Научная статья на тему 'Оилада ота-она ва фарзанд муносабатларининг психологик муаммолари'

Оилада ота-она ва фарзанд муносабатларининг психологик муаммолари Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
2129
511
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
оила / ота-она / фарзанд / оилавий ҳаёт / оила муносабатлари / жамият / тарбия / оила муҳити / обрўни ифодалаш турлари / family / parents / child / family life / family relations / society / upbringing family environment / types of authority

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Г. Мирзараҳимова

Мақолада ота-она ва бола муносабатларининг психологик масалалари асослаб берилган. Шунингдек, муаллиф оила муҳитида ота-она ва фарзанд муносабатларини тўғри ташкил этишда масъулият, обрў-эътибор, ақл-идрокни ифодалаш йўлларининг психологик жиҳатларини таҳлил қилиб берган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Psychological problems of parent-child relationships in the family

Article substantiates the importance of the issue of upbringing in the family. The author analyzes the issues of the influence of responsibility attention thinking and the ways of expressing one’s authority by parents to establish a proper relationship with thein children.

Текст научной работы на тему «Оилада ота-она ва фарзанд муносабатларининг психологик муаммолари»

Оилада ота-она ва фарзанд муносабатларининг психологик

муаммолари

Г.Мирзарахимова, Узбекистон давлат санъат ва маданият институти

Аннотация - Маколада ота-она ва бола муносабатларининг психологик масалалари асослаб берилган. Шунингдек, муаллиф оила мух,итида ота-она ва фарзанд муносабатларини т^ри ташкил этишда масъулият, обру-эътибор, акл-идрокни ифодалаш йулларининг психологик жих,атларини тахлил килиб берган.

Калит сузлар - оила, ота-она, фарзанд, оилавий х,аёт, оила муносабатлари, жамият, тарбия, оила мух,ити, обруни ифодалаш турлари.

Psychological problems of parent-child relationships in the family

G.Mirzarakhimova, Uzbekistan state institute of art and culture

Abstract - Article substantiates the importance of the issue of upbringing in the family. The author analyzes the issues of the influence of responsibility attention thinking and the ways of expressing one's authority by parents to establish a proper relationship with thein children.

Keywords - family, parents, child, family life, family relations, society, upbringing family environment, types of authority.

Оила жамиятнинг негизи, хар бир шахс-нинг онгида, хатти-харакатида болалигидан бошлаб шаклланадиган барча фазилатлари, ниятлари, маслаклари амалга ошадиган мас-кан хамдир.

Фарзанд - оила таянчи. Оила эса-нафакат бир юртнинг, балки умуминсониятнинг катта сиёсати. Шунингдек башариятнинг тирикли-ги, узлуксизлиги - оиладандир.

Борди-ю жамиятда оила тузук булмаса, тарбияга хам эътибор берилмаса, канча буюк булса хам бундай миллат дунёда узок яшай олмайди. Абдурауф Фитрат оила такдирида юрт ва халк бахтини хушбинлик билан куради. Шу мулохазалардан келиб чикиб у: "^аерда оила муносабати кучли интизом ва тартибга таянса, мамлакат ва миллат хам шунчалик кучли ва тартибли булади" - деб таъкидлайди. Баркамол инсон хакида, унинг мехнати ва турмуши, маънавий тараккиёти хакида гамхурлик жамиятимизнинг асосий максадидир. Инсон узига хос хусусиятлари унинг мехнатга, маънавий, гоявий ва маданий бойликларга муносабатининг асос-лари оилада шаклланади. Х,озирги кунда оилада болаларни тарбиялаш масаласига хар качонгидан кура катта ахамият берилмокда.

Тарбия жараёнида у хох оилада булсин, хох мактабда булсин боланинг психология хусусиятларини хисобга олмаслик келажак-да энг катта, тузатиб булмас хатоликларга йул куйиш демакдир.

Оила - бу бир кунлик, бир йиллик эмас, балки бир умрлик макондирки, бу маконда хар кун, хар соатда канчадан-канча вокеа-ходисалар, янгидан-янги ташвишу кувонч-лар содир булади. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев буюк аллома-ларнинг ушбу фикрини келтириб утдилар: "Бола ота-она кулида бир-омонатдир". Бола-ларимиз, уларнинг такдири, келажаги, хакикатан хам, жуда омонат эканини бугунги хаёт хар томонлама исботламокда. Агар фарзандимизга тугри тарбия бермасак, хар куни, хар дакикада унинг юриш-туриши, кайфиятидан огох булиб турмасак, уларни илму хунарга ургатмасак, муносиб иш топиб бермасак, бу омонотни бой бериб куйишимиз хеч гап эмас. Дархакикат, фарзандга берила-диган тарбия дастлаб оила мухитида бажари-ладиган энг асосий вазифадир. Фарзандлар уз уйларида кузатган маънавий мухитдан нусха оладилар. Оиладаги маънавий мухит ва тарбия туфайли бола ё мехрибон ва рахм-

"Опе^а! А|1 and СиКиге" Scientific-Methodical Joumal - (2) I/2020 ISSN 2181-063X

дил ёки худбин ва багритош булиб усади. Шу уринда, бугунги кунда узбек оилаларда мав-жуд булган тарбиядаги нуксонлардан бири хдкида айтишни лозим топдик. Яъни ота-оналарнинг рад этиш, такиклаш, рухсат бермаслик асосидаги тарбия усули бунда болаларнинг хох,иш-истаги, уй-хаёллари, орзу ва интилишлари инобатга олинмайди, натижада уларнинг эрки чекланади. Бундай тарбия усулида болалар уз фикр-мулох,аза-ларини очик баён этолмайдиган, мустакил карор чикара олмайдиган, муайян вазифа-ларга уз нуктайи назарини билдира олмайди-ган журъатсиз булиб улгаяди. Журъатсиз, тобе тортинчок болада фаолллик ва уз-узига ишонч х,исси етишмайди. Бундай болалар бутун умр давомида бировларга тобе булиб яшайди. Улар бировларнинг булар-булмас гапларига ишонадилар.

Узбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримовнинг "Юксак маънавият - енгилмас куч" асарида айнан оилагина фарзанд тарбиясида энг мух,им маскан эканлигига оид фикрларни укиймиз: "Бу ёруг дунёда хдёт бор экан, оила бор. Оила бор экан, фарзанд деб аталмиш бебах,о неъмат бор. Фарзанд бор экан, одамзод хдмиша эзгу ва интилишлар билан яшайди. Оила соглом экан - жамият мустах,кам, жамият мустах,кам экан-мамлакат баркарор-дир. Фарзанд тарбияси ота-онанинг энг катта ва масъулиятли вазифаларидан бири санала-ди. Бу вазифага эътиборсизлик келажакда жамият тараккиётига хавфли таъсирини келтириб чикаради. Шунинг учун тарбия киска муддатда ва бирданига сингдирилади-ган жараён эмас, уни йиллар давомида гудак-ликдан сингдириб бориш талаб этилади.

Оила - х,ар бир шахсда болалигидан бош-лаб шаклланадиган инсоний фазилатлар, эзгу истаклар, кадриятлар камол топадиган, минг йиллар давомида шаклланган узбек халки-нинг маънавий мероси равнакини таъмин-ловчи тарбия масканидир. Фарзанд тарбияси масъулликни талаб этади. Миллий масъули-ят инсоннинг х,ар бир амали, фаолиятини тулик тасаввур килган х,олда, унинг узи ва миллати учун нима наф келтиришини англай олиш кобилиятидир. Бола шахсини шакл-

лантиришида, унга тарбия беришда ота-онадаги мавжуд психологик ва педагогик билимлар, уларнинг оиладаги ва ижтимоий хдётдаги обруси жуда мух,им х,исобланади. Оилада ота-онанинг, шу оиладаги катталар-нинг юриш-туришидан тортиб, суз мадания-ти, кийиниш, инсонлар билан муомаласи, хдтто атроф-мух,итга муносабати ва шу сингари оддий булиб куринадиган х,олатлар х,ам бола тарбиясига катта таъсир килади. Шу боис, бола ёнида булар-булмас гапларни айтиш уларнинг рух,иятига таъсир этиб, тарбиясининг бузулишига олиб келади. Афсуски ёш болалар олдида айрим ота-оналар ёмон сузларни уйламай-нетмай гапиради. Шахсни маънавий-ахлокий жихдт-дан тарбиялаб, вояга етказишнинг энг асосий бугини бу оиладир. Тугри шаклланган инсон жамиятга тугри ва адолатли муносабатда булади, уз халкининг миллий кадриятларини х,ам эъзозлайди ва узлигини х,еч качон унутмайди.

Оила тарбия тизимидаги шундай бугинки, бутун жамиятнинг, миллатнинг бугунги куни ва келажаги унинг кандай ташкил этилиши, оиладаги ижтимоий-маънавий мух,итга бог-лик. Бугунги кунда мамалакатимизда оила-ларни мустах,камлаш, ёш авлодни жисмонан ва рухдн соглом килиб тарбиялаш, жамият равнак топишида оиланинг тутган урни ва иштирокини янада ошириш, оилада маъна-вий-ахлокий тарбия масалаларига йуналти-рилган чора-тадбирлар куламини кенгайти-ришга алох,ида эътибор каратилмокда. Оиладаги ота-она ва фарзанд муносабатларининг самарали кечиши ота-оналарнинг бу роллар-да канчалик мувофикликларига хдмда фарзандининг хдётга нисбатан муносабати хусусиятларига эътибор беришлари лозим. Шахслараро муносабатларнинг бир курини-ши сифатида ота-она ва фарзандлар орасида амалга ошадиган муносабатларни урганиш ва тадкик этиш масаласи жуда мух,имдир. Узбек оиласи шароитида ота-она ва фарзанд орасидаги муносабатларнинг узига хос ижобий томонлари кузатилгани билан айрим томонлари борки, бу уз навбатида, бола характерининг шаклланишида намоён булади.

OTa-oHanapra oTa-oHanuK MactynuaTu Ba öaxTu Hacuö этгaн, $ap3aHgnapu Tapöuacura, yHHHr Kenrycuga KaHgaM öynumura öeBocura «aBoörap экaнnнкnapннн aHnaö eTumnapu ^03hm. EyHHHr ynyH ynap:

- y3 $ap3aHgnapu onguga axmu hhcohhh MyHOcaöaT^apHH, «yMnagaH HaMyHanu MyoMa-naHu HaMoMum этнmnapн;

- Maxanna maxc н«тнмoнMnamyвннннг aco-cuM MacKaHnapugaH öupu öynraHnuru caöaö-nu, OTa-OHa Ba $ap3aHg umrapoKuga maxcnap-apo MyHOcaöaTnapra goup cyxöaTnap yromra-pumnapu;

- xaeTuM Muconnap BocuTacuga, Maxanna-garu oöpynu uHcoHnapHuHr $ap3aHg Tapöua-cura goup Ta^puGacuHu uöpaT Kunuö Kypca-Tumu;

- oTa-oHanapHuHr öona Tapöuacuga ncuxo-noruK caBogxoHnuK Macananapura эtтн6op öepum, «oMnapga ncuxonoruK MacnaxaTxoHa-nap TamKun этнm noßuM;

^eMaK, oTa-oHa Ba $ap3aHg ypTacugaru MyHocaöaT öona maxcu maKnnaHumugaru eTaKHu oMunnapgaHgup. ^aMuaraMroga onuö öopunaeTraH öapna yßrapum Ba MatHaBuM ucnoxaTnap «aMuaTga KoMun-öapKaMon maxc-hu Tapöuanamga KapaTunraHgup, 6y эca y3 HaBÖaTuga axmu $y;apo, «aMuarauHr öapKaMon atßocuHu Tapöuanam xaMgup. fflyHuHr ynyH 6u3 ouna MyxuTuga oTa-oHa Ba $ap3aHg opacugaru MyHocaöaTnapHu Tyrpu TamKun этнmga ouna atßonapuHu TaMepnacaK, xaeraMroga ro3 öepumu MyMKuH öynraH HoxymnuKnapHuHr onguHu onraH 6ynaMu3.

MunnuM KagpuaTnapHuHr acocu öynraH MatHaBuaT Ba MagaHuaT geraHga, uhcoh xyn;-aTBopuHuHr ryßannuru, caxoBaTnunuru, onuM-«aHoönuru, Batgacura Ba^ogopnuru, öunuM onumu, öaEpuKeHrnuru, ogoönunuru, o3oga Ba noKußanuru, ;anöHuHr 6eFн6opnнгн, xymMyo-Mananuru Ba my cuHrapu u«oöuM $a3unaT TymyHunagu. ^aguMgaH oтa-6o6onapнмнз unM-xyHap ypraHum öunaH öupra $ap3aHg-napuMu3 ;anöu Ba oHrura aBnoggaH-aBnogra yTuö KenaeTraH MunnuM MatHaBuM, axno;uM KagpuaTnapHu cuHrgupraHnap. OTa-oHa y3 $ap3aHgnapu öunaH öeBocura Ba öunBocuTa Myno;oTga öynuö, ynapHu MunnuM, MatHaBuM,

axno;uM ;agpuaTnap acocuga o3y;naHTupap экaн, энг aBBano, yßnapu MyoMana «apaeHuga HaMyHa öynumnapu xaMga $ap3aHgnapuHu Kynpo; TuHrnaö, ynapHu y3 öunuM Ba $uKp-napuHu эpкнн 6aeH этнmгa, TamaööycKop öynumnapura nopnamnapu, cyHrpa y3 $uKp-napuHu axno; Metepnapura puoa ;unraH xonga cyxöaTra oug xuKMaTnap, Ma;onnap, xaeTuM MuconnapgaH KenTupu6 TymyHTupumnapu «yga MyxuMgup. Oap3aHg Tapöuacuga Maxanna axnu, KyHu-KymHunap 6unaH xaM xaM«uxaTnuKga eHgamum no3uM. ^yMnagaH, xan;ga "EH-KymHu - «oh ;ymHu", "^ymHuHr tuhh - ceH tuhh", "Eup öonara eTTu ;ymHu oTa-oHa" geraH Ma;onnap 6e«u3 aMTunMaraH. ^o3upru KyHga ^ap3aHg öunaH oTa-oHa ypTa-cugaru MyHocaöaTnap gon3ap6 MyaMMonapgaH öupugup, nyHKu oTa-oHa ^ap3aHg Tapöuacuga Typnu MyaMMonu Ba3uaTnapra gyn Kenagu. BaxonaHKu, öyHgaM Ba3uaTnapga öonaHu caöp-To;aT öunaH TymyHumra xapaKaT ;unuHca, TatnuM-Tap6ua «apaeHu caMapanu 6ynagu. EyryHru KyHga KynnunuK oTa-oHanap oHruga Kyn xonnapga ynap KyMraH TanaönapHu ^ap3aHgnapu cy3cu3 6a«apca öyngu, geraH TymyHna maKnnaHraH. Oap3aHg Tapöua ;un-raHga ogaTga yFun 6onanap Tap6uacu 6unaH Kynpo; oTa, ;u3 öona Tapöuacu öunaH эca oHa myFynnaHagu. AnöaTTa KumunuK «aMuaTu-HuHr acocuM at3onapu öynraH oTa-oHa Ba ^ap3aHgnap ypTacugaru MyHocaöaTnap xap gouM MatnyM TapTu6-Kouganap, HopManap acocuga TapTuöra conuHuö KenuHraH. ran myHgaKu, oTa $ap3aHgu ongugaru Baßu^a Ba Ma«6ypuaTnapu u«pocura ;aTtu puoa Kunuö, ynapHu y3 BaKTuga 6a«apaguraH öynca, ^apßaHgHuHr TapöuacuHu y3 HaßopaTura onuö, yHu yßura uToaT этнmгa KaTTa epgaM öepraH öynagu. Ounagaru oTa-oHa ToMoHugaH unK Tapöua y3 Ba;Tuga, TyFpu öepunca, 6y anöaTTa, u«o6uM HaTu«acuHu 6epagu.

Энgнnнкga öona ncuxonoruacuHu ypraHum «apaeHuga caHtaT acapnapugaH xaM ^oMgana-Hum Ma;cagra MyBo^u; öynagu. TeaTp, kuho, Mycu;a, paccoMnuK Ba my Kaöu öaguuM u«ogHuHr roKcaK HaMyHanapuga ncuxonoruK «aHpgaru acapnapHu KynaMTupum noßuM 6ynagu.

Фойдаланилган адабиётлар

[1] Мирзиёев Ш. Ватанимиз такдири ва келажаги йулида янада х,амжих,ат булиб, катъият билан харакат килайлик. Ижтимоий баркарорликни таъминлаш, мукаддас динимизнинг софлигини асраш - давр талаби мавзусида утказилган анжуманда сузлаган нутки. Халк сузи, 2017 йил, 16 июнь

[2] Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. Тошкент, Узбекистан, 2008, 176 бет

[3] Юлдашев М. Оиладаги рухий мухит ва унинг тарбияга таъсири. Тошкент, 2004, 99 бет

[4] Акромова Ф.А., Абдуллаева Р.М. Шарк мутафаккирларининг оила хусусидаги карашлари. Тошкент, 2002, 25 бет

[5] Оила психологияси. Шоумаров тахрири остида. Тошкент, 2009, 338 бет

[6] Х,аёт китоби: Ёш оилалар учун энциклопедик кулланма. Тошкент, Шарк, 2011, 272 бет

References

[1] Мирзиёев Ш. Ватанимиз такдири ва келажаги йулида янада хдмжихдт булиб, катъият билан хдракат килайлик. Ижтимоий баркарорликни таъминлаш, мукаддас динимизнинг софлигини асраш - давр талаби мавзусида утказилган анжуманда сузлаган нутки. Халк сузи, 2017 йил, 16 июнь

[2] Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. Тошкент, Узбекистон, 2008, 176 бет

[3] Юлдашев М. Оиладаги рухий мухит ва унинг тарбияга таъсири. Тошкент, 2004, 99 бет

[4] Акромова Ф.А., Абдуллаева Р.М. Шарк мутафаккирларининг оила хусусидаги карашлари. Тошкент, 2002, 25 бет

[5] Оила психологияси. Шоумаров тахрири остида. Тошкент, 2009, 338 бет

[6] Х,аёт китоби: Ёш оилалар учун энциклопедик кулланма. Тошкент, Шарк, 2011, 272 бет

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.