Научная статья на тему 'ОЛИЙ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМДА КОМПЕТЕНЦИЯГА АСОСЛАНГАН ЁНДАШУВ ШАРОИТИДА МУЗЕЙ ПЕДАГОГИКАСИНИНГ ИНТЕГРАЦИОН РОЛИ'

ОЛИЙ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМДА КОМПЕТЕНЦИЯГА АСОСЛАНГАН ЁНДАШУВ ШАРОИТИДА МУЗЕЙ ПЕДАГОГИКАСИНИНГ ИНТЕГРАЦИОН РОЛИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

13
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
музей / интеграция / таълим / олий таълим / педагогика / ўқув фанлар / мактаб / компетенция / баҳолаш.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Ноила Аширова

Ушбу мақолада муҳокама қилинадиган музей педагогикаси кўп қиррали ҳодиса бўлиб, музей муҳитида ва музей муҳити орқали ижобий фаолият педагогиканинг интеграцион роли ѐритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ОЛИЙ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМДА КОМПЕТЕНЦИЯГА АСОСЛАНГАН ЁНДАШУВ ШАРОИТИДА МУЗЕЙ ПЕДАГОГИКАСИНИНГ ИНТЕГРАЦИОН РОЛИ»

Technologies^n^heEducationMproces^

Volume 4 | CSPU Conference 1 | 2023 Ta'lim jarayonida raqamli texnologiyalarni ^^i

ОЛИЙ ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМДА КОМПЕТЕНЦИЯГА АСОСЛАНГАН ЁНДАШУВ ШАРОИТИДА МУЗЕЙ ПЕДАГОГИКАСИНИНГ

ИНТЕГРАЦИОН РОЛИ

Ноила Аширова

ЧДПУ тарих йуналиши 4 курс талабаси Илмий рахбар: Илмуродова Феруза Шакировна

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада мухокама килинадиган музей педагогикаси куп киррали ходиса булиб, музей мухитида ва музей мухити оркали ижобий фаолият педагогиканинг интеграцион роли ёритиб берилган.

Калит сузлар: музей, интеграция, таълим, олий таълим, педагогика, укув фанлар, мактаб, компетенция, бахолаш.

Замонавий жамият ва маданиятда руй бераётган мухим узгаришлар, глобаллашув жараёнларининг чукурлашиши натижасида ушбу шароитда тобора ижтимоий-маданий булиб бораётган барча музей фаолиятининг тубдан узгаришига хисса кушади. Маданиятни сакдаш ва талкин килишда музейларнинг роли мерос, ижтимоий мослашув ва маданий идентификациялашнинг карама-карши жараёнларида, таълим, маърифий ва маданий ва хордик чикариш фаолиятида номутаносиб равишда усиб бормокда. Жамият онгининг эришилган даражасини оддий аниклаш энди замонавий музей учун етарли эмас. Таълим, алока, маданий ахборот ва техник марказларга айланиш оркали инновациялар, музейлар бу онгга прогрессив динамикани беради. Музейлар излаш оркали узгарувчан хакикатга сезгир муносабатда булишади. Таълим ташкилоти учун музей билан хамкорлик килиш имкон беради.

Музей мазмуни оркали; талабаларнинг музейларга ташриф буюриш эхтиёжини, шунингдек музейларга ташриф буюриш маданиятини шакллантириш( масалан, шаклланиш музей майдонида харакат килиш кобилиятлари; ресурслардан фойдаланиш таълим максадларига эришиш учун музей). Музей таълим ташкилоти билан узаро хамкорлик натижасида

ва мактаб укувчилари томошабинларни усмирлар хисобидан купайтириши, талаба булган мактаб укувчилари орасидан булажак мехмонлар доирасини шакллантириши

October 20, 2023 Republican Scientific and Practical Conference

875

Volume 4 | CSPU Conference 1 | 2023 Ta'lim jarayonida raqamli texnologiyalarni

etish samaradorligi

g

я

мумкин. Музей учун болалар ва ёшларни музей лойихаларига жалб килиш узига хосдир усиш нуктаси, ушбу лойихаларни жонлантириш ва ёшартириш мумкин. Музей педагогикасининг музей мухитида укитиш технологиялари туплами сифатида иккита мухим хусусиятини таъкидлаш керак. Биринчидан, компетенцияга асосланган ёндашув ташкаридан киритилмаслиги керак: музей-педагогик дарсларнинг асосий максади, улар кандай аник шаклда утказилмасин, талабага музей томошабинининг малакасини сингдиришдир.

Иккинчидан, музей объектининг хакикийлиги ва яхлитлиги нафакат талабада унга булган алохида ишончни уйготиши, балки укитувчини вокеликни тахлил килишнинг турли усулларини бирлаштиришга, уларни бир-бирига богланган комплексга ташкил этишга органик равишда рагбатлантириши мумкин [1].

Умумий урта мактабда укув курсларининг интеграцияси айникса долзарб булиб колди. Табиий фанлар ва гуманитар фанлар кенг таркалиши билан укув режаси у ёки бу йуналишда мослаштирилиб, биринчи навбатда "Табиатшунослик" ва "ижтимоий фанлар" интеграл курсларини яратиш масаласи кун тартибига чикди. Гуманитар фанларнинг интеграцияси-музей педагогикаси ривожланмокда ва катта ютукларга эга: узок вакт давомида "Жахон бадиий маданияти" [2] ва "Жахон бадиий маданиятидаги одам" [3] каби самарали фаолият курсатмокда.

Одатда, гуманитар фанлар буйича укув курслари улар учун умумий булган "инсон", "жамият", "маданият" каби асосий тушунчалар асосида бирлаштирилади ва музей ва педагогика дарслари укувчиларни санъат ходисалари ва фактлари билан таништириш учун мулжалланган мактаб фанлари доирасига жуда мос келади. Санъат тарихи элементлари сифатида (адабиётшунослик, мусикашунослик) санъат фанлари сифатида: адабиёт, мусика, тасвирий санъат, жахон бадиий маданияти, Маданиятшунослик асослари. Музей ва педагогик синфларнинг бошка гуманитар курсларга кушилишига нафакат умумий урганиш объекти - инсон, унинг ижтимоий роли ва ноёб аклий ва маънавий тузилиши, ахлокий ва эстетик категориялар ва кадриятлар, балки ходисаларни билиш усуллари хам ёрдам беради. хакикат: герменевтик тахлил, билимларни талкин килиш, танкидий ва ёркин фикрлаш кобилияти, лекин уз фикрини асосли тарзда шакллантириш кобилияти намоён булади.

Нуткди ривожлантириш инсон таълимининг мактаб боскичининг энг мухим вазифаси булиб, уни укитувчилар

October 20, 2023

https://cspi.uz/

Republican Scientific and Practical Conference

Volume 4 | CSPU Conference 1 | 2023 Ta'lim jarayonida raqamli texnologiyalarni

etish samaradorli

jort^

нафакат адабиёт ва она тили дарсларида хал килиш учун курашадилар, балки музейда олган мураккаб ва нафис визуал таассуротларни укувчи томонидан огзаки нутк жараёнини боглаш оркали жуда тезлашиши ва мустахкамланиши мумкин. Охир окибат, музей педагогикасининг интеграция оркали гуманитар фанлар каторига тулик киритилиши нафакат халакит бермайди, балки замонавий мактаб таълимининг муаммолаштириш, панорамалаштириш, инсонпарварлаштириш ва универсализация каби мухим фазилатларини шакллантиришга сезиларли ёрдам беради [4].

Гуманитар ва табиий фанларнинг интеграл курслари унда "табиат - инсон -жамият" тизимини таксимлаш ва хусусий ва умумий табиий дунёкарашларни ажратиш асосида ишлаб чикарилган укув материалининг таркибий тузилиши каби мухим умумий таркиб регуляторига эга. Ижтимоий расм. дунё, алохида табиатшунослик ва гуманитар фанлар доирасида, шунингдек, табиатшунослик ва гуманитар цикллар субъектлари уртасида олдинги, биргаликда ва кейинги фанлараро ва фанлараро алокаларни урнатиш лозим. Субъективлик ва укув материалининг аксиологик компоненти каби гуманитар интегратив фанлар мазмунининг регуляторлари билан кофияланади. Педагогикадаги интеграция назарияси "Табиатшунослик" нинг экологик таркибий кисмида "ижтимоий фан" укув материалининг ахлокий ва ахлокий таркибий кисмига параллелликни куради, чунки шу билан бирга таълимда когнитив функциянинг устуворлиги тарк этилади ва хиссий ва маънавий-ахлокий таркибий кисмларнинг ахамияти ошади.

Ушбу назарий хисоб-китоблар, бизнинг фикримизча, музей педагогикасининг нафакат гуманитар фанлар цикли доирасида, балки табиий фанлар билан боглик холда хам интегратив салохияти хакида гапиришга имкон беради, бу тегишли профилдаги мактаблар учун алохида кизикиш уйготиши керак: "ижтимоий тадкикотлар" интеграл курси шу тарика иккаласи хам мустахкамланади музей-педагогик компонент томонидан укитиладиган ва тегишли билим сохалари хисобига укув материалини кенгайтиришдан манфаатдор булган индивидуал табиатшунослик фанлари билан таркибий алокалар мавжуд. Агар биз музей мухитида дарсларнинг самарадорлигини илмий терминологиядан фойдаланган холда ифодалашга харакат килсак, унда иккита жуда мухим фикрни таъкидлаш керак. Биринчидан, сузнинг том маънода маълум бир фан контекстида музей объекти билан алока дарсларда талабалар томонидан олинган билимларни белгилайди. Музей экспонатида шу тарзда олиб борилган

October 20, 2023 Republican Scientific and Practical Conference

877

Volume 4 | CSPU Conference 1 | 2023 Ta'lim jarayonida raqamli texnologiyalarni

турли фанлардан назарий билимларни аниклаш уларни диккат марказига олиб келади, нафакат табиат ходисалари ва маданий артефактларни тахлил килишни, балки уларнинг хар томонлама узаро богликлигини тушунишни, янги маъноларни синтез килишни ургатади. бизнинг фикримизча, музей педагогикасининг метаметодик мохияти [5].

Булажак укитувчилар томонидан олинган ваколатларнинг кейинчалик уз укувчиларига етказилиши туфайли биз таърифлаган музей педагогикасининг интеграцион роли айникса мухимдир. Маълумки, компетенция ёндашуви талабаларни бир-биридан алохида билим ва куникмаларни урганишни уз ичига олмайди, балки уларни комплексда узлаштириш ва компетенция процессуал махоратдир (кандай килиш керак? кандай уйлаш керак?), декларатив билим эмас (нима?). Шу билан бирга, компетенция компетенциялар туплами сифатида нафакат когнитив ва операцион - технологик таркибий кисмларни, балки мотивацион, ахлокий, ижтимоий ва хулк-атворни, шунингдек, эстетикани хам уз ичига олади, чунки иккинчиси бадиий хусусиятга эга. Касбий фаолият максадлари ва асосий таълим дастурининг максадларига мувофик бакалавр ёки магистр даражасига эга булган педагогик таълим сохасидаги университет битирувчиси куплаб умумий маданий ва касбий компетенцияларга эга булиши керак, уларни сингдириш ва ривожлантиришда музей педагогикаси албатта катта хисса кушиши мумкин.

REFERENCES

1. Ермолаева Л. К. Страницы жизни нашего края (С древнейших времен до современности): / Л. К. Ермолаева, И. М. Лебедева, И. З. Захваткина. СПб.: СпецЛит, 2000.

2. Образовательные стандарты петербургской школы: Предметная область «История и культура Санкт-Петербурга» / Комитет по образованию Санкт-Петербурга. СПб.: ЦПИ, 1998.

3. Рапацкая Л. А. Мировая художественная культура. 11 класс: Учебник по мировой художественной культуре / Л. А. Рапацкая. М.: ВЛАДОС, 2007.

4. Рапацкая Л. А. Русская художественная культура. 11 класс: Учебник / Л. А. Рапацкая. М.: ВЛАДОС, 2006.

5. Сечин А. Г. Математика и изобразительное искусство: симметрия в народном и профессиональном искусстве. На материале коллекции

Русского музея: Методическая разработка для учителя средней общеобразовательной школы (математика, мировая

October 20, 2023 Republican Scientific and Practical Conference

878

Volume 4 | CSPU Conference 1 | 2023 Ta'lim jarayonida raqamli texnologiyalarni joriv etish samaradorligi

g

я

художественная культура) / А. Г. Сечин; Министерство культуры РФ, ФГУК «Государственный Русский музей», Российский центр музейной педагогики и детского творчества. [CD-ROM]. СПб. : Русский музей, 2010. (Искусство и естественные науки).

6. Ильмуродова Ф. The foundation of the era of awakening in Central Asia: alchemy, succession, and historicism //Современные тенденции инновационного развития науки и образования в глобальном мире. - 2022. - Т. 1. - №. 3. - С.

7. Shokirovna I. F. Trends in the Formation and Development of Professional Competences of a Future History Teacher //World of Science: Journal on Modern Research Methodologies. - 2023. - T. 2. - №. 3. - C. 27-31.

8. Haydarova Z.N. Ta'lim sohasida zamonaviy axborot texnologiyalaridan foydalanish zarurat. O'zbekiston milliy universiteti xabarlari, 2023, [1/10/1] issn 2181-7324 . - B. 225-227.

9. F.Sh.Ilmurodova.Requirements of the modern teacher. "PEDAGOG" Me^gyHapogHtiH nccnegoBar. 24 April26, 2022.p-63-6711

213-216.

https://cspi.uz/

Republican Scientific and Practical Conference

October 20, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.