Научная статья на тему 'НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ ПРОТИВОРЕЧИЙ АБУ ИСХАКА ШИРАЗИ НА ГАЗЕЛИ КАМОЛА ХУДЖАНДИ'

НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ ПРОТИВОРЕЧИЙ АБУ ИСХАКА ШИРАЗИ НА ГАЗЕЛИ КАМОЛА ХУДЖАНДИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
47
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ ВТОРОЙ ПОЛОВИНЫ XIV-XV ВЕКОВ / ПРОИЗВЕДЕНИЯ АБУ ИСХАК АТЪИМА ШЕРОЗИ / ГАЗЕЛИ КАМОЛИ ХУДЖАНДИ / ЛИТЕРАТУРНАЯ КРИТИКА / ХАФИЗ ШЕРОЗИ / ШЕЙХ НЕМАТУЛЛОХИ ВАЛИ / ДИВАН "НИСОБИ ГУШНАГОН" / УСЛОВИЯ ПИТАНИЯ / ПИСЬМЕННОСТЬ / ИСКУССТВО

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Пулатова Шоира Солиджоновна

В статье анализируется критика Абу Исхаком газелей Атимы Шерози Камоли Худжанди, известного оратора в истории средневековой персидско-таджикской литературы. Атима известна тем, что описывает еду в каждом стихотворении и во всех литературных жанрах вместо описания любимого человека. Термин «еда» стал средством выражения желаний нуждающихся и голодных. Поэтому его работа известна как «Куллиёти Атима». Отмечается, что Абу Исхак настолько доверял своим умениям и талантам, что откликнулся на произведения величайших ораторов, таких как Фирдоуси и Салмони Соваджи, Ходжуи Кирмани, Хафиз Шерози, Камоли Худжанди, Шейх Нематуллохи Вали. Выбранный им стиль заложил основы нового подхода к формированию персидской и таджикской литературы. Хотя некоторые ученые отвергли его как упрощенный и противоречивый стиль, некоторые комментаторы высоко оценили его работу. Названия овощей и продуктов, упомянутые в книге Атимы, странные и незнакомые. Эти слова не распространены в области современной медицины и мешают сегодняшнему читателю понять смысл стихотворения. Авторское содержание и понимание стиха может быть выведено из разделов книги и словаря, которые Растагор Фасои добавил в конце. Названия продуктов используются как элементы искусства, такие как метафоры, аллегории и аллюзии. Фактически, они используются как символы для автора, основная цель которых - отразить экономическое и социальное положение и потребности бедных и нуждающихся. Отмечается, что были ошибки в отнесении некоторых деградированных газелей к газелям Камоли Худжанди. По весу, рифме и ритму они одинаковы, но отличается стиль выражения - фраза, средства описания и предмет. Семантическая корреляция первых пяти стихов газелей Камола, красноречие и красноречие слова и использование искусств, таких как описание, аллегория, аллегория, метафора, преувеличение, противостояние, фразеологические единицы и народные интерпретации, привлекаеть внимание. Если в газели Шейха Камала используются традиционные фразы, то в газели Буисхак 14 терминов, связанных с едой, служат для выражения целей и задач автора.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME FEATURES OF THE CONTRADICTIONS OF ABU ISHAQ SHIRAZI ON THE GAZELLE KAMOLI KHUJANDI

The article analyzes Abu Iskhak's criticism of the gazelles of Atima Sherozi Kamoli Khujandi, a famous orator in the history of medieval Persian-Tajik literature. Atima is known for describing food in every poem and in all literary genres instead of describing a loved one. The term «food» has become a means of expressing the desires of the needy and the hungry. Therefore, his work is known as «Kulliyoti Atima». It is noted that Abu Ishak trusted his skills and talents so much that he responded to the works of the greatest orators such as Ferdowsi and Salmoni Sovaji, Khojui Kirmani, Hafiz Sherozi, Kamoli Khujandi, Shah Nematullohi Wali. The style of Buishak chosen by him laid the foundations for a new approach to the formation of Persian and Tajik literature. While some scholars have dismissed it as simplistic and controversial, some commentators have praised its work. The names of vegetables and foods mentioned in Atima's book are strange and unfamiliar. These words are not common in the field of modern medicine and prevent today's reader from understanding the meaning of the poem. The author's content and understanding of the verse can be deduced from the sections of the book and the dictionary that Rastagor Fasoy added at the end. Product names are used as artistic elements such as metaphors, allegories and allusions. In fact, they are used as symbols for the author, the main purpose of which is to reflect the economic and social situation and the needs of the poor and needy. It is noted that there were mistakes in attributing some degraded gazelles to Kamoli Khujandi gazelles. In terms of weight, rhyme and rhythm, they are the same, but the style of expression is different - the phrase, the means of description and the subject. The semantic correlation of the first five verses of Kamala gazelles, eloquence and eloquence of words and the use of arts such as description, allegory, allegory, metaphor, metaphor, exaggeration, opposition, phraseological units and folk interpretations, attract attention. While Sheikh Kamal's gazelle uses traditional phrases, Buyshak's gazelle uses 14 food-related terms to express the author's goals and objectives.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ ПРОТИВОРЕЧИЙ АБУ ИСХАКА ШИРАЗИ НА ГАЗЕЛИ КАМОЛА ХУДЖАНДИ»

БАЪЗЕ ВИЖАГЩОИ НАЦИЗА^ОИ АБУИС^О^И ШЕРОЗИ БАР FАЗАЛИËТИ КАМОЛИ ХУ^АНДИ

Пулодова Ш. С.

МДТ «Донншгоун давлатнн Хуцанд ба номн акад. Б. Faфуров»

Лбуисхок Чдмолуддин Х£ллоч Лтъимaи Ш^озй мaъpyф бa Буисхоки Лтъимa aз шоиpони нимaи дуюми caдaи чоpдaxyм Ba мyоcиpи Х,офиз бyдa, оcоpи y дap шaкли девон xa^m унвони «Нисоби гуштагон» aз чониби xyди cyxaнвap мypaгxaб гaшxa, ибоpaт aз мacнaвии «Лcpоpи чaнгол», «Ч,aнгномaи мyзaъфap Ba бyFpо» (бap вaзни «Шоxномa»-и Фиpдaвcй), кacидaxо, му^тто^ Faзaлиёт, pyбоиёx, фapдиёx, pиcолaxои «Karo-ул-иштихо», «Mочapои б^инч Ba бyFpо», «Нух боб» acт. Мухит^ин меxвapи мaъноии оcоpи Буисхок мaнcyб бa Fизоxоcт, дap оcоpи y axaмият, зapypax Ba мaвpидxои истеъмоли ин ё он тавъи xypдaнй Ba низ тapзи xaйёp нaмyдaни Fизоxо мyкappapaн зи^ гaшxaacx. Бa чойи xaвcифи ëpy мaxбyбa xaомy Fизоxоpо вacф нaмyдa, бa вacилaи ин истилохот оpзyвy xоxиши ниёзмaндонy мухточон Ba гypycнaгонpо ифодa

кapдaacx. Зaбеxyллои Сaфо до^ бa зaминa гyзошxaни Буисхок бa paвиши нaвy xозa Ba

ибтикоpоти y дap нaзмy нacpи клaccикии фоpc-точик чунин мyлоxизapонй нaмyдaacx: «...тaвоноии y дap бaёни мaxолиби тозa Ba бaдеъ Ba дap ин pоx бо он, ки xyдpо дap куюди ... истикболу тaзмини aбёxи пешин гиpифxоp мекapдa Ba ногуз^ бyдa, ки бо aвзон Ba кaвофии мyaйян capyкоp доштa бошaд, xyб aз yxдaи бaён бapомaдaacx Ba бе он ки сунтат Ba дониши омодaе дap нaвъи cyxaни xyд дошxa бошaд, мaонии xозa, кaлимоxy xapкибоx Ba номхои xозapо бо aлфози aдaбии ycxyвоp Ba кaломи зебо бaён кapдaacт...» [8, с.87]

Лфкоpy aкидaxои Лтъимa доиp бa xaъомy TypycrnraBy мacоили моддивy мaънaвии вобacxa бa он комилaн бо aндешaxои ^моли Хyчaндй, ки низ дap aшъоpи xyд aз истилохоти xypокa биcёp бa коp гиpифxaacx, чун paвFaн [4, с.231; 4, с.564], шapбaт [4, с.36], кaнд, xaлво [4, с.2б1], шaкap [4, с.175], мaвиз [4, с.559], caбзй [4, с. 538] мyтaфовит мебошaд. X,apчaнд ^мол xaм дap дaвpони мyFyл Ba буэдони умумии чомеa yмp бa cap бypдaвy бa вaзъи ичтимотау иктисодии мapдyм бетapaф нaбyд, Bare дap иcтифодaи истилохоти мaнcyб бa тaомy шapоб xaдди эътидолpо pиоя кapдa Ba бо мaкcaдxои тaмомaн дигap бa коp бypдaacт. Macanas Бар хонн хуснн худ наку кардй парешон зулфро, Одат бувад бар рун хон сабзй парешон рехтан. [4, C.53S] Эй ёрн латнфн днлснтонн нозук, Каймоцу асал бнёру нонн нозук. Каймоц зн лутфн оразн щмчун шнр, Нону асал аз лабу дауонн нозук. [4, с.684]

Буисхок бо услуби интиxобкapдaи xyд дap он мapxaлaи тaшaккyли aдaбиёти фоpcy точик paвиши нaвy тозaеpо acоc гyзоштa буд Ba xapчaнд бaъзе мyxaккикон о^о коpи caxлy cодa пиндоштaвy нaкизaпapдозии ypо чaндон эътиpоф нaкapдaaнд, Bare бaъзе cyxaншиноcон бapъaкc ибтикоpоти ypо apч гyзоштaaнд: «Лшъоpи Буисхок мaмлy acт aз истилохоти кyxнaвy мaтpyки фaнни тaббоxии кypyни вycтои Эpон Ba FOлибaн лутфи он дap ин acт, ки xaмa дap истикболи aшъоpи чиддии дигapон, ки дap зaмони шоиp дap anrarn Ba aфвоx мyтaдовил бyдaacт, бa нaзм омaдaacт» [6, с. тнчоху нух].

Мехдй Лxaвони Солис, ки мaxcyc бa омузиши мacъaлaи нaкизa Ba нaкизacозй пapдоxтaacт, дap мaвpиди Буисхок менaвиcaд: «Буисхок нaкизa мегуяд Ba, aлбaттa, дap олaми хдмон шикaмиёт Ba aFЗия, ки мaъxyди уст Ba дap зaбони фоpcй у нaxycтин нихози ин гaлa acт, тaнxо зох^и yмyp табояд мaбнои довapй кapоp гиpaд [9, с. 135]. Ba дap хошия изофa менaмояд: «Mетaвон гуфт, шояд коpи Буисхоки Лтъимa xaм бо ин «нaкизaи кaллaпочaй» дap як шaклy шaмоили дигap, нaзиpи коpи ичтимоии Х,офиз acт дap олaми чид Ba бa xap хол лоaкaл чaвоби тaлxy тaъpизи тунди ypо бо xинчоpе мaзоxомез бa ёди xонaндa меовapaд Ba дap зехни мapдyми он зaмон, ки ошно бa кaломи ин xap се мyоcиp (Неъмaтyллоxи Baлй, Х,офиз Ba Буисхок - Ш.П.) хдсганд» [9, с.135-136].

«Нaкизa» дap лyFaт бa мaънии вaйpонcозaндa Ba шикaнaндa acт Ba дap истилохи aдaбй бa мaънии божгyнa чaвоб гyфтaни шеъpи кacе ё чaвоби шикaнaндa Ba мyxолиф бa шеъpи гасе дигap додaн Ba мaъмyлaн cyxa^ acт, ки чиддй нест Ba дap шaкли xaзлy тaнз кapоp доpaд. Лбyлxycaйни Зappинкyб нaкизapо бо вожaи «поpодия»-и aвpyпой мypодиф донисга, «acapи чиддиpо бa cypaти хделомез дapовapaн, мисли aшъоpе, ки Буисхоки Лтъимa дap чaвоби бaъзе Fasanx^ Х,офиз, Сaъдй Ba дигapон cypyдa Ba мисли нaкли бaдеxие, ки бaъзе фaкоxaнaвиcон aз «Гулистон» кapдaaнд» шapx медиxaд [2, с.276].

Aтъимaи Шеpозй бa 27 нaфap шо^и гyзaштa Ba мyоcиpи xyд чaвоб нaвиштaacт [6, с. чихилу нух] Ba aз биcёpе дигap низ aшъоpеpо зикp мекyнaд ё миcpaъxовy aбётеpо aз онон тaзмин

менамояд ва нокидонаву зарифона шеърхои ононро мавриди таваччух карор медихад. Дар мукаддимаи «Канз-ул-иштихо» илова бар он, ки ба тавоноиву хунармандиаш дар шоирй ишора менамояд, аз шоирони гузашта ва накди осори эшон сухан мегyяд: «...Дар замоне, ки дарахти чавонй соягустар буд ва шохи шодмонй аз меваи амонй борвар, сухане чанд ало сабил-ул-хол муносиби хар маком даст медод, бо худ андеша кардам, ки хикмат он аст, ки саманди сухан ба тарике дар майдони фасохат ронам ва шайлони сухан, чунон дар хони иборат кашам, ки гизохурон суфраи лаззат ба наволае тамом расанд ва арбоби балогат дар он хайрон монанд, то мучиби зиёдатии кабул ва шухрат гардад.

Чанд руз дар ин фикр будам, ки бо вучуди авсофи Фирдавсй, ки намаки каломи y чошнии хар таом аст ва маснавиёти Низомй, ки наботи адабиёти y туъмаи тутиёни шаккарзабон аст ва «Тайибот»-и Саъдй, ки дар чун асал ширин аст .. .ва дигар шуаро, ки хар як шухраи шахре ва аъчубаи дахре будаанд, ман чй хаёл пазам, ки махзуз гарданд... » [6, с. панчоху шаш].

Номи сабзавоту хурокхои дар китоби Aтъима омада ачоибу ноошно буда, дар сохаи таббохии муосир роич нест ва дарки мазмуни ашъорро барои хонандаи имруз мушкил гардонидааст. ^исматхои мансури китоб ва лугатномае, ки Растагори Фасой дар интихои он мулхак кардааст, матлаби муаллиф ва дарки абётро нисбатан равшан менамояд. Номи гизохо ба хайси унсурхои санъатхои бадей, ба монанди ташбеху истиораву мачозу киноя ба кор гирифта шудаанд. Aслан, онхо барои муаллиф хамчун рамзу самбул истифода гашта, максади асосй инъикоси вазъи иктисодиву ичтимой ва ниёзхои мардуми бечораву мухточ мебошад.

Aз кайди мураттибони девони Буисхок - Мирзо Х,абиби Исфахонй ва Растагори Фасой аз 129 газале, ки ба адибони гузаштаву муосири худ чавоб гуфтааст, дар 26 газал аз Х,офиз, 15 газал аз Саъдй, 4 газал аз Камоли Хучандй шоир аз руйи иродату эътикод ва хадди иктидор татаббуъ кардааст. Бояд афзуд, ки яке аз шартхои чавобиянависй бартарй доштан ё худ хадди акалл дар як появу сатх карор доштани газали тазминшаванда бо ашъори сармашк аст. Бо назардошти ин Буисхоки Aтъима ба андозае ба майорату истеъдоди худ эътимоду боварй доштааст, ки бар осори манзуму мансури бузургтарин суханварони мутакаддим, чун Фирдавсиву Салмони Совачй ва Х,офизу Камол дар шакли накиза чавоб гуфтааст.

Aз мушохидахо бармеояд, ки дар мавриди нисбат додани баъзе газалхои накизашаванда ба газалхои Камоли Хучандй иштибохот рох ёфтааст, аз чумла, байти зер, ки онро мусаххехон аз ашъори Хоча Камол медонанд:

Сарви болои ту cap то по хуш аст, Рости он цомати боло хуш аст.

Байти мазкур дар девони Камол мавчуд нест ва ба ишораи Растагори Фасой Низом ^орй (сохиби «Девони албиса») онро аз Наййири Кирмонй медонад [6, с. яксаду дах]. Камоли Хучандй се газал бо радифи «хуш аст» дорад ва андешаи адабиётшинос Шарипов Ш. рочеъ ба сабаби интихоб гаштани ин газал ва дар матлаи хар се чавобияи Буисхок ба кор рафтани вожаи х,алво чолиб ба назар мерасад. Байти зерин аз девони Шайх Камол аз чихдти вазну кофия, радиф ва воситах,ои тасвир ба байти боло наздикй дорад: Сарви моро цадду болое хуш аст, Дидани он гул тамошое хуш аст [5, с.169].

Дар маколаи «Ч,авобиях,ои Aбyисx,оки Aтъима ба ду газали Камоли Хучандй», ки махсус ба масъалаи равобити газалсароии ин ду суханвар бахшида шудааст, байни абёти матлаъи газалх,о ба мавчуд будани «фарки текстологй» аз сабаби байти мазкури Камолро «ба сурати тасарруфан та^рифёфта» дар зех,н ниго^ доштани Буис^ок ва ё дар яке аз нусхах,ои хаттии девони Камоли Хучандй дар хдмин шакл мавчуд будани ин байт ишора рафта, муаллиф кайди Растагори Фасоиро аз хусуси нисбат доштани байти мазкур ба Наййири Кирмонй сарфи назар кардааст. Бояд афзуд, ки на Буисх,ок «матлаи назирашавандаро аз шоире баргирифта, дар поёни он бо хдмон вазну кофияву радиф чавобияашро овардааст» [10, с. 588], балки бино ба кайди Мустафо Зокирй «Мирзо Х,абиби Исфах,онй ба назари худ шеърх,оеро, ки улгуи Буисх,ок будааст, пеш аз х,ар газал зикр кардааст ва дар бисёр аз ин улгух,о иштибох, кардааст» [3, с. 128]. Ба ин далел, ба Наййири Кирмонй нисбат доштани байти «Сарви болои ту сар то по хуш аст, Ростй он комати боло хуш аст» ё дар нусхах,ои хаттии девони Шайх Камол дар хдмин шакл сабт шудан ё ин ки Буисх,ок дар зехни худ дар хамин сурат хифз намудани онро наметавон дакикан муайян кард.

Х,амчунин байти «Х,ар ки васлаш талабад, тарки сараш бояд кард, В-арна андешаи кори дигараш бояд кард», ки дар «Куллиёти Aтъима» ба Камоли Кошонй нисбат дода шудааст [6, с. яксаду дах], дар нашри «Девон»-и Камол [4, с.362] айнан дар хамин шакл омада, вале дар нашри охир бо матни интикодии ашъори Камол мисраи аввал тамоман дигаргуна «Х,ар кй Ширинтар аз хати ту сараш бояд кард» [5, с.1009] сабт шудааст. Сабаби табдили сифати «ширинтар» ба исми хос (бо харфи калон) тамоман маълум нест ва шояд галати техникй рох ёфта бошад. Мантик ва таносуби маъноии калом низ заъф дорад, зеро ба ширини васф шудани лафзи «хат» кобили

кабул нест. Бино ба кайди мусаххехони китоб газали мазкур дар кадимтарин нусхаи хаттии «Девон»-и Камоли Хучандй, ки дар китобхонаи Остони ^удси Разавии Машхади Эрон тахти №4739 нигахдорй мешавад, хамчунин нусхаи Маркази мероси хаттии ба номи A. Мирзоев AWH Чумхурии Точикистон, нашри Aзизи Давлатободй (Табрез, солхои 1958, 1996) мавчуд нест ва занни наздик ба якин рох ёфтани иштибох дар нусхахои дигари «Девон»-хои шоир аст.

Aхавони Солис назирагуии чор шоир, яъне Шохнеъматуллохи Валй, Камоли Хучандй, Х,офизи Шерозй ва Буисхоки Шерозиро дар истикбол аз як газал ба мушохида гирифтааст: «.Шохнеъматуллохи Валиро газале аст шатхомез ва хамосй, сахт машхур, ки ин абёт аз он газал аст:

Ман хоки ро;ро ба назар кимиё кунам Сад дардро ба гушаи чaшмe даво кунам...

Камоли Хуцанди, ки зо;иран ба Сайид беэътицод набуда, онро чунин сохтааст: Дорам у меди он, ки назар бар ман афкананд, Онон, ки хокро ба назар кимиё кунанд...

Aммо Х,офиз, ки гуё эътикод ба Шохнеъматуллохи Валй надошта, газали уро бо таъризхои тунду киноёте сахт гушадор чавоб гуфтааст: Онон, ки хокро ба назар кимиё кунанд, Оё бувад, ки гушаи чaшмe бамо кунанд?... Атъима:

Гипопазон сащр, ки сари калла во кунанд

Оё бувад, ки гушаи чaшмe ба мо кунанд? [6, с. ;афтоду як]

Aзбаски мансубияти газалхои боло («Сарви болои ту сар то по хуш аст, Ростй он комати боло хуш аст»; «Х,ар кй васлаш талабад, тарки сараш бояд кард, В-арна андешаи кори дигараш бояд кард») мавриди гумону шубхаи мухаккикон карор гирифта ва накизасозии Буисхок бо матлаи «Дорам умеди он, ки назар бар ман афкананд, Онон, ки хокро ба назар кимиё кунанд» бар газали Шохнеъматуллохи Валй аст ва ё Камоли Хучандй мушаххас нест, мо танхо газали зеринро аз чавобияхои Буисхок ба газали зерини Камол мавриди баррасй карор додем: Шаб чу зи хрсратирухат чашм бамо; кардаам, СухтаМо;у Зрхраро, сина пуро; кардаам. Дархури mes дидаам тши ту фарци хешро, Аз ту ба офтоб агар тез ниго; кардаам. Гарчизихуни куштагон гаштрациб сурхруй, Бозманаш бадуди дилруй сиё;кардаам. Носе.; агар бубиниямруй ба хокирощу, Хеч магуй, к-аз ту бе;руй баро; кардаам.

Буд;амеша, цониман,расмиту бегунащушй, Хеч намекушимаро, ман чигуно;кардаам? Хат чу дамид баррухат, ме;ри дилам зиёд шуд, Номи хатат ба он нишон меургиё; кардаам. Он чиКамол аз он дурух кард баён дар ин зазал, Са;л мабин, ки фикри он ман ба ду мо; кардаам. [4, с.484] Коку кулича нисбаташ гар ба думо; кардаам, Са;л мабин, ки фикри он ман ба ду мо; кардаам. Номаи нони па;ниман буд сафед чун биринц Аз ;абаши, ки мехурам, цумла сиё; кардаам. Шо;и биринц гуфтамаш цалъаи хон гирифтаи, Гуфт аз он сабаб, ки ман цаля сипо; кардаам. Хар сухане, ки дар ;ацимурзу ;аловагуфтаам, Коку кулича дармиён ;ар ду гуво; кардаам. То бирасад ба каллапаз ходими хом ;ар сащр Гуш ба дар нщодаам, чашм баро; кардаам. Аз шуаро напухта кас мисли ман ин хаё; Нисбати даври цурси нон банда ба мо; кардаам.

Ин зазал азмуцарради ёд накард номиман Пеши чунин тюмкрман чи гуно; кардаам? [4, с. 165-166]

Чунон ки мушохида мешавад, газали Буисхок бо газали Хоча Камол аз лихози вазну кофияву радиф ягона буда, аммо сабки баён - ибораву таркиб, воситахои тасвир ва мавзуъ комилан мутафовит аст. Дар 7 байти Aтъима аз кофияхои 7 байти Камол 5-то [ба мох, ба ду мох, сиёх, рох, гунох] истифода шуда, мисраи «Сахл мабин, ки фикри он ман ба ду мох кардаам»-и байти мактаи газали Камол дар байти матлаи Буисхок ва таркиби «ман чй гунох кардаам?» аз байти панчуми газали Камол ба байти хафтум тазмин шудааст. Камол агар аз хасрати рухсори маъшука Маху Зухраро сухта бошад, Aтъима навъхои бехтарини нон - кок (нони равгании дар танур коккардашуда) [10, ч.1, с.558] ва кулича (нони равганин, кулча)-ро [10, ч.1, с.571] ба мох нисбат медихад ва то расидани «ходими хом» гуш ба дару чашм ба рох аст.

Таносуби маъноии панч байти аввал дар газалиёти Камол бо вожаву таркиботи сухтан, дархури тег дидан, тез нигох кардан, хуни куштагон, ракиб, руйсиёх, дуди дил, руй ба хоки рох кардан, расми бегунахкушй доштан, гунох кардан таъмин гашта, дар фироки махбуба гаму хасрат доштани ошик ва мачмуан мавзуи ишки ирфонй ба таври мармузу пушида ва розомез баён шудааст. Дар байти шашум дармон ёфтани дарди ошик бо расидани хати рухсор ва мехргиёх гаштани он ифода гашта, дар байти мактаъ бо корбандии санъати ихом максади асосй ба калам омадааст. Дар байтхои пасин калимаву таркиботи зерини хаммаъно ва таносуби маъной доштаи руйсиёх кардаам (байти 3-юми Камол) - хабашй, чумла сиёх кардаам (байти 2-юми Aтъима); руй ба рох кардаам (байти 4-уми Камол) - чашм ба рох кардаам (байти 5-уми

Aтъимa); кyштaгон, paкиб (бaйти 3-юми ^мол) - кaлъa, сипох (бaйти 3-юми Лтъимa) бa мyшоxидa меpacaнд.

Гумон меpaвaд, ки бa чуз xyшоxaнгивy дилнишинии кaлом Ba коpбypди оpояxои aдaбй, бa монaнди тaвcиф ^ дaмидaни xaт меxpи дил зиёд гaштaн), тaшбеx (ниcбaт додaни pyx бa мох), иcтиоpa (дуди дил), мaчоз (aз xyни кyштaгон cypxpyй гaштaн), тaчниc (xaт - 1^иши нaвбapомaдa; 2.acapи кaлaм, xapфxои нaвиштa), ихом («фикpи он мaн бa ду мох кapдaaм» (яъне, коpи cодaвy осон нест бaёни зебоии чеxpaи ёp: 1.бa мох (ч^ми осмонй) ниcбaт додaн Ba низ тaмоми ду мох (ду кисм aз дyвоздax мохи сол) и^о фикp кapдaн), мyболиFa (Mоxy Зyxpapо cyxтaн), мyкобaлa (cypxpyй-cияxpyй; гунох-бегунох) Шaйx Kaмол aз Faзaли боло вохидхои фpaзеологиии cинa пypоx кapдaн, тез нигох кapдaн, pyйcиёx кapдaн (paкибpо), pyй бa xоки pоx кapдaн, дуди дил тaъбиpxоеaнд, ки боиси чaлби тaвaччyxи Буисхок гaштaaнд. Бa ин монaнд дap нaкизaи у низ xaмин гyнa caнооти aдaбй: тaвcиф (зебоиву чaззобии коку кулич бa мисли мох), тaшбеx (ниcбaт доштaни коку кyличa Ba дaвpи кypcи нон бa мох; caфедии номaи нони пaxн бa б^инч), тaзод (caфед-cиёx), мaчоз (гувох кapдaни коку кyличa), мyболиFa (кaлъaи xонpо гиpифтaни шохи биpинч), тaчниc (мох) Ba тapкибxои pеxтaи гуш бa дap ниxодaн Ba чaшм бa pоx кapдaн моxиpонaвy мaкеъшиноcонa бa коp paфтaaнд.

Лгap дap Faзaли Шaйx Kaмол тapкибxои aнъaнaвии Mоxy 3yxpaBy Офтоб, cинa пypоx бyдaн, xyни кyштaгон, pyйcиёx кapдaн, xоки pоx бyдaн, xaт дaмидaн, меxpи дил зиёд гaштaн Ba мотанди инхо бa коp paфтa бошaд, дap Faзaли тaзминии Буисхок 14 истилохи мaнcyб бa xypок: кок, кyличa, xон, нони пaxн, б^инч, кaля, мypF, xaловa, кaллaпaз, xодим, кypcи нон, xом, нaпyxтaн, тaом чиxaти бозгуи вaзъи ичтимоиву иктисодй Ba оpзyвy xaвacи мyaллиф xизмaт кapдaacт. Чунон ки мyшоxидa мешaвaд, aкcapи ифодaxои Faзaли Kaмолpо Буисхок бо ивaз кapдaни мaвкеи онхо: гохе aз бaйти сеюм бa бaйти дуюм (pyйcиёx кapдaaм ^aïïrn 3-юми Kaмол) - xaбaшй (номи Fизое, ки aз мевaxои гиёхи сумок тaxия мегapдaд Ba бaъди пyxтaн cиёxpaнг мешaвaд), чyмлa сиёх кapдaaм (бaйти 2-юми Буисхок) Ba ё xyд aз бaйти чоpyм (pyй бa pоx кapдaaм) дap бaйти пaнчyм (чaшм бa pоx кapдaaм) иcтифодa кapдaacт.

Буисхок Faзaли мaзкypи Kaмолpо бa xaзл чaвоб гyфтa, тaноcyбpо дap интиxоби восшихои тacвиp Ba дap бapобapи он acолaти xоcи xyдpо дap бaёни aтъимa низ хифз мекyнaд. Xapчaнд бa yнcypxои тacвиpи кyxaни шо^ота pyй меоpaд, aммо acолaтy caбки xоcи xyдpо комилaн нигох медоpaд: «... хеч шоиpе бa aндозaи у дap чaвобгyй Ba нaкизacозии оcоpи онхо нaтaвониcтaacт ин xaмa дap шевaи бaён Ba фи^и acили xеш мyвaффaк бошaд» [6, с. шacтy ду]. Нигохи Aтъимa бо Kaмол aз чиxaти мaвзyъ фapки зиёд доpaд Ba шеъpи Буисхок aгapчй гохе тaнзомезy нешдоp Ba xaтто чиддй бa нaзap меpacaд, aммо paвиши вaй xyнapе тозa Ba нaвовapии чолиб aCT, aз ин py, тaомy шapоб дap кaломи у бештap чaнбaи фapдивy xycycй Ba зaвкй тйдо кapдaacт. A. Mиpзоев иcтинодaн бa Шиблии Нуъмонй бa се тaлaботи шеъpнaвиcй чaвобгy бyдaни aшъоpи тaтaббyъшaвaндapо «..^ap мaонй - бикp, дap зaбон - paвонy бa фaxми xонaндa нaздик Ba дap восшихои бaдей доpои нaвигapй» кaйд мекутад [7, с.47]. Лз тaxлили ин ду Faзaл пaйдоcт, ки Aтъимaи Шеpозй тaвониcтaacт бо чaвоб гyфтaн бa чунин шоиpи бapчacтaвy тaвоно мaxоpaтy истеъдоди cyxaнвapии xyдpо pyнaмо cозaд.

Хyлоca, aшъоpи Буисхок як тавъ ифодaкyнaндaи мyноcибaтx,ои axлокивy ичтимой бyдa, тaмоми aфкоpy aкидaxо тapики xaзлy шyxй ифодa ёфтaaнд. Лз Faзaли тaxлилшyдa ошкоp acт, ки мacъaлaxои фaкpy гypycнaгй Ba дapдxои чомеa ypо бештap бa тaшвиш меовapд. Macоили ичтимоии зaмонpо бо xaзл тaвaccyти коpбacти вожaxои мaнcyб бa тaомy Fизо ибpоз доштaacт. Буисхок мисли дигap cyxaнвapон xyдpо нa чун xaкимy оpиф, бaлки xaмчyн шоиpи шyxтaбъ мyappифй мекутад. Лз ин py, aз мaвзyвy FOяxои Faзaлxояш иxтилофи шевa Ba тapзи тaфaккypи вaй бо Шaйx Kaмол paвшaн мешaвaд. Нaкизaи мaвpиди бappacй бо pyxияи мyxолифи Faзaлxои Kaмол cоxтa шyдa, як Faзaли биcёp чиддй бa acapи музхику xaндaовap тaбдил ёфтaacт.

АДАБИЁТ

1. Лбуисхоки Лтъимa (Ba эхтимоми Л. Mиpзоев).-Дyшaнбе: Maоpиф, 1971.- 147 с.

2. Зappинкyб, Лбyлxycaйн. Лз гyзaштaи aдaбии Эpон.-Теxpон: Ллхудо, 1375.-588 с.

3. Зок^й, Mycтaфо. «Kyллиёт»-и Буисхоки Лтъимaи Шеpозй. Тя^ю бa «Kyллиёт»-и Буисхоки Aтъимaи Шеpозй. Тacxеxи Maнcypи Рacтaгоpи Фacой. Интишоpоти Mapкaзи нaшpиёти меpоcи i^aR^. Теxpон, 1382.131+330 с. I Лз фоpcй бapгapдони Пyлодовa Ш. II Пaёми ддхбст.- №3.-2017.- С. 125-134

4. Kaмоли Хyчaндй. Девон ^axra Ba тacxеxи A. Cypyш Ba С. Caидов).-Хyчaнд: Aндешa.- 2011, 744 с.

5. Kaмоли Хyчaндй. Девон.- Хyчaнд: Хypоcон, 2020 (мaтни интщодй).-1328 с.

6. ^лл^™ Буисхок Лъимяи Шеpозй (Тacxеxи Maœyp Рacтaгоpи Фacой).- Теxpон: Интишоpоти Mapкaзи нaшpиёти меpоcи мaкгyб, 1382. - 131+330 с.

7. Ы^зоев Л. Биной.-Дyшaнбе, 19587.- 492 с.

В. Сяфо, Зaбеxyлло. Тaъpиxи aдaбиёт дap Эpон. Ч,илди 4.-Теxpон: Фиpдaвc, 1373.- 608 с.

9. Солис, Мехдй Ахавон. На^иза ва на;изасозон.-Техрон: Зимистон, 1374.- 208 с.

10. Фарханги забони точикй.- Москва, 1969, ч.2.- 1950 с.

11. Шарифов Ш. Ч,авобияхои Абуисхо;и Атъима ба ду газали Камоли Хучандй / Шарифов Ш. // Ёдкарди Камоли Хучандй (Мачмуаи макдлахои илмй).- Хучанд: Ношир, 2020.- 640 с.

НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТИ ПРОТИВОРЕЧИЙ АБУ ИСХАКА ШИРАЗИ НА ГАЗЕЛИ КАМОЛА ХУДЖАНДИ

В статье анализируется критика Абу Исхаком газелей Атимы Шерози Камоли Худжанди, известного оратора в истории средневековой персидско-таджикской литературы. Атима известна тем, что описывает еду в каждом стихотворении и во всех литературных жанрах вместо описания любимого человека. Термин «еда» стал средством выражения желаний нуждающихся и голодных. Поэтому его работа известна как «Куллиёти Атима». Отмечается, что Абу Исхак настолько доверял своим умениям и талантам, что откликнулся на произведения величайших ораторов, таких как Фирдоуси и Салмони Соваджи, Ходжуи Кирмани, Хафиз Шерози, Камоли Худжанди, Шейх Нематуллохи Вали. Выбранный им стиль заложил основы нового подхода к формированию персидской и таджикской литературы. Хотя некоторые ученые отвергли его как упрощенный и противоречивый стиль, некоторые комментаторы высоко оценили его работу.

Названия овощей и продуктов, упомянутые в книге Атимы, странные и незнакомые. Эти слова не распространены в области современной медицины и мешают сегодняшнему читателю понять смысл стихотворения. Авторское содержание и понимание стиха может быть выведено из разделов книги и словаря, которые Растагор Фасои добавил в конце. Названия продуктов используются как элементы искусства, такие как метафоры, аллегории и аллюзии. Фактически, они используются как символы для автора, основная цель которых - отразить экономическое и социальное положение и потребности бедных и нуждающихся.

Отмечается, что были ошибки в отнесении некоторых деградированных газелей к газелям Камоли Худжанди. По весу, рифме и ритму они одинаковы, но отличается стиль выражения -фраза, средства описания и предмет. Семантическая корреляция первых пяти стихов газелей Камола, красноречие и красноречие слова и использование искусств, таких как описание, аллегория, аллегория, метафора, преувеличение, противостояние, фразеологические единицы и народные интерпретации, привлекаеть внимание. Если в газели Шейха Камала используются традиционные фразы, то в газели Буисхак 14 терминов, связанных с едой, служат для выражения целей и задач автора.

Ключевые слова: история персидско-таджикской литературы второй половины XIV-XV веков, произведения Абу Исхак Атъима Шерози, газели Камоли Худжанди, литературная критика, Хафиз Шерози, шейх Нематуллохи Вали, диван «Нисоби Гушнагон», условия питания, письменность, искусство.

SOME FEATURES OF THE CONTRADICTIONS OF ABU ISHAQ SHIRAZI ON THE GAZELLE KAMOLI KHUJANDI

The article analyzes Abu Iskhak's criticism of the gazelles of Atima Sherozi Kamoli Khujandi, a famous orator in the history of medieval Persian-Tajik literature. Atima is known for describing food in every poem and in all literary genres instead of describing a loved one. The term «food» has become a means of expressing the desires of the needy and the hungry. Therefore, his work is known as «Kulliyoti Atima». It is noted that Abu Ishak trusted his skills and talents so much that he responded to the works of the greatest orators such as Ferdowsi and Salmoni Sovaji, Khojui Kirmani, Hafiz Sherozi, Kamoli Khujandi, Shah Nematullohi Wali. The style of Buishak chosen by him laid the foundations for a new approach to the formation of Persian and Tajik literature. While some scholars have dismissed it as simplistic and controversial, some commentators have praised its work.

The names of vegetables and foods mentioned in Atima's book are strange and unfamiliar. These words are not common in the field of modern medicine and prevent today's reader from understanding the meaning of the poem. The author's content and understanding of the verse can be deducedfrom the sections of the book and the dictionary that Rastagor Fasoy added at the end. Product names are used as artistic elements such as metaphors, allegories and allusions. In fact, they are used as symbols for the author, the main purpose of which is to reflect the economic and social situation and the needs of the poor and needy.

It is noted that there were mistakes in attributing some degraded gazelles to Kamoli Khujandi gazelles. In terms of weight, rhyme and rhythm, they are the same, but the style of expression is different - the phrase, the means of description and the subject. The semantic correlation of the first five verses of Kamala gazelles, eloquence and eloquence of words and the use of arts such as description, allegory,

allegory, metaphor, metaphor, exaggeration, opposition, phraseological units and folk interpretations, attract attention. While Sheikh Kamal's gazelle uses traditional phrases, Buyshak's gazelle uses 14 food-related terms to express the author's goals and objectives.

Key words: history of Persian-Tajik literature of the second half of the XIV-XV centuries, works of Abu Iskhak Atim Sherozi, Kamoli Khujandi gazelles, literary criticism, Hafiz Sherozi, Sheikh Nematullohi Vali, the Nisobi Gushnagon sofa, food conditions, writing, art. Сведения об авторе:

Пулатова Шоира Солиджоновна - кандидат филологических наук, доцент ГОУ «Худжандский государственный университет имени академик Б. Гафурова [Таджикистан, Худжанд] Электронный почта: Pulatova78@mail.ru. Тел: (+992) 927704580 About the autor:

Pulodova Shoira Solijonovna - candidate of philological sciences, lecturer of the SEI «Khujand StateUniversity named after acad. B. Gafurov [Tajikistan, Khujand], E-mail: Pulatova78@mail.ru Phone: (+992) 927704580

САЪДЙ ВА КАМОЛ Бобоева М.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи Б.Fафуров

Абумухаммад Муслихиддин ибни Абдуллох машхур ба Саъдии Шерозй аз маъруфтарин суханвари точику форс аст, ки дар асри сездах умр ба сар бурдааст. Саъдии Шеърозй ба дарачае дар назму наср шухратёр гардидааст, ки аглаби суханварони сонй дар пайравии у калам фарсудаанд. Ба кавли худи шоир: Х,афт кишвар намекунад имруз, Бе мацолоти Саъди анцумане.

Камолиддин Мухаммад Масъуди Хучандй маъруф ба Шайх Камоли Хучандй низ ба ашъори Шайхи ачалл мухаббати хосае дошт. Х,ини ошно шудан бо девони шоир пай бурдан душвор нест, ки ашъори Саъдии Шерозй хам аз назари мавзуву мундарича, хам аз назари мазмунсозиву маъниофарй, хам аз назари хунар таъсири худро ба нигоштахои Камол гузоштааст. Мусаллам аст, ки рузгори Камоли Хучандй баъд аз панчох ё шаст соли зиндагии устоди газал Саъдии Шерозй сурат гирифтаас ва дар он вакт бетардид шухрати Шайх Саъдии Шерозй дар авчи фалак карор дошт. Мушохида кардан душвор нест, ки пайванди хунарии Камоли Хучандй бо Саъдй махз дар заминаи огохии Комил аз ашъори Шайхи ачалл сурат пазируфтааст. Бояд зикр кард, ки пайвастагй ва иртиботи шеъри шоири хучандй бо ашъори ноби Саъдй инъикосгари таърихи адабиёти точику форс аст, ки дар он хазору як падидаи хунариро метавон мушохида кард. Ин падида тахаввул ва инкишофи газалро дар асри чордах равшантар мекунад ва аз чониби дигар чойгохи Хоча Камоли Хучандиро дар шеъру шоирй мукаррар месозад. Мухаккикон Камоли Хучандиро, ки беш аз нухсад газали латиф ва диловезро эчод кардааст аз дурахшонтарин чехрахои адаби точику форс дар садаи чордах медонанд ва дар дунболи ин андеша зикр мекунанд, ки у аз комёбтарин пайравони мактаби Саъдй мебошад.

Зимнан Камоли Хучандй дар ашъораш борхо аз исми Саъдй ёд мекунад, назми чахонгиру насри беназирашро васф мекунад ва худро шогирди мактаби бузурги Саъдй махсуб медонад: Ба самъи Муъцази, эй пайки ошицон, бирасон Х,адиси шавци мулоцоту орзуманди. Зи баъд он ки зади %алца бар дару худро Дар он цаноби уумоюн чу давлат афканди.

Бигуяш ин цадар аз ман, ки эй барутбату фазл Гузашта цадри ту аз пояи %унарманди! Чи гул шукуфт аз инат, ки бар сабили хилоф, Дарахти ме%ру мууаббат зи бех барканди? Гар аз танидаи ёре гусаста шуд торе, Чи бошад, ар ба сарангушти афв пайванди.

Маро худ аз ту чи нафъу туро зи ман чи зарар, Ки ман туро биписандам, маро ту напсанди? Ба назму наср, гирифтам, ки Саъдии вацтем, Ки ман зи хоки Хуцандам, ту аз Самарцанди. (1. «Девон» - и Камоли Хучандй с. 588)

Дар ин китъа Камол изхор мекунад, ки он кадар бо Саъдй хамчону хамдил аст ва дар ин хамравонй танхо аз Шероз будани у намерасад. Ё чойи дигар мегуяд: Дар лутфи табъ Саъдии Шерозии Камол, Бовар намекунанд, ки гуи, хуцандиям. (1. Девони Камол с. 406)

Ё дар байти зер ишораи Камол ба Шероз хамон Саъдй ва Х,офиз аст: Хоки Хучандро, ки зи Шероз кам ниханд, Омад ба рузгори ту обе ба руйи кор.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.