Научная статья на тему 'ОЛИЙ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМДА ТАЛАБАЛАР ИЖОДИЙ ҚОБИЛИЯТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ИНДИВИДУАЛ ТАЪЛИМ БЕРИШ МЕТОДИКАСИ (ҚАЛАМТАСВИР МИСОЛИДА)'

ОЛИЙ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМДА ТАЛАБАЛАР ИЖОДИЙ ҚОБИЛИЯТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ИНДИВИДУАЛ ТАЪЛИМ БЕРИШ МЕТОДИКАСИ (ҚАЛАМТАСВИР МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

136
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Тасвирий санъат / қаламтасвир / индивидул ёндошув / бадиий ижод / тасвирий санъат қонуниятлари / Fine arts / drawing / individual training / artistic creation / the laws of fine arts

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Ботир Байметов, Мухиддин Шарипжонов

Ушбу мақолада тасвирий санъатнинг энг асосий бўғини, қаламтасвир орқали талабаларнинг ижодий қобилятларини шакллантиришда индивидуал ёндошув ҳақида боради. Бунда тасвирий санъатни ўқитилишининг ҳозирги ҳолати, ривожланиши бўйича илмий таклиф ва методик тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODOLOGY OF INDIVIDUAL EDUCATION IN THE FORMATION OF STUDENTS' CREATIVE ABILITIES IN HIGHER PEDAGOGICAL EDUCATION (ON THE EXAMPLE OF FINE ARTS)

The article is devoted to one of the important problems of visual activity, the problem of developing students' creative abilities through an individual approach to teaching. It also discusses modern issues of teaching methods and also provides scientific proposals and methodological recommendations.

Текст научной работы на тему «ОЛИЙ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМДА ТАЛАБАЛАР ИЖОДИЙ ҚОБИЛИЯТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ИНДИВИДУАЛ ТАЪЛИМ БЕРИШ МЕТОДИКАСИ (ҚАЛАМТАСВИР МИСОЛИДА)»

ОЛИЙ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМДА ТАЛАБАЛАР ИЖОДИЙ ^ОБИЛИЯТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ИНДИВИДУАЛ ТАЪЛИМ БЕРИШ МЕТОДИКАСИ (^АЛАМТАСВИР МИСОЛИДА)

Ботир Байметов Мухиддин Шарипжонов

Тошкент вилояти Чирчиц давлат Наманган давлат университети

педагогика институти профессори таянч докторанти bbb19532506@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада тасвирий санъатнинг энг асосий бугини, цаламтасвир орцали талабаларнинг ижодий цобилятларини шакллантиришда индивидуал ёндошув хацида боради. Бунда тасвирий санъатни уцитилишининг хозирги холати, ривожланиши буйича илмий таклиф ва методик тавсиялар берилган.

Калит сузлар: Тасвирий санъат, цаламтасвир, индивидул ёндошув, бадиий ижод, тасвирий санъат цонуниятлари.

METHODOLOGY OF INDIVIDUAL EDUCATION IN THE FORMATION OF STUDENTS' CREATIVE ABILITIES IN HIGHER PEDAGOGICAL EDUCATION

(ON THE EXAMPLE OF FINE ARTS)

Botir Baymetov Mukhiddin Sharipjonov

Professor of Chirchik State Pedagogical Doctoral student of Namangan State Institute of Tashkent region University

bbb19532506@gmail.com

ABSTRACT

The article is devoted to one of the important problems of visual activity, the problem of developing students' creative abilities through an individual approach to teaching. It also discusses modern issues of teaching methods and also provides scientific proposals and methodological recommendations.

Keywords: Fine arts, drawing, individual training, artistic creation, the laws of fine

arts.

КИРИШ

Педагогика олий уцув муассасаларида булажак педагог кадрларни касбий тайёрлашда мутахассислик фанларнинг урни катта булиб, улардан асосийси цаламтасвир машгулотлари хисобланади.

Юкорида санаб утилган жихатларнинг барчаси булажак тасвирий санъат укитувчисини касбий тайёрлашда мухим хисобланади. Шуларнинг энг асосийларидан бири булган амалий ва назарий машFулотларда талаба билан индивидуал ишлашга кенгрок тухталамиз.

Булажак укитувчини асвирлашга ургатиш, хамда касбий жихатдан ижодкор сифатида шакллантириш олий укув юрти профессор-укитувчисининг рассом сифатида професионал бадиий тайёргарлигидан ташкари, психологик-педагогик таёргарлигига хам куп жихдтдан боFлик. У уз талабасининг ижодий кобилиятларини ривожлантириш учун нималарга купрок эътибор каратиш керак эканлигигини англаши мухимдир (график тасвирлаш махоратлари, шаклнинг конструкциясини узлаштириши, ёруF-соя муносабатларини кенгрок урганганлиги ва б.).

Тасвирий санъатдан малакали педагог-кадрлар тайёрлашда олий укув юрти профессор- укитувчиси талабани машFулотлар давомида куйидаги асосий жихатларга йуналтириши лозим. Улар куйидагилардан иборат:

❖ Талабаларга тасвирий санъатнинг асосий конун коидаларини назарий ва амалий жихатдан пухта ургатиш.

❖ Укув постановкаларини бажариш жараёнида талабада тасвирлаш махоратларини шакллантириш (шакл хажмини туслаш жараёнида чизиклар тортиш махоратларларни оширишга ургатиш).

❖ Вазифанинг мохиятидан келиб чиккан холда уни 2,3,4,5 сеансга мулжаллаб методик изчилликка тулик риоя килган холда олиб боришга эришиш.

❖ Укув постановкаларини бажаришда натурага булган эмоционал хис туигуни шакллантириш.

❖ Талабаларнинг тасвирлаш махоратлари, хамда натурани хис килишларидан келиб чиккан холда уларнинг хар бирига индивидуал ёндошиш.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Шахснинг ижодий кобилятларини шакллантиришда индивидуал ёндошув маслаларига, хамда булажак педагог кадрларни касбий тайёрлаш масалаларига баFишланган илмий ишларни Узбекистонлик олимлардан С.С.Абдуллаев, Б.Б.Азимов, Б.Б.Байметов, Н.Х.Толипов, К,.К,.К,осимов, Р.Х.Хасанов ва бошкалар олиб борганларлар. Х,орижий олимлардан таникли психолог ва педагоглардан А.В.Бакушинский, Л.С.Выгодский, Е.И.Игнатьев, Е.А.Флерина, Т.С.Комарова, С.Е.Игнатьев, С.Л.Рубинштейн, Б.М.Тепловлар уз асарларида мурожаат килган булсалар, талабаларнинг креативлик масалалари ва бадиий - графика факультетларида мутахассислик фанларини ташкил этиш муаммоларига

баFишланган муаммоларга олимлардан Л.Г.Медведев, Л.А.Ивахнева, В.К.Лебедко, Е.В.Шорохов, В.С.Кузин, В.В.Корешков, А.С.Хворостовлар узларининг илмий тадкикот ишларида мурожаат килганлар.

Жумладан, П.П.Чистяковни махоратли педагог сифатида эслаб В.М.Баруздина шундай деб ёзган эди: «Истеъдодлар шунчалик турли-туманки П.П. Чистяков хар бирини уз характери буйича ургатган, уларнинг барчасини у хайрон колдириб, аник топа оларди, шунинг учун хам унинг талабалар хам бир-бирига ухшамайди, уз укитувчисига хам ухшамайди. Улар хамма учун битта факатгина конун булган, масалан хал этишга турли усул билан ёндошиш талабаларнинг индивидуаллиги ихтиёрига берилган». Академик расм чизиш машFулотларида талабалар ижодий фаолиятини фаоллаштириш учун бир томондан уларда кучли хиссиёт ва эстетик хаяжон уЙFOтиш керак, иккинчи томондан эса-уларда ишни бошлашдан аввал кандай хиссиёт ва хаяжон пайдо булишини кузатиш керак. Бир хилларида топширикни педагог айтганидек, бажариш истаги пайдо булади ва улар ишга киришадилар. Бошкалари эса, аксинча, узларига ишончи йук, куркадилар, бу топширикни бажаришга кучим етмайди деб уйлайдилар. Бундай вактда педагог энг аввал куркинчни енгиб утиш кераклигини таъкидлаши лозим. Аксинча узига ишончни уЙFOтиши, куйилган вазифани бажара олиши мумкинлигига ишонтириши керак. Бошкача айтганда ижобий эмоциялар уЙFOтиши керак. Бу вазиятда ижодий фаолиятни фаоллаштириб, педагог хар бир талабага жуда диккат билан эътибор бериши керак: биринчи холда талабани раFбатлантириб унинг ижодий ташаббусини туFри йулга солиш керак; бошка холатда эса аксинча, дархол тухтатиш, унинг янглишаётганини тушунтириш ва унинг диккатини укув топширотини бажаришга жалб этиш керак. Уз талабаларида ижодий кобилиятни ривожлантириб, педагог билим ва куникмаларга кизикишини, мустакиллигини, ижодий ташаббусини, узига талабчанликни хисобга олиши керак.

НАТИЖАЛАР

Куп йиллик натижаларга кура, талабалар бир-биридан идроки ва характери буйича хам, туFма кобилияти билан хам анча фарк киладилар. Бу индивидуал фарклар расм чизишга укитиш боришига уз таъсирини курсатади. Уларни аниклаб ва фойдаланиб, педагог талабалар билан керакли алока урната олади ва уларнинг хар бирини тури йулга сола олади, яъни унинг бадиий-ижодий кобилиятини очади ва уларни ривожлантиради. Талаба академик топширикни бажарганида, масалан, ялаеточ одамнинг гавдасини тасвирлаганда, улар хаммаси тасвирни куриш бир хил тамойил ва усуллари буйича иш олиб

борадилар. Аммо индивидуаллик психологик хусусиятлари хисобига улардан хар бир натурани узига кабул килади ва акс эттиради ва хар бир расмда тасвирлаш тилининг индивидуал мазмундорлиги таъсирини курсатади. Бунда шуни эсда саклаш керакки, кобилият факатгина ривожланишдагина мавжуд булади ва бу ривожланиш факатгина амалий фаолият жараёнида амалга оширилиши мумкин. Расм чизишга кобилият уз-узидан юзага келмайди, у факатгина тасвирий фаолият билан шуFулланиш даврида намоён була олади. Тасвирий илм асослари хакида билим олар экан (перспектива конунлари, соялар назарияси, анатомия), тасвирлаш махорат ва куникмаларини эгаллаб, расм чизувчи бир вактнинг узида уз ижодий кобилиятини хам ривожлантиради.

МУХОКАМА

Академик расм чизиш машFулотларида талабаларнинг бадиий-ижодий кобилиятларни ривожлантиришнинг мухим омили шундаки, укув вазифасини узлаштириш жараёнида ижобий ва эмоционал муносабатини фаоллаштириш

керак. Бундай фаоллаштиришнинг психологик-педагогик шартлари эмоционал кайфият хосил килиш педагог ва талаба уртасида узаро алокалар урнатилиши, яъни, тасвирлаш боскичларида амалий ишларни бажариш усулларини педагог курсатиб бериши, натурадаги эътиборни тортувчи иккинчи даражали шаклларни йукотиш, фанлараро боFликликни амалга ошириш талабаларга таъсир этишнинг педагогик усуллари турли-тумандир. Аслида тасвирий санъат дастурларида хотирада эслаб колган шаклларни ва тасаввурдан хосил килиш буйича мустакил расм чизиш махсус топшириклари кузда тутилган. Лекин бугунги кунда таянч олий таълим муассасалари томонидан тасдикланиб Республиканинг барча турдош ОТМга етказилаётган дастурларда бу мухим машFулот тури кузда тутилмаган. Бу топширикларни бажаришда талаба уз билим ва куникмаларини мустахкамлаш билан бирга, уларни ижодий кайта тушуниб англаб етади.

Мустакил ишни бажариш аудиторияда булса хам, уйда булса хам алохида куч билан ижодий фаолиятни фаоллаштиради. Уйга берилган топшириклар муаммоли хусусиятига эга булиши керак, чунки уларда ижодий ёндошишни талаб этувчи бир катор масалаларни мустакил ечишига туFри келади.

Муаммоли вазиятдан талаба тадкикотчилик куринишида ёндошишни, мустакил равишда билимлар излаб топишни, расм чизиш сохасидаги уз куникмаларидан янгича фойдаланишни талаб этади. Бунинг учун у кадимги тасвирий усталарининг тасвирий санъат сохасидаги кимматли фикрларини тахлил килиши, уларни анализ ва синтез килиш натижасида узининг ижодий

йулини танлаши лозим. Муаммоли вазият мантилий, ижодий фикрлашга ургатади, кизиктиради, фанни чукур эгаллашида асос хисобланади. Бу ерда педагогнинг методик ишланмалари жуда мухим ахамият касб этади. Яъни, муаммони мохирлик билан ифода этиб бериш, ундан асосий булмаган кичик муаммоларни ажратиб чикариш, ижодий фикрлашни фаоллаштириш.

К,аламтасвир машFулотларида талабалар ижодий кобилиятларини ривожлантиришда атроф-мухитнинг таъсирини, алохида ижодий жараён билан боFлик шахслар ва жамоанинг узаро муносабатини хисобга олиш зарур. Укув материалларини узлаштира бориб, хар бир талаба, уз кобилиятига биноан натижаларга эришади ва шу билан бир вактда уз расмини уртоклари чизган расм билан солиштиришга харакат килади, буни факатгина уз ишини бахолаш учунгина эмас, балки яна уртокларидан бирор нарсага урганиш учун бажаради. Купинча урганиб олиш таклид килишга айланади, лекин бунинг хеч ёмон томони йук, агарда бу укув материалини яхши узлаштиришга ва ижодий фаолиятини фаоллаштирадиган булса. СоFлом ракобатчилик ижодий кобилияти ривожланишига фойдали ва самарали таъсир курсатади. Буни кадимги бадиий академиянинг етук рассомлари хам таъкидлаб утганлар ва муваффакият билан амалиётга татбик этганлар. Бадиий Академия талабалари билан бундай шаклдаги ишлар икки максадни кузлаган: расм чизишга укитиш ягона талаб ва тамойилларини тасдиклаш ва хар бир талабанинг ижодий фаолиятини фаоллаштириш, ижодий кобилиятини ривожлантириш. Академик расм чизишда ижодий фаоллик даражасини укув вазифаларини бажариши натижалари асосида, талабанинг билим ва куникмаларини хисобга олиб, унинг шаклларни идрок этишига йуналганлигини, тасвирга юкори даражада бадиийлик кирита олиш кобилиятини хисобга олиб аниклаш мумкин. Масалан, оддий геометрик жисмларни чизишда, бир талаба факатгина тасвирни курилишининг туFрилигини кузатиб боради, натижада тасвир оддий чизмага ухшаш хусусиятга эга булиб чикади. Педагог талабанинг укув масалаларини хал этишга ижодий ёндошиш даражасини бахолар экан, кучли ёки кучсиз фаоллигик сабабларини аниклаши керак булади. Бунинг сабаблари турлича булиши мумкин: бири буш амалий тайёргарликка эга ва унга кушимча машклар зарур булса, иккинчисига ишончсизлик халал беради. Бу ерда расм чизувчининг кайфиятини кутариш керак. Учинчи талабада эса, шаклнинг хажмдорлигини кабул килиш хисси хали яхши ривожланмаган, у шакл курилиши туFрисида мантикий туFри фикрлайди, лекин уни тушуниб коFOЗда тасвирлишни эгалламаган. Бу ерда талабага шаклларни туFри ва хажмдор кабул килиш ва уларнинг фаркини тушунтириш керак, иккинчидан эса, предмет шаклини тасвирлаш хусусиятларини ва

конуниятларини расмда курсатиб бериш керак. Ижодий кобилиятларини ривожлантириш ва укув вазифасини бажариш жараёнида хар бир талаба узини интизомли тутиши, уюшкокликни тарбиялаши керак. Шунингдек, талабанинг вазифани бажаришда иродали булишга педагог алохида эътибор каратиши керак.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуларни айтиш керакки, ирода талабанинг вазифа бажариш боскичларининг хамма боскичларида керак булади. Вазифани ижобий бажаришда талаба укув вазифага куйилган максадни англаб етиш, тасвирлаш жараёнида усуллар хакида туFри карор кабул килиш ва тасвирлашда методик изчилликликни танлаши лозим. Кузатишлар шуни курсатадики, купчилик талабаларда ирода кучи ишнинг охирги боскичида анча пасайиб колади. Лекин унинг ижодини педагог маъкуллаши, раFбатлантириши, керак булганида амалий ёрдам бериб куллаб туриши лозим. Педагогика ва психологиядан маълумки, ирода, онглилик фаоллик, максадга интилиш, ижодий кобилиятнинг такомиллашишини узвийликда бошкаради. Талабаларда ижодий кобилияти ривожланишида катта ахамиятга эга булган ирода, тиришкоклик, максадга интилиш турлича булиши мумкин ва уларни илFаб олишга педагог хар бир талаба билан алохида мунтазам муносабатлар давомидагина эришиши мумкин.

REFERENCES

1. Baymetov, B. B., & Muratov, K. K. (2020). Self Sketches as a Tool in the Professional Training of a Future Artist-Teacher. Solid State Technology, 224-231.

2. Baymetov, B. B., & Sharipjonov, M. S. O. (2020). Development Of Students' Descriptive Competencies In Pencil Drawing Practice. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(08), 261-267.

3. Boltabayevich, B. B., & Shodievna, B. O. (2020). Individual Approach To The Formation Of Artistic And Creative Talents Of Students In Art Schools. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(08), 637-642.

4. Boltabayevich, B. B, & Pardaboy, K. (2020). SCIENTIFIC AND THEORETICAL ASPECTS OF THE FORMATION OF COMPOSITIONAL ABILITIES OF STUDENTS IN PAINTING CLASSES. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(3).

5. Boltaboevich, B. B., & Ogiloy, K. (2008). MASTER OF HISTORICAL PORTRAIT GENRE, A TEACHER WHO CREATED A SCHOOL IN THE FIELD OF FINE ARTS PEOPLE'S ARTIST OF UZBEKISTAN PROFESSOR MALIK NABIEV (1906-2008).

6. Sultanov Kh.E. Innovation technology clusters use of technology in illustration / International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 04, 2020: ISSN: 14757192. Р. 3871-3879;

7. Sultanov Kh.E., Sobirov S.T., Исматов У.Ш. Illustration and the Influence of Illustrator on Children's Understanding of Fairy Tales and Works of Art in Books / International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 05, 2020 ISSN: 1475-7193// р.3526-3533;

8. Байметов, Б. Б., Собиров, С. Т., & Исматов, У. Ш. (2019). ПРОБЛЕМЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПОДГОТОВКИ УЧИТЕЛЕЙ ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОГО ИСКУССТВА. Вестник науки, 7(7), 63-66.

9. Байметов, Б. Б. (2020). ПЕДАГОГИКА ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ТАЛАБАЛАРГА КОМПОЗИЦИЯ ФАНИНИ У^ИТИШНИНГ НАЗАРИЯСИ ВА АМАЛИЁТИ. Science and Education, 7(7).

10. Байметов, Б. Б., Султанов, Х. Э., & Муратов, Х. Х. (2019). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ АКТИВИЗАЦИИ ТВОРЧЕСКИХ СПОСОБНОСТЕЙ СТУДЕНТОВ В ПРОЦЕССЕ ПРАКТИЧЕСКИХ ЗАНЯТИЙ. Вестник науки, 7(7), 67-71.

11. Байметов, Б. Б., Султанов, Х. Э., Муратов, Х. Х., & Сабиров, С. Т. (2018). НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ФОРМИРОВАНИЯ КОМПОЗИЦИОННЫХ СПОСОБНОСТЕЙ У СТУДЕНТОВ НА ЗАНЯТИЯХ ПО ЖИВОПИСИ. In Современная научная мысль (pp. 83-94).

12. Байметов, Б. Б., & Талипов, Н. Х. (2016). МЕТОДИЧЕСКАЯ ПОСЛЕДОВАТЕЛЬНОСТЬ ВЕДЕНИЯ РАБОТЫ НАД ЖИВОПИСНЫМ ПОРТРЕТОМ В ПЕДАГОГИЧЕСКОМ ВУЗЕ. Научная дискуссия: вопросы педагогики и психологии, (4-1), 46-50.

13. Талипов Нозим Хамидович Байметов Ботир Болтабаевич. Методическая последовательность работы над живописьным портретом в педагогическом ВУЗе. 2016/4. Журнал. НАУЧНАЯ ДИСКУССИЯ: ВОПРОСЫ ПЕДАГОГИКИ И ПСИХОЛОГИИ. Том 1. Номер 4 (49). Страницы. 46-51. Издатель Наука, образование и культура.

14. Султанов Х.Э., Бекмуродова Ш. Искусство Узбекистана, его итоги, достижение и перспективы / МОЛОДОЙ УЧЁНЫЙ научный журнал// №4 -2016: -С. 1241-1243;

15. Shuhratovich, I. U. (2020). Technologies of working on graphic materials in fine arts classes (on the example of working still life in the pen. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8 (4), Part II, 41-45.

16. Botir Boltabayevich Baymetov, Laylo Mirsoatova OLIY PYEDAGOGIK TA'LIMDA INSON QOMATINI TASVIRLASHNING NAZARIYASI VA METODIKASI Science and education journal. 2020/8. Стр. 467-476.

17. Botir Boltabaevich Baymetov, Ulfat Shuxratovich Ismatov PEDAGOGIKA OLIY TA'LIM MUASSASALARIDA TALABALARINI BOSH NAMUNASINI TASVIRLASHGA O'RGATISH ORQALI TYEXNIK MAHORATLARINI TAKOMILLASHTIRISH Science and education journal. 2020/8. Стр.476-485.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.