Научная статья на тему 'ОЛИЙ ТАЪЛИМДА АХБОРОТ-ТАЪЛИМ МУҲИТИНИ ЯРАТИШ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ'

ОЛИЙ ТАЪЛИМДА АХБОРОТ-ТАЪЛИМ МУҲИТИНИ ЯРАТИШ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
289
56
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ахборот-таълим муҳитини лойиҳалаш / телекоммуникиция технологиялари / компьютер дастурлари / таълим контенти / Интернет тармоғи / таълимий веб-сайт. / проектирование в информационно-образовательной среде / телекоммуникационные технологии / компьютерные программы / образовательный контент / Интернет / образовательный веб-сайт.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Суропов Баҳодир Майдонович

Ушбу мақолада олий таълим профессор-ўқитувчилари томонидан талабаларга фанларни ўқитиш жараёнида ахборот-таълим муҳитини яратиш ҳамда ундан таълим жараёнида фойдаланиш имкониятлари ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВОЗМОЖНОСТИ СОЗДАНИЯ И ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНФОРМАЦИОННО-ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЙ СРЕДЫ В ВЫСШЕМ ОБРАЗОВАНИИ

В данной статье описываются возможности для преподавателей высших учебных заведений создавать информационно-образовательную среду для студентов при преподавании предметов и ее использование в образовательном процессе.

Текст научной работы на тему «ОЛИЙ ТАЪЛИМДА АХБОРОТ-ТАЪЛИМ МУҲИТИНИ ЯРАТИШ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ»

с

3

Суропов Бах,одир Майдонович, Карши

мух,андислик иктисодиёт институти "Технологик жараёнларни автоматлаштириш ва бошкариш" кафедраси мудири, педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD)

ОЛИЙ ТАЪЛИМДА АХБОРОТ-ТАЪЛИМ МУ^ИТИНИ ЯРАТИШ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ

УДК: 378.147:004

СУРОПОВ Б.М. ОЛИЙ ТАЪЛИМДА АХБОРОТ-ТАЪЛИМ МУЦИТИНИ ЯРАТИШ ВА УНДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ИМКОНИЯТЛАРИ

Ушбу маколада олий таълим профессор-укитувчилари томонидан талабаларга фанларни укитиш жараёнида ахборот-таълим мух,итини яратиш х,амда ундан таълим жараёнида фойда-ланиш имкониятлари ёритиб берилган.

Таянч суз ва тушунчалар: ахборот-таълим мух,итини лойих,алаш, телекоммуникиция тех-нологиялари, компьютер дастурлари, таълим контенти, Интернет тармоFи, таълимий веб-сайт.

СУРОПОВ Б.М. ВОЗМОЖНОСТИ СОЗДАНИЯ И ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНФОРМАЦИОННО-ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЙ СРЕДЫ В ВЫСШЕМ ОБРАЗОВАНИИ

В данной статье описываются возможности для преподавателей высших учебных заведений создавать информационно-образовательную среду для студентов при преподавании предметов и ее использование в образовательном процессе.

Ключевые слова и понятия: проектирование в информационно-образовательной среде, телекоммуникационные технологии, компьютерные программы, образовательный контент, Интернет, образовательный веб-сайт.

SUROPOV B.M. OPPORTUNITIES FOR CREATION AND IMPLEMENTATION OF INFORMATION-EDUCATIONAL ENVIRONMENT IN HIGHER EDUCATION

In the article is described the opportunities for higher educational institutions' teachers to create an informational and educational environment for students in teaching subjects and its implementation in the educational process.

Key words and concepts: designing information and educational environment, telecommunication technologies, computer programs, educational content, Internet, educational website.

4

Кириш.

Бугунги кун университетларида таълим йуналиши буйича бакалавр ва магистрларга потенциал иш берувчиларнинг профессионал мезонларига мувофик амалга ошири-лаётган укув, укув-услубий, илмий-тадкикот фаолиятини такомиллаштириш оркали ахборот-таълим мухитини ривожлантириб, таълим сифатини ошириш долзарб масала-лардан биридир. Университетларда ахборот-коммуникация технологиялари ёрдамида ахборот-таълим мухитини ташкил этиш, тала-балар х,иссиётларини шакллантириш тизими сифатида ижтимоий-маданий, укув, касбий ва илмий-тадкикот жараёнларини бирлаштириб, уларда тегишли компетентликларни шакллан-тириб, муайян индивидуал укув дастури дои-расига йуналтиради1.

Ахборот-таълим муцити (АТМ) - бу фой-даланувчиларнинг ахборот хизматлари ва таълим ресурсларига булган эх,тиёжларини кондиришга каратилган маълумотлар уза-тиш воситалари, ахборот манбалари, узаро таъсир протоколлари, дастурий таъминот ва ташкилий-услубий таъминотнинг тизимли равишда ташкил этилган тупламидир2. Шунингдек, ахборот-таълим мухитини анъа-навий ва электрон оммавий ахборот восита-лари, узаро алока килишнинг компьютер ва телекоммуникацион технологиялари, шу жум-ладан виртуал кутубхоналар, электрон маъ-лумотлар базалари, укув-услубий мажмуа-лар ва кенгайтирилган дидактик аппаратлар туFрисидаги маълумотларни бирлаштирган ягона ахборот-таълим макони деб тушуниш максадга мувофикдир.

Олий таълимда ахборот-таълим мухитини ривожлантириш куйидагиларни уз ичига олади:

- олий таълимнинг вазифасини аниклаш;

1 Kayumova N.A. Raqamli texnologiyalardan foydalanish muhitida informatika o'qituvchisining kasbiy kompetentlik mezonlarini ish lab chiqish. Мухаммад ал-хоразмий номидаги Тошкент ахборот технологиялари уни-верситети Карши филиали. Ижтимоий сохаларни ракамлаштиришда инновацион технологияларнинг урни ва ахамияти. Республика илмий-амалий анжумани маъ-рузалар туплами 2020 йил 29-30 апрель. 126-128 б.

2 Информационно-образовательная среда. http:// dzschooll8.ru/index. php?option=com _content&view=ca tegory&id = 35&layout=blog&Itemid=20. Электрон манба. 2020 йил 1 июньда мурожаат этилган. Таржима муаллиф томонидан бажарилган.

- укув жараёнининг умумий максадларини шакллантириш;

- олий таълимнинг вазифаларига мос келадиган ва асосий тамойилларга риоя килган холда умумий максадларни амалга оширишга каратилган таълим тизимларини лойихалаштириш;

- олий таълимда ахборот-таълим мухитини ривожлантириш истикболларини башорат килиш ва х.к3.

Мацсад.

Олий таълимда ахборот-таълим мухитини яратишнинг максади таълим муассасасида содир булаётган барча ахборот жараёнларини янги технологик боскичга утказиш, талабаларга фанларни укитиш жараёнида ахборот-коммуникация технологияларидан фойдаланиш зарур шартлардан хисобланади. Узбекистан Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги ПФ-5847-сон фар-мони билан тасдикланган "Узбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепцияси" 3-бобининг иккинчи параграфида "... ракамли иктисодиёт учун юкори малакали мухандис-техник кад-рлар тайёрлаш тизимини ташкил этиш; замо-навий ахборот-коммуникация технологиялари ва таълим технологияларининг мустахкам интеграциясини таъминлаш, бу борада педагог кадрларнинг касбий махоратини узлук-сиз ривожлантириб бориш учун кушимча шароитлар яратиш; таълим жараёнларини ракамли технологиялар асосида индивидуал-лаштириш, масофавий таълим хизматларини ривожлантириш, вебинар, онлайн, «blended learning», «flipped classroom» технологияла-рини амалиётга кенг жорий этиш; замонавий ахборот-коммуникация технологиялари асосида масофавий таълим дастурларини ташкил этиш» каби тадбирларни амалга ошириш кузда тутилган4.

3 Гапоненко А.В. Особенности формирования образовательной среды современного университета. - http:// naukarus.com/osobennosti-formirovaniya-obrazovatelnoy-sredy-sovremennogo-universiteta. Электрон манба. 2020 йил 1 июньда мурожаат этилган. Таржима муаллиф томонидан бажарилган.

4 Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги "Узбекистон Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш туррисида" ПФ-5847-сонли фармони. -https:// lex.uz/docs/4545884

Илмий муаммонинг куйилиши.

Россия давлати олимларидан

А.А.Андрееванинг "Университетнинг ахборот-таълим мух,ити" номли маколасида ахбо-рот технологиялари ривожланиши таълим муассасаларида ахборот-таълим мух,итини шакллантиришга таъсири, ахборот-таълим мух,итини тушунишда турли ёндашувлар, унинг мох,ияти ва тузилиши очиб бери-либ, унинг самарали ишлаши учун таклиф-лар келтирилган1. Д.С.Василина, Г.Ю.Нуриева, Д.М.Юлановаларнинг илмий тадкикотида ахборот-таълим мух,ити дастурий ва техник воситаларни бирлаштириши ва психологик-педагогик шароитларни х,исобга олган х,олда, олий таълимда компьютер имкониятлари-дан фойдаланиш укув жараёнининг сама-радорлиги ва сифатини оширишга х,исса кушиши ёритиб утилган2. В.И.Токтарова, С.Н.Федоровалар илмий тадкикотида меъё-рий х,ужжатлар, илмий макола ва диссерта-циялардан фойдаланиб, олий таълим тизи-мини янада ахборотлаштиришнинг ах,амияти, ахборот-таълим мух,ити ёрдамида укув жараё-нини ташкил этиш х,амда ушбу жараённи тала-баларнинг шахсий хусусиятларини инобатга олиб мослаштириш, уларнинг кобилиятини, индивидуал хусусиятларини орттиришга эри-шиш мумкинлиги очиб берилган3.

Т.В.Вострикованинг илмий тадкикотида, таълим муассасасининг ахборот-таълим мух,ити сифатида педагогик лойих,алашнинг таркибий кисмлари ишлаб чикилиб, унда ахборотлаштириш тушунчаси, педаго-

1 Андреева А.А. Информационно-образовательная среда университета. Международный научно-исследовательский журнал. Екатеринбург 2018. Технические науки. 34 с. - https://research-journal.org/technical/ informacionno-obrazovatelnaya-sreda-universiteta/. Электрон манба. 2020 йил 1 июньда мурожаат этилган. Тар-жима муаллиф томонидан бажарилган.

2 Василина Д.С., Нуриева Г.Ю., Юланова Д.М. Информационно-образовательная среда современного вуза. - https://cyberleninka.ru/article/n/informatsionno-obrazovatelnaya-sreda-sovremennogo-vuza-2/viewer. Электрон манба. 2020 йил 1 июньда мурожаат этилган. Таржима муаллиф томонидан бажарилган.

3 Токтарова В.И., Федорова С.Н. Информационно-образовательная среда вуза: интерпретационный и содержательный анализ. - https://cyberleninka.ru/ article/n/ informatsionno-obrazovatelnaya-sreda-vuza-interpretatsionnyy-i-soderzhatelnyy-analiz/viewer. Электрон манба. 2020 йил 1 июньда мурожаат этилган. Таржима муаллиф томонидан бажарилган.

гик лойих,алаш, компьютер ёрдамида маъ-лумотлар базаларига кириш, веб-сайтлар оркали электрон журналдан фойдаланиш, укув жараёнида иштирокчиларнинг ахборот-коммуникация технологиялари компетент-лигини ривожлантириш, такомиллаштириш шартлари очиб берилган4.

М.В.Ступинанинг тадкикотида олий таълимда мавжуд таълим шакллари ва уларнинг фаолияти масалалари куриб чикилиб, талабаларга фанларни укитишда ахборот-коммуникация технологияларини жорий этиш билан боFлик узгаришлар кайд этилган. Шунингдек тадкикотда, университетларда аралаштирилган таълим бериш шароитида ахборот-таълим мух,итини яратишда булутли технологиялардан фойдаланиш истикболлари аникланган5.

Мамлакатимиз олимларидан Х.Ойбекова ва Ю.Чориевлар "Таълимда компьютерлаш-тириш ва ахборот-коммуникация техноло-гияларини ривожлантириш самарадорлиги" номли маколасида Узбекистон таълим муассасаларида компьютер техникасидан самарали фойдаланиш масалалари, давлатимиз-нинг бу масалани куллаб-кувватлаши бора-сидаги мавжуд конунлари ва бошка меъёрий х,ужжатлари тах,лил килиниб, таълим сох,асида ахборот-коммуникация технологияларидан х,амда ахборотдан фойдаланиш самарадор-лигини оширишни ривожлантириш, жумла-дан, Тошкент давлат иктисодиёт университе-тида олиб борилаётган ишлар ва мазкур масалани амалга оширишда тавсия х,амда таклиф-лар кискача баён килинган6.

4 Вострикова Т.В. Педагогическое проектирование информационно-образовательной среды общеобразовательного учреждения. Дис. ... канд. пед. наук: 13.00.01. Ростов н/Д, 2006 219 с. - http://www.dsNb. net/obw-pedagogika/pedagogicheskoe-proektirovanie-informacionno-obrazovatelnoj-sredy.html. Электрон манба. 2020 йил 1 июньда мурожаат этилган. Таржима муаллиф томонидан бажарилган.

5 Ступина М.В. Облачные технологии как основа формирования информационно-образовательной среды вуза в контексте смешанного обучения. - https:// cyberleninka.ru/article/n/oblachnye-tehnologii-kak-osnova-formirovaniya-informatsionno-obrazovatelnoy-sredy-vuza-v-kontekste-smeshannogo-obucheniya/viewer. Электрон манба. 2020 йил 4 июньда мурожаат этилган. Таржима муаллиф томонидан бажарилган.

6 Ойбекова Х., Чориев Ю. Таълимда компьютерлаш-тириш ва ахборот-коммуникация технологияларини ривожлантириш самарадорлиги. / Замонавий таълим

5

6

Мацоланинг илмий янгилиги.

Таълим сох,асининг х,озирги ривожла-ниш боскичи укув жараёнининг барча ишти-рокчилари фаолиятига ахборот ва телекоммуникация технологияларини оммавий равишда киритиш билан тавсифланади. Таъ-лимни ахборотлаштириш уни такомиллашти-ришга мажбур килувчи асосий омиллардан бири х,исобланиб, унинг мух,им воситаси - бу Интернет тизимида нашр этилган таълимга оид ахборот ресурсларидир. Профессор-укитувчилар томонидан укитиладиган фан-ларнинг интерфаол дарсликларини, электрон укув-услубий мажмуаларини ёки веб-сайтларини ишлаб чикиш, олий укув муасса-санинг ахборот-таълим мух,итини яратишда асосий омил булиб хизмат килади. Шу муно-сабат билан олий таълимда фаолият юритувчи укитувчилар Microsoft Office дастурларидан MS Word, MS Excel, MS Power Point, MS Access, амалий дастурлардан AutoPlay media studio 8, Adobe Flash, Macromedia dreamweaver, веб-сайтларни яратишга мулжалланган дастурлардан HTML, TurboSite, WordPress, Joomla ва бошка дастурлардан фойдаланиб электрон ахборот-таълим ресурсларини ва веб-сайтларни ишлаб чикишлари х,амда талаба-ларга фанларни укитиш жараёнида фойдаланиб, ахборот-таълим мух,итини яратишлари мумкин1.

Профессор-укитувчилар томонидан

ахборот-таълим мух,итини лойих,алашда куйидаги тамойилларга риоя килишлари максадга мувофикдир. Масалан2:

куп муцитлилик - ахборотларни кайта ишлаш, саклаш, узатиш ва намойиш килишда компьютер технологияларига мослашувчи

("Современное образование") журнали, 2015, 1. https:// cyberleninka.ru/article/n/talimda-kompyuterlashtirish-va-ahborot-kommunikatsiya-tehnologiyalarini-rivozhlantirish-samaradorligi/viewer

1 Suropov B.M. Pedagogik dasturiy vositalari yordamida elektron axborot-ta'lim resurslarini yaratish va foydalanish usuli. Fizika, matematika va informatika: ilmiy-uslubiy jurnali. 6/2018. 92-99 b.

2 Ступина М.В. Построение информационно-образовательной среды: технологический аспект (на примере использования облачных сервисов). https:// cyberleninka.ru/article/n/postroenie-informatsionno-obrazovatelnoy-sredy-tehnologicheskiy-aspekt-na-primere-ispolzovaniya-oblachnyh-servisov/viewer. Электрон манба. 2020 йил 3 июнда мурожаат этилган. Тар-жима муаллиф томонидан бажарилган.

матнлар, овоз, видео, график тасвир ва ани-мацияларни тайёрлаш;

узгарувчанлик - талабаларга мустакил равишда таълим олиш йуналишини танлаш имкониятини яратиш;

мослашувчанлик - талабаларни келгуси касбий фаолиятга тайёрлашда зарур булган ахборот-укув материалларини этказиб бериш ва электрон ахборот-таълим ресурсининг муайян фан предметининг узига хос хусусият-ларига мослигини таъминлаш;

куп фойдаланувчанлик - талабаларга исталган жойдан Интернет тармоFи оркали ахборот-таълим мух,ити таркибий кисмларига киришни таъминлаш ва электрон ахборот-таълим ресурсларидан кенг ва очик фойдала-ниш;

самарадорлик - мух,ит объектларини кидириш ва узатиш вактини камайтириш, тех-нологиялар инвариантлиги оркали кушимча ишлов берилмасдан замонавий ахборот мах,сулотлари даражасида ишлашга тайёр булиш имкон берадиган технология узгариши ва х,.к.

Профессор-укитувчилар томонидан

замонавий ахборот технологиялари асо-сида ахборот-таълим мух,итини яратиш таълим жараёнининг юкори иктисодий сама-радорлигини, мослашувчанлигини, электрон ахборот-таълим ресурслардан кенг фой-даланишни ва укитишнинг анъанавий шак-ллари имкониятларининг сезиларли даражада кенгайишини х,амда таълимнинг янги сама-рали шаклларини ишлаб чикиш имконият-ларини яратади. Шунингдек, олий таълимда ахборот-таълим мух,итини яратишнинг бир канча афзалликлари ва камчиликларини таъ-кидлаб утиш жоиз. Унинг афзалликлари: укув дастуридаги фанларнинг бирикмаси сифа-тида ахборот-таълим мух,итини лойих,алаш ва яратишнинг соддалиги; укув жараёнини нис-батан содда ташкил этиш; турли хил таълим ташкилотлари томонидан тайёрланган, стан-дартлаштирилган курслардан фойдаланиш ва бошкалардан ташкил топса, камчиликлари эса: фанлараро алокаларни уз ичига оладиган ва фаннинг алох,ида булимларини батафсил, чукурлаштирадиган кушимча укув материал-ларига асосланган ва уни бир-бирига боFлик булмаган модуллар тизими куринишида такдим этишга х,аракат киладиган таълим

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 10 (95)

7

дacтypи дoиpacидaги билимлap тизимининг яxлитлиги ypтacидaги нoмyвoфиклик; мyaл-лифнинг oбъeктивлиги ну^и нaзapидaн тaъ-лимий кypcлapни тaйëpлaш жapaëнидa ишти-poк этгaн шeвaгa xoc aтaмaлapи; фaн бyйичa билимлapни чyкypлaштиpиш учун кlyшимчa axбopoт мaнбaлapини излaш зapypияти; Укув мaтepиaлини идpoк этишдa тизимли-лик, яxлитлиликнинг вa мoдyллapнинг куплиги yмyмлaштиpишгa x^cca кУшмacлиги; укув дacтypидa ca6a6 вa oкибaт мyнocaбaтлapи мaнтиFининг йуклиги; кeнг кaмpoвли мyтaxac-cиcлapни тaйëpлaшгa йyнaлтиpилгaн тaълим тизимигa мocлaшишдaги кийинчиликлap; укув жapaëни, илмий вa илмий-пeдaгoгик мaктa-блapнинг aнъaнaлapи ypтacидaги тaфoвyт вa бoшкaлapдaн тaшкил тoпaди.

Тадк,ик,отнинг объекти.

Олий тaълимдa фaoлият юpитyвчи пpoфeccop-yкитyвчилapгa фaнлapни укитиш жapaëнидa axбopoт-кoммyникaция тexнoлo-гиялapи имкoниятлapидaн caмapaли фoйдa-лaнгaн x1oлдa axбopoт-тaълим мух,итини яpa-тишгa ypгaтиш жapaëни.

Taдкикoтдa кУллaнилгaн ycyллap.

Taдкикoт жapaëнидa мaвзyгa oид пeдaгo-гик, мeтoдик, дидaктик aдaбиëтлap, укув peжa вa дacтypлap, yкyв-мeъëpий x1yжжaтлap, укув-мeтoдик aдaбиëтлapни киëcий ypгaниш вa тax1лил килиш, ижтимoий-пeдaгoгик (кyзaтиш, cyx^a^ тaшxиcлaш) мeтoдлapидaн фoйдaлa-нилди.

Натижалар ва амалий мисоллар.

Бугунги кyндa тaълим cифaти вa caмapa-дopлигини oшиpиш мaкcaдидa пpoфeccop-Укитyвчилap тoмoнидaн axбopoт-

кoммyникaция тexнoлoгиялapи вocитaлa-pидaн caмapaли фoйдaлaнгaн x1oлдa, фaн-лapни Укитишдa axбopoт-тaълим мух,ити яpa-тиш тaлaб килинaди. Бу укув жapaëнидa тaлa-бaлapнинг илмий-тaдкикoт вa мycтaкил фao-лиятини aмaлгa oшиpишдa axбopoт pecypc-лapи билaн y3apo тaъcиpини тaъминлaйдигaн пcиxoлoгик, пeдaгoгик, дидaктик вa тaшкилий шapoитлap тизими яpaтaди. Аxбopoт-тaълим мух,итини яpaтишнинг тexнoлoгик вaзифacи -бу axбopoт-тaълим мух,ити apxитeктypacини яpaтиш вa уни кeйинчaлик бoшкapиш учун дacтypий тaъминoтни тaнлaш, тaълим мaзмy-

huhu waKflnaHTupuw, ax6opoTnapHU caKnaw Ba yHra kupuwhu TatMurnnaw, Ta.na6a.nap Ba yKUTyB^u^apHUHr pecypcnapura Te3Kop Kupuw mmkohmatuhm owupuw x,aMfla ynap ypTacuga anoKaHU ypHaTumgaH u6opaTgup.

ByryHru KyHga onurn TatnuMfla ax6opoT-TatnuM Myx,UTMHU apaTuw cxeManapu xyga xu.Ma-xun 6ynu6, TatnuiMra MyHanTupi/mraH Aacrypurn Ma^cynoT.ap opacuga эnектpoн Tat-.umhu Kynna6-KyBBaT.awHuHr 6up KaTop Max-cyc BocuTanapuHu axpaTuw, ynapgaH ax6o-poTHu apaTumHurnr TexHonoruK MyaMMocuHu x,an Kunuw y^yH ^oMflanaHuw MyMKUH. y.apra:

- Myannu$nuK dacmypuü Max,cymmnap (Authoring Packages-AP) - uHguBuflyan MaB3y-napHu ëKu ^aH.ap 6ynuM.apuHu ypraHuwra KapaTunraH Ba yKyB xapaëHUHUHr uwTupoK-munapu ypTacuga UHTep^aon anoKara эгa 6ynMaraH gacrypnap (MS Power Point, HTML Ba 6owKanap);

- KOHmeHmHu1 6owK,apyeyu mu3UM^ap (Content Management Systems - CMS) - gacT-na6 Be6-caMTnapHU apaTuwra MyHanTupi/mraH, MatnyMoTnap 6a3acu UHTep^eMcu (WordPress, Joomla, uCoz, Drupal Ba 6owKa) opKanu yKyB TapKu6uHu 6owKapuw xapaëHUHU TatMUHnafi-guraH ax6opoT TU3UMnapu;

- mawuMHu 6owKapyevu mu3uM^ap (Learning Management Systems-LMS) - Kop-nopaTUB Ba TatnuM Myaccacanapuga ^oMga-naHumra MyHanTupunraH, yKyB Tafl6upnapuHU pexanawTupuw, yTKa3um, 6owKapuw, TatnuM Ma3MyHUHU TaKflUM этuw Ba3U^anapuHU aBTo-MaTnawTupuw, TatnuM pecypcnapugaH ^oMga-naHUwHU 6owKapuw, UHflUBUflyan Tana6anapHU Ba rypyx^apHU 6owKapuw, yKUTyB^u 6unaH y3apo anoKanapHU TawKun этuw, x,uco6oTHUHr Typnu waKnnapuHU TaKflUM Kunuwga ^oMga-naHunaguraH (Moodle, npoMeTeM, Blackboard, WebTutor Ba 6owKa) TU3UMnap;

- mawuM KOHmeHmuHu 6owKapyevu mu3uM^apu (Learning Content Management Systems - LCMS) - 6y TU3UM LMS-gaH ^apK^u ynapoK, yKyB xapaëHUHU эмac, 6anKU yKyB

1 Кoнтeнт - бу caйтнинг axбopoт тapкиби булиб, y мэт-нлap, гpaфикaлap, oвoзли мaълyмoтлap, шyнингдeк кито-блap, гaзeтaлap, мaкoлaлap, мaтepиaллap тyплaми вa бoшкaлapдaн тaшкил тoпaди. - https:||ktonanovenkogo. ru|voprosy-i-otvety|chto-takoe-kontent.html. Элeктpoн мaнбa. йил б июндa мypoжaaт этилгaн. Tapжимa

мyaллиф тoмoнидaн бaжapилгaн.

8

дастури таркибини бошкариш муаммола-рини х,ал килишга каратилган ва контентни ишлаб чикувчилар х,амда укув лойих,алари бошкарувчиларига тегишли (LCMS). OpenCMS, Geolearning, 1C: Электрон таълим, курс дизай-нери ва бошка) тизимлар;

- таълимни куллаб-кувватловчи тизимлар (Learning Support Systems-LSS) - бу талабалар уртасида интерфаол, узаро таъсир утказиш учун укув мух,итини яратиш, уларда билим, куникма ва малакалар олиш жара-ёнини куллаб-кувватлашга йуналтирилган (компьютерли лаборатория, электрон порт-фолио ва бошка) воситалар туплами;

- таълимий платформалар (Learning Platforms - LP) - дунёдаги етакчи универси-тетларнинг бепул онлайн курсларини таклиф килувчи Интернетдаги (Coursera, edX, Udacity, Universarium ва бошка) ахборот платформа-лари;

- виртуал укув муцитлари (Virtual Learning Environments -VLE) - кундузги таълим жараёнини кайта ишлаб чикадиган, синфлар, таркиблар, топшириклар, имтих,он ва укув жараёнининг бошка таркибий кисмларига тенг равишда киришни таъминлайдиган, шунингдек, укитувчилар ва талабалар ишти-рок этадиган ижтимоий маконни яратадиган очик тизимлар. Улар, LMS-дан фаркли уларок, купинча мустакил дастур булиб, турли хил укув кулланмаларидан фойдаланиш мумкин булган дастурий платформалар х,исобланади.

Таъкидлаш жоизки, таълимда Интернет тармоFидан фойдаланишнинг х,озирги боскичи тажрибани туплаш ва кайта ишлаш, таълим сифатини ошириш йулларини излаш билан тавсифланади. Хозирги кунда Интернет манбаларидан мактаб укитувчилари, коллеж-лар ва университетларнинг талабалари, гуманитар ва табиий фанлардан машFулот утувчи укитувчилар ва таълим олувчилар фаол фойдаланмокдалар. Интернет-ресурслари нафакат укув жараёнини ташкил этиш учун шароит яратибгина колмай, балки укитувчи ва талабанинг узини узи англаш учун платформа булиб хизмат килади. Бу укитувчиларга таж-риба алмашиш, касбий иш жараёнида дастурий укув мах,сулотларни яратиш, уз ишланма-лари ва ютукларини х,амкасбларига намойиш килиш, касбий ва ижодий танловларда ишти-рок этиш имконини беради. Таълимий веб-

сайтлар Интернет маконининг таркибий кисми сифатида укитувчининг касбий фаолия-тида алох,ида урин тутади.

Таълимий веб-сайт деганда биз электрон х,ужжатларнинг умумий манзили остида компьютер тармоFида жойлашган компьютер-ларни, яъни йуналтирилган укув жараёнини амалга оширишга имкон берадиган компью-терлар тизимини тушунишимиз мумкин.

Юкоридагиларни инобатга олиб, К,арши му^андислик иктисодиёт институти "Тех-нологик жараёнларни автоматлашти-риш ва бошкариш" кафедраси профессор-укитувчилари томонидан мутахассислик фанларини укитиш жараёнида ахборот-коммуникация технологиялари имкониятлари ва Интернет серверидан самарали фойдалан-ган х,олда ахборот-таълим мух,итини узида сингдирган avtomatika-qmii.uz веб-сайтини яратишга эришилди.

Ушбу веб-сайт профессор-укитувчилар, талабалар, абитуриентлар ва ишлаб чикаришдаги техник ходимлар учун мулжалланган. Сайтда педагоглар учун кенг камровли услубий ёрдам ва тавсиялар, талабалар учун укитиладиган фанлар мажму-аси, укув методик ёрдам, давлат аттестаци-яси саволлари, сох,ага оид таълимий видео лавх,алар, укитиладиган фанлардан онлайн тестлар, дарс жадваллари, абитуриентлар учун ихтисослик буйича батафсил маълумот-лар, иш берувчиларга битирувчи талабалар х,акида маълумотлар, уларнинг резюмелари жойлаштирилган (1-расм).

Хулоса ва таклифлар.

Хулоса килиб шуни айтиш жоизки, олий таълим профессор-укитувчилари томонидан куйидаги:

Microsoft Office дастурларидан MS Word, MS Excel, MS Power Point, MS Access;

амалий дастурлардан AutoPlay media studio 8, Adobe Flash, Macromedia dreamweaver, FastStone Capture, Movavi Video Editor Plus, Bandicam, Audacity;

таълимий веб-сайтларни яратишга мулжалланган дастурлардан HTML, TurboSite, WordPress, Joomla, Namo WebEditor ва бошкалардан фойдаланиб, электрон ахборот-таълим ресурсларни ёки таълимий веб-сайтларни ишлаб чикишлари х,амда уларни

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 10 (95)

1-расм. Олий таълимда ахборот-таълим мух,итини узида сингдирган "avtomatika-qmii.uz" веб-сайти.

талабаларга фанларни ук,итиш жараёнида куллаб ахборот-таълим мухитини яратишлари мумкин.

Олий таълим профессор-укитувчилари томонидан ахборот-таълим мухитини яратиш укитувчиларга: таълим жараёнини самарали ташкил этиш; талабалар билан куннинг истал-ган вактида электрон ёзишмалар олиб бориш; уларга фанга оид вазифаларни бажаришда тезкор курсатмалар бериш; узи устида доимий ишлаш, янгиликка интилиш; талабалар билан хамкорликда илмий тадкикот ишларини олиб бориш; талабаларни бахолашда онлайн тест-лардан фойдаланиш ва бошка имкониятларни яратса; талабалар учун эса: фанни ихтиёрий вактда компьютер ёрдамида урганиш, тезда

ургана олмаган билимларни кайта-кайта видео, матн, такдимот, атамаларнинг изохли луFати куринишида урганиб олиш; мутахас-сислик ва фанга оид меъёрий хужжатлар билан танишиш; мустакил таълим мавзу-ларини эркин танлаш; фаннинг модуллари буйича назарий маълумотларни урганиш, амалий, лаборатория топширик,ларни уз вактида бажариб бориш; мутахассислик ва ахборот-коммуникация технологияларига оид веб-сайтлардан фойдаланиш; онлайн тест саволларига жавоб бериб узини узи бахолаш; мутахассисликка оид давлат интерактив хиз-матларни урганиб, уз хулосаларига эга булиш каби имкониятларни яратиб беради.

9

Адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 8 октябрдаги "Узбекистан Республикаси олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш туFрисида" ПФ-5847-сонли Фармони. - https://lex.uz/docs/4545884

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Kayumova N.A. Raqamli texnologiyalardan foydalanish muhitida informatika o'qituvchisining kasbiy kompetentlik mezonlarini ishlab chiqish. Мухаммад ал-хоразмий номидаги Тошкент ахборот технологиялари университети Карши филиали. Ижти-моий сохаларни рак,амлаштиришда инновацион технологияларнинг урни ва ахамияти. Республика илмий-амалий анжумани маърузалар туплами 2020 йил 29-30 апрель. 126128 б.

3. Информационно-образовательная среда. http://dzschool18.ru/ ^ех^р?ор^оп= comcontent&view=category&id = 35&layout=blog&Itemid=20.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 10 (95)

4. Гапоненко А.В. Особенности формирования образовательной среды современного университета. http://naukarus.com/osobennosti-formirovaniya-obrazovatelnoy-sredy-sovremennogo-universiteta.

5. Андреева А.А. Информационно-образовательная среда университета. Международный научно-исследовательский журнал. Екатеринбург 2018. Технические науки. -34 с.

6. Василина Д.С., Нуриева Г.Ю., Юланова Д.М. Информационно-образовательная среда современного вуза. https://cyberleninka.ш/artide/n/informatsionno-obrazovatelnaya-sreda-sovremennogo-vuza-2/viewer.

7. Токтарова В.И., Федорова С.Н. Информационно-образовательная среда вуза: интерпретационный и содержательный анализ. https://cyberleninka.rU/article/n/ informatsionno-obrazovatelnaya-sreda-vuza-interpretatsionnyy-i-soderzhatelnyy-analiz/ viewer.

8. Вострикова Т.В. Педагогическое проектирование информационно-образовательной среды общеобразовательного учреждения. Дис. ... канд. пед. наук : 13.00.01 Ростов н/Д, 2006 219 с. http://www.dslib.net/obw-pedagogika/pedagogicheskoe-proektirovanie-informacionno-obrazovatelnoj-sredy.html.

9. Ступина М.В. Облачные технологии как основа формирования информационно-образовательной среды вуза в контексте смешанного обучения.https://cyberleninka. ru/artide/n/oЫachnye-tehnologii-kak-osnova-formirovaniya-informatsionno-obrazovatelnoy-sredy-vuza-v-kontekste-smeshannogo-obucheniya/viewer.

10. Ойбекова Х., Чориев Ю. Таълимда компьютерлаштириш ва ахборот-коммуникация технологияларини ривожлантириш самарадорлиги. // "Замонавий таъ-лим ("Современное образование") илмий-амалий оммабоп журнали, 2015. 1. https:// cyberleninka.ш/artide/n/taNmda-kompyuterlashtirish-va-ahborot-kommunikatsiya-tehnologiyalarini-rivozhlantirish-samaradorligi/viewer

11. Suropov В.М. Pedagogik dasturiy vositalari yordamida elektron axborot-ta'lim resurslarini yaratish va foydalanish usuli. Fizika, matematika va informatika: ilmiy-uslubiy jurnali. 6/2018. 92-99 Ь.

12. Ступина М.В. Построение информационно-образовательной среды: технологический аспект (на примере использования облачных сервисов). https://cyberleninka.ru/ artide/n/postroenie-informatsionno-obrazovatelnoy-sredy-tehnologicheskiy-aspekt-na-primere-ispolzovaniya-oblachnyh-servisov/viewer.

13. Контент - https://ktonanovenkogo.ru/voprosy-i-otvety/chto-takoe-kontent.html.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.