Научная статья на тему '“НОМАНФИЙ БУТУН СОНЛАР ТЎПЛАМИ” МАВЗУСИНИ ЎҚИТИШДА АЙРИМ ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

“НОМАНФИЙ БУТУН СОНЛАР ТЎПЛАМИ” МАВЗУСИНИ ЎҚИТИШДА АЙРИМ ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
1487
56
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
номaнфий бутун сон / тўплaм / кластер методи / схема / кўргазма / ўзак сўз / ғоя / “жадвал” график органайзер методи / жадвал. / non-negative integer / set / cluster method / scheme / exhibition / keyword / idea / “table” graphic organizer method / table.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Муяссар Норбоевна Бобоева

Ушбу мақолада “Номанфий бутун сонлар тўплами” мавзусини ўқитишда “кластер” ва “жадвал” график органайзер методининг қўлланилиши ҳақида фикр юритилади. Талабалар мазкур методни ўзлаштиришда ўрганилаётган у ёки бу тушунчалар ҳақида тасаввурга эга бўлади, уларни тушунади ва уларнинг таркибий қисмлари ҳамда ўзаро боғланишларини яққол тасвирлай олади. Ўтилган мавзуни мустаҳкамлашга ёрдам беради. Натижада мавзуга оид тушунча ва фактларнинг ўзаро боғлиқлигини аниқловчи схема, жадвал мавзу мазмунини тасвирлаб, уни яхшироқ тушунишга ёрдам берувчи ушбу методни дарсда қўллаш намунаси келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TOPIC "COLLECTION OF NEGATIVE WHOLES" USE OF SOME INTERACTIVE METHODS IN TEACHING

In this paper we discuss the use of the "cluster" and "table" graphic organizer method in teaching the topic "Set of non-negative integers". In mastering this method, students will have an idea of the concepts being studied, understand them and be able to clearly describe their components and interrelationships. Helps to reinforce the topic covered. The result is a diagram of the interrelationship of concepts and facts on the topic, an example of the application of this method in the lesson, which describes the content of the table topic and helps to better understand it.

Текст научной работы на тему «“НОМАНФИЙ БУТУН СОНЛАР ТЎПЛАМИ” МАВЗУСИНИ ЎҚИТИШДА АЙРИМ ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

"НОМАНФИЙ БУТУН СОНЛАР ТУПЛАМИ" МАВЗУСИНИ УЦИТИШДА АЙРИМ ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Муяссар Норбоевна Бобоева

Бухоро давлат университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада "Номанфий бутун сонлар туплами" мавзусини укитишда "кластер" ва "жадвал" график органайзер методининг кулланилиши хакида фикр юритилади. Талабалар мазкур методни узлаштиришда урганилаётган у ёки бу тушунчалар хакида тасаввурга эга булади, уларни тушунади ва уларнинг таркибий кисмлари хамда узаро богланишларини яккол тасвирлай олади. Утилган мавзуни мустахкамлашга ёрдам беради. Натижада мавзуга оид тушунча ва фактларнинг узаро богликдигини аникдовчи схема, жадвал мавзу мазмунини тасвирлаб, уни яхширок тушунишга ёрдам берувчи ушбу методни дарсда куллаш намунаси келтирилган.

Калит сузлар: номанфий бутун сон, туплам, кластер методи, схема, кургазма, узак суз, гоя, "жадвал" график органайзер методи, жадвал.

TOPIC "COLLECTION OF NEGATIVE WHOLES" USE OF SOME INTERACTIVE METHODS IN TEACHING

Muyassar Norboevna Boboeva

Bukhara State University

ABSTRACT

In this paper we discuss the use of the "cluster" and "table" graphic organizer method in teaching the topic "Set of non-negative integers". In mastering this method, students will have an idea of the concepts being studied, understand them and be able to clearly describe their components and interrelationships. Helps to reinforce the topic covered. The result is a diagram of the interrelationship of concepts and facts on the topic, an example of the application of this method in the lesson, which describes the content of the table topic and helps to better understand it.

Keywords: non-negative integer, set, cluster method, scheme, exhibition, keyword, idea, "table" graphic organizer method, table.

KHPHm

yKHTHfflHHHr HHTep^aon MeTognapHHH TatnHM TH3HMHra ^opHH Kunnrn 3aMOHaBHH Kagpnap TanepnamHHHr MyxHM OMHnnapngaH 6npH xHCo6naHa,n,H. EyryHra

кунда укитувчи учун уз мутахассислиги буйича чукур билимга эга булиш ва билимга чанкок ёшлар билан тула аудиторияга катта хажмдаги билимларни беришнинг узи етарли эмас. Утказилган купгина тадкикотларнинг натижаларига кура, укитишга янгича караш, талабаларни укитишда фаол ёндашувлардан фойдаланиш билим беришнинг энг самарали йулларидан бири хисобланади [128]. Оддий суз билан айтганда, талабалар укув жараёнида фаол жалб килингандагина берилаётган материалларни осон идрок этади, тушунади ва эслаб колади. Шундан келиб чиккан холда, бугунги кунда асосий методик инновациялар укитишнинг интерфаол методларини куллашни такозо этади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бу ишда номанфий бутун сонлар туплами мавзусини укитишда кластер ва "жадвал" график органайзер интерфаол методларидан фойдаланамиз. Биламизки, кластер (инглизча Cluster- гунча, туплам, боглам) деб-муайян хоссаларга эга бир нечта бир жинсли элементларни умумий хусусиятларига кура битта мустакил объектга бирлаштиришга айтилади. Кластер методи укув материалини кургазмали, схематик тарзда тасвирлашдан иборат булиб, у урганилаётган у ёки бу тушунчалар хакида тасаввурга эга булишга, уларни тушунишга ва уларнинг таркибий кисмлари хамда узаро богланишларини яккол тасвирлашга ёрдам беради. Бу билан мазкур метод хотирани ривожлантиришга ва укувчининг уз билимларини узи бахолашига хам ёрдам беради. Бу методдан биз утган мавзуни такрорлаб, янги мавзуга замин яратиш максадида фойдаланишимиз мумкин.

МУХ,ОКАМА

Кластер методининг 4 та боскичи булиб, у куйидаги алгоритм асосида дарсда кулланилади: 1-боскич - Доскага ёки ок варакка дарс мавзусининг узак сузи (тушунчаси) ёки гояси ёзилади; 2-боскич - Талабалар мазкур суз (тушунча) хакида билган ва ёдларига келган тушунчаларни ёзиб чикишади. Натижада марказдан хар томонга караб кетган, шу мавзу билан боглик булган турли тушунча, гоя ва фактларни тасвирловчи суз ёки суз бирикмалари хосил булади. Укувчилар айтган барча тушунчалар ташлаб юборилмасдан доскага (когозга) ёзилади; 3-боскич - Доскага (когозга) ёзилганлар бир тизимга келтирилади. Укитувчи томонидан тушунтирилган укув материали асосида ёзилганлар тахлил килинади ва бир тизимга келтиришга харакат килинади. Таркок жумлалар бирлаштирилади, хато ёзилганлари эса учириб ташланади; 4- боскич - Ёзилган тушунчалар узаро богликлигига караб узак суз (тушунча) билан туташтирилади. Улар биринчи даражали боглик ёзувлар булади. Уз навбатида бу ёзувлар билан боглик иккинчи даражали ёзувлар хам булиши мумкин. Улар узак суз билан эмас, ёзилган кайси тушунча билан узаро алокадорликда булса, уша билан

туташтирилади ва хоказо. Натижада мавзуга оид тушунча ва фактларнинг узаро богликдигини аникдовчи схема пайдо булади. Бу схема мавзу мазмунини схематик тасвирлаб, уни яхширок тушунишга ёрдам беради. Масалан:

Барча тушунчалар такрорланганидан сунг, мавзунинг асосий кисм (амалий кисм)ни "жадвал" график органайзер интерфаол методи ёрдамида укитишни куриб чикамиз. "Жадвал" график органайзер методи талабаларда урганилаётган мавзу, мухокама этилаётган масала ёки муаммонинг назарий мохиятини жадвал ёрдамида акс эттириш кобилиятини шакллантиришга хизмат килади. Уни куллашда талабалар мавзу (масала, муаммо) мохиятини огзаки баён ёки ёзма матн куринишида эмас, балки асосий гоя, таянч тушунча, мухим жихатларини жадвалда аник киска ифодалаш куникмаларини узлаштиради. Бу методдан фойдаланишнинг афзаллик томонлари: биринчидан, талабаларнинг барчаси суровномада катнашади. Иккинчидан, мавзуни талабалар тамонидан узлаштириш даражасини аниклаш мумкин. Учинчидан, кайси саволга талабалар нотугри жавоб беришганини кузатиб, мавзунинг тушунмаган кисмларини яна кенгрок тушунтириш мумкин.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

MacanaH: "HoMaH^ufi ôyryH coHnap TynnaMu Ba ynap ycruga aMarnap" MaB3ycHHH yKHTurnga "^agBan" rpa^uK opraHaH3epnapuHu KyHugaruHa TamKun Kunum MyMKHH.

Mochhh TonuHr:

1 4+3=7 HHFHHguHH KaHcu Kouga ôyfiuHa TymyHTupum Kynafi A 0 cohu

2 AënnapHHHr ôurra nanTocura 6 Ta, эpкaкпap namocu ynyH 5 Ta TyrMa Kaganca, ^aMu HeHTa TyrMa KaganraH ôynagu? K^aficu aMan ôunaH enunagu Ba KaHgaH Ha3apuH acocga B Arap TynnaMnap opacuga ôup KuHMarau moc^uk ypHarum MyMKuH ôynca.

3 Eym TynnaMnap cuh^uhuot yMyMuH xoccacura HuMa ge6 aranagu? C HuFuHguHu Tonumra Kypa HoMaH^ufi ôyTyH coHnap TynnaMuHu TynnaMnap TanKuHuga Kypum.

4 TeHr KyBBarau TynnaM ge6 HuMara afiTunagu? D EyTyH HoMaH^ufi coHnap TynnaMuHu TynnaMnap TanKuHuga Kypum.

^aBoô:

1 4+3=7 HuFuHguHu KaHcu Kouga ôyfiuHa TymyHTupum Kynafi D EyTyH HoMaH^ufi coHnap TynnaMuHu TynnaMnap TanKuHuga Kypum.

2 AënnapHuHr ôurra nanTocura 6 Ta, эpкaкпap namocu ynyH 5 Ta TyrMa Kaganca, ^aMu HeHTa TyrMa KaganraH ôynagu? K^aficu aMan ôunaH enunagu Ba KaHgaH Ha3apuH acocga C HuFuHguHu Tonumra Kypa HoMaH^ufi ôyTyH coHnap TynnaMuHu TynnaMnap TanKuHuga Kypum.

3 Eym TynnaMnap cuh^uhuot yMyMuH xoccacura HuMa geô aranagu? A 0 cohu

4 TeHr KyBBarau TynnaM geô HuMara afiTunagu? B Arap TynnaMnap opacuga ôup KufiMarau mochuk ypHarum MyMKuH ôynca.

НАТИЖА

Талабалар билан оммавий ва гурух шаклида ишлашда хам ушбу методни куллаш нихоятда кулай. Методдан машгулотлар сунгида мавзуни мустахкамлашга оид тезкор савол жавобни ташкил этишда фойдаланиш мумкин. Метод куйидаги харакатларни ташкил этиш асосида кулланилади:

- укитувчи томонидан талабаларнинг сонига кура хар бир талаба ёки гурух учун жадваллар хамда мавзуга оид саволнома тайёрланади;

- саволномадан «ха» ёки «йук» тарзида жавоб бериш мумкин булган саволларнинг урин олишига ахамият каратилади;

- хар бир талабага жадваллар таркатилади;

- талабалар укитувчи томонидан берилган саволларга «ха» ёки «йук» тарзида жавоб кайтарадилар.

Тугри жавобларни аникланг. Жавоблар жадвалига "ха" ёки "йук" сузларини ёзинг.

1 Натурал сон тушунчасини Кантор киритган

2 Номанфий ва бутун сонлар туплами тенгдир

3 Натурал сон буш булмаган чекли тенг кувватли тупламлар синфининг умумий хоссасидир

4 Агар а > b ёки а < b тенгсизликларнинг бирортаси бажарилмаса у холда а = b булади.

5 Агар а ва b сонлар тенг кувватли тупламлар билан аникланса, у холда улар тенг дейилади.

Жавоби:

1 Натурал сон тушунчасини Кантор киритган йук

2 Номанфий ва бутун сонлар туплами тенгдир йук

3 Натурал сон буш булмаган чекли тенг кувватли тупламлар синфининг умумий хоссасидир ха

4 Агар а > b ёки а < b тенгсизликларнинг бирортаси бажарилмаса у холда а = b булади. йук

5 Агар а ва b сонлар тенг кувватли тупламлар билан аникланса, у холда улар тенг дейилади. ха

ХУЛОСА

Талабалар билан энди математик марафон утказамиз. Бунда хар бир каторга A4 форматдаги когозда 4 тадан савол ёки мисол жадвал куринишида берилади, когоз юкорисида эса рангли когозларга ёзилган 5 та жавоблар берилади. Биринчи партадаги икки укувчи биринчи мисолни ишлайди, тугри жавобни мисол ёнига ёпиштиради ва иккинчи партага беради. Шу жараён туртинчи партадаги

укувчиларгача давом этади. Туртинчи партадаги укувчиларга охирги мисол ва иккита жавоб колади, чунки биз 4 та савол ва 5 та жавоб берганмиз. Агар 4 та савол ва 4 та жавоб берганимизда охирги саволни жавоби уз-узидан келиб чикиб колар эди. Охирги партадаги укувчилар охирги мисолни ишлаб , тугри жавобни мисол ёнига, колган 5 - жавобни эса 4 - мисол жавоби тагига ёпиштиради ва доскага чикиб магнит ёрдамида доскага ёпиштиради.

1-гурууга бериладиган саволлар куйидагича:

1. Кушиш амалининг коммутативлик хоссаси: Va, beN0 а + b = b + а

2. Кушиш амалининг ассосиативлик хоссаси: Va, b, ceN0 а + (b + с) = (a + b) + c

3. Кушиш амалининг кискарувчанлик хоссаси: Va,b,ceN0 a = b^a + c = b + c

4. Кушиш амалининг монотонлик хоссаси: Va, b, ceN0 a<b^a+c<b+c

2-гурууга бериладиган саволлар:

1. Купайтириш амалининг коммутативлик хоссаси: Va,beN0 ab = ba

2. Купайтириш амалининг ассосиативлик хоссаси: Va,b,ceN0 a(bc) = (ab)c

3. Купайтиришнинг кушишга нисбатан дистрибутивлик хоссаси: (а + Ь)с = ас + be

4. Купайтириш амалининг монотонлик хоссаси: Va,b,ceN0,c ^ 0 а>Ь^ ас > be; Va, b, ceN0 a > b ^ b > с; Va, b, ceN0, с ^ 0 a < b ^ ac < be.

3-гурууга бериладиган саволлар:

1. Тенглик муносабатининг рефлексивлик хоссаси: VaeN а = а

2. Тенглик муносабатининг симметриклик хоссаси: Va, beN а = b ^ b = а

3. Тенглик муносабатининг транзитивлик хоссаси: Va,ceN a = b,b = c^ а = с

4. Тенглик муносабатининг эквивалентлик хоссаси: Va,b,ceN а = а; а = b ^ b = a; a = b,b = c^a = c.

Жавобларни рангли когозга шундай ёзиш керакки, укувчилар тугри ишлаганда бирор расм ёки суз хосил булиши керак. Шунга караб осонгина текшириш мумкин. Масалан, учала катор укувчилари хамма мисолларни тугри бажарса, доскада PISA сузи хосил булсин. Натижада, укувчиларга, PISA хакида хам маълумот бериш мумкин.

REFERENCES

1. Шарипова И.Ф., Марданова Ф.Я. (2020). Преимущества работы в малых группах при изучении темы первообразной функции. Проблемы педагогики, 5(50), 29-32.

2. Boboeva M.N., Rasulov T.H. (2020). The method of using problematic equation in teaching theory of matrix to students. Academy, 4(55), 68-71.

3. Бобоева М.Н. (2020). Проблемная образовательная технология в изучении систем линейных уравнений с многими неизвестными. Наука, техника и образование, 9(73), 48-51.

4. Бобокулова С.Б., Бобоева М.Н. (2020). Использование игровых элементов при введении первичных понятий математики. Вестник науки и образования, 21(99), часть 2, 85-88.

5. Бобоева М.Н., Шукурова М.Ф. (2020). Обучение теме «множества неотрицательных целых чисел» с технологией «Бумеранг». Проблемы педагогики, 6(51), 81-83.

6. Mardanova F.Ya., Rasulov T.H. (2020). Advantages and disadvantages of the method of working in small group in teaching higher mathematics. Academy, 4(55), 65-68.

7. Марданова Ф.Я. (2020). Рекомендации по организации самостоятельной работы в высших учебных заведениях. Вестник науки и образования, 17(95), Часть 2, С. 83-86.

8. Марданова Ф.Я. (2020). Использование научного наследия великих предков на уроках математики. Проблемы педагогики, 6(51), 40-43.

9. Rasulov T.H., Rashidov A.Sh. (2020). The usage of foreign experience in effective organization of teaching activities in Mathematics. International Journal of Scientific & Technology Research, 4(9), 3068-3071.

10. Расулов Т.Х. (2020). Инновационные технологии изучения темы линейные интег-ральные уравнения. Наука, техника и образование, 9(73), 74-76.

11. Rasulov T.H., Rasulova Z.D. (2019). Organizing educational activities based on interactive methods on mathematics subject. Journal of Global Research in Mathematical Archives, 6(10), 43-45.

12. Марданова Ф.Я. (2021). Нестандартные методы обучения высшей математике.

Проблемы педагогики, 2(53), 19-22.

13. Бобоева М.Н. (2021). Обучение теме «Множества неотрицательных целых чисел». Проблемы педагогики, 2(53), 23-26.

14. Boboyeva M., Qutliyeva Z. (2019). Formation of elementary mathematical concepts in preschool children. J. Global Research in Math. Archives, 6(11), 10-12.

15. Курбонов Г.Г. (2021). Информационные технологии в преподавании аналитической геометрии. Проблемы педагогики, 2(53), 11-14.

16. Марданова Ф.Я. (2021). Нестандартные методы обучения высшей математике. Проблемы педагогики, 2(53), 19-22.

17. Бобоева М.Н. (2021). Обучение теме «Множества неотрицательных целых чисел» кластерным методом. Проблемы педагогики, 2(53), 23-26.

18. Сайлиева Г.Р. (2021). Использование метода «Математический рынок» в организации практических занятий по «Дискретной математике». Проблемы педагогики, 2(53), 27-30.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

19. Тошева Н.А. (2021). Использование метода мозгового штурма на уроке комплексного анализа и его преимущества. Проблемы педагогики, 2(53), 31-34.

20. Хайитова Х.Г. (2021). Преимущества использования метода анализа при изучении темы «Непрерывные функции» по предмету «Математический анализ». Проблемы педагогики, 2(53), 35-38.

21. Расулов Х.Р., Раупова М.Х. (2021). Роль математики в биологических науках.

Проблемы педагогики, 2(53), 7-10.

22. Мамуров Б.Ж., Жураева Н.О. (2020). О первом уроке по теории вероятностей. Вестник науки и образования, 18(96), часть 2, 5-7.

23. Расулов Х.Р., Рашидов А.Ш. (2020). Организация практического занятия на основе инновационных технологий на уроках математики. Наука, техника и образование, 8(72), 29-32.

24. Ахмедов О.С. (2020). Метод «диаграммы венна» на уроках математики. Наука, техника и образование, 8(72), 40-43.

25. Ахмедов О.С. (2021). Основные требования к языку учителя математики.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Наука, техника и образование, 2-2(77), 74-76.

26. Умарова У.У. (2020). Применение триз технологии к теме «Нормальные формы для формул алгебры высказываний». Наука, техника и образование, 9(73), 32-35.

27. Умарова У.У. (2020). Роль современных интерактивных методов в изучении темы «Множества и операции над ними». Вестник науки и образования, 16(94), часть 2, 21-24.

28. Умарова У.У. (2020). Использование педагогических технологий в дистанционном обучении moodle, Проблемы педагогики, 6(51), 31-34

29. Бобоева М.Н. (2021). Метод графического органайзера при изучении темы «Множество неотрицательных целых чисел». Проблемы науки, 4(63), 72-75.

30. Сайфуллаева Н.Б., Марданова Ф.Я. (2021). научно-методические основы организации самостоятельной работы по высшей математике. Проблемы науки, 4(63), 84-87.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.