Научная статья на тему 'НЕКОТОРИЕ ТРАДИЦИИ ПРАЗДНОВАНИЕ НАВРУЗА В БАДАХШОНЕ'

НЕКОТОРИЕ ТРАДИЦИИ ПРАЗДНОВАНИЕ НАВРУЗА В БАДАХШОНЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
443
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ / ПОЛИТИКА / ТАМОЖНЯ / ПРАВИТЕЛЬСТВО / ФИНАНСЫ / КАЗНАЧЕЙСТВО / БИЗНЕС / ГРАНИЦЫ / ОТРЯДЫ / ШТАБ / ТАМОЖЕННОЕ - ПОГРАНИЧНЫЕ ПОСТЫ / ПОГРАНИЧНЫЕ СТРАЖИ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Азизов Шоазиз Самиевич

Новруз один из самых древни и праздник у иранских народов. Среди - это праздник имеет особе значение. В Таджикистане этот праздник отмечается, имеет древнейшую историю в мире и в Таджикистане в каждом году на государственном уровне. Наряду с другими регионалие жители Бадахшана тоже особенно отмечает Новруз. Именно в Бадахшане традиции и обычном празднование Новруза сохранились в первозданном виде. Ключевые слово: праздник, традиция, Бадахшан, Таджикистан, Новруз, национальные блюды, национальные игры.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE TRADITIONAL HOLIDAY OF NAVRUZ IN BADAKHSHAN

Navruz is one of the most and sacred holiday of the Aryans. For the Tajik people, this is an unsurpassed holiday and it will bring prosperity and kindness on its life path. The root of Navruz has the oldest history in the world and in Tajikistan every year they celebrate this holiday with great respect. Firstly, this holiday will bring virtuous, epitomical and respect adults, purity and courage humanly dignity. Our homeland world.

Текст научной работы на тему «НЕКОТОРИЕ ТРАДИЦИИ ПРАЗДНОВАНИЕ НАВРУЗА В БАДАХШОНЕ»

Saidov Sulton Makhmadovich- Tajik State University of Commerce, Associate Professor candidate filologcal science, dosent Address: 734055, Republic of Tajikistan,, Dushanbe City, str Dekhoti V2 Tel (+992) 935013312

БАЪЗЕ АНЬАНАХРИ НАВРУЗЙ ДАР БАДАХШОН Шоназар Ч.М.

Институты таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи А. Дониши

Дарвозиева Х.Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Навруз яке аз чашнхои кадимтарин ва мукаддасгарини мардуми ориёита бор ба шумор меравад. Аз чумла он барои мардуми точик яке аз бехтарин чашнхо ба шумор меравад. Ин чашн бо худ тамоми хубихо ва бехбудии зиндагиро меорад. Нахуст, Навруз дар чахон кадимтарин чашни солинавй аст: решаи таърихии онро дар каъри хазорсолахо чустан мебояд[1, с.19] Дар Точикистон тамоми мардум бо як хушунати беандоза ва хушнудихои зиёд чашни Наврузро интизор мешаванд ва онро хар сол бо як шодию сурур чашн мегиранд. Сараввал Навруз вахдат, накукорй, хайрхохй, хамраъию хамдилй, ба чо овардани хурмату эхтироми кухансолон, покиву чассорат ва дигар фазилатхои бехтарини инсониро ба халки диёрамон мерасонад.

Дар бисёр ривоятхо ва асархои муаллифон чанбаи пайдоиши Наврузро ба даврони шохони Пешдодй нисбат медиханд ва гуё Чамшед чахорумин шохи Пешдодй асосгузори чашни Навруз мебошад.

Дар Бадахшон анъанахои кадимаи иди мазкур бисёртар бокй монда, мардум омад омади Наврузро бо як хушбахтию хушнудй мекашанд ва пешвоз мегиранд. Дар Бадахшон барои анчом додани корхои нек ва тачлили чашнхоба монанди Навруз, Садда, ва маросими туйи арусиву домодй ва дигар маракахо мардум асосан «рузу соат»-ро муайян мекунанд ва кори худро баъд анчом медиханд. Дар ин бора этнографии машхури рус М.С. Андреев дар асари «Точикони водии Хуф» маълумоти пуррае додааст.

Мардум барои фахмидани рузу соати фарорасии Навруз аз руи мушохидахои тулонй ва тачрибаи зиндагй, пеш аз хама хисоби рузхои солро аз руи тулуъ ва гуруби офтоб, расидани санг ё тегаи куллахои куххо, ва нури офтоб аз равзанаи боми хонахо бадахшонй харакат ва мавкеъи саёрахо ва гайра маълум мекарданд.Мухаккики точик Шакармамадов Нисормамад дар китоби худ «Оинахои Наврузй дар Бадахшон», чунин кайд мекунад ки мардуми Бадахшон дар хар деху махалхо, хатто дар руйи сутунхои хонахои алохидаи ачдодй «нишонахо» вучуд доранд, ки аз руи онхо нури офтобе, ки аз равзана ба даруни хона дохил мешавад ва ба воситаи харакату мавкеи он кадом фаслу мох ва руз буданро муайян мекунанд [5, с.12] Чашни Наврузро хам бо фаро расидани «соат»-и он муайян мекунанд. Дар Рушон Наврузро «Гьамунд» ва дар Шугнон «Хидир-айём» (Иди калон ё иди бузуг) мегуянд. Дар мардуми Бадахшон, табрикоти маъмули ин чашн яъне «Шогун бахор муборак» ва посухи он «Ба руи шумо муборак» мебошад. Шакармамадов Н. кайд кардааст, ки дар баъзе аз мавзеъхои Бадахшон Наврузи оламро дар се давра чашн мегирифтанд. Ойини аввалро, ки дар ибтидо чашни шогунй хисоб меёфт, онро дар Язгулом «Граваш», дар Рушон «Хорпапудь» ё «Хорфирепт», дар Шугнон «Хирпичор» - «Офтоб дар мард» мегуфтанд [5, с.23]

Дар нохияхои Шутнон, ва Ишкошим, субхи барвакти рузи аввали «Наврузи айём» ё ^<Хидир айём^> марди хона аз зардбед чанд донаи навдаишохро бо маводи чоруб гирифта оварда, дар кисми болои он навдахо бо корд ба мисли «гилофакхои нахуд^» сохта, дар болои суаи ру ба руйи дари даромад, дар болои яке аз вассахо устувор гузошта мемонад. Пас аз анчоми ин амал матои сурхрангро гирифта, болои бом баромада, онро дар лаби равзан мегузошт. Ин расмро сурхбарорй ё сурхгузаронй мегуфтанд. Он чо чахор чоруб (видирм) - ду дона бо чубдаста (саворачоруб) ва ду дона бе даста (пиёда чоруб) бо навдахои тобхурда баста, онхоро аз равзан ба даруни хона мепартоянд. Бо ин чорубхо занхо девору шифти хона аз гарду дуда поку тоза мекунанд. Тамоми чизу чораи даруни хонаро ба берун мебароранд, курпаю курпачахоро дар офтоб мегузоранд. Дар ин руз хар чизи кухна ва нолозимро аз хона бадар мекунанд ва кушиш мекунанд, ки гаму гуссаро хам аз дил берун кунанд. Мардуми кухистон чашни Наврузро бодили поку нияти тоза бояд пешвоз гиранд.

Чашни Наврузро, ки рамзи некию покй аст, нафакат бо омодагии махсус истикбол мегиранд, балки онро бо шаъну шукух, хушихову тантанахои зиёде тачлил мегиранд. Махсусан барои гузаронидани чашни Навруз мардуми Рушон дар хонахои худ як тои гусфанд мекушанд. Дар Рушон дар хар як деха барои чашн чойи махсус аст, ки онро «остон» мегуянд ва мардум, новобаста аз синну сол дар он чо чамъ мешаванд ва бо хам хурок мехуранд. Кудакон бошанд бо гузаронидани хар гуна бозихо хушиву хурсандй мекунанд.

Яке аз бозихои машхур байни мардуми Бадахшон ин «тухмзанй» (TaxMypFrapgbeHr) мебошад. Хам бачахо ва хам духтарон байни худ мусобика мекунанд ки кадом одам бисёртар тухмро чамь мекунад. Дигар намуди бозихо ба мисли «алвонч бозй», ки дар Рушон онро«кушку базай ё улчак базай», дар ШyFнон бошад «вулчак базай» ном мебаранд. Дигар намуди бозй «ликбозй», «лаш базай» мебошад, ки онро кудакон бозй мекунанд. Шакармамадов Н. онро «лашат-ат-лашкурв»ё аколбозй ном бурдааст ва кайд кардааст, ки дар ин бозй ду гурух иштирок мекунанд ва дар хар як гурух шашнафарй меистанд ва у кайд мекунад, ки бозихои расанкашй, нишонгирй, пиёдапойга низ аз бозихои мардумй ба шумор мераванд [5, с.88] «Бузкашй» хам дар мавриди тачлили Навруз дар Бадахшон доир мегардад. Асосан дар замони муосир ин Ванч барпо мекунанд. Бузкаши чунин сурьат мегирад: Дар рузи чашн як нарбузи чорсола кушта, даруни пусташ тоза ва ба микдоре алафи сафед андохта, онро дастй дуруст медузонанд. Дар бозй онхое иштирок мекарданд, ки дар баробари аспсавори мохир будан аз худ солимии тану иродаи кавй ва часорату мардонагиро зохир карда метавонистанд, зеро дар бузкашй агар човандозхои зиёд иштирок кунанад, он мумкин аст, ки тамоми руз давом кунаду човандози мохиртарин маьлум гардад.

Дар чашни Наврузй дар Бадахшон таомхои гуногуни миллй тайёр мекунанд. Шакармамадов Н. кайд мекунад, ки дар «суманак» аз таомхои асосии маросимй хисоб мешавад.[5, с.60] . Аз чумла дар Дарвозу Ванч ва дар яке аз деххахои нисбатан калони води Вахон - Вранг ва дехахои ба он наздик дар мавриди тачлили иди Навруз аз чониби занхо таоме бо номи «суманак» ва аксари онро «хужгмьл» мегуянд, пухта мешаванд, ки маводи он аз хамири омехтаи орди гандум, куфтаи сабзаи хушккардаи гандум, таркиб меёбад[4, с.61]

Дар Рушон бахусус дар дехахои водии Бартанг як намуди таомро тайёр мекунанд, ки «бат» ном дорад. Онро асосан мардакхо тайёр мекунанд. Дар Вамар бошад онро занакхои ботачриба дар мудати се ё чор соат тайёр мекунанд. Намуди дигари таоми кадима, ки то хол хам вучуд дорад ин -«Бон» мебошад, ки онро аз каллапоча, шикамбаи чорво ва Faллaдонaгихо (гандум ё нахуд) тайёр мекунанд. Таоми дигаре, ки байни мардум маьмул хастин «ширруган» «хьувдашав» ном дорад. Ин таомро бо нони гандумй, ки махсусан барои чашни Навруз пухта мешавад ва ширу paвFaн тайёр мекунанд. Дигар таомхои Наврузй ба монанди - «халвои шир», «рунахахъч^кулчахои paвFaнин ё кулчахое, ки бо ширу paвFaн мепазанд) «чарвыгарзьа», (бо хамири орди гандумй ва чарб) «паыёва», (paвFaни хайвонй дар об чушонидашуда) «нонтарит», «цумочтарыт», (нонреза бо paвFaни маска омехташуда), «нон руган»,(нон бо paвFaн) «хомнагул»,(магзи чоpмaFзpо дар оби чуш махлул карда, болои нони резашуда мерезанд), «хъоцгарзьо» (нон бо paвFaни донахои зардолуи талхак), «гузхьырво», (атолаи тунук ва куфтаи мaFЗи чоpмaFз), «тухьповгардьа», (нонро реза карда, бо курутоби гарм нам зада, аз боло paвFaни маска мерезанд), «шитобат», «мошоба», «тухмпиёва», «бурсок ё орзук» ва гайра мебошанд. Ин таомхо аз хама таомхои маьмул дар байни мардум мебошанд.

Хамин тавр, чун мисли дигар минтакахои Точикистон, дар Бадахшон Наврузи хучастапайро бо шукуху таровати нав тачлил мегардад.Мардуми ин минтака аз хонаву дари худ сар карда тамоми кучаву паскучаи атрофро поку тоза менамояд.Бо хамин монанд икдомхои нек мардум Наврузро истикбол мегиранд. Хар сол дар давоми се руз ва баьзе солхо аз он зиёдтар мардуми Бадахшон дар шахру дехахо бо навбат дар майдонхои фароху бархаво Наврузро бо тантана чашн мегиранд. Хунармандон хунарнамой мекунанд ва варзишгарон хар гуна мусобикахои варзиширо нишон медиханд.

АДАБИЁТ

1.Бахриддин М., Махфират Юсуфй. Пайки Навруз. Душанбе, 2012.

2. Лутфишои Киматшо. Баттокпист, жозак хист.. .//Помир,2010, №2.

3.Рахимов С., Х^Бобоёров., Б.Чуё. Навруздируз имруз ва фардо. Душанбе, 2013

4.Ризо Шаьбонй. Одоб ва русуми Навруз. Душанбе, 2011.

5. Шакармамадов Н. Оинхои нарузй дар Бадахшон. Хоруг-2012.

6. Шакармамадов Н., Шакармамадов О. Наврузи Бадахшон (расму оинхо).- Хорук Маьрифат, 2003.

НЕКОТОРИЕ ТРАДИЦИИ ПРАЗДНОВАНИЕ НАВРУЗА В БАДАХШОНЕ

Новруз один из самых древни и праздник у иранских народов. Среди - это праздник имеет особе значение. В Таджикистане этот праздник отмечается, имеет древнейшую историю в мире и в Таджикистане в каждом году на государственном уровне. Наряду с другими регионалие жители Бадахшана тоже особенно отмечает Новруз. Именно в Бадахшане традиции и обыгчном празднование Новруза сохранились в первозданном виде.

Ключевые слово: праздник, традиция, Бадахшан, Таджикистан, Новруз, национальныге блюдыг, национальные игры.

THE TRADITIONAL HOLIDAY OF NAVRUZ IN BADAKHSHAN

Navruz is one of the most and sacred holiday of the Aryans. For the Tajik people, this is an unsurpassed holiday and it will bring prosperity and kindness on its life path. The root of Navruz has the oldest history in the world and in Tajikistan every year they celebrate this holiday with great respect. Firstly, this holiday will bring virtuous, epitomical and respect adults, purity and courage humanly dignity. Our homeland world.

Keywords: holiday, tradition, Badakhshan, Navruz, national dish, national games.

Сведения об авторах:

Шоназар Чавхари Муносиб - Аспирант Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониша Академии наук Республики Таджикистан. АдресРеспублики Таджикистану. Душанбе проспект. Рудаки 33,734025, эл. почта: m. javhar a mail. тте. лефон (+992) 501837515 (+992) 22137 42.

Дарвозиева Ханифа Шодибекона - ассистент кафедры всеобщая - история исторического факультета ТГПУим. Садриддин Айни, тел:+(992) 938061993;E-mailhanifa93.@mail.ru

About the authors:

Shonazar Javhari Munosib - aspirant (graduate student) Institute of History, archaeology and ethnography by name A. Donish Academy of sciences of the Republic of Tajikistan. Address: 33, Prospect Rudaki, Dushanbe, 734025 Tajikistan. E-mail: m.javhar@mail.ru телефон (+992) 501837515 (+992) 22137 42.

Darvozieva Hanifa Shodibkovna—Assistatant of faculty of the Deportment history nation in the Tajik State Pedagogical University Tel + (992) 938061993; E- mailhanifa93.@ mail.ru

УДК 327 (575.3+73)

РАСШИРЕНИЕ СОТРУДНИЧЕСТВА МЕЖДУ РЕСПУБЛИКОЙ ТАДЖИКИСТАН И США ПОСЛЕ ПОДПИСАНИЯ СОГЛАШЕНИЯ «ОБ УСТАНОВЛЕНИИ МИРА И НАЦИОНАЛЬНОГО СОГЛАСИЯ (27.06.1997)

Мамадазимов А.А.

Таджикский национальный университет

Подписание Общего соглашения об установления мира и национального согласия 27 июня 1997 года означало завершение гражданской войны и перехода страны в период постконфликтного восстановления.

Этот период также актуализировал вопросы расширения торгово-экономических связей Таджикистана с зарубежными странами, включая США. Заключение мира и нормализация общественно-политического положения в Таджикистане приветствовало мировое сообщество, включая политическое руководство США. 6 августа 1997 года Президент Республики Таджикистан Эмомали Рахмонов принял сенатора США Чарльза Робба. Американский сенатор поздравил главу государства Таджикистана с подписанием Общего соглашения об установления мира и национального согласия. Затрагивая некоторые аспекты таджикско-американских отношений, Эмомали Рахмонов отметил, что «настало время перейти к активному деловому сотрудничеству в области экономики. Поэтому давно назрела необходимость провести таджикско-американские встречи на верхах для успешного развития сотрудничества между двумя нашими странами» [1, 1].

В новых условиях постконфликтного развития страны (1 октября 1997г.) президент Таджикистана Эмомали Рахмонов совершил первый рабочий визит в США. Президент Таджикистана провел в американской столице ряд встреч: со специальным помощником Президента США по оказанию помощи независимым государствам СНГ Диком Монингстади; с заместителем Госсекретаря США Стивом Ситановичем; руководителями МВФ, Эксимбанка, Всемирного банка и Федерального резервного банка США. А следующим днем в Нью-Йорке состоялась встреча Эмомали Рахмонова с Государственным секретарем США Мадлен Олбрайтом [2, 1].

Вступление Республики Таджикистан в новый мирный период постконфликтного восстановления страны создало все условия для активизации жизни как внутри республики, так и внешней среде, включая научно-гуманитарной сферы. В конце января 1998 года, ученые Академии наук республики в честь 1100-летнему юбилею государства Саманидов развернули широкую подготовку. Перед этим юбилеем в университете Миннесоты вышла в свет книга, посвященная истории Центральной Азии периода Саманидов (874-1004 гг.). Редактором данной книги был известный американский профессор Башири,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.