Научная статья на тему 'OCIMUM BASILICUM L. – РАЙХОН ЕТИШТИРИШ АГРОТЕХНИКАСИ'

OCIMUM BASILICUM L. – РАЙХОН ЕТИШТИРИШ АГРОТЕХНИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

59
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ocimum basilicum / экиш / етиштириш / тиббиѐтда қўлланилиши. / Ocimum basilicum / planting / cultivation / use in medicine.

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Гавҳарой Aзизбек Қизи Озодбекова, Мафтунахон Умиджон Кизи Машрабжанова, Маржона Расулжон Қизи Носиралиева, Наргиза Исақуловна Хомидова, Тробжон Хусанбоевич Махкамов

Мақолада Ўзбекистонда райхон етиштиришнинг илмий асосланган усуллари бўйича илмий тадқиқот натижалари келтирилган. Шу билан бирга Ocimum basilicum L. нинг хом-ашѐсини тайѐрлаш ва унинг сифати ҳамда тиббиѐтда қўлланилиши ва кимѐвий таркиби тўғрисида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по естественным и точным наукам , автор научной работы — Гавҳарой Aзизбек Қизи Озодбекова, Мафтунахон Умиджон Кизи Машрабжанова, Маржона Расулжон Қизи Носиралиева, Наргиза Исақуловна Хомидова, Тробжон Хусанбоевич Махкамов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article presents the results of scientific research on scientifically based methods of growing basil in Uzbekistan. At the same time, information on the preparation of raw materials of Ocimum basilicum L. and its quality, as well as its use in medicine and its chemical composition, is given.

Текст научной работы на тему «OCIMUM BASILICUM L. – РАЙХОН ЕТИШТИРИШ АГРОТЕХНИКАСИ»

OCIMUM BASILICUM L. - РАЙХОН ЕТИШТИРИШ АГРОТЕХНИКАСИ

Гав^арой Азизбек кизи Озодбекова

Тошкент давлат аграр университети

Мафтунахон Умиджон кизи Машрабжанова

Тошкент давлат аграр университети

Маржона Расулжон кизи Носиралиева

Тошкент давлат аграр университети

Наргиза Исакуловна Хомидова

Тошкент давлат аграр университети

Тробжон Хусанбоевич Махкамов

Тошкент давлат аграр университети

АННОТАЦИЯ

Маколада Узбекистонда райхон етиштиришнинг илмий асосланган усуллари буйича илмий тадкикот натижалари келтирилган. Шу билан бирга Ocimum basilicum L. нинг хом-ашёсини тайёрлаш ва унинг сифати хдмда тиббиётда кулланилиши ва кимёвий таркиби тугрисида маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: Ocimum basilicum, экиш, етиштириш, тиббиётда кулланилиши.

ABSTRACT

The article presents the results of scientific research on scientifically based methods of growing basil in Uzbekistan. At the same time, information on the preparation of raw materials of Ocimum basilicum L. and its quality, as well as its use in medicine and its chemical composition, is given.

Keywords: Ocimum basilicum, planting, cultivation, use in medicine.

КИРИШ.

Доривор усимликларни узга худудлардан келтиришга кизикиш борган сари ортиб бормокда ва натижада уларни янги тупрок-иклим шароитида устириш, купайтириш ва

September, 2023 Multidisciplinary Scientific Journal

42

етиштириш йулларининг илмий асосланган услубларини ишлаб чикаришни таказо килмокда. Сунгги вактларда доривор усимликларни интродукция шароитида биоэкологик хусусиятларини урганиш [1, 2, 3], этноботаник изланишлар олиб бориш [4, 5], етиштириш технологиясини ишлаб чикиш [6, 7, 8], фитокимёвий тахлиллар килиш [9, 10, 11, 12] буйича ижобий натижалар олинмокда.

Айтиб утиш жоизки, ахолининг табиий дори препаратларига булган эхтиёжи баъзи сабабларга кура тулалигича кондирилмай келинмокда. Улардан бири доривор усимликлар хомашёсининг етишмаслиги ва куп холларда уларни чукур кайта ишлаш технологияларининг мавжуд эмаслигидир. Шундай экан, ноёб кимёвий тузилишга эга булган биологик фаол бирикмалар сакловчи доривор усимликларни танлаш, шунингдек, иккиламчи махсулотлардан тулаконли фойдаланиш масалаларини уз ичига олган холда, уларни кайта ишлашнинг замонавий комплекс технологияларини ишлаб чикиш фармацевтика сохасининг долзарб вазифаси хисобланади. Иккиламчи махсулотларни кайта ишлаш максадида ишлаб чикилаётган янги технологиялар нафакат маълум усимлик турларидан фойдаланиш масалаларини кенгайтириш, балки янги усимлик турларидан фойдаланиш, шунингдек, иктисодий самарадор, хавфсиз ва терапевтик самарали махаллий дори воситалари турини купайтиришга хизмат килади.

Тадкикотнинг максади райхон усимлигини етиштириш йулларини ишлаб чикиш, хом-ашёсини тайёрлаш, унинг сифати хамда тиббиётда кулланилиши ва кимёвий таркиби буйича тадкикотлар утказишдан иборат.

Усимликнинг таркалиши. У табиий холда Андаман ороли, Ассам, Бангладеш, Бисмарк архипелаги, Борнео, Камбоджа, Хитой Жануби-Марказий, Хитой Жануби-Шаркий, Шаркий Х,имолой, Х,индистон, Ява, Лаос, Кичик Сунда ороли, Малая, Малуку, Мянма, Непал, Янги Гвинея, Никобар ороли. ., Филиппин, Квинсленд, Шри-Ланка, Сулавеси, Суматера, Тайван, Таиланд, Ветнам, Гарбий Х,имолой, Fарбий Австралияда таркалган.

Куйидаги давлатларда интродукция килинган: Ангола, Багама ороллари, Бенин, Боливия, Бразилия Жануби-Шаркий, Болгария, Буркина, Бурунди, Камерун, Канар ороллари, Кабо-Верде, Каролин ороллари, Кайман ороллари, Марказий Африка Республикаси, Чад, Колумбия, Комор ороллари, Конго, Кук ороли, Куба, Доминикан Республикаси, Шаркий Егей ороли, Еквадор, Салвадор, Еритрея, Ефиопия, Фижи, Габон, Гамбия, Гана, Гилберт ороли, Гватемала, Гвинея, Гвинея-Бисау, Гвинея курфази ороли, Гаити, Гавайи, Гондурас, Иллинойс, Ички

Мугулистон, Кот-дъИвуар, Ямайка, Козогистон, Кения, Лаккадив ороли, Ливард ороли, Либерия, Лине ороллари, Мадагаскар,

Расм. Остит ЪйБШсит нинг таркалиш ареали: табиий (яшил рангда); интродукция (бинафша рангда) худудлари (https://powo.science.kew.Org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:452874-1)

Малави, Малдив ороллари, Мали, Марианас, Маркесас, Маршалл ороллари, Марказий Мексика , Мексика Курфази, Мексика Шимоли-Шаркий, Мексика Шимоли-гарбий Мексика, Жануби-Шаркий Мексика, Жануби-гарбий Мексика, Мугулистон, Мозамбик, Науру, Янги Каледония, Ню-Ёрк, Никарагуа, Нигер, Нигерия, Ниуе, Уммон, Панама, Приморйе, Пуерто-Рико, Руминия, Самоа, Сене , Сйерра-Леоне, Жамият Ис., Жанубий Австралия, Жанубий Йевропа Русси, Судан, Танзания, Токелау-Манихики, Тонга, Тринидад-Тобаго, Туамоту, Уганда, Украина, Узбекистон, Вануату, Венесуела, Венесуела Антил ороллари, Уоллис-Футуна ороли, Wиндwард ороли ., Шинжон, Замбия, Заир, Зимбабве.

Ватани Жануби-Шаркий Осиё хдсобланади. Европага Александр Македонскийнинг Осиёдан кайтган жангчилари оркали таркалган.

Узбекистонда уругидан ва кучати оркали купайтирилади.

Агротехник тадбирлар. Тажрибалардан маълумки, экиб устириладиган райхрн ёругсевар, тупрок танлайди (айникса сугориладиган шароитда), бегона утларга чидамли.

Асосий шудгор ноябрь ойида 25 см.гача чукурликда утказилади. Оч, унумсиз бузтупрокли ерларнинг хдр гектарига 50 тоннадан гунг ва 100 кг.гача фосфор солинади.

September, 2023 Multidisciplinary Scientific Journal

44

Бахорда дала молаланиб, текисланади. Одатда март-апрелда сабзавот экиладиган ускунада гектарига 5 кг хисобига уруг экилади. Уруг бир текисда тушиши учун унга 1/5 микдорида кум ёки бошка тулдиргич модда аралаштирилади ва 0,5 см.гача чукурликда экилади. Шундан кейин экилган ерни галтак ёрдамида бир оз зичлаш керак. Майса унганда, лекин ёгин-сочинсиз вактда, тупрокнинг юза кисми курук вактида, шунингдек экиш вактида эккич ускунага окучник тиркаб хам эгат олинади. Кетма-кет жилдиратиб, сингдириб сугорилади, акс холда экин бутунлай ювилиб кетиши мумкин. Уруг кадалган тупрок кавати 2-3 хафта мобайнида доим нам тарзда сакланганидагина уруг баравар униб чикиши мумкин.

Уруг кадалганидан 10-16 кун утиб майсалар курина бошлайди. Дастлабки вактда усиш сустрок булади ва уни бегона ут босиб кетади. Шунинг учун хар икки марта сугоришдан кейин ер юмшатилиб, уток килинади, экин зич булса ягоналанади.

Биринчи йили мавсум давомида 12 мартагача, кейинги йилларда 8-9 мартагача сугорилади (апрель-1, май-2(1), июнь-июль 2 тадан, август-2(1), сентябрь-1). Июлнинг урталарида эгат олишдан олдинрок гектарига 50 кг хисобида азотли угит солинади.

Райхоннинг ер устки кисми (80 см узунликдаги пояси) ялпи гуллаш даврида (июнь охирлари - июль бошларида) уриб олинади. Бунинг учун гулкайчи, урокдан, катта майдонларда эса силос йигадиган агрегат ёки пичан ургичдан фойдаланилади. Бунда кесгич кисмлар ва асбоблар соз, уткир булиши зарур, зеро утмас асбоблар райхон экинини зарарлайди, усимлик хатто илдизи билан сугурилиб кетиши мумкин.

Уриб олинган райхон шийпонда 7 см.гача калинликда ёйилиб, баравар куриши учун вакти-вакти билан агдариб турилади. Яхши куригач, 2-2,5 см катакли галвирдан утказилади, гул ва барглари поясидан ажратилади.

Хрсилдорлиги хар гектаридан 10-12 центнерни ташкил этади.

Хом-ашё тайёрланиши ва унинг сифати. Усимлик хом-ашёси ялпи гуллашининг бошланишида, июль ойининг бошида йигилади. Бунда факат новдаларининг юкориги гуллаган кисми кесилади. Урим муддатидан кечикканда, эфир мойлари ва хом-ашё сифати пасаяди. Генератив новдаларининг 2/3 кисми кесилади. Хом-ашёсини камида 2 йил дам олган майдонлардан йигиш керак. Терилган хом-ашёни айвон тагида когоз куйиб, 5-7 см калинликда ёйилади ва хар замон агдариб турилади. Кейин махсус куритгичларда,

350С хароратда куритилиб, майдаланилади хамда дагал поялари олиб ташланади.

Янчилмаган усимликни копларга 5-15 кг, янчилганларни эса 10-30 кг.дан жойлаштирилади. Курук, шамоллатилган хоналарда сакланади. Сакланиш муддати 2 йил. Хом-ашё намлиги 13% дан ошмаслиги керак, эфир мойи абсолют курук холатига хисобланганда, 0,2% дан кам булмаслиги керак. Могор ва чиришларга йул куймаслик керак. Тайёр хом-ашё мато копларга 25 кг.дан ёки тойларга 50 кг.дан килиб жойланади. У бир йилгача сакланади.

Тиббиётда кулланилиши ва кимёвий таркиби. Райхон эвгенол ва камфора эфир мойлариниинг манбаи хдсобланади. Эфир мойлари ва эвгенол парфюмерия ва озик - овкат саноатида ишлатилади. Барглари каротин ва рутин манбаи хисобланади. Тиббиётда райхоннинг ер устки кисми (поясиз ва ёгочланган пастки кисмларисиз) ишлатилади. У буриштирувчи, шамоллашга карши, яраларни битирувчи ва антисептик таъсирларга эга. Шунинг учун усимликнинг грипп эпидемияси даврида куллаш фойдалидир. Райхон бош айланишини, овкат хазм килиш аъзоларини ишлашини яхшилайди, тиш огригини колдиради, бачадон силлик мускулларини бушаштиради, Тугри ичак шишини кайтаради.

Ангина - 1 г райхоннинг эфир мойи 50 г. канд кукуни билан аралаштирилади ва 1 ош кошикдан чой билан овкатдан кейин кабул килинади. Грипп - 2-5 томчи эфир мойи кунига асал билан 2-3 марта кабул килинади. Сийдик йулида тош касаллиги - 2 ош кошик райхон гули 1 стакан сувда кайнатилиб, совутилади ва докадан утказилиб, сийдик хайдовчи восита сифатида кулланилади. Асаб танглиги ва каттик чарчок - 1 ош кошик райхонга 1 стакан кайнаган сув солиниб, 15-20 минут дамлаб, канд ёки асал билан ичилади. Кунига 2 мартадан куп булиши керак эмас. Кунгил айниш - 1 ош кошик райхонга 1 стакан кайнаган сув солинади ва 20 минут дамланади. Докадан утказиб, кунгил айнишда ичилади. Тиш огриги - пахтага эфир мойи шимдириб, огриган тишга куйилади. 1 ош кошик райхон 1 стакан кайнаган сувда 15-20 минут дамлаб куйилади ва огиз чайилади. Ангинада ушбу дамлама билан томок чайилади. Йутал - райхон ва эвкалипт эфир мойларини бир хил микдорда аралаштириб 1 стакан кайнаган сувда суюлтирилади ва унинг буги билан нафас олинади (сочик билан ёпиб). Отит - 2 ош кошик майдаланган райхон 0,5 л сувга солиниб паст оловда кайнагунча ушлаб турилади, 10 минут дамланади ва огриган кулокка компресс килинади. Копрессни 1-2 соатдан хар куни кулок огриги тухтагунча килиш мумкин. Яралар - 1 ош кошик райхон уругига 1 стакан кайнаган сув солиб 15 минут дамланади ва кейин яралар ювилади. Райхоннинг эфир мойлари терини юмшатади ва озиклантиради. Унинг препаратларини юрак

касалликларида, канд касаллиги, тромбофлевитда тавсия килинмайди.

Усимликнинг ер устки кисми 1-1,5% эфир мойлари, 6%гача ошловчи моддалар, гликозидлар, сапонинлар, минерал моддалар, аскорбин кислотаси, кандлар, целлюлоза, оксил, витамин Р, провитамин А, камфора саклайди. Эфир мойи эвгенол (70%), метил хавинол, цинеол, линалоол, камфора оцименлардан таркиб топган усимлик хисобланади.

REFERNCES

1. Меликузиев, A. A., Ергешев, Д. А., & Махкамов, Т. Х. (2022). Инвазив усимлик Amorpha fruticosa L. нинг биоэкологик хусусиятлари ва купайтириш усуллари. Academic research in educational sciences, 3(7), 168-175.

2. Сотиболдиева Д., Махкамов Т. Х., Дусчанова Г. М. Анатомо-гистологическое строение корневища Curcuma longa L.(сем. Zingiberaceae) в условиях интродукции) //НамДУ илмий хабарномаси. - 2019. - Т. 1. - С. 54-59.

3. Жумабоев Г. Ш., Махкамов Т. Х. Инвазив усимлик-Испан мингбоши (Vaccaria hispanica (Mill.) Rauschert) ни маданийлаштириш истикболлари ва уруг унувчанлиги //ГулДУ ахборотномаси. - 2022. - Т. 1. - С. 17-23.

4. Tayjanov, K., Khojimatov, O., Gafforov, Y., Makhkamov, T., Normakhamatov, N., Bussmann, R. W. Plants and fungi in the ethnomedicine of the medieval East-a review //Ethnobotany Research and Applications. - 2021. - Т. 22. - С. 1-20.

5. Makhkamov T. K., Khojimatov O. K., Bussmann R. W. Salvia deserta Schangin, Salvia sclarea L., Salvia virgata Jacq.-LAMIACEAE //Ethnobiology of Uzbekistan: Ethnomedicinal Knowledge of Mountain Communities. - Cham : Springer International Publishing, 2023. - С. 673-689.

6. Жумабоев Г.Ш., Махкамов Т.Х., Авазова М.А. Тошкент вохаси шароитида испан мингбошини етиштириш технологияси //Agro Inform. - 2022. - №. 4. - С. 30-35.

7. Тухтаев, Б. Ё., Махкамов, Т. Х., Тулаганов, А. А., Маматкаримов, А. И., Махмудов, А. В., & Аллаяров, М. У. (2015). Доривор ва озукабоп усимликлар плантацияларини ташкил килиш ва хом ашесини тайерлаш буйича йурикнома.

8. Akhtar, M. T., Ahmad, M., Ramadan, M. F., Makhkamov, T., Yuldashev, A., Mamarakhimov, O., ... & Majeed, S. (2023). Sustainable production of biodiesel from novel non-edible oil seeds (Descurainia sophia L.) via green nano CeO2 catalyst. Energies, 16(3), 1534.

9. Yuldasheva, N. E., & Aminova, M. (2022). Albuca bracteata-hind piyozini etishtirish usullari va shifobahshlik xususiyatlari. Academic research in educational sciences, 3(2), 376-384.

September, 2023 Multidisciplinary Scientific Journal

47

10. Шерматович Ж. F. Определение количество общего белка в семенах Vaccaria hispanica (Caryophyllaceae), выращенного в условиях Узбекистана //Ta'lim fidoyilari. - 2022. - Т. 2. - С. 45-47.

11. Boboev, S., Makhkamov, T., Bussmann, R. W., Zafar, M., & Yuldashev, A. Anatomical and phytochemical studies and ethnomedicinal uses of Colchicum autumnale L //Ethnobotany Research and Applications. - 2023. - Т. 25. - С. 1-9.

12. Sotiboldieva D. I., Mahkamov T. X. Component composition of essential oils Curcuma longa L.(Zingiberaceae) introduced in Uzbekistan //American Journal of Plant Sciences. - 2020. - Т. 11. - №. 8. - С. 1247-1253.

13. https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:452874-1

September, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.