Научная статья на тему 'НИГОҲЕ БА ТАҲИЯ ВА НАШРИ НАХУСТИН РИСОЛАҲОИ НАЗАРИИ АДАБИИ ФОРСИИ ТОҶИКӢ'

НИГОҲЕ БА ТАҲИЯ ВА НАШРИ НАХУСТИН РИСОЛАҲОИ НАЗАРИИ АДАБИИ ФОРСИИ ТОҶИКӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
55
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фигуры речи / таджикско персидская литература / Тарджуман ул балага / Хада’ик ас сихр фи дака’ик аш ши’р / текстология / критика поэтического текста / литературный трактат / литературоведение / figures of speech / Tajik-Persian literature / Tarjuman al-balagha / Hada'iq as-sihr fi daqa'iq ash-shi'r / textual criticism / criticism of the poetic text / literary tract / literary criticism

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муборакиён Сиддик Муборак

Первыми сохранившимися персидскими и таджикскими теоретико литературными трактатами являются «Тарджуман ул балага» Мухаммада Радуяни и «Хада’ик ас сихр фи дака’ик аш ши’р» Рашид ад Дин Ватвата. Эти два трактата были написаны на персидско таджикском языке в XI и XII веках и они затрагивают вопросы относительно критики поэзии и фигуры речи. Следует отметить, что в данной статье, в основном, рассматривается изучение, исследование, проблемы разработки и различных изданиях вышеупомянутых трактатов, в том числе в нем обращено особое внимание на качество и ценность издания, которая опубликовано на кириллицы в Таджикистане. Было установлено, что при подготовке кириллического текста этих произведений в тексте были допущены орфографические и технические ошибки, особенно в поэтических примерах и устранение данных недостатков повышают качество будущих изданий.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A VIEW TO DEVELOPMENT AND EDITION OF THE FIRST THEORETICAL AND LITERARY TRACTS OF THE TAJIK-PERSIAN LITERATURE

The first Persian and Tajik literary-theoretical tracts that have remained till our days, are «Tarjuman al-balagha» of Muhammad Raduyani and «Hadaiq as-sihr fi daqaiq ash-shi’r» of Rashid al-Din Vatvat. These two tracts were written in the Persian-Tajik language in the 11th and 12th centuries, and they deal with issues on criticism of poetry and the figures of speech. It should be noted that this article mainly explores the study, research, development problems and various editions of the above-mentioned tracts, in particular a special attention was paid to the quality and value of the edition, which is published in Cyrillic in Tajikistan. It was identified that during the preparation of the Cyrillic text of these works, spelling and technical errors were made in the text, especially in poetic examples, and the elimination of these shortcomings improves the quality future editions.

Текст научной работы на тему «НИГОҲЕ БА ТАҲИЯ ВА НАШРИ НАХУСТИН РИСОЛАҲОИ НАЗАРИИ АДАБИИ ФОРСИИ ТОҶИКӢ»

About the author:

Karimova Shohona ToUbovna - scientific researcher of The institute for studying the issues of Europe and Asia in National Academy ofScience in Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki avenue 33, tel: 918-77-8877 e-mail: mehrofarin@list.ru

HHTOXE EA TA^Hfl BA HAmPH HAXYCTHH PHCOtfA^OH HA3APHH AflAEHH OOPCHH TO^HKH

MyöopaKuen CM.

^onuweo^u öaemmuu ornysaopuu ToyuKuanon 6a homu C. Aunu

flap acpxoH HaxyciHHH HciHKpop Ba pymgH metpy aga5H $opcHH ToiHKH goHHmMaHgoHy agH5oHH ry3amia ocopH 3Hege gap hhmxoh apy3y ko^hh Ba 5agety HaKgH metp TatnH$ HaMygaaHg, kh to HMpy3 5a gaciH mo HapacHgaaHg. TaHxo HOMy ax5opH hh ocopH Ha3apH gap 5at3e KHTo5y capnamMaxoH aga5H gap^ myga, HycxaxoH KanaMHH ohxo gap naHH xaBogHcH py3ropy ^arny hoopomhxoh MHH5atga a3 mh£h pa^ra e gap gacipacH axnH TaxKHK xaHy3 Kapop HarapH^Taacr. Xym5axroHa, gap hh MHeH gy khto5h MyxHM 5o homh «Tap!iyMoH-yn-5anoFa^> Ba ^<XagoHK-yc-ce^p» to HMpy3 5okh MoHgaaHg, kh aHHH 3aMoH 5a yHBoHH HaxyciHH pHconaxoH Ha3apH gap 5o5h caHoeH 5ageHH $opcHH to'^hkh goHHcra MemaBaHg. flap hh MaKona gap xycycH hh gy pHconaH KagHM, TaxHH Ba HHryHaiHH HampH ohxo 5a xaiTH KHpHnnH cyxaH MepaBag.

HaxyciHH acapH to HMpy3 Max$y3MoHgaH Myra^aKKHpoHH ry3amraH $opcy toihk, kh goHp 5a 5ageHHiH KanoM 5axc MeKyHag, acapH MyxaMMag h5hh YMapH PogyeHH «Tap!iyMoH-yn-5anoFa^> Me5omag, kh gap oxHpxoH acpH XI TatnH^ mygaacr. Ammo MyggaixoH MagHg MyxaKKHKoH a3 xen HycxaH K&naMHH oh oraxH HagomraHg Ba xairo MyannH^H hh acappo 5a HmiH5ox 5o TaKH 5a MatnyMoiH capnamMaxoH aga5H to conxoH 50-yMH acpH ry3amra moHpH Matpy^H axgH Fa3HaBHeH A5ynxacaH Ann h5hh ^ynyr Can3HH OappyxS MegoHHcraHg. M^h5h hh HmiH5ox MatnyMoiH gap capnamMaxoH aga5H gapiimyga 5yg. flap <<XagoHK-yc-cexp gaKoHK-ym-metp»-H PamHgyggHHH BarBor, ^<Myt^aM-yn-yga5o»-H EKy™ XyMaBH, «Ta3KHpaT-ym-myapo»-H flaBnarmoxH CaMapK^HgH, ^<Kam^-y3-3yHyH^>-H Xonp XanH^a, «OramKaga^>-H nyr^anH5eKH 03ap Ba ^<Ma^Mat-yn-^ycax,o^>-H PH3oKynHxoHH XHgoHT a3 hh khto5 3HKp pa^raacr. PamHgH BarBor gap <<XagoHK-yc-cexp)) x,apnaHg a3 hh acap Ba MyxraBoH oh hom Me5apag, aMMo MyannH^ampo eg HaMeKyHag. EKyiH XyMaBH Ba 5atgaH flaBnarmoxH CaMapKaHgH hh acappo 5a moHp OappyxS HHc5ar MegHxaHg Ba xaMHH TaBp hh MatnyMoiH Fanar 5a gHrap khto5xo hh3 pox Mee5ag. Hh caxB TaHxo nac a3 gape^TH HycxaH KanaMHH hh acap a3 ^ohh5h goHHmMaHgH rypK AxMag Oram gap conH 1948 omKop rapgHg Ba MatnyM ramr, kh MyannH^H xaKHKHH oh PogyeHH 5ygaacr, Ha OappyxHH Chhctohh. PogyeHH gap ofo3h khto5 homh xygpo xaMnyH MyannH^ 3HKp Kapgaacr, kh hh 5ohch nac a3 cagconaxo MyannH^H xaKHKHH xygpo e^TaHH acap Merapgag. AxMag Oram nac a3 HampH MaKonae gap xycycH e$T mygaHH HycxaH xariHH <TapiiyMoH-yn-6anoFa^> 5opH Haxycr hh acappo conH 1949 gap HcraM5yn 5a Ta5t MepacoHag [2].

MapoiH5aH gyByM <<Tap,iyMoH-yn -6anoFa>> conH 1961 gap TexpoH 5o TacHH^H MyKaggHMa Ba xaBomH a3 ^ohh5h K^aBHM 5a Hamp pacoHHga mygaacr, kh gacixaiH oh HycxaH HampH gap HcraMyn aw^oMe^Ta Me5omag [3]. EatgaH hh acap gap Эpoн naHgHH MapoiH5a MyHramHp mygaacr. A3 ^yMna, HampH AxMag Oram 5o MyKaggHMaH HHiHKogHH MyxaMMagraKHH Eaxop MapoiH5aH gyByM conH 1362 x. (1983 m.) gap TexpoH 5a non Mepacag [4].

flap To^hkhctoh hh acapH MyxaMMagH PogyeHH TaHxo conH 1987 5o MyKaggHMa Ba TaB3exoiH goHHmMaHgH $aKHg XygoH fflapH^oB 5a xariH KHpHnns xaMpox 5o MarHH ^<XftgoHK-yc-cexp gaKoHK-ym-metp>-H PamHgyggHHH BaiBor TaxHH Ba Hamp rapgHg [1]. TaBpe gap TaB3excrrH oh oMagaacr, MarHH KHpHnnHH hh khto5 a3 pyH HycxaH cypaiHH HampH AxMag Oram Ba 5o MyKoHca 5a HampH K^bhm TaxHH Kapga mygaacr. Eemy5xa, HampH nyHHH acapH ap3HmMaHg, kh a3 KagHMTapHH ocopH Ha3apHH aga5HerrmHHocHH ^opcHH to^hkh Maxcy5 MemaBag, ^HxaiH gacrpacH BaceH xoHaHgaroHy MyTaxaccHcoHH coxa rapgoHHgaHH a^KopH aga5HH ^opcy toihk gap HaxyciHH MapxHnaxoH pymgH 3a5oHH ^opcHH to'^hkh axaMMHHiH 3Heg gopag.

AcapH Ma3Kyp ^aporHpH HciHnoxoiH 5aget 5yga, KymHmH HaxyciHHH goHHmMaHgoHH $opcy to'^hk gap mapxy 5appacHH MyHa33aM Ba ^axjMHmH noaiHKaH metpH $opcß goHHcra MemaBag. Eo By^ygH hh HaMeraBoH ryt^T, kh mHHoxiH caHoeH metpH to 3aMoHH MyxaMMagH PogyeHH gap 5aHHH axnH HnMy aga5H oh 3aMoH By^yg Hagomraacr. HyHKH annaKaH gap acpxoH XI-XlI metpy aga5H ^opcHH to'^hkh gap MapxHnaH KaMonoiH xyg Kapop gomra, agH5oHy goHHmMaHgoH a3 MyxHMTapHH nHpoaxoH cyxaHH 5aget Ba MycraxcaHoiH metp orax,H gomraHg. HyHoHHH, gap acapH YHcypynMaonH KaHKoByc ^<Ko5ycHoMa^>, kh gap hhvkh gyByMH acpH XI TatnH^ mygaacr, 5o5h ^ygoroHae gap xycycH pacMH moHpH ^oh gopag e gap amtopH cyxaHBapoHH to acpH XI ^o-^o Ha3apy MynoxH3axoH ohxo 5a metpH xy5y nHcaHgHga 5aeH mygaacr. Ammo xapnaHg kh gap ^<Ko5ycHoMa^> 5a caHtaixoH metpHH poH^ Ba Ba3HxoH Marny5H apy3H Hmopa mygaacr, acapH Ma3Kyp 5emrap xaMnyH gacrypH paxHaMoH metpryS Maxcy5 e^Ta, 5o hh xycycHHram a3 ycny5H ry3opHmoiH Ha3apHH pHconaxoH aga5HerrmHHocHH MHH5atga Ta^oByrH 1iHggH gopag.

Бoяд зикр кард, ки нашри aнчoмдoдaи Х.Шapифoв магни кoмиди ин acappo фapo нагирифга, аз oн бaйтхoи ба зaбoни арабй oвapдaи мyaддиф, чанде байти дopoи мaзмyни кабех ва фacди «Маънии oëг дар абёг» иxтиcop карда шyцaaнд [1, c. 16]. Аз чихаг^и умдаи нашри мaзкyp ба таври мyxтacap идoвa нaмyцaни тавзехот ва мусталехот ва paкaмгyзopии фac.лхoи ба caнъaгхoи бадей бaxшидaи муаллиф мeбomaд. Хамчунин мукаддимаи ба acap навиштаи тахиякунанда ахаммияти тaхкщoтй дoштa, дар oн ба таври фишурда aфкopи назарии Рoдyëнй ва равиши инmoи ригалаи у бappacй гардидааст. Х.Шapифoв 6o таваччух ба мyхoкимapoнихoи Рoдyëнй дар ac^arn ба чунин xyлoca мepacaд, ки «китоби у тачрибаи аввалин дар тахлилу танзими caнъaгхoи бадей мебюшад. Тарчума, тaфcиp ва шархи иcгидoхoт аз арабй ба фopcй, тахлили aшъop, тарчумаи ягона ва мустахкам нaдoштaни caRbaj^o, шархи тохамюри oнхo ва мoнaнди ин тачрибаи аввалин буцани «Тapчyмoн-yл-бaлoFa»-po дар тахияи илми бадеъ таодщ мeнaмoянд» [1, c. 6]. Mab.yvi аст, ки манзури у дар ин 4o аз «тачрибаи аввалин» тaхкщoги нaxycгин ба зaбoни фopcй мeбomaд.

Ба назари мo низ дoиp ба caнъaгхoи бадей ба зaбoни фopcй тo арзи вучуц намуцани «Тapчyмoн-yл-бaлoFa» acapи чyцoгoнae таълиф нaëфтaacг. Ба ин пеш аз хама cyxa™ Рoдyëнй дар OFOзи acaparn далел шуца мeгaвoнaд, ки мегуяд ба пopcй дар бOби бале^агу caнoaг ва мaoнй тo зaмoни у тacнифe вучуц нaдoштaacJ ва бишбар ин у зарур дoниcгaacг, тo аз ocopи назарии арабй ачтош бaдoFaгpo 6o oвapдaни миcoдхo аз moиpoни TOpcrny пeшнихoди ахли cyxaн нaмoяд. Хагго тавре xy^ у иmopa кapдaacJ, фac.лхoи acaparn ба равиши фac.лхoи китoби Hacp ибни Х^ани MapFинoнй 6o томи «Maхocин-yл-кaлoм» тартиб дoдa шуцаанд [2, c. 4]. Аммго 6o вучуци ин «Тapчyмoн-yл-бaлoFa» аз acapи шмбурда зимни мymoбихaгхo фapкиятхoи зиёде низ дopaд, ки ин аз кидмаг ва acoлaти oн дарак медихад. Macaлaн, moхидхoи байтии дар acap бapoи хар кaдoм caнъaги бадеъй oвapдaшyцa хама бoзëфти xyци Рoдyëнй мaхcyб шуца, аз aшъopи шoиpoни зиёди TOpcrny гирифта шуцаанд. Тавре Х.Шapифoв дypycг кайд кapдaacг, «тори Рoдyëнй мamFyлияти мухаккики башят нум^ан^ мeмoнaд, ки аз назари танкидию мyнocибaги завкй шеъри фopcиpo oмyxтaacг» [1, c. 5].

Хамчунин, ба андешаи Х.Шapифoв равиши шарху та^ири caнъaгхoи бадей дар «Тapчyмoн-yл-бaлoFa» аз ocopи муха^^^ни пешина ва баъд аз oн тaфoвyт дopaд. У пеш аз шархи мафхуми caнъaгхoи бадей, ки acocaн ба зaбoни арабй мeбomaнд, тарчума ва oвapдaни шархи мaънoи тoчикии oBpo яке аз вучухи тaмoизи ин acap аз дигар ocopи бaлoFй мeхиcoбaд. Баъзан тampeхpo на аз таърифи xyци aчнocи бaдoFaг, балки аз нaвъхoи пиcaндидaи oн шуруъ мекунад, ки дар миcoди cam-am ташбех oмaдaacJ [1, c. 8].

Дар кигоби «Тapчyмoн-yл-бaлoFa» шархи caнoeи бадеъ дар 73 фacл пешиш^ карда шуца, ба хиcoби Х.Шapифoв намунаи amъopи зиёда аз 60 шoиpи acpхoи IX-Xl oвapдa шуцааст. Myтaaccифoнa, хaнгoми бapгapдoн аз xanm фopcй ба кириллй баъзан калимаву ибopaхo acoлaги xyцpo гум карда, тагйир ёфтаанд ё баъзан аз матн aфтoдaaнд. Чунин камбуц ac^cM дар бaйгхoи ба хaйcи шoхид oвapдaи муаллиф чoй дopaнд. Macana^ байги Кдмарии чУpчoнй бapoи cam-am тapceъ дар чунин шакл oвapдa шуцааст Улув тaxгaг, куфв бaxтaг, фарй кopaг, парй ёрат,

Кажин - мушкин, гузин - млскли, карин - xyбoн, муин - яздoн [1, c. 21].

Дар мифаи аввал калимаи «куфв», ки ба маъши мoнaнд ва хамго мeoяд, дар вазн caктa вopид нaмyцaacJ ва бapoи мypooти вазни байт oн 6o^ ба шакли дигар - «кафу» ва ё «куфу» xoндa ва навишта шавад, ки низ мaънoи мaзбyppo дopaд. Калимаи «мажат» низ мaънoи мaг.лyбpo ифoдa нaкapдaacJ ва дурусташ, ба фикри мo, «мужин» мeбomaд. HaxyCT аз oн caбaб ки южаи «мужин» бештар дapxypи тapceъ буца, шаклан бapOбapи «мушкин» мeбomaд. Co™, яке аз мaънoхoи «мужин» чapoгoхи capcaбзy анбух, ки maxc дар oн эхтиёч ба куч кардан нaдoштa бomaд, буца, мaънoи дигари oн дар иогидoхи фикхй шaxcecг, ки ба вacидaи акди cyrao хакки cyкyиaг дар мaхaлдepo ба race бapгyзop мекунад. Аз ин ру, бapoи cифaти мафъули «гузин» ба маъши интиxoбшyцa яке аз ин ду мaънoи зикршуца муюфиктар аст.

Байти зерин низ аз манбаъ нoдypyог бapгapдoнидa шуца, xyccycM вазни миcpaи аввали oн xanare чиддй ёфтааст:

Он чи руй аст, шукуфтaнaргиc андар гyлcитoн,

Вон чи Happop acr, xyфтa coy мах бар гулситон [1, c. 22].

Шакли дурусти байт дар нашри Ахмад Огаш бад-ин гуна аст:

Он чи руй аст, oh шугуфга гиpдaш андар гyлcитон,

В-oн чи ^appopa-ст, xyфтa coy мах бар гул ситен [2, c. 11].

Бoяд зикр кард, ки южаи «mrom» дар мифаи дувум ба мaънoи ба пушт афтода ё ба пушт xoбидa oмaдaaст. Чyиoн ки дар байти зерини Acaдии Туш мебинем: Фиканда capи найзаи чoнcитон, Якepo нагуну якepo cитон.

Дар бaйтхoи зайл низ вoжaвy тaъбиpхo Faдaг oвapдa шуца, ба чoи «алами чoн» «аламни ч®» ва ба чoи «пoдmo» «to^o^» oвapдa шуцааст, ки мазмуну вaзнpo xa.a.Aop кардаанд: Бaxши зaмoнa буц aлaмни 4o чaлилpo, Бубрид тору пуци хама, ток пуца кард. Ин пoдшox ба тoxтaни cyц рафта буц,

Map то зaнaндapo тамаи cyц cyia кард [1, c. 24].

Сактаи вазн дар чанд чoи байги зерин низ ба чашм мерагад, ки 6o талаби вазни шеър ва щ^ши aбëг бот ба чoи «маната» «ман-т», ба чoи «бурун» «берут» ва ба чoи «зaбoнaш>» «зaбoн-ш>» oвapдa мешуц:

Калами мшият хичo карду ман oгoх наям,

Зи дахан бурун кардам ба capи кopд зaбoнaш [1, c. 62].

Acapи дигари кухан, ки нoми мyaллифampo дар таържи aдaбиëги фopcy точик машхуру чoвидoнa намуцааст, «Хaдoщ-yc-ceхp фи дaкoщ-ym-meъp» мaхcyб мешавад. Он яке аз pиcoлaхoи мухим дар фанни бадеъ буца, дар acpи XII аз чoниби moиpy дoниmмaнд Рашидуццин Myхaммaд ибни Абдучалил Котиби Бaлxй, маъруф ба Ватвот таълиф ëфтaacJ. Ин acap 6o таваччух ба кидмаги таълиф, аз аввалин нaмyнaхoи бappacии фанни бадеъ дар назму нacpи фopcй буцан, фaвoиди адабй ва ахаммияти тaъpиxии oн ва f. дар илму адаби фopcии точикй бaFOят мухим дoнистa мешавад. Ригалаи мазкур пac аз «Тapчyмoн-yл-6aлoFa»-и Myхaммaди Po^ë™ дувумин китоби ба зaбoни фopcии точикй дар илми бадеъ тaълифëфтa махУ» мешавад, ки то имруз oмaдa pacидaaог. Сабаби инmoи «Хaдoщ-yc-ceхp» низ дapëфтy мутолиаи китоби Po^ë™ аз чoниби Ватвот мe6omaд. Тавре у дар OFOЗи acapam ишopa кардааст, аз тарики такаллуф танзим шуцани maвoхиди «Тapчyмoн-yл-6aлoFa» ва opй аз Faдaгy нopacoй набуцани oн бoиc гардидааст, то даст ба тахияи китобе дар маърифати ма^шни назму нacpи фopcию арабй занад.

Бo вучуци oн ки хадафи Ватвот, тавре дар OFOЗи acaparn зикр мекунад, таълифи acape шмилан нав дар xycycи caнoeи бадей дар бapoбapи «Тapчyмoн-yл-бaлoFa» буцааст, aммo у дар таълифу танзими acapи xyц аз acapи Myхaммaди Po^ë™ миco.лхoи фapoвoнe гирифта, файлу бoбхoи oBpo низ дар мадди назар дoштaaст. Ин нyктapo мyхaккикoн зимни барраши acapи Ватвот кайд кардаанд. Аз чумла C.Haфиcй ва ХШapифoв «Хaдoщ-yc-ceхp»-po acapи наву мyтaфoвит аз «Тapчyмoн-yл-бaлoFa» нaмeхиcoбaнд. C.Haфиcй мегуяд, ки Рашиди Ватвот дар таълифи acapи xyц ба Poдyëнй кoмилaн пайравй намуцааст ва ин пайравй хагго баъзан биcëp oшкop аст [7, c. 40]. Х.Шapифoв бapoи ж^оти мoнaндии ин ду acap шархи caнъaти тapceъpo аз ЧOниби хам Myхaммaди Poдyëнй ва хам Рашиди Ватвот дар мук^а мeopaд, ки кариб мазмуни ягона дoштa, миco.лхoи шеърии oн низ муштарак мeбoшaнд. Хагто у дaъвoи Рашиди Вaтвотpo, ки «Тapчyмoн-yл-6a.OFa»-po acapи дopoи наку камбуц дoнистaaст, кoбили эътимoд нaмeдoнaд ва caбaби чунин xyrocaSapopm ypo ба нигoх дoштaни oбpyвy эътибopam дар дapбopи moх юбаста мeдoнaд. Пpoфeccop Х.Шapифoв зимни барраши «Хaдoщ-yc-ceхp» арзиши илмии oBpo 6o.OTap аз «Тapчyмoн-yл-6aлoFa» гyзoшгa, мегуяд: «Fo^ë™ ба низому тартиби илми бадеъ дар зaбoни фopcй-точикй шуруъ кард ва Вашиди Ватвот OBpo ба зинаи ташаккулу кaмoлот бapдoшт» [1, c. 15].

Умумият ва тaфoвyтхoи «Хaдoщ-yc-ceхp» ва «Тapчyмoн-yл-бaлoFa» аз чoниби aдaбиëгmинoc УЮcyфoв низ бappacй гардида, шмбурда инчунин acapи Вaгвотpo 6o дигар ocopи назарии адабии арабию фopcй бappacии таггбикй намуцааст. У зимни тахкики тaъcиpпaзиpй ва тaъcиpгyзopии ин acap бартарии OBpo аз зoвияи равиши тacниф, нaвпapдoзй, арзиши назарй, тaхлилхoи дакщ ва шмилу илмй буцани таърифи caнъaIхoи бадей нишoн дoдaaст [10].

Ma!™ интикoдии ин acap бopи нaxycт 6o кушиши дoнишмaнди эpoнй Aббoc И^бши Oштиëнй дар шли 1308 хичрй дар Тeхpoн мунташир шуца, нашри мазкур минбаъд чанд бopи дигар тaкpopaн чoп карда мешавад. Саид Ha^œ хaнгoми интиmopи дeвoни Рашидуддини Ватвот дар кагори кашиц, тарчеот, таркибот, мycaммaг, Faзaлиëг, мукагтаот ва pyбoиëги moиp магни мазкури Aббoc ^6o.po coди 1339 х. дар Тeхpoн бoзнamp намудааст [7]. Баъд аз oн нашри Aббoc И^бю. гали 1362 х. аз чoниби интиmopоти китOбxoнaи Тахурй ва китобxoнaи Caнoй бopи дигар мунташир мегардад [8]. Инчунин матни «Хaдoик;-yc-техр» хaмpoх 6O тарчумаи pycии oн ва тахкику шарху эзoхи H.Чaлиcoвa coди 1985 дар Macкaв чoп карда шуцааст [6].

Дар Тoчикистoн ягoнa нашри acapи мaзкyppo npo<^eccop Х. Шapифoв аз руи нашри Саид №фиш ва та^еху эхтимoми Aббoc Ик6oл бapгapдoн ва oмoдa намуца, oнpo нampиëги «Иpфoн» шли 1987 ба табъ мepacoнaд. Haшpи мазкури «Хaдoщ-yc-ceхp», тавре дар 6o.o зикр шуц, хaмpoх 6o магни «Тapчyмoн-yл-Sa.OFa»^ Myхaммaди Poдyëнй дар як мучаллад чoп шуца, дopoи мукаддима, тавзехот ва фехристи мусталехот мeбomaд. Хднгоми бapгapдoнy тахияи acapи мазкур Х.Шapифoв тaмoми миcoдхoи манзуму мaнcypи арабии oнpo хазф намуцааст.

Иашри «Хaдoщ-yc-ceхp» ба хуруфоти кириллй бapoи oмyзиm ва mинoxти афшри адабии гyзaштaгoни фopcy точик ва чалби таваччухи ахли илму адаби кишвар амри зарурй мaхcyб мегардид ва дaстpacи oммaи вaceи xoнaндaгoн гардидани oн, харчанд ниcбaгaн дергар cypaг гирифт, бapoи mинoxгaни бештари acap мугаидаг намуц. Чoпи пpoфeccop Х.Шapифoв зoхиpaн бapoи oммaи вагеи xoнaндaгoн пешбинй шуцааст, аз ин ру кдоми зиëдe аз ин ритл^ кучак, тавре иmopa гардид, аз чoп берун мoндaaст. Дар магни тахиянамуца баъзан иштибoхотe poх ëфтaaнд, ки бештар дар мишлу moхидхoи шеърй юкеъ шуцаанд ва мo дар зер тaихo ба баъзе аз oихo иmopa мекунем.

Hoми caнъaIхoи эънот ва хycн-yт-тaxaллyc дар кириллй хама чo ба шакли «аънот» ва «хуж-ут-тaxaллиc» ва хaмчyнoн калимаи тaxaллyc ва тaxaллycот дар ин фacд ба шакли шдурусти «тaxaллиc» ва «тaxлиcот» дарч шуцааст [1, c. 92, 95].

Калимаи гy.листoн дар байги зерин 6o^ ба иктизoи вазн ба шакли «гyлcиroн» навишта шавад:

rap гулистон бa бoди xaзoн зapд шуц, paвocт, Бoяд ки cypx мoнaд pyn xyцoйгoн [1, c. 95].

Бa xaмин мoнaнд RaraiviaM шoxиcфapFaм дap бaйти дигap бa зapypaти шeъpй 6oha бa фaтxи «po» вa cyxym «Faйн» ^ox^^apa™» xoндa вa нaвиштa шaвaд: зулфи шo^иcфарFаму p^ (^aH, Чaшми бoдoмy дидaм arnyp [1, c. 96].

A^Dana, дap xanra фopcй тapзи нaвиштaии кaлимoгтe мoнaиди «ryncE'rom^y «mox^^apa™» дap rçKëc 6o шaкли acre ин вoжaxo фapкe бa вучуц нaмeoвapaд, awo дap xanra к^илте, чун xapaкaIXo ë caдoнoкx,oи кyтox ифoдaм гpaфикии xyцpo AopaHA, prao™ чуиин зapypaтxoи шeъpй бapoи Aypycn xoидaии бaйт вa бap xa! нaзaдaии мизoни вaзн aмpи зapyp дoниcтa мeшaвaд.

flap бaйти дигap кaлимaм «тaьйи1д» бa шaкли «mbH^» вa ибopaм «мycтaкappи ^anonax^» бa ryиaм «^cra^p 4amnara» owaga, вaзн вa мaънoи бaйт xanangop myiaaCT: Mмннaт xyцoйpo, ки бa таъиди ocмoн, Owag бa мустакарр чалoлати xyцoйroн [1, c. 94].

flap бaйти зepин бoшaд, xaиroми бa xanra киpиллй бaprapдoнидaии oh ^okam тacкмн дap Hasap дoштa нaшyцaacт, ки дap Hanwia вaзни шаф дap миcpaм дувум aB бaйн paфтaacт: Зи нoми ту нат^н oфapин rycacт, чyнoн-к Гycacг HîmiBoH aз нoми дyшмaиoн нaфpин [1, c. 97].

Дap xycycи ^okam тacкин Hac^yo^™ Tyœ дap «Meьëp-yл-aшъop» чунин oвapдaacт, ки oh якс aз тafйиpoти oм дap шафи фopcй буда, coкмн кapдaии xapaEara вaxaд мeбoшaд. MacanaH, pyкии фoьилoгyн nac aмaли xaбн вa тacкини xapaкaти вaтaди шчмуъ бa шaкли мaфьyлyи тaбдил мeëбaд, ки ин з^сх^и XOCилшyцapo мyшaьъac мeнoмaнд. XanHymH з^ск^и мaxбyии мaxзyф (фaьилyи) nac aз тacкмни aвcax бa шaкли фaълyи тaFЙиp мскуняд, ки ин зиxoфpo acлaм мсгуянд. flap шафи фopcй xap куф ce xapфи мyтaxappик пaйм xaü oqg, тacкини aвcaт мeтaвoнaд cypaт rnpag. flap як вaзн бa xaü oмexтaни мyтaxappик вa мycaккaи paвo мeбoшaд. Arno arap мoнeьe бoшaд, wacanaH, бaxp бa caбaби тacкмн бaдaл бa бaxpи Amap шaвaд, мycaккaн нaмyцaии pyxH paвo нecт [5, c. 47-48]. Шaкли дypycги бaйти фявк чунин acт: Зи жми ту нагавoн oфapин rycacт, чудан-к Гycacт mireoN aз нoми дyшмaнoн нaфpин.

Вaзни ин бaйт Aap acn Myчгaccи мycaммaии мaxбyни мaкcyp (мaфoьилyн фaьилoтyн мaфoьилyн фaьилoн) буда, шoиp миcpaм дувуми oHpo Aap шaкли Myчтaccи мycaммaии мaxбyии мyшaьъacи acлaм (мaфoьилyн шф^лун мaфoьилyи фaълyн) oвapдaacт. Taвpe мeбинeм, Aap мифш дувум бa чoи фaьилoтyи pyxrn шф^лун вa бa чoи фaьилoн pyкни фaълyи onaAa, шoиp Aap ду мaвpид xoдиcaм тacкинpo бa Nop бypдaacт.

flap мaвpиди кaлимaи «нaтaвoн» бoяд зикp rapA, ки «нaтвoн» шaкли мyxaффaфи oh бу^ бeштap Aap шeьp бa иктизoи вaзн кyтоx кapдa мeшaвaд. flap мифш aввaли бaйти мaзкyp бapoи тжфифи oh xo4an нecт, бинoбap ин бexтap acт, ки «нaтaвoн» xoHAa шaвaд, awo Aap мифш дувум oh xarnaH 6o^ «нaтвoн» xoHAa шaвaд, вaгapнa вaзни бaxpи Myчтacc кoмилaи aз бaйн мepaвaд.

Бaйти зepин низ бa шaкли ranan oNiaAa вaзнy мaьнo xanangop шyцaacт:

flyp руст Aap дaxoнaтy тимopи ту hexoa,

flap дицш мaи oh чи андар Aaxo™ тycт [1, c. 102].

шaкли acny дypycги ин бaйт Aap нaшpи A66oc №6cot бa гунш зaйл oмaдaacт:

Дур(р) acт Aap дaxoнaxy тимopи ту hexoa,

flap дицш мaи oh чи ки андар Aaxo™ тycт [8, c. 47].

Чунин нyкcoнxoи имлoивy lexm^, ки xaиroми бaprapдoнидaи aз нaшpxoи фopcй бa киpиллй pyx AoAaaHA вa мo бapxeaшoнpo ин 4o зиф ^pAeN!, чузъй бoшaнд xan, вучуци ohxo кишти нaшpи мaзкyppo то 4oe кaмpaиг мeкyиaд ш Aap нaшpxoи минбaьдa бapтapaф Han^arn чунин нopacoиxo canox дoниcгa мeшaвaд. XycycaH, Aap xone ки ин ду acapи кyxaиy пypapзиш Ha ф^ят нaзapии aдaбй AopaHA, бaлки

мaxзaии пypбaxoвy мyьтaмaдeaнд, ки нaмyнaxoи aшьopи шoиpoни зиëди фopcy точики acpxoи IX-XI-po Aap бap мerиpaнд вa Aypycny бeFaлax oвapдaни ин нaмyиaxoи шeьpй бa мaтншинocии ocopи ohxo кумях мepacoнaд.

AflABKËT

1. Myнгaxaби «TapqynoH yn&noia» вa «XaAo™; yc-cexp» / TOxp™ мяти, му^АЦит вa тaвзexoги X. Шapифoв. - ^yrnaHÔe : Дoниш, 1987. - 144 c.

2. MyxawaA ибни Умap ap-PoAyëHK Tapчyмoн-yл-бaлэïa / 6a эxтимoм ю racxex вa xaeomñ вa гaввexoги Ax^aA OIaш. -Иcтaмбyл: Бунти гaдкикoги шapкй, 1949.

3. MyxawaA ибни Умap ap-PoAyëHâ Tapчyмoи-yл-6aлoIa / 6o тacнифи мувдддит га зяйлу xaвomй га тapoчими aълoм 6я жм^ Квим. - TexpoH, 1339.

4. MyxawaA ибни Умapи PoAyëHâ Tapчyмoи-yл-6aлoIa / гacxexи Axm Orarn, иигикoди Myxaмvaдгaкй Бaxop. Чoпи дувум. -TexpoH: Acorap, 1362.

5. Насируддини Туей. Меъёр-ул-ашъор / гахияи У. Тоир, М. Абдуллоев, Р. Чалол. - Душанбе : Ориёно, 1992. - 150 с.

6. Рашид ад-Дин Вагваг. Сады волшебства в тонкостях поэзии (Хада'ик ас-сихр фи дака'ик аш-ши'р / перевод с персидского, исследование и комментарий НЮ.Чалисовой. - М. ГРВЛ, 1985. - 323 с.

7. Рашидуддини Вагвот. Девон / бо мукаддимаю мукобила ва тасхехи Саид Нафисй. Бо кигоби «Хадоик-ус-сехр фи дакощ-уш-шеър» аз руи чопи мархум Аббос Икбол - Техрон, 1339. - 737 с.

8. Рашидуддини Вагвот. Хадоик-ус-сехр фи дакоик-иш-шеър / ба гасхех ва эхгимоми Аббос Икбол. - Техрон: Интишороти китобхонаи Тахурй ва Саной, 1362.

9. Шарифов Х Рисолаи кадимгарин рочеъ ба илми шеър // Садои Шарк. - 1971. - N° 6. - С. 125-134.

10. Юсуфов У. Баррасии гатбикии «Хадоику-с-сехр»-и Рашиди Вагвот бо сарчашмахои форсию арабй // Паёми донишгохи омузгорй - 2018. - № 5-2 (77). - С. 173-184.

ВЗГЛЯД НА РАЗРАБОТКУ И ИЗДАНИЕ ПЕРВЫХ ТЕОРЕТИКО-ЛИТЕРАТУРНЫХ ТРАКТАТОВ ТАДЖИКСКО-ПЕРСИДСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ

Первыми сохранившимися персидскими и таджикскими теоретико-литературными трактатами являются «Тарджуман-ул-балага»МухаммадаРадуяни и «Хада'ик ас-сихр фи дака'ик аш-ши'р» Рашид ад-Дин Ватвата Эти два трактата были написаны на персидско-таджикском языке в XI и XII веках и они затрагивают вопросы относительно критики поэзии и фигуры речи. Следует отметить, что в данной статье, в основном, рассматривается изучение, исследование, проблемы разработки и различных изданиях высшеупомянутых трактатов, в том числе в нем обращено особое внимание на качество и ценность издания, которая опубликовано на кириллицы в Таджикистане. Было установлено, что при подготовке кириллического текста этих произведений в тексте были допущены орфографические и технические ошибки, особенно в поэтических примерах и устранение данных недостатков повышают качество будущих изданий.

Ключевые слова: фигуры речи, таджикско-персидская литература, Тарджуман-ул-балага, Хада 'ик ас-сихр фи дака'ик аш-ши'р, текстология, критика поэтического текста, литературный трактат, литературоведение.

A VIEW TO DEVELOPMENT AND EDITION OF THE FIRST THEORETICAL AND LITERARY TRACTS OF THE TAJIK-PERSIAN LITERATURE

The first Persian and Tajik literary-theoretical tracts that have remained till our days, are «Tarjuman al-balagha» of Muhammad Raduyani and «Hadaiq as-sihr fi daqaiq ash-shi 'r» of Rashid al-Din Vatvat. These two tracts were written in the Persian-Tajik language in the 11 and 12th centuries, and they deal with issues on criticism of poetry and the figures of speech. It should be noted that this article mainly explores the study, research, development problems and various editions ofthe above-mentioned tracts, in particular a special attention was paid to the quality and value of the edition, which is published in Cyrillic in Tajikistan. It was identified that during the preparation of the Cyrillic text of these works, spelling and technical errors were made in the text, especially in poetic examples, and the elimination of these shortcomings improves the quality future editions.

Keywords: figures of speech, Tajik-Persian literature, Tarjuman al-balagha, Hada'iq as-sihr fi daqa'iq ash-shi'r, textual criticism, criticism of the poetic text, literary tract, literary criticism.

Сведения об автора:

Муборакиён Сиддик Муборак, старший преподаватель кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имениСадриддинаАйни, тел.: (+992) 98-515-92-21, E-mail: mseddiq@mail.ru About the author:

Muborakiyon Siddiq Muborak, senior teacher of the Chair of Theory and History of the Tajik Literature of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, tel.: (+992) 98-515-92-21, E-mail: mseddiq@mail.ru

ТДУ(УДК) 891.550 ТАЪСИРИ ЗУХУРИИ ТУРШЕЗЙ БАР ГОЛИБИ ДЕХЛАВИ ДАР ЭЧЩИ ГАЗАЛ

Шарипов Ш.Р.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенти Чумхурии Тоцикистон

Голиби Дехлавй дар эчоди газал ба Хофизи Шерозй, Бедил, Соиб, Калим, Носиралии Сархиндй, Волаи Догистонй, Назирии Нишопурй, Урфии Шерозй[7, 101-124] ва бештар аз хама ба Зухурии Туршезй пайравй намудаасг[7, 105], ки ин таассури худро дар газали аввали девонаш ба калам додаасг: Голиб аз сахбои ахлоки Зухурй сархушем, Порае беш асг аз гуфтори мо кирдори мо[2, 21].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.