Научная статья на тему 'НЕКОТОРЫЕ ГЕОМОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ХАТЛОНСКОЙ ОБЛАСТИ'

НЕКОТОРЫЕ ГЕОМОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ХАТЛОНСКОЙ ОБЛАСТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
86
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РЕЛЬЕФ / ВОСТОК / ЗАПАД / ПРИРОДНЫЕ ЭЛЕМЕНТЫ / ВЕРШИНА / НИЗМЕННОСТИ / РАВНИНЫ / ДОЛИНА / ОБРЫВЫ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Баротов Джумахон Косимович, Абдулхамидов Бедил

Статья посвящена геологическим особенностям Хатлонской области. Хатлонская область, по отношению к другим регионам Таджикистана, имеет ровную поверхность. Как отмечают авторы, с точки зрения рельефа область можно разделить на две части. Одна восточная часть, другая западная. Восточная часть по отношению к западной части расположена чуть выше. В статье размещены карты и фотографии (рисунки). Статья имеет учебное значение. Играет важную роль для размещения производительных сил области.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME GEOMORPHOLOGICAL FEATURES OF THE KHATLON REGION

Khatlon region is flatter than other regions of Tajikistan. According to the authors, the region can be divided into two parts according to the features of the relief. One is the eastern part, the other is the western one. The eastern part is higher than the western one. The article presents maps and images. The article is of practical importance. It plays an important role in locating the productive forces of the region.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРЫЕ ГЕОМОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ХАТЛОНСКОЙ ОБЛАСТИ»

9. Najam A., Runnalls D. and Halle M. Environment and Globalization Five Propositions. 2007, International Institute for Sustainable Development.

10. Nordqvist J. Developing the World's Best Energy-Efficient Appliances (Japan's "Top Runner" Standard). Revised Edition/JAN.

11. OECD Observer. Monday, June 1, 2009;

12. Recovery Bill is Breakthrough on Clean Energy, Good Jobs // Apollo News Service. 17.02. 2016

13. State of the World 2008: Innovations for a Sustainable Economy. Worldwatch Institute.

14. The Environmental Industries Commission. "Reforming the Budget, Changing Europe" Jose Manuel Barroso's November 2008 Conference.

15. The Living Planet Report. WWF, October 2008.

ВЛИЯНИЕ ЭКОЛОГИЧЕСКИХ ФАКТОРОВ НА РАЗВЫТИЕ ЭКОНОМИКИ

В статье обусловлено влияние экологических факторов на развитие экономики. Приведены примеры загрязнения окружающей среды определенных територий. Особое внимание уделено влиянию изменения климата на экологическую обстановку в целом и в частности территории Республики Таджикистан.

Ключевые слова: экологические проблемы, человеческая деятельность, изменение климата, окружающая среда, возобновляемая энергия, экологическая политика, зеленая экономика, загрязнение воздуха, зеленый проект, зеленый бизнес.

INFULUENCE OF ECOLOGICAL FACTORS ON ECONOMICE DEVELOPMENT

The article discusses the influence of environmental factors on the development of the economy. Give examples of environmental pollution in dumb areas. Particular attention is paid to the impact of climate change on environmental conditions in general and in particular on the territory of the Republic of Tajikistan.

Keywords: ecological problems, human activity, climate change, environment, renewable energies, environmental policy, green economy, air pollution, green project, green business.

Сведения об авторах:

Джураев Алишер - кандидат экономических наук, профессор кафедры экономической и социальной географии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, Тел: (+992) 907728080, E-mail: turizm 2013rambrel.ru. Аминов Хушбахт Наджмиддинович - магистрант второго курса географического факультета Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Тел: (+992) 883334454, E-mail: Voru0097@e-mail.ru. Риджабеков Нозир Чоршанбиевич- Таджикский национальный университет, доктор PhD кафедры экономический география итуризма Адрес: 734025, Республика Таджикистан г. Душанбе, проспект Рудаки 17. Тел: (+992) 935319497. E-mail: nozir94.94@ mail.ru

About the authors:

Juraev Alisher — candidate economice Sciences, Professor of the deportmente of economic and social geography of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini Phone: Тел: (+992) 907728080, E-mail: turizm 2013rambrel.ru

Aminov Khushbakht Najmiddinovich - first-year master of the faculty Geography of Talik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 883334454; E-mail: Voru0097@e-mail. ru.

Rijabekov NozirJorshanbievij - Tajik National University, Doctor Phd faculty of Economics and Tourism . Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 17. E-mail:nozir94.94@ mail.ru

БАЪЗЕ ХУСУСИЯТХЩ ГЕОМОРФОЛОГИИ ВИЛОЯТИ ХАТЛОН

Баротов Ц.Ц., Абдулхрмидов Б.М.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Хатлон сарзамини кухист. Аз лихози хусусиятхои геоморфолгй ин вилоятро ба ду кисмат чудо кардан ба максад мувофик асг. Яке шарк ва дигаре гарб. Ба кисмати шаркй минтакаи Кулоб ва ба гарбиаш Вахш тааллук дорад. Нохияхои шарк нисбати гарб баландтаранд. Дар чойгиршавии унсурхои геоморфологй як конунияти махсус ба мушохида мерасад. Чунин конуниятхои зерин хастанд: аксарияти пастхамихо дар чануб ва кисми зиёди куххо дар шимоли вилоят чойгиранд; аз гарб ба шарк тадричан баланд мешаванд; релефи минтакаи Вахш барои тараккиёти хочагии халк мусоидат мекунад.

Нжфи зиёди худуди Хaтлонpо куххо ишшл кapдaaнд. Ниcбaт бa дигap вилоятхои Точикистон куххои ин диёp пacтгapaнд. Онхо дap эpaи мезозой тйдо гapдидa, дap эpaикaйнозой шaкл гиpифтaaнд. Куххои минта^и Кулоб ниcбaт бa Вaxш бaлaндxapaнд. Kapиб xaмaи куххо бa тaвpи apзй домaн naxïï кapдaaнд. Аз шимол бa чaнyб тоpaфт пacг гapдидa, бa xaMBoprnrn тeппaдоp Ba пyштaкyxxо тaбдил мeёбaнд, ки as 720 то 1000м бaлaндaнд. К^^кухк^о as якдигap водихои бaйникyxй чудо мeкyнaнд.

Аз читати гeомоpфологй дap минта^и Кулоб ду шaкли peлeфpо чудо кapдaн мумкин acг. Яке peлeфи дeнyдaтcионй - эpозионй Ba дигape aккyмyлятивй. Релефи дeнyдaтcионй - эpозионй дap нохияхои кyxcоp (кaтоpкyxи Xaзpaти Шох , Вaxш, Сapcapaк, Kaparc® Ba Faйpaxо) бa мyшоxидa Mepacafl Г2, c.251.

Дap xaмиxои бaйникyxй (Яxcy Чубеку Фapxоp, Муъминобод, Ховaлинг, Сapичaшмa, Бaлчyвон, Шypообод) xaмвоpиxои aккyмyлягивй вомexypaнд.

Аз pyйи тaдкикоти олимон peлeфи Кулоб ниcбaт бa мapзxои xaмcоя 4aBOffrap acx Куххо дap оxиpxои дaвpaи пaлeогeн Ba ибтидои неоген бa вучуд омaдaaнд. Сypъaти бaлaндшaвии куххои кжми шapкй ниcбaт бa Fapбй бeштap acx Аммо пaйдоиши нaмaккyxxои Хочaмyъмин Ba Хочacapтeз дигap xeл cypъaт гиpифтaacx

Дap ин боб aкaдeмик Бapотов Р.Б чунин MernB^afl : «Хycycaн дap оxиpи дaвpaи юpa 140 млн. cол пеш, дap микёш Точикиcгон кулхои ш он Kaflap 4yKyp Ba чaнгaлзоpxои биcёpe бyдaнд. Дap он кулхо тaдpичaн нaмaк тaxшин шyдa буд. Бaъд тaбaкaxои нaмaкpо дигap чижхои кухй - per, ra4 Ba Faйpa пyшидaaнд. Бо мypypи зaмон дap нaтичaи фишоpи чинcxои кухии болой нaмaк чинcxои aтpофpо тeлa додa боло бapомaдaacг. Г1, c.621

Пaйдоиши водиxои кyндaлaнг дap мaкзexои гуногуни Кулоб дap як BaKra мyaйян пaйдо нaшyдaaнд, яъне то BaKrn бapдоштaшaвии фaъол онхо camrc xyдaшонpо дигapгyн нaкapдa бyдaнд. Шйдоиши онхо дap нaтичaи xapaкaгxои шaдиди бapдоштaшaвй дap зaмони элок poct меояд. Дap №cMara шимоли пacгxaмии Кулоб тaFЙиpоти caмти paвиши водиxо дap зaмони оxиpи плиоcceн бa вyчyд OMafla бошaд, nac дap мaвзeъxои кжми чaнyбии мaкзeи номбypдa (дap нaзди гyмбaзи Хочaмyъмин Ba пacxxaмии Чубек - Фapxоp) ин дигapгyнй дap оxиpи зaмони плeйcгоceн бa aMan омaд. Г4, c. 1231

Яъне xaMBopnxrn кжми шимолй ниcбaти чaнyбй пeштap пaйдо шуданд. Умyмaн водиxои минта^и Кулоб мyвофики нишондоди коpшиноcон 2,5 - 2,7 миллион шл пеш бa aMan омaдaaнд. Дap aйни зaмон peлeфи минтае дap зepи тaъcиpи paвaндxои экзогенй Ba эндогенй бо мypypи зaмон тaFЙиp мeёбaд.

Аз 4Hxarn xycycиятxои peлeф ин ноxияpо бa ду кжм чудо кapдaн мумкин acx. Яке №cMarn шapкй Ba дигape Fapбй. Дap шapк Ba шимол кaтоp-к.xxои бaлaнди Xaзpaти Шох Ba Вaxш чойгиp шyдaaнд.

Бaлaндтapини онхо Хaзpaти Шох бут aB шимол бa чaнyб бa мacоФaи 55 км тул кaшидaacг. Kyллaи бaлaндтapинaш Xaвpaти Шох acг, ки 4088 м мeбошaд. Xaзpaти Шоxpо aз кaтоpкyxи Дapвоз дapёи Обиниёв чудо кapдaacx Бa ^и чaнyб. Kaгоpкyxи Xaзpaти Шох дap худуди нохияхои мaъмypии XoBararn: Муъминобод, Шypообод Ba Дapвоз вокeъ acг. Kиcми шимолии кaгоpкyx бa кaгоpкyxи Дapвоз пaйвacx мeгapдaд. Kaтоpкyxи мaзкyp aз коншомepax percas BapaKacarn: oxarcarn: гил Ba Faйpaxо ибоpaт acт. Чинcxои кухии номбapшyдa дap дaвpaxои тpиac Ba неоген тйдо шyдaaнд. Kaтоpкyxxои Вaxш дap шимоли Fapбии минтaкa вокeaнд. Кухи бaлaндтapинaш Xaзpaти Шох буда, 3141 м acx Аз кaгоpкyxxои Xaзpaти Шох тaвaccyти водии Яжу чудо мeшaвaд. Kaтоpк.xxои Вaxш aз percarn: оxaкcaнг, конгломepaт, BapaKcarnxo тapкиб ёфтa, aз шимоли шapк бa чaнyби Fapбй бa мacоФaи 80 км гашол ёфтaacx Г2, c.241

Дap Оcиёи чaнyбии кaтоpк.xи Вaxш кухи FилонxоF чойгиp мeбошaд. FanomoF (мaънояш кухи моpон ) кухи пaеx бyдa, чои бaлaндтapинaш бa 1769 (дap киcми чaнyбй) мepacaд. Дap шимол бa кaтоpкyxи Вaxш пaйвaеx мeгapдaд.

Кухи Сapcapaк дap киcми Fapбй BOKeb бут нукгаи бaлaндтapинaш бa 2302 м Mepacafl.faap киcми шapкии дapёи Вaxш). Аз шимол бa чaнyб бa мacоФaи 8-10 км тул кaшидaacx Ин KaTC^yx дap нохияи ДaнFapa BOKeb мeбошaд. Kafl- кaди cоxили чaпи дapёи Вaxш бa мacоФaи 30 км тул кaшидaaеx. Вaceъгиaш бa 7-9 км мepacaд. Нишебихои чaнyбиaшpо кухи Тaбaкчй мeномaнд. Karc^yx acоcaн aз чинcxои кухии дaвpaи 6vp Ba naneorern тaшкил ёфтaaеx.

Дap кaтоpкyxи Сapcapaк бeштap гил, peг, мepгeл, доломит, оxaкcaнг Ba aмcоли инхо BOMexypara. Нишебихои Fapбии кух pocrôapoMafla мeбошaнд. Дap чaнyби нохия кaтоpкyxи KapaxoB домaн пaxн кapдaaеx. Вaй кaгоpкyxи ниcбaтaн nacx бyдa, чои бaлaндтapинaш 1750m-po тaшкил мeдиxaд.Kyллaи бaлaндтapинaш Шохи AxxaM бyдa, мaйдони умумии кaтоpкyx бa 71374 гa бapобap acг.Вaй 75 фоизи мacоxaти нохияи Фapxоppо тaшкил мeдиxaд.Дap бaйни axолии мaxaллй KapaxoB бо номи Сиёхкух мaшxyp acx. Дap Fapби нохияи Фapxоp кухи Тиpaк xойгиp бут кyллaи бaлaндтapинaш бa 1715 Mexp MepacaA. Дap бaйни нохияхои ДaнFapa, Фapxоp Ba Воceъ пyштaкyxи (птато) Олимгой xойгиp

мебошад, ки дар баландии 800 - 1000 метр аз caтxи бaxр вокеъ acт. Нaмaккvxxaи Хoчaмvмин ва Хoчacaüтез дар кжми чaнубй чойгир шvдaaнд. Кvxи Хочамуъмин аз carx^ водй дар баландии 870 метр ва аз cara^ бакр дар баландии 1334м вокеъ аст.

Нишебшда шимолию шаркиаш рocтфaрoмaдa б\ща, ба сти чан¥б ва шарк тадричан пacт мешавад. Х,ачми гумбази намак 55км ва майдонаш 6 хдзор га аст [3, с. 57].

Рacми 2. Foри Палангон дар нaмaккyxи Хочамуъмин

Нaмaккvxи Хoчacaртез дар carnra Faрбии ш. Кулоб (œx^ra рocти дарёи ^Hxcv) чойгир б^да, 11 км дарозй ва ватеъиаш 8 км-ро ташкил дoдacт.

Кvxи ХoчacaDтез аз caтxи бaxр дар баландии 980 метр ва аз caix^ води ^xcv 400 метр баланд аст. Дар xvrn^ минтака баъзе теппaxo ва бaлaндиxo вомех.ранд.

Мacaлaн, теппаи Уртaбvз дар нoxияи Фархор, ки майдонаш 8844 га б>да, аз шимол ба чaнуб 18 км ва аз Faрб ба шарк 9 -10 км тУл мекашад.

Умvмaн , кvx кaтoркvxxo, баландию теппaxo дар каламрави минтака беш аз 87% - ро ташкил додаанд. Kaтoркvxxoрo аз xaмдигaо вoдиxo ва xaмиxoи бaйникvxй ч\до мекvнaнд. Xaмвoриxo ва водшю дар баландии 400-800м вокеъ б\да, acocaн аз чинcxoи кvxии тaxшин таркиб ёфтаанд. Калонтарин водй - xaмвoрии Кулоб мебошад, ки дар кад-кади дaрёxoи ^xcv ва Сурxoб чойгир шvдaacт.

Ин xaмвoрй аз шимол ба чaнvб 40-50 км, аз Faрб ба шарк ба машфаи 25 - 38 км тул кашида аст. Ба carnra чaнуб тадричан пастар мешавад.

Па^^мии ЧУбе^ Фaрxoр дар водии дарёи Сvрxoб чойгир rnvaaaCT. Kиcми Faобии нoxиярo xaмвoрии ДaнFaрa дарбар мегирад. Ин пaстxaмии бaйникvxй б\да, аз Шимол ба Чaнvб 40км тУл кашида, вacегиaш 3-17 км меоacaд. Дар шимол 900 м ва дар чaнvб 500 метр аз caтxи бaxр баланд аст. Ба carnrc чaнуб тадричан паст мешавад. Хамвории ДaнFaрaрo аз Faрб кУ^ои Окcvяк ва БешчУяк, аз шарк кУ£и ЧилoнтoF, аз шимол кУ£и Гvлизиндoн ва аз чaнуб пvштaкУxи Олимтой иxaтa нам\даанд. Пaстxaмй тадричан бо обоваржои дарё ва cелoбaxo пvр ш\дааст Г9, c.941. Хамин тарик, релефи Кулоб мvрaккaб б\да. ба чойгиршавию инкишофи caxaxaи xaчaгии xaлк тaъcири x^o гузaштaaст.

Дар кшми Faрбии вилояти Хатлон (минтакаи Вакш) кУxxaи паст ва миёна комат афрoxтаанд. Ба индо кaтoркyxxoи БaбoтaF, Рангон, ТvюнтaF, o^tof, Тераклиют ва Fайраxa мaнcvбaнд.

Боботог - каторкухи гарбтарини ин сарзамин ба хисоб рафта, дар байни дарёхои Сурхандарё ва Кофарнихон вокеъ гардидааст.

Нуктаи аз хама баландаш кухи Заркоса буда, 2292м аст. Аз шимол ба чануб ба масофаи 125км тул кашидааст. Нишебихои шарки ростфуромада, вале гарбиаш тадричан паст мешаванд. Аз чинсхои охаксанг, гил, регсанг ва гайрахо иборат аст Г5, с. 4651.

Дар кисми шаркии Боботог каторкухи Октог чойгир аст. Вай байни дарёхои Вахшу Кофарнихон вокеъ буда, аз шимол ба чануб ба масофаи 150 км тул кашида, васеъгиаш 20 км аст.

Нуктаи баландтаринаш кухи Мундитог (2227м) ба хисоб меравад. Боиси кайд аст, ки Октог чини калони антиклиналй буда, аз тахшинихои даврахои табошир, палеоген иборат аст Г6, с. 4291.

Каторкухи Тераклитог дар чануби кухи Сарсарак вокеъ гаштааст. Тулаш 70км буда, чойи баландтаринаш 1716м мебошад. Дар чануби гарбии Хатлон Туюнтог ном каторкух чойгир аст, ки чойи аз хама баландиаш ба 1314м мерасад. Шимоли минтакаи Вахшро низ яккатор каторкуххо ишшл кардаанд.

Рангон - аз чумлаи онхост. Вай дар чанубии каторкухи Каротегин вокеъ аст. Рангон пастхамихои Кофарнихон ва Ёвонро чудо кардааст. Чойгиршавиаш камоншакл мебошад. Нуктаи баландтаринаш кухи Хочазаранг (1895 м) аст. Аз гил, регсанг, охаксанг ва мергелхо таркиб ёфтааст. Байни Сасарак ва Рангон кухи Каратов ё Каротог чойгир мебошад. Аз шимол ба чануб ба масофаи 70км тул кашидааст. Каторкух аз тахшинихои даврахои юра, табошир, палеоген ва неоген таркиб ёфтааст Г7,с.4291.

Чй соне дар боло ишора шуд, куххоро аз хамдигар пастхамихо ё водихои кухи чудо мекунанд.

Пастхамихо дар шароитхои гуногуни чугрофй вокеъ буда, аз якдигар бо баландй аз сатхи бахр, андозахо, мавкеи географй ва дигар хусусиятхо тафовут доранд. Алалхусус, майдони хамворихои дар минтакаи Вахш бештар аст. Водихои байникухй дар баландихои 320 - 800 м вокеанд. Дар байни онхо водии Вахш аз хама бузург буда, дар миёна ва поёнчараёни дарёи Вахш доман густурдааст. Майдонаш 11 хазор км мураббаъ мебошад.

Вахшро аз шимол каторкухи Рангону Каратог, аз гарб Октог ва аз шарк Тераклитог ихота кардаанд. Ба суи чануб кушода аст.

Дар баландии 300-500м аз сатхи бахр вокеъ гаштааст. Тадричан ба тарафи чануб паст мешавад. Аз Шимол ба Чануб ба масофаи 110 км ва Гарб ба Шарк ба масофаи 30 км тул кашидааст. Мувофики гуфти мутахассисон релефи хозираи он дар зери таъсири равандхои эрозия ва аккумулятивй ба амал омадаст.

Водии Бешкент дар байни каторкуххои Туюнтог (дар гарб) ва Ариктог (дар шарк), дар худуди нохияхои маъмурии Шахритус ва Носири Хусрав вокеъ аст. Аз шимол ба чануб васеъ ва тадричан паст мегардад.

Тули водй 70 км ва пахноиаш ба 5 км мерасад. Сатхаш хамвор буда, дар баъзе чойхо пастию баландихо дорад.

Хамин тарик, сатхи вилояти Хатлон нисбат ба дигар минтакахои Точикистон хамвор буда, барои инкишоф ва чойгиркунии куввахои истехсолкунанда мусоидат менамояд.

АДАБИЁТ

1.Барогов Р.Б. Ганчи кухистон. / Р.Б. Баротов - Душанбе: Маориф, 1985.- 104 с.

2. Баротов ЧК. Географияи минтакаи Кулоб. / Р.Б. Баротов -Душанбе: Маориф, 1985.-104 с.

3. Таджикистан. Природа и природные ресурсы. - Душанбе: 1982.- 601 с.

4. Точибеков М. Мархилаи нави инкишофи геолога ва сарватхои зеризаминии водии Кулоб. / М. Точибеков, М. Мухаббатов, Р.Андамов - Душанбе, 2006.- 145 с.

5. Энсиклопедияи советии точиик, чилди якум. - Душанбе, 1978.- 672 с.

6. Энсиклопедияи советии точик, чилди сеюм.- Душанбе, 1981.- 640 с.

7. Энсиклопедияи советии точик, чилди панчум.- Душанбе, 1984.- 640 с.

8. Хатлон. Рахнамо барои сайёхон.- Хатлон, 2018.- 160 с.

9. Рахимов М.Р. Табиат ва сарватхои табиии Точикистон. / М.Р.Рахимов - Душанбе: Офсет.- 141 с.

10. Худуд-ул - олам. - Душанбе, 1983. - 145 с.

НЕКОТОРЫЕ ГЕОМОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ХАТЛОНСКОЙ ОБЛАСТИ

Статья посвящена геологическим особенностям Хатлонской области. Хатлонская область, по отношению к другим регионам Таджикистана, имеет ровную поверхность.

Как отмечают авторы, с точки зрения рельефа область можно разделить на две части. Одна восточная часть, другая западная. Восточная часть по отношению к западной части расположена чуть выше.

В статье размещены карты и фотографии (рисунки). Статья имеет учебное значение. Играет важную роль для размещения производительных сил области.

Ключевые слова: рельеф, восток, запад, природные элементы, вершина, низменности, равнины, долина, обрывы.

SOME GEOMORPHOLOGICAL FEATURES OF THE KHATLON REGION

Khatlon region is flatter than other regions of Tajikistan.

According to the authors, the region can be divided into two parts according to the features of the relief. One is the eastern part, the other is the western one. The eastern part is higher than the western one.

The article presents maps and images. The article is ofpractical importance. It plays an important role in locating the productive forces of the region.

Keywords: geomorphology, relief, east, west, elements of nature, peaks, lowlands, plains, valleys, ravines.

Сведения об авторах:

Баротов Джумахон Косимович - кандидат географических наук, заведующий кафедрой географии и туризма Кулябского университета им. А. Рудаки. Адрес: Республики Таджикистан, г.Куляб, улица С. Сафарова, 16 Тел: (+992) 985257478. Абдулхамидов Бедил - докторант второго курса специальность географии Кулябского университета им. А. Рудаки. Адрес Республика Таджикистан, г. Куляб, улица С. 'Сафарова 16. Тел: (+992) 985584393

About the authors:

Barotov Jumahon Kasimovich - candidate of geographic. Sciences, the head of geography and tourism deportment Kulob State University by name A. Rudaki. Address: Republic of Tajikistan, Kulob city, S. Safarov street 16. Tel: (+992) 985257478.

Abdulhamidov Bedil - doctor of the scroll course of Chemistry, Biology and Geography, geography department. Kulob State University by name A. Rudaki. Address: Republic of Tajikistan, Kulob city, S. Safarov street 16. Tel: (+992) 985584393.

ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ИССЛЕДОВАНИЯ СЕЛЬСКОГО ХОЗЯЙСТВА ТАДЖИКИСТАНА

Самиев А.М.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Во второй половине 20-х годов прошлого столетия после преобразования Российской во Всесоюзную Академию наук, высшее научное учреждение Союза организовало много научных экспедиций. Началась комплексное обследование территории республик Центральной Азии. Начиная с 1928, года Академия наук СССР ежегодно направляет научные экспедиции под руководством Н.П. Горбунова в Таджикистан и на Памир. Это позволило уже в начале 30-х годов изучить богатейшие естественные ресурсы республики, провести обширные геологические, географические, геохимические и поисковые работы, собрать материалы по картографии, составу почвы, гидрологии, ботанике и паразитологии.

Активное участие в сельскохозяйственном изучении Таджикистана, и Памира в особенности, приняли участие ученые Среднеазиатского государственного университета (САГУ), первая экспедиция которого еще в 1923 году побывала на озере Сарез. В 1927 г экспедиция САГУ под руководством П.А. Баранова и И.А. Райковой провела изучение растительности Восточного Памира. В 1934 г. усилиями ученых САГУ на Восточном Памире была создана Памирская биологическая станция, в работе которой участвовали почвоведы, агрономы, ботаники, животноводы, ихтиологи, микробиологи и т.д.

По инициативе ученых на постоянных и временных стационарах в Джавшангозе, в Поршневе, на Даште, возле Хорога и в Чечекташе за короткий срок было испытано 3-тыс. образцов семян (из коллекции Всесоюзного института растениеводства), часть из которых прошла акклиматизацию и в суровых условиях Восточного Памира. Основной задачей научных экспедиций второй половины 20-х годов по развитию отраслей сельского хозяйства в горных и предгорных регионах Таджикистана было: разработать систему мер по научному районированию сельскохозяйственного производства, рекомендации по повышению плодородия почв, защите почв от эрозии и засоления, широкому ирригационному строительству, развитию селекционной работы, повышению плодородия почв и продуктивности животноводства.

Материалы того периода свидетельствуют о новом аграрном курсе правительства, направленном на обеспечение перехода крестьян на новый путь развития. При этом уделялось основное внимание развитию сельхознауки, становлению селекционно-семеноводческой работы, внедрению передовой агротехники в земледелие и механизацию сельского хозяйства. Эти вопросы широко исследовались Таджикско-Памирской экспедицией. Экспедиции встречались с определенными трудностями:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.