Научная статья на тему 'НОКИМЁВИЙ ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШЛАРИДА “КИМЁ” ФАНИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ'

НОКИМЁВИЙ ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШЛАРИДА “КИМЁ” ФАНИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

129
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дидактик / модернизация / цивилизация / гипотеза / халқ хўжалиги / экологик вазият / кимѐ саноати / физик-кимѐвий хоссалар / didactic / modernization / civilization / hypothesis / national ecological / situation / chemical industry / physical and chemical properties.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы —

Ушбу мақолада “Кимѐ” фанини ўқитиш жараѐнида атом тузилиш назариясининг замонавий талқин этиш, Д.И.Менделеевнинг даврий қонуни ва элементларнинг даврий системаси, элементларнинг электрон формулалари, табиатда учрайдиган моддалар асосида янги бирикмаларнинг олиниш усуллари, физик-кимѐвий хоссалари, халқ хўжалиги учун аҳамияти, атмосферанинг экологик вазияти ва унинг кимѐ саноати билан узвий боғлиқлиги ҳақидаги дастлабки билимларнинг ўзлаштирилиши ҳақида фикр юритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article gives a modern interpretation of atomic theory in the course of teaching chemistry, periodic law of D.I.Mendeleyeva and the periodic system of elements, electronic formulas of elements, methods of obtaining new compounds based on substances of natural origin, their physical and chemical properties, the significance of the atmosphere. It is assumed that the mastery of the first knowledge of the environmental situation and its relationship with the chemical industry.

Текст научной работы на тему «НОКИМЁВИЙ ТАЪЛИМ ЙЎНАЛИШЛАРИДА “КИМЁ” ФАНИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ»

НОКИМЁВИЙ ТАЪЛИМ ЙУНАЛИШЛАРИДА "КИМЁ" ФАНИНИНГ

УЗИГА ХОС ЖИХДТЛАРИ

Ушбу маколада "Киме" фанини укитиш жараёнида атом тузилиш назариясининг замонавий талкин этиш, Д.И.Менделеевнинг даврий конуни ва элементларнинг даврий системаси, элементларнинг электрон формулалари, табиатда учрайдиган моддалар асосида янги бирикмаларнинг олиниш усуллари, физик-кимёвий хоссалари, халк хужалиги учун ахдмияти, атмосферанинг экологик вазияти ва унинг кимё саноати билан узвий богликлиги хдкидаги дастлабки билимларнинг узлаштирилиши хдкида фикр юритилган.

Калит сузлар: дидактик, модернизация, цивилизация, гипотеза, халк хужалиги, экологик вазият, кимё саноати, физик-кимёвий хоссалар.

This article gives a modern interpretation of atomic theory in the course of teaching chemistry, periodic law of D.I.Mendeleyeva and the periodic system of elements, electronic formulas of elements, methods of obtaining new compounds based on substances of natural origin, their physical and chemical properties, the significance of the atmosphere. It is assumed that the mastery of the first knowledge of the environmental situation and its relationship with the chemical industry.

Keywords: didactic, modernization, civilization, hypothesis, national ecological, situation, chemical industry, physical and chemical properties.

Кимё фани атрофимиздаги оламни, табиатни урганувчи фанларнинг биридир. Бутун олам, бутун борли; материядан иборат. Уни маълум конунлар асосида урганиш ва ундан инсоният манфаати учун фойдаланиш, талабалар билимларини чукурлаштириш натижасида талабаларни модда (атом ва молекулалар) тузилишига доир назарияларни эгаллашга, кименинг жуда му^им мавзуларини узлаштиришга

Акбарова Муаттархон Тилаволдиевна

Чирчи; давлат педагогика институти Илмий ва методологик кимё" кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

йуналтиради. Кименинг ривожланиш тарихи, илмий ва

May, 2022

амалий ютуклари, келажакда хал килиниши лозим булган назарий ва амалий асослари билан талабаларни таништириш ва уларда киме фанига кизикиш уйготиш хамда ижодий куртакларни устириш фаннинг асосий максади хисобланади [1].

Хрзирги даврда атроф мухитни мухофаза килиш инсоният олдида турган мухим масалалардан бири булиб колди. Сув ва хавонинг тозалигини назорат килиш, чикиндисиз технология яратиш ва хоказо масалаларни хал килишда кимё фаннинг ахамияти катта.

Бугунги тезкор давр таълим олувчиларни асосли маълумотлар билан куроллантириш, улар томонидан турли фан асосларини пухта узлаштирилиши учун зарур шарт-шароитларни яратишни такозо этмокда [2].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Олий укув юртларида кимё фанини укитиш йилдан-йилга яхшиланиб бормокда. Хрзирги кунда халк хужалигининг бирор сохаси йук-ки, кимё билан боглик булмаган. Оламнинг умумий илмий манзарасини яратишда кимёнинг салмокли урни борлиги сир эмас. Моддий оламнинг барча компонентлари 118 турдаги кимёвий элементларнинг ва уларнинг оддий моддалар тарзидаги 500 дан ортик аллотропик шакл узгаришлари, 500 минг турдаги анорганик моддалар хамда 18 млн дан зиёд органик бирикмалардан ташкил топади. Уларни урганишда кимёга табиий-илмий рукндаги барча фанлар хамкорлик килади. Масалан, геология, биология, минералогия, биокимё, геокимё, физика ва хк.

Маълумки, оламнинг илмий манзараси хусусий, сохавий ва умумий каби учта даражада шакллантирилади. Дунёнинг умумий илмий манзарасини яратишда барча фанлар иштирок этади. Барча нокимёвий таълим йуналиш мутахассислари учун "Кимё" курсини укитиш кузда тутилган. Бу курснинг максади-илмий дунёкарашни шакллантириш билан биргаликда моддий дунёнинг мохиятини ташкил этадиган кимёвий унсурлар хамда улар иштирокидаги жараёнларни ургатишдан иборатдир. Шу сабабли булажак геолог, географ, физик, тупрокшунос, биолог кадрлар кимё фанидан зарурий ва салмокли билимларга эга булишлари лозим.

Заррадан то коинот кадар, ядро реакторидан тортиб космик жисмларгача, тог жинслари ва тупрокдан тортиб дунё сув хавзасигача, микроорганизмлар ва усимликлардан тортиб хайвонот

оламининг вакиллари ва тирикликнинг гултожи булмиш

Мау, 2022

инсонгача кимёвий ходиса ва жараёнлар куршовидадир. Крлаверса, кимё озик-овкат, энергия таъминоти ва согликни саклаш каби умумбашарий муаммоларнинг ижобий ечимига хам салмокли хисса кушали.

"Кимё" курсини булажак биологлар учун укитишда организмларнинг кимёвий тузилмаси, биоген элементлар, мухим биологик ахамиятли бирикмалар (оксиллар, углеводлар, липидлар, нуклеин кислоталар, аминокислоталар, витаминлар, гормонлар, кон ва бошка биологик суюкликлар) таркибига кирувчи кимёвий элементлар ва уларнинг бирикмалари хакида купрок маълумот бериш лозим.Эритмаларнинг хаёт учун мухим суюклик эканлиги ва уларнинг биологик ахамиятига ургу бериш лозим. Сувнинг универсал эритувчи сифатидаги хаётий роли хакида алохида ахборот берилиши хам максадга мувофикдир [3].

Модда ва энергия алмашуви, усиш, ривожланиш, купайиш, биологик синтез, ассимиляция ва диссимляция, нафас олиш ва чикариш каби жараёнларда кимёвий реакцияларнинг барча тип ва турлари содир булади. Гидролиз ва гидрогенланиш, оксидланиш ва кайтарилиш, электролитик диссоциланиш ва эриш, кристалланиш ва суюкланиш, полимерланиш ва деструкцияланиш каби купгина жараёнлар хаёт машинасини харакатга келтиришда фаол катнашадилар. Жонли ва жонсиз табиат уртасидаги диалектик муносабатлар узининг кимёвий мазмунига эга эканлиги курсни укитишда диккат марказида турмоги керак.

Булажак географ ёки геологлар учун укиладиган "Кимё" курсида Ернинг кимёвий таркиби ва тузилиши хакидаги маълумотлар омихталаштирилиши зарур, албатта. Сув ва кимёвий элеменлар хамда улар бирикмаларининг табиатдаги миграцияси кенгрок укитилиши керак. Юкорида баён этилган дидактик максад ва вазифаларни амалга ошириш, энг аввало, фан укитувчиларига катта масъулият юклайди. Бу борада педагогик жараёнларнинг сифат ва самарадорлиги таълим ва тарбия берувчиларнинг касбий салохияти, билим ва махорати хамда ташаббускорлигига куп жихатдан богликдир.

"Кимё" курси умумтаълим укув предмети сифатида булажак физикларга хам беназир хизмат этиши аник. Чунки табиат ва умуман моддий борлик бизнинг измимиздан ташкари холдаги объектив кимёвий ходисалардан иборатдир. Шу уринда Нобель мукофотининг лауреати, америкалик физик Р.Фейнманнинг машхур иборасини эслаш уринлидир: "Агарки, кандайдир дунёвий офат руй бериб цивилизациянинг барча ютуклари йуколиб кетса ва яна

Мау, 2022

1273

бошкадан тирик дунё тикланса, олдинги цивилизациядан кайси ихчам ибора авлодларга энг куп ахборот берарди? Бу-атом гипотезасидир". Атом оркали ион ва радикаллар, молекулалар ва макромолекулалар хамда мегамолекулаларга, улардан кейин биокомплексларга, кейин эса организмларга ва анорганик оламнинг турфа вакилларига утилади [4].

Нокимёвий таълим йуналишларида "Кимё" курсининг дидактик мазмунини бакалавриат таълим йуналишларининг касбий жихатларини хисобга олган холда модернизациялаш лозим булади. Америкалик машхур биокимёгар олим, икки карра Нобель мукофотининг лауреати (1954 йил-кимё буйича; 1962 йил-Нобель тинчлик мукофоти) Лайнус Полинг (1901-1996 й.й.) "Кимёгарлар шундай кишиларки, улар дунёнинг тузилишини асл холида тушунадилар", деган эди [5]. Шу аснода атом ва элементар заррачалар, молекула ва кимёвий богланиш, электролитик диссоциланиш назарияси ва даврий конун, оддий ва мураккаб моддалар хамда анорганик ва органик бирикмалар ва уларнинг узгаришлари каби купгина материаллар атрофлича ургатилиши лозим. Бунинг учун эса амалдаги давлат таълим стандартлари, укув дастури ва дарсликлар хамда тегишли укув адабиётларига маълум узгаришлар киритилиши кузда тутилади. Пировард максад таълим-тарбия жараенининг унумдорлигини ошириб, юкори малакали, мутахассис кадрлар тайерлаш, уларнинг касбий махоратини шакллантириш хисобланади [6].

ХУЛОСА

"Кимё" фанини укитиш жараёнида атом тузилиш назариясининг замонавий талкин этиш, Д.И.Менделеевнинг даврий конуни ва элементларнинг даврий системаси, элементларнинг электрон формулалари, табиатда учрайдиган моддалар асосида янги бирикмаларнинг олиниш усуллари, физик-кимёвий хоссалари, халк хужалиги учун ахамияти, атмосферанинг экологик вазияти ва унинг кимё саноати билан узвий богликлиги хакидаги дастлабки билимларнинг узлаштирилиши кузда тутилади. Кимёнинг ривожланиш тарихи, илмий ва амалий ютуклари, келажакда хал килиниши лозим булган назарий ва амалий асосларига хам жиддий эътибор каратиш максадга мувофикдир.

REFERENCES

1. Акбарова M.T. "Киме" курсининг дидактик материаллари нокимевий таълим йуналишлари мисолида//Academic

May, 2022

Research in Educational Sciences,2021, Volume 2, Issue 6, Page 736-740.

2. Шайзакова Д.А. Кимё фанидан таълим олувчиларни итерфаол усуллар асосида креатив компетентлигини ривожлантириш//Academic Research in Educational Sciences,2021, Volume 2, Issue11, Page 456-462.

3. М.Т.Акбарова, С.Э.Нурмонов Кимё (укув кулланма) Тошкент-2017.-5 б.

4. Н.А.Парпиев, Х,.Р.Рах,имов, А.Г.Муфтахов, Анорганик кимёнинг назарий асослари, Тошкент, 2000. -264 б.

5. Пак М.С. Дидактика химии.-Москва:Владос, 2004г.-125-с.

6. Акбарова M.T., Шайзакова Д.А. "Кимё" курсини укитишда замонавий педагогик технологиялардан фойдаланиш усуллари//Academic Research in Educational Sciences,2022, Volume 3, Issue 5, Page 852-859.

May, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.