisa Muhtaralievna, Nematov Davlat Berdiyor o'g'li, Boboyorov Bekhruz Ixtiyor ug'li. Development Of A High-Performance Technology For Mixing Ozone With Water For The Preparation Of Drinking Water From The Reservoir //Journal of Positive School Psychology. -2022. - Т. 6. - №. 5. - С. 2921-2925.

59. Мусаев Ш. М. МЕТОДЫ ГИДРАВЛИЧЕСКОГО РАСЧЕТА ОРОСИТЕЛЬНЫХ ЛОТКОВ ТИПА ЛК-60, ЛК-80 И ЛК-100 ИЗ ПОЛИЭФИРНОЙ СМОЛЫ //Theoretical aspects in the formation of pedagogical sciences. - 2022. - Т. 1. - №. 5. - С. 190-195.

60. Мусаев Ш. М. ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНОЕ ОПРЕДЕЛЕНИЕ ЗНАЧЕНИЙ КОЭФФИЦИЕНТА ГИДРАВЛИЧЕСКОГО СОПРОТИВЛЕНИЯ ДЛЯ ОРОСИТЕЛЬНЫХ ЛОТКОВ ИЗ КОМПОЗИТНОГО МАТЕРИАЛА //Current approaches and new research in modern sciences. - 2022. - Т. 1. - №. 4. - С. 49-54.

61. Махмудов И. Э. и др. НЕУСТАНОВИВШЕЕСЯ ДВИЖЕНИЕ ПОТОКА ВОДЫ ПО БОРОЗДЕ С НЕСТАЦИОНАРНЫМ ДНОМ //Universum: технические науки. - 2022. - №. 1-1 (94). - С. 55-59.

62. Ernazarovich M. I. et al. Development Of A High-Performance Technology For Mixing Ozone With Water For The Preparation Of Drinking Water From The Reservoir //Journal of Positive School Psychology. - 2022. - С. 2921-2925.

63. Makhmudov I. et al. Mathematical Models Of Typical Elements Of Water Management Systems //Journal of Positive School Psychology. - 2022. - С. 68716877.

64. Махмудов И. Э., Мурадов Н., Эрназаров А. Гидравлическая зависимость определения границ зоны опреснения вдоль ирригационных каналов в условиях неустановившегося движения //Пути повышения эффективности орошаемого земледелия. - 2016. - №. 4. - С. 51-55.

65. Raxmatov O., Sotvoldiyev X. R. O. G. L. Avtotransport vositalariga mavsumiy servis xizmat ko'rsatish turlari va ularning xarakat xavfsizligiga ta'siri //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. -Т. 1. - №. 10. - С. 1147-1151.

66. Baxtiyorovich A. I., Ogli R. U. F. Yengil avtomobillarda yoqilgi sarfini kamaytirish usullari //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 1. - С. 183-189.

67. Махмудова Д. Э., Мусаев Ш. М. Воздействие промышленных загрязнителей на окружающую среду //Академическая публицистика. - 2020. -№. 12. - С. 76-83.

68. Мусаев Ш. М. Мероприятие сокращение загрязнение атмосферы вредными веществами //Me' morchilik va qurilish muammolari. - 2020. - С. 45.

69. Мусаев Ш. М. и др. Насос агрегатларини хосил буладиган гидравлик зарблардан химоялаш усуллари таджик этиш //Science and Education. - 2021. - Т. 2. - №. 3. - С. 211-220.

70. Мусаев Ш. М. Ишлаб чикариш корхоналаридан чикадиган окова сувларни механик услублар билан тозалаш самарадорлигини ошириш тугрисида //Science and Education. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 343-354.

71. Мусаев Ш. и др. Свойства кристаллов кварца //Science and Education. -2021. - Т. 2. - №. 10. - С. 201-215.

72. Raxmatov U. F. O. G. L. ICHKI YONUV DVIGATELLARIDA HAVO TARKIBIDAGI KISLORODNING YOQILG 'I SARFIGA TA'SIRI //Oriental

renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2022. - Т. 2. - №. 3. - С. 348-353.

73. Rahmatov U. F. O. G. L., Sotvoldiyev X. R. O. G. L. KORXONADA AVTOMOBILLARGA TEXNIK XIZMAT KO 'RSATISHNI TAKOMILLASHTIRISH //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2022. - Т. 2. - №. 4. - С. 68-68.

74. Raxmatov U. F. O. G. L., Burxonov S. U. B. O. G. L., Sotvoldiyev X. R. O. G. L. IXTISOSLASHTIRILGAN TRANSPORT VOSITALARIGA TEXNIK XIZMAT KO 'RSATISHNI VAQTIDA AMALGA ISHIRISHNING EKSPLUATATSIYA SHAROITIDAGI SALMOG 'I //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2022. - Т. 2. - №. 4. - С. 77-82.

75. Rasuljon o'g'li S. X. et al. AVTOSERVIS KORXONADAGI TEXNIK XIZMAT KO 'RSATISH VA MIJOZLAR BILAN ISHLASHNI TAKOMILLASHTIRISH //Новости образования: исследование в XXI веке. -2022. - Т. 1. - №. 5. - С. 302-306.

76. Utkirjon R. et al. DEVELOPMENT THE PUBLIC TRANSPORT PRIORITY WITH BUS RAPID TRASIT (BRT) ON INTERSECTIONS ROADS IN UZBEKISTAN //Новости образования: исследование в XXI веке. - 2022. - Т. 1. -№. 5. - С. 298-301.

77. Rasuljon o'g'li S. X. et al. AVTOMOBILLARGA SERVIS XIZMAT KO'RSATISH STANSIYASLARIDA BAJARILADIGAN XIZMATLAR SIFATINI ANIQLASH USLIBINI ISHLAB CHIQISH VA XODIMLAR MALAKASINI OSHIRISH YO'LI BILAN AVTOSERVIS KORXONASINING RAQOBATBARDOSHLIGINI TA'MINLASH //Новости образования: исследование в XXI веке. - 2022. - Т. 1. - №. 5. - С. 312-315.

78. Илхомов С. и др. РАЗРАБОТКА МЕТОДИКИ ОПРЕДЕЛЕНИЯ КАЧЕСТВА ОКАЗЫВАЕМЫХ УСЛУГ НА ИХ СТАНЦИЯХ В АВТОСЕРВИСНЫХ ПРЕДПРИЯТИЯХ //Новости образования: исследование в XXI веке. - 2022. - Т. 1. - №. 5. - С. 307-311.

79. Илхомов С. и др. ОБСЛУЖИВАНИЕ СПЕЦИАЛЬНЫХ ТРАНСПОРТНЫХ СРЕДСТВ, ИСПОЛЬЗУЕМЫХ В ПРОИЗВОДСТВЕ, И ЕГО ДОПОЛНИТЕЛЬНЫЕ ВОЗДЕЙСТВИЯ //Новости образования: исследование в XXI веке. - 2022. - Т. 1. - №. 5. - С. 293-297.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.