Научная статья на тему 'НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ КАТЕГОРИИ ЦИФРОВЫХ ДОКАЗАТЕЛЬСТВ'

НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ КАТЕГОРИИ ЦИФРОВЫХ ДОКАЗАТЕЛЬСТВ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
160
53
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
цифровые следы / цифровое устройство / бинари / бит / цифровые доказательства / оценка цифровых доказательств / хэш / кибер / виртуальный мир / сеть / компьютерная информация. / digital traces / digital device / binary / bit / digital evidence / evaluation of digital evidence / hash / cyber / virtual world / network / computer information.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Каримов Бобуржон

В статье анализируются научно-теоретические правила категории цифровых доказательств и их место в национальном законодательстве и правоприменительной практике. Статья основана на анализе взглядов ученых-теоретиков, практиков на концепцию цифровых доказательств. Освещены вопросы унификации определений цифровых доказательств, их выражения в форме, соответствующей практике цифровой криминалистики. Так, при описании цифровых доказательств обсуждаются отличия цифровой информации от других (традиционных) доказательств, ее особенности, сложная структура, источники и механизмы появления в определении цифровых доказательств. Исследуются проблемы в данной области с систематической, правовой, научно-методологической и судебно-медицинской точек зрения, а также представлены авторские выводы по этому поводу.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SCIENTIFIC AND THEORETICAL ISSUES OF THE CATEGORY OF DIGITAL EVIDENCE

This article analyzes the scientific theoretical rules of the category of digital evidence and their place in national law and law enforcement practice. The article is based on an analysis of the views of theoretical scientists, practitioners on the concept of digital evidence. The issues of unification of definitions of digital evidence, their expression in a form consistent with digital forensic practice are described. That is, in the description of digital evidence, the differences of digital information from other (traditional) evidence, its specific features, complex structure, sources and mechanisms of occurrence in the definition of digital evidence are discussed. It studies the problems in the field from a systematic, legal, scientific-methodological and forensic point of view and presents the author’s conclusions in this regard.

Текст научной работы на тему «НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ КАТЕГОРИИ ЦИФРОВЫХ ДОКАЗАТЕЛЬСТВ»

UDC: 343.1(042)(575.1)

Каримов Бобуржон

Тошкент давлат юридик университети "Криминалистика ва суд экспертиза" кафедраси укитувчиси E-mail: bobur_karimov_91@bk.ru

РАЦАМЛИ ДАЛИЛЛАР КАТЕГОРИЯСИНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ МАСАЛАЛАРИ

Аннотация. Ушбу мацолада рацамли далиллар категориясининг илмий- назарий цоидалари уамда уларнинг миллий цонунчилик ва ууцуцни цуллаш амалиётидаги урнига оид масалалар таулил этилган. Мацола рацамли далилларнинг тушунчаси билан боглиц назариётчи олимлар, амалиётчи ходимлар фикр-мулоуазалари ва царашлари таулили асосида тайёрланган. Рацамли далилларга берилаётган таърифларни унификация цилиш, уларни рацамли криминалистик амалиёт билан мос шаклда ифодалаш масалалари баён этилган. Яъни рацамли далилларни таърифлашда рацамли ахборотнинг бошца (анъанавий) далиллардан фарцли жиуатлари, унингузига хос хусусиятлари, мураккаб (комплекс) таркиби, манбалари ва юзага келиш механизмларининг рацамли далилларга берилган таърифда акс этиш масалалари мууокама цилинган. Унда соуада юзага келаётган муаммолар тизимли, ууцуций, илмий-методик уамда криминалистик жиуатдан урганилган ва бу юзасидан муаллифлик хулосалари билдирилган.

Калит сузлар: рацамли излар, рацамли цурилма, бинар, бит, рацамли далил, далилларни циймат-лаш, хеш, кибер, виртуал дунё, тармоц, компьютер ахбороти.

Каримов Бобуржон

преподаватель кафедры «Криминалистика и судебная экспертиза» Ташкентского государственного юридического университета

НАУЧНО-ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ КАТЕГОРИИ ЦИФРОВЫХ

ДОКАЗАТЕЛЬСТВ

Аннотация. В статье анализируются научно-теоретические правила категории цифровых доказательств и их место в национальном законодательстве и правоприменительной практике. Статья основана на анализе взглядов ученых-теоретиков, практиков на концепцию цифровых доказательств. Освещены вопросы унификации определений цифровых доказательств, их выражения в форме, соответствующей практике цифровой криминалистики. Так, при описании цифровых доказательств обсуждаются отличия цифровой информации от других (традиционных) доказательств, ее особенности, сложная структура, источники и механизмы появления в определении цифровых доказательств. Исследуются проблемы в данной области с систематической, правовой, научно-методологической и судебно-медицинской точек зрения, а также представлены авторские выводы по этому поводу.

Ключевые слова: цифровые следы, цифровое устройство, бинари, бит, цифровые доказательства, оценка цифровых доказательств, хэш, кибер, виртуальный мир, сеть, компьютерная информа-

Karimov Boburjon

Lecturer of the Department of Criminalistics and Forensic Science, Tashkent State University of Law

SCIENTIFIC AND THEORETICAL ISSUES OF THE CATEGORY OF DIGITAL EVIDENCE

Abstract. This article analyzes the scientific theoretical rules of the category of digital evidence and their place in national law and law enforcement practice. The article is based on an analysis of the views of theoretical scientists, practitioners on the concept of digital evidence. The issues of unification of definitions of digital evidence, their expression in a form consistent with digital forensic practice are described. That is, in the description of digital evidence, the differences of digital information from other (traditional) evidence, its specific features, complex structure, sources and mechanisms of occurrence in the definition of digital evidence are discussed. It studies the problems in the field from a systematic, legal, scientific-methodological and forensic point of view and presents the author's conclusions in this regard.

Keywords: digital traces, digital device, binary, bit, digital evidence, evaluation of digital evidence, hash, cyber, virtual world, network, computer information.

Бугунги кунда ракамли технологияларнинг оммабоплик хусусиятидан келиб чикиб, инсо-ният кундалик хдётининг ажралмас бир кисми десак муболага булмайди. Ушбу курилмаларда сакланаётган ракамли ахборотлардан фукаролик, маъмурий, иктисоий ва жиноят процессининг исботлаш жараёнида фойдаланиш э^тиёжи ортиб бормокда. Хусусан, ишни судга кадар юритиш ва судда куриш боскичларида тарафлар уртасидаги алокалар, богликликлар аниклаш х,амда иш учун а^амиятга эга булган ракамли далилларни туп-лаш, текшириш, саклаш х,амда бах,олашда умум-мажбурий ахдмиятга эга стандартларни белгилаш долзарб булиб колмокда.

Ракамли далиллар ишни судга кадар юритиш ва судда куриш боскичларида процессуал жара-ёнларга таъсир килиши, ракамли далилларнинг узига хос хусусиятлари, мураккаб таркиби х,амда механизмини тушунмасдан улар билан боглик амалиётни тугри х,ал этиш мумкин эмас.

Исботлаш нуктаи назаридан ракамли далиллар моддий (анъанавий) далилларга нисбатан анча кенг камровга эга. Улар сезувчанлик ва х,ара-катчанлик хусусиятларига эга булиб, туплаш, тек-шириш, саклаш ва бах,олаш жараёнлари махсус тайёргарлик ва воситаларни талаб этади.

Ракамлаштириш ва коммуникацияларнинг жорий этилиши билан вертуал дунёда х,ам уму-мий коидалар кабул килинди. Мунозаралар шуни курсатадики, тармок ёки ракамли тех-

нологияларда "ракамли излар"нинг доимий мавжудлиги, ракамли ахборотни кайта ишлаш ва узатишнинг мукаррар ёки табиий натижаси эмас. Бу нарса ракамли экспертиза учун х,ам эмас, балки кибертаъсир утказиш максадида касддан кабул килинган мухдндислик карорла-ри натижасидир [1].

Вассил Руссевнинг фикрига кура ракамли ду-нёнинг яратилишида ушбу назария таянч тамойил сифатида кабул килинган булса-да, унинг пайдо булиши табиий жараён эмас, балки инсон тафак-курининг мах,сулидир.

Шундай булишига карамасдан ракамли ахбо-ротларнинг далил сифатида дунё микёсида судлар томонидан кабул килиниши, тан олиниши осон кечмади. Бундай далиллардан ун йиллар мобай-нида чекланган шаклларда фойдаланилган.

Ракамли далил тушунчаси дастлаб жуда тор ахдмиятга эга булган. Бирок х,озирда ушбу таъ-риф кенг микёсли характерга эга. Хусусан, тур-ли адабиётлар ёки амалий йурикномаларда катор таърифларни учратиш мумкин. Албатта, бу илмий доира вакиллари орасида турли хил мунозаралар-га сабаб булмокда. Бугунги кунда ракамли далил-ларнинг ягона таърифини стандартлаштириш ма-саласи х,амон якунига етмади.

Куйида ракамли далиллар тушунчаси хусу-сида олимлар ёки илмий тадкикот марказлари томонидан ишлаб чикилган таърифларни куриб чикамиз.

Америка Кушма Штатларининг Миллий ад-лия институти (National Institute of Justice) томо-нидан 2008 йилда берилган таърифда ракамли да-лиллар - ракамли курилмалардан олинган, уларда сакланган ёки узатилган, тергов учун маълумот ёки маълумотлар киймати [2] сифатида эътироф этилади. Биро^ х,озирда рацамли далилларнинг таърифи нисбатан кенгайган. Буни куйидаги омиллар билан асослаш мумкин:

биринчидан, ракамли далиллар дастлаб факат жиноят ишлари буйича ижтимоий хавфли килмишни фош этиш максадида фойдаланил-ган. Бугунги кунда эса ракамли далиллардан фукаролик, маъмурий, иктисодий, жиноят ва хдттоки арбитраж судларида х,ам кенг фойдала-нилмокда;

иккинчидан, рацамли экспертиза объекти сифатида дастлаб факат электрон х,исоблаш маши-наси (компьютер) тадкик этилган. Бирок рацамли экспертиза тарихининг олтин даври охири - 2008 йилдан бошлаб ракамли курилмалар турининг купайиши кузатила бошланди. Бугунги кунга ке-либ уларнинг сони 15 тадан ортиб кетди;

учинчидан, мукаддам ракамли далиллар ту-шунчасига инсон томонидан колдирилган ракам-ли излар тушунилган. Бугунги кунга келиб эса ракамли далиллар сирасига факатгина инсон оми-ли натижасида юзага келган ахборот эмас, балки ракамли курилмалар ва дастурларнинг ишлаш ме-ханизми натижасида коладиган излари х,ам кири-тилмокда;

туртинчидан, тараккиётнинг шиддат билан ривожланиши натижасида рацамли ахборот х,аки-даги дастлабки тушунчалар технологик риво-жланишда ортда колаётганлигини кузатишимиз мумкин. Яъни кибержиноятлар ва рацамли экс-пертизаларнинг янги турларини юзага келиши натижасида янги турдаги ракамли ахборотлардан далил сифатда фойдаланиш э^тиёжи ортиб бор-мокда. Хусусан, амалиётда фото ва медиафайл-лар, электрон журнал маълумотлари, кодлар, ID, банк х,исобракамлари, электрон пул манбалари, ИТ инфраструктуралар, ракамлаштирилган дав-лат инфраструктуралари, ядровий редакторлар, кибертерроризм, тармокдаги ракамли излар билан ишлашнинг алох,ида коидалари мавжуд. Мазкур х,олатлар ракамли далилларни классификация ки-лиш масалаларини кайта куриб чикиш кераклиги-ни х,ам назарда тутади.

Норвегиялик мутахассис Андре Арнес томонидан берилган таърифда ракамли далиллар х,о-диса ёки жиноят гипотезасини тасдиклайдиган ёки инкор этадиган, ишончли маълумотларни уз ичига олган х,ар кандай ракамли ахборот сифатида тавсифланади [3].

Ушбу таъриф нисбатан содда ва тушунарли, бирок камчиликлардан холи эмас. Сабаби х,ар кандай ракамли ахборотдан далил сифатида фой-даланиш ёки далил сифатида эътироф этиш учун, аввало, у бах,оланиши лозим. Ракамли далиллар билан боглик амалиётда бах,олашнинг узига хос шартлари мавжуд булиб, берилган таъриф ушбу жихдтни узида акс эттириши керак. Яъни киймат-ланмаган (хеш киймати) ахборотдан далил сифа-тида фойдаланиш мумкин эмас. Чунки ракамли далилларни моддий далилларга нисбатан жуда осон узгартириш мумкин.

Криминалист олим Э. Кесей ракамли далилларни жиноят кандай содир булганлиги хдкида-ги назарияни тасдиклайдиган ёки рад этадиган ёхуд жиноятнинг мух,им элементларига ишора киладиган, компьютерда сакланган ёки узатилган х,ар кандай электрон маълумот [4] сифатида тав-сифлайди.

Ракамли ва электрон далиллар атамаси баъ-зан бир-бирининг урнида ишлатилади. Юкори-даги таърифда асосий эътибор воситага нисбат бермокда. Маълумки, ракамли курилмалар факат компьютердан иборат эмас. Хдмда ушбу таърифда ракамли далилларнинг хусусияти ва узига хос му-раккаб таркибига эътибор каратилмаган.

Э. Кесей томонидан берилган таъриф жиноий жавобгарликни куриб чикишда кул келиши мум-кин. Бирок ракамли далиллар жиноий характерга эга булмаган бошка масалаларда х,ам ахдмиятга эга. Шунинг учун ушбу таърифни куйидагича уз-гартириш максадга мувофикдир.

Фикримизча, ракамли далилларга таъриф бе-рилганда уларнинг узига хос хусусиятлари, му-раккаб таркиби, манбалари, юзага келиш меха-низми, шу билан бирга яхлитлиги, хакикийлиги, макбуллиги, ишончлилигини тасдикловчи киймат х,исобга олиниши шарт.

Хорижий адабиётларда компьютер курилмаси ракамли технологияларнинг бир тури сифатида-гина эътироф этилади. Шу боис назариядаги "ах-борот-компьютер" х,амда "компьютер ахбороти" тушунчалари ноурин кулланилган деб х,исоблаш

мумкин. Сабаби бугун ракамли технологияларни янги турлари (нетбук, ноутбук, мобил курилма-лар, айпет, планшет в. б.[5]) кенгайиб бормокда. Уларнинг хар бири ахборотни яратиш, саклаш ва кайта ишлаш имкониятига эга.

Агар юкорида курсатилган тушунчаларга кушилсак, унда биз "компьютер ахбороти", "ноутбук ахбороти", "тармок ахбороти", "планшет ахбороти", "мобил ахборот" ва хоказо тушунча-ларни хам амалиётга киритишимиз керак [6]. На-зарий жихатдан ушбу тушунчалар хато эмас. Бирок илмий-амалий самарадорлик жихатдан барча турдаги ахборот технологиялари учун умумий булган хусусиятни белгилаш [7] максадга муво-фик. Зеро, назария амалиётни тугри ташкил этиш йуналишларини белгилайди.

Ракамли далиллар изчил ва тушунарли шакл-ларда жойлаштирилган накшларга ухшайди. Одат-да '^"лар деб аталадиган турли комбинациялар оркали бинар деб аталувчи 0 ва 1 ракамлари ахборотни ифодалайди. "№"лар ракамли далиллар-нинг асосидир. Бунда ракамли ахборотни яратиш, кайта ишлаш, фойдаланиш, саклаш хамда ракамли далил сифатида курсатиш учун айни шу ракамлар комбинациясининг узи кифоя килади [8].

Юкоридагилардан келиб чикиб, ракамли да-лилларнинг хусусияти [9], таркиби ва юзага ке-лиш механизмини [10] инобатга олган холда уни куйидагича таърифлаш максадга мувофик.

Рацамли далиллар - рацамли цурилма ва тар-моцда сацланган ёки улар орцали узатилиши билан инсон омили ёхуд кибержараён натижасида юзага келган иш учун ащмиятли, цийматланган ахборотдир.

Уларнинг тасвирланиши турли куринишда (инфраструктура, тизим, код, тармок маълумотлари, тасвир, вектор ва растер тасвирлар, фото, видео, дастур, уйин, ахборот, журнал, веб контентлари, жойлашув ва бошкалар) булишидан катъи назар, ракамлар оркали ифодаланади [11]. Айнан шу хусусияти учун хам улар ракамли далиллар деб ата-лади. Моддий далиллардан фаркловчи асосий хусусияти хам унинг ракамларда ифодаланишидир.

Хулоса килиб айтганда, ракамли далиллар ту-шунчасини аник белгиланиши конунчилик нор-маларидаги бир хилликни таъминлашга хизмат килади. Бунда Узбекистан Республикасининг Фукаролик-процессуал кодекси, Жиноят-процес-суал кодекси, Маъмурий жавобгарлик кодекси, Иктисодий процессуал кодекси учун умумий бул-ган, ягона ракамли далилларнинг хукукий макоми белгиланади [12].

Бу, уз навбатида, хукукни куллаш амалиётида хам ракамли далиллар билан ишлашнинг техник хусусиятлари, манбалари, механизми, уларни туп-лаш, текшириш, саклаш ва бахолаш конуниятла-ри хакида тушунчаларни шакллантиришга хизмат килади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Roussev V. Digital Forensic Science: Issues, Methods, and Challenges // USA, Morgan & Claypool Publishers series, 2017. - 155 p.

2. Goodison S.E., Davis R.C., Jackson B.A. Digital Evidence and U.S. Criminal Justice System // The National Institute of Justice, U.S. Department of Justice. - 2014. - Р. 31

3. Arnes А. Digital Forensics // Hoboken, Norway. John Wiley & Sons Ltd, 2018. - 366 p.

4. Cassy Е. Digital evidence and computer crime // 2nd ed. California, USA. 2004. - 690 p.

5. https://www.quora.com/What-are-digital-devices

6. Rossinskaya E.R., Shamaev G.P. New section of forensics: forensic investigation of computer tools and systems // Baikal research journal. - 2015. - Vol. 6. - No. 1.

7. Россинская Е.Р. Теория информационно-компьютерного обеспечения криминалистической деятельности: концепция, система, основные закономерности. Криминалистика. Судебно-экспертная деятельность. Оперативно-розыскная деятельность // Вестник Восточно-Сибирского института МВД России. - 2019. - 2 (89) - 196 с.

8. Вехов В.В. Электронная криминалистика: понятие и система // Криминалистика: актуальные вопросы теории и практики: сб. трудов участн. междунар. науч.-практич. конф. - Ростов н/Д., 2017.

9. Kurbanov M. General description of crimes related to obstruction, unlawful interference in business activity. - 2018. - ProAcademy: Vol. 1 : Iss. 4 , Article 14. Available at: https://uzjournals.edu.uz/proacademy/ vol1/iss4/14

10. Каdirovа M.Kh., Abdullaev R.K., Khujanazarov A.A., Rahimkulova L.U. Evaluation of the results of judicial computer and technical expertises by the investigators and the court. DOI: 10.37200/IJPR/V24I6/ PR260256. https://www.psychosocial.com/article/PR260256/13667/

11. Topildieva D. Circumstances to be determined when investigating intentional killing // TSUL Legal Report International electronic scientific journal. - 2020. - 1 (1). Available at: https://legalreport.tsul.uz/index. php/journal/article/view/18 (Accessed: 14 December 2020).

12. Akhmedova G. Certain Issues Related to the Implementation of International Standards in Uzbekistan's National Legislation with Regard to Improving Conditions of Detention of Women. https://www.ijeat.org/wp-content/uploads/papers/v9i1/A2995109119.pdf

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.