Научная статья на тему 'НАРЕЧИЕ КАК САМОСТОЯТЕЛЬНЫЙ ЧАСТЬ РЕЧИ В ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗКОМ ЯЗЫКАХ'

НАРЕЧИЕ КАК САМОСТОЯТЕЛЬНЫЙ ЧАСТЬ РЕЧИ В ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
96
193
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАТЕГОРИЯ / СТИЛЬ / СТЕПЕНЬ / КОЛИЧЕСТВО / ВРЕМЯ / МЕСТО / СУФФИКС

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Раджабова Саодат Наджмидиновна

В данной статье авторы привелии изучали структуру, смысл, а так же выражения наречие иеё место в таджикском и французском языках. А также авторами даннойстатьипроведеныисследованиипоизучение наречие как самостоятельной частиречи,освойство и её специальные признаки. По результатамсравнительного анализа наречии в таджикском и французском языках можно судит об общих признаках и способы употребления его в сравниваемых языках. А также в данной статье изучено различие и сходство наречие как самостоятельной частиречи примерами и анализированы эти свойство в сравниваемыхязыках. Наречие как самостоятельный часть речи являются одним из основных средств определяющий сравнительную категорию и признаки глагола.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ADVERB AS A PART OF SPEECH IN TAJIK AND FRENCH LENGUAGE

In this article, the authors have given and studied the structure, meaning of the expression, the adverb and its place in the Tajik and French languages. And also by the authors of this article conducting research on the study of the adverb as an independent part of speech and a property and its special features. Based on the results of a comparative analysis of the dialects in the Tajik and French languages, one can judge about the common features and ways of using it in the compared languages. And also in this article, the difference and similarity of the adverb as an independent part of speech is studied with examples and the analysis of these properties in the compared languages. The adverb as an independent part of speech is one of the main means of defining the comparative category and features of the verb.

Текст научной работы на тему «НАРЕЧИЕ КАК САМОСТОЯТЕЛЬНЫЙ ЧАСТЬ РЕЧИ В ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗКОМ ЯЗЫКАХ»

УДК: 811.2/22-54+811-133.1 ЗАРФ ХДМЧУН ХДССАИ МУСТАЪКДЛМАЪНОИ НУЩ

Дар забон^ои тоники ва фаронсавй

Рацабова С.Н.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

«Зарф хиссаи мустакили нуткбуда, аломати амал, предмет ва аломати аломатро мефахмонад. Зарф хусусият ва аломатхои махсусе дорад, ки мухимтаринашон иборат аз инхост: Бо калимахои дигар хамеша бо рохи хамрохй алокаманд мешавад. Дар таркибхои изофй намеояд, яъне ба воситаи изофат ба калимахои дигар тобеъ намегардад» [7, с.266]. Дар китоби «Lagrammaire Larousse du français contemporain» таърифи зарф чунин маънидод карда шудааст. "L'adverbe est un mot invariable dont le role est d'apporter un élément complémentaire a un verbe"

Il écrit $оигеп1=Вай зуд-зуд менависад;

Il est remarquablement intelligent=Ba& бенихрят боацл аст;

Ба воситаи изофа ба исм тобеъ шудани калимахои бисёр, кам(гапи бисёр, пули кам), ки ба гурухи зарфхои микдору дарача дохил мешавад, аз ин коида истисност: калимахои мазкур холо харчанд хамчун зарф бештар истифода шаванд хам, аслан сифат мебошанд ва дар иборахои боло ин хусусияти худро нигох доштаанд.

^исми асосии зарфхо дар назди феъл омада, ба он вобаста мегардад:

Вайзуд-зуд ба назди падару модараш мерафт. = Il vas souvent chez ses parents.

Дар чумлахои боло дар забони точикй зарфи зуд- зуд пеш аз феъл, дар забони фарансавй зарфи souvent баъд азфеъл омада ба он вобаста гардиданд.

Аз ин сабаб онхо дар чумла хамеша хелхои гуногуни холро ифода намуда, аз ягон чихат амалро шарх медиханд. Аз баски масдар ва сифати феълй шаклхои гайри тасрифии феъл мебошанд, зарф ба шарху эзохи онхо низ меояд. Гохо ба сифат, зарф ва исм тобеъ шудани зарф (асосан зарфи микдору дарача) низ мушохида мешавад. Баъзе аз зарфхо (асосан зарфхои микдор ва тарз) дарчумла ба вазифаи хабар низ меояд:

Дар миёни донишууёни гурууи мо духтарон аз писарон дида бисёртар аст. = Parmis les étudiants de notre group lesfilles sont (plus nombreuses que lesfils).

1. Шакли чамъ надорад. Суффикси-хо, ки ба баъзе калимахои зарфи (кайхо, аввалхо, сонихо, ким-кайхо) меояд, ба онхо намаънои чамъ, балки тобиши тахминии микдор мебахшад.

2.Бо пешоянду пасояндхо намеояд. Иборахои исмии ончо, ончоро,ки дар таркиби чумла бо пешоянд низ вокеъ мешаванд (баончо рафтан, ба инчо омадан), ба зарф мансуб донистан дуруст нест.

3. Зарфхо (зарфхои макон, тарз, дарача) дарачаи оддй ва киёсй доранд.

4.Баъзе зарфхо (асосан зарфхои замон) дар назм бо такозои вазн бандак чонишин мегиранд, мисли акнунам, уанузаш дар байтхо изер:

Хуни худ бу кунам гар акнунам,

Бу ихуни вай ояд азхунам [7, с.266].

«Зарф аз хисоби хиссахои номии нутк такмил меёбад. Аз ин сабаб калимахои зиёде (амсоли боло, зер, тез, сахт, харакй) вобаста ба маврид иистифода кисман тагйири маъно карда, ба вазифаи зарф истифода мегарданд» [7, с.266].

Калимахои мазкур аслан зарф (боло, зер) ва сифат (тез, сахт, харакй) бошад хам, вобаста ба мавкеи истифода аломат ё холати амалро муайян карда, ба вазифаи зарф истифода мешаванд. Як гурухи зарфхо хукми архаистй (калимахои кухнашуда) гирифтаанд. Чунончи: сарохатан, киборан ва амсоли инхо. Чунин калимахо холо дар услуби бадей бо ниятхои услубй баъзан истифода мешаванд. Дар забони франсавии муосир низ зарфхое мавчуданд, ки аз забони лотинй гузашта, дар истифода мебошанд. Дар китоби «Lagrammaire Larousse dufran çaiscontem porain» чунин омадааст: "Онхо аз унсурхо изабони лотинй сохта шудаанд: ainsi, assez, ensemble, expresse, mal, mieux, pis, têt, tard, là, loin, hier"

^айд кардан зарураст, ки дар байни ин зарфхо, хар яке аз онхо дар тадкикоти этимологй бо-s ба охир мерасанд: mats (magis), plus (plus), moms (minus), (res (ircms). Ин хамсадо барои шархи зарф истифода шуда фаркияти онро аз дигарзарфхо ифода мекунад: nitidis (tarndin), volontiers (volantarie + s). Х,амаи зарфхо ин хамсадоро то асри 17 бо худ мегирифтанд, аммо баъд ин аз истифода берун монд: gueres, nagueres, encores, meines, jusques (шаклхои кобили кабул дар назм). Зарфи Jusques бошад дар ибора -s- ро нигох доштjusques à quand, jusques et у compris» [8, с.92].

Категорияи дарача ба хама хелхои зарф хос нест. Зарфхои тарз, дарача, микдор, замон ва макон дорои чунин шакли грамматикй мебошанд. Ин кабил зарфхо зохиран ба сифа монанд бошанд хам, аз хусуси вазифа исинтаксисй аз он фарк мекунанд. Зарфхои дарачаи киёсй аломати феълро муайян карда, ба он нигаронида мешаванд, сифатхо бошанд, аломати предметро муайян мекунанд ва аз руи ин

хусусият тобеи исм мебошанд. Зарф ду дарача: дарачаи оддй ва киёсй дорад. Зарфи дарачаи оддй аломати амал ва ё аломати аломатро бе мукоиса ифода мекунад:

Lola est venu vite. =Лола зуд омад.

Дарачаи киёсй аз дарачаи оддй бо иловаи суффикси-тар сохта мешавад. Lolaest venu plusvite. = Лол атезтар омад.

Маънои лугавии хама хелхои зарф имконият намедихад, ки онхо суффикси мазкурро кабул кунанд. Инчихат ба зарфхои замон, макон, микдору дарача ва тарз мансуб аст. Аз зарфхои мазкур зарфи тарз ва дарача маънои киёсиро нисбатан кам ифода мекунад. Зарфхои максад, сабаб ва монандй аз хар гунна категорияи грамматикй фориганд. Ба гайр аз ин, дарачаи киёсии зарф бо чунин роххои синтаксисй ифодамеёбад:

а) бо алокаи хамрохй тобеъ шудани зарф ба зарф:

б) ба воситаи пешоянди аз тобеъ шудани исм ва чонишинхо:

Мамарацаб аз онуо пештар аз меумонхона берун омада, ба Одил Саркор гуфт[7, с.266].

Албатта, хамаи хелхои зарфхои замон, макон, микдор, дарача, тарз дарача надоранд.Зарфхои тарз, микдор, дарача, замон ва макон камй ё зиёдй, хурдй ва навозишро ифода мекуанд.

Зарфхо аз рун маъно ба ду гурух: зарфхои хосаи тавсифй ва холй чудо мешаванд.

Ба гурухи якум зарфи тарз, монандй, микдор ва дарача ба гурухи дуюм зарфхои замон, макон, сабаб ва максад дохил мешаванд.

Зарфи тарз: «Зарфи тарз тарики вокеъ шудани амал ва чигунагии холату вазъиятро мефахмонад ва вобаста ба ин хусусияти худ ба феъл ва предикативхои аз дигар хиссахои нутк сохташуда нигаронида мешавад[7, с.268].

Зарфи тарз инчунин аломати аломатеро, ки ба воситаи сифат ва зарф ифода меёбад, нишон медихад. Вай нисбат ба дигар хелхо аз зарф микдоран бисёр буда, тобишхои гуногун дорад. Ин хел зарф ба се гурухи калон чудо мешавад.

1.Зарфхои тарзе, ки чй тарз ичро шудани амал, яъне аломати амал ро мефахмонанд.Онхо аз чихати микдор ва маъно хеле бисёранд ва нишон додани аломати амал тобишхои гуногун воситаи ичро, такрор, суй, лахзагй ва давомнокии амалро низ ифода мекунанд:

Харуам. хеле чолокона цадаммезад[7, с.268].

2.Ба гурухи дуюм зарфхои тарзе дохил мешаванд, ки аломати аломатро мефахмонанд ва бештар ба зарф, феълихол, масдар тобеъ мешаванд:

3.Гурухи сеюмро зарфхои тарзе ташкил мекунанд, ки холати давомияти амалро мефахмонанд.

Дар забони фаронсавй зарфи тарз дорои чунин вазифахо мебошад. Les adverbes de

татеге.(Зарфитарз).

Даркитабш^аОгатшаш Larousse du français contemporain» маълумотуои цолибе оварда шудааст, ки донистани он барои донишчуёни забони фаронсавй аз манфиат холи нест. Чунончи, цоидауои зеринро аз забони асл меорем:

Зарфи монандй: Зарфи монандй тарзи ичрои амалро хамеша бо рохи мукоиса ба аломат ва хусусияти предметиконкретй баён менамояд. Зарфи монандй шакли содда надорад. Вай аз исм (асосан, аз исмхои конкрет) ба воситаи суффиксхои-вор, -она, -сон, -ваш сохта мешавад:

Баъъд аз он чубчаро пробкавор тарошида ба он тарафи сурохии най зада банд кард[7, с.269].

Рудворона зиндагонй кун,

Чуш зан, чуш зан, цавонй кун [7, с.270].

Зарфи микдору дарача: Зарфхои микдор ва дарача ба хамдигар хеле наздик мебошанд. Як гурухи зарфхо аз кабили кам (каме, камтар), зиёд (зиёдтар), андак (андаке), чанде, мутлацо, мутлацона, басе, багоят, беуад, цадре, хеле (хело), бисёр (бисёртар), лаболаб муштарак, вобаста ба маънои калимаи тобеъкунандаашон хам маънои микдор ва хам маънои дарачаро ифода карда метавонанд. Зарфи зиёд (зиёдтар) асосан микдорро далолат мекунад. Дар баробари шакли дарачаи киёсии он зиёдтар вобаста ба калимаи шархдихандааш маънои дарачаро низ ифода менамояд.

Чунончи, дар чумлаи «Аз ин кадаре зиёдтар суфро аз болой китфи чап ва зери багали рост гузаронида, ба танамон пахнкарда мепартоем» [7, c.27l]. зарфи зиёдтар микдорро, аммо дар чумлаи «Аммо ин остинзании у аз як боди суст зиёдтар таъсир надошт [7, c.272]., дарачаро ифода кардааст. Ё ин ки зарфи багоят бештар дарачаро ифода мекунад. Ин зарф хеле кам бошад хам, микдорро низ мефахмонад.

Коидауои зафри мицдору дарачаро дар забони асл дар забони фаронсавй мушоуида мекунем:

Les adverbes de quantité et d'intensité ( Зарфи микдору тарз).

«Certains ne s'appliquent qua un verbe (beaucoup, tant, auiant, davantage), d'autres a un adjectif (ou adverbe ou participe) : très, tout, si; d'autres, enfin, aux uns et aux autres, beaucoup, très.

Beaucoup ne complété qu'un verbe:J'aime beaucoup les gateaux.

II complete aussi un comparatif (adjectif ou adverbe), sous la forme beaucoup quand il est placé devant, de beaucoup quand il est placé derrière:

C 'est beaucoup mieux. Il est plus savant de beaucoup.

Remarque. — Bien peut se substituer a beaucoup dans ces divers emplois(sauf dans le cas dede beaucoup),et il le doit devant meiileur et pire. Beaucoup meiileur,admis par I'Academie, est pen usite; cf. cependant Gide: La situationfaite aux indigenes n'est pas beaucoup meilleure(on dit plutotguerre).

Très complete un adjectif, un adverbe:

Il est tres content. Il est très tot; ou un equivalent:

lls sont très vieille France. Je suis très en peine de vous, chère Madame. Je suis très a court d'argent.

Comme trèsest une marque de superlatif, il ne peut s'employer devant un adjectif a valeur superlative : très excessif, très primordial sont done incorrects.

Remarque. — Jusqu'au xixe siecle (Academie, 1878) trèsse liait dans Pecriture au mot suivant par un trait d'union : Voiretrès-humble el très-obeissant serviteur.

Зарфи микдор: Зарфи номбурда микдори предмет ва микдори вокеъ шудани амалу холатро нишон медихад. Ба зарфи микдор калимахои зерин дохил мешаванд: бисёр (бисёртар), бисёр-бисёр, зиёда, зиёд (зиёдтар), андак (андаке), кам (камтар), каму беш, яктагй, цадре, як мицдор ,хеле (хело), басе (басо),лаболаб, танцо-танщ гуруу-гуруу, сауифа-сауифа, туда-туда, як каф-як каф, бисёр-бисёр, андак-андак ва гайра. Зарфхои микдор асосан дар шархи хиссахои нутк истифода мешаванд.

Зарфи дарача: Зарфи дарача,дарачаи вокеъ шудани амалу холат ва дарачаи аломатро нишон медихад. Зарфхои баюят, мутлацо, басе, беуад, бисёр, камакак, зиёдтар, цадре, хеле, торафт, тамоман, як дарача ва гайра хамингуна хусусият доранд.

Зарфизамон: Зарфи замон вакту

вкту замони вокеъ шудани амалу холатро нишон медихад. Калимахое, ки хамчун зарфи замон омада метавонанд, аз инхо иборатанд: пеш, доимо,холо, гохо, дер, аллакай. зуд, минбаъд, хамеша, акнун, хозир, рузона, шабона, хануз, алхол, хамоно, асло, дархол, аввал, фаврй (фавран), барвакт, беист, мудом, дина, дируз, минбаъд, каблан, абадан, баъзан, харгиз, баъд, навакак,пеш-пеш, пагох-бегох, сонй, дам ба дам, руз ба руз ва гайра:

Вай шаби дароз як цатор чорауои автоматй тарцима шуданро фикр карда баромаду пагоуй барвацт ба цои кораш омада, бошавцу уаяцон ба машинисткарозй дил кард [7, c.272].

ПадариХалимцон бошад, навакак ба корхонаихуд, баидораи газетарафта буд[7, c.272].

Гох-ногох; хабар мегирифт [7, c.273].

Гохрмонанди тирамоуи гузашта ба ёди шауруои дурмеафтодам [7, c.273].

Зарфи замон дар забони фаронсавй сер махсул аст:

«Les adverbes de temps. Ils accompagnent généralement le verbe, dont ils

soulignent les valeurs terne (hier, demain...) ou aspectuelles (souvent, longtemps, bientot, deja...). Mais les glissements d'une categoric de sens a une autre (lieu, temps) risquent de provoquer des confusions.

Avant et devant, prepositions et adverbes, avaient, au xvne siecle, le double sens local et tcmporel :

Gras Jean comme devant. Les ci-devant (— précédemment nobles).

Devant, adverbe, est exclusivement local, en français moderne.

Auparavant marque ranteriorite, dorenavant laposteriorite.

Jadis etn ago ere(il n'y a gucrc) s'opposent comme le temps ancien s'oppose au temps recent (cf. Jadis et Naguere, de Verlaine).

Tôt (du lat. tostum, « grille «) a conduit de l'idee de chaleur a celle de rapidite (cl. la metaphore griller une station).

Inverscment, fraichement joint a son sens concret celui de nouvellement: Des voyageitrs fraichement debarques (— qui viennent de debarquer)»

Зарфи замон асосан бар эзохи феъл меояд. Баробари ин барои шархи сифат,сифати феълй ва масдар истифода мешавад:Доираи истифодаи баъзе аз зарфхои замон махдуд буда, онхо бештар дар забони зинда дучор мешаванд.

Зарфхои даррав, асло, сони бахамин гуру хмансубанд. Зарфхои мазкур дар адабиёти бадей, бештар дар нутки персонажно дучор мешаванд ва кобилияти умумй шудан доранд.

АДАБИЁТ

1. Ахмадов X,. Фразеологии забони хозираи точик. /Х,-Ахщдов Дастури таълимй. - Душанбе, 1982. - 234 c.

2. Балли Ш. Общая лингвистика и вопросы французского языка. / Ш. Балли - М.: Изд-во иностр. лит. 1955. - 416 с.

3. Бардоши В. Фразеологизмы французского языка: словарь-практикум / В.Бардоши - Екатеринбург: Урал, изд-во, 2002. -247 с.

4. Березин Н. Грамматика персидского языка. - Казань: / Н.Березин Типография Казанского Университета, 1853. -480 с.

5. Болдина Л.А. История французского языка. / Л.А. Болдина - Ростов-на-Дону. 2006.

6. Васильева Н.М. Теоретическая грамматика. Ускоренный курс. / Н.М. Васильева - М.: Высшая школа, 1991. - 293 с.

7. Забони адабии хозираи точик. Кисми 1. Зериртахрири: Ш. Рустамов, X. Каримов, А. Маниёзов, А. Мирзоев, Д. Точиев, Р. Еаффоров. - Душанбе: Дониш, 1985. - 354 с.

8. Chevalier J-C. Grammaire du françaisœntemporain. - Paris: Larousse, 1994. - 495 p.

НАРЕЧИЕ КАК САМОСТОЯТЕЛЬНЫЙ ЧАСТЬ РЕЧИ В ТАДЖИКСКОМ И

ФРАНЦУЗКОМ ЯЗЫКАХ

В данной статье авторы привелии изучали структуру, смысл, а так же выражения наречие иеё место в таджикском и французском языках. А также авторами даннойстатьипроведеныисследованиипоизучение наречие как самостоятельной

частиречи,освойство и её специальные признаки. Порезультатамсравнительного анализа наречии в таджикском и французском языках можно судит об общих признаках и способы употребления его в сравниваемых языках.

А также в данной статье изучено различие и сходство наречие как самостоятельной частиречи примерами и анализированы эти свойство в сравниваемыхязыках. Наречие как самостоятельный часть речи являются одним из основных средств определяющий сравнительную категорию и признаки глагола.

Ключевые слова. Категория, стиль, степень, количество, время, место, суффикс.

ADVERB AS A PART OF SPEECH IN TAJIK AND FRENCH LENGUAGE

In this article, the authors have given and studied the structure, meaning of the expression, the adverb and its place in the Tajik and French languages. And also by the authors of this article conducting research on the study of the adverb as an independent part of speech and a property and its special features. Based on the results of a comparative analysis of the dialects in the Tajik and French languages, one can judge about the common features and ways ofusing it in the compared languages.

And also in this article, the difference and similarity of the adverb as an independent part of speech is studied with examples and the analysis of these properties in the compared languages. The adverb as an independent part of speech is one of the main means of defining the comparative category andfeatures of the verb.

Keywords.Category, style, degree, quantity, time, place, suffix.

Сведения об авторе:

Раджабова Саодат Наджмидиновна — Таджикский национальный университет, ассистент общеуниверситетской кафедры немецкого и французского языков. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки, 17.E-mail: rajabova07@inbox.ru Тел.: (+992) 987132863.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

About the author:

Rajabova Saodat Najmidinovna - Tajik national university, assistant of the Department of German and French languages.Adres: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave., 17. E-mail: rajabova07@inbox.ru Тел: (+992) 987132863.

ТАХДИЛИ СОХТОРЙ ВА МАЪНОИИ ИСТИЛОХОТИ ФУТБОЛ, ВОЛЕЙБОЛ ВА ТЕННИС ДАР ЗАБОНХОИ АНГЛИСй ВА ТОЧДКЙ

Аттоев Ф.Ш.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Истилохот дар худ структураи мушкили семантикй дошта хамчун як кисмати мушкили забон ба хисоб меравад. Истилохот чаъми калима, аббревиатура, адад ва баъзе кисматх,ои забон мебошанд, ки бо хам омада дар сохаи худ маънохои гуногунро баён мекунанду барои на хама афрод фахмо аст. Барои дарк кардани истилохоти ин ё он сохаи хос мо бояд аз худи хамон соха бохабар бошем. А. Реформатский истилохро хамчун "калимахои беназир ва аз лихози экспрессиви озод" мешуморад [6, с 192]. Глушко кайд мекунад "Истилохот ин гурухи калимахо ки барои ифода намудани мафхумхои ашёхое истифода мешаванд, ки фахмидани онхо душвор аст ва аз хамин лихоз онхо аз баъзе коидахои забон берун хастанд [1, с.198].

Табиати лингвистикии истилохот чист? Сараввал, истилохот - ин кисмати чудонашавандаи системаи забони адабиёт аст. Дуюм, истилохот аз дигар кисматхои забон бо сермаюноии худ фарк мекунанд. Дар истилохоти илмй маъно нисбат ба истилохоти иктисодй ва дигар истилохот сахеху дакик оварда мешаванд. Чихати асосии истилохот ин бехамтоии он аст. Дар накшаи умумии истилохот ин талабот бо ду рох амалй мешавад зеро ду категорияи истилохот мавчуд аст. 1) истилохоти умумиилмй ва умумитехникй 2) истилохоти махсус.

Истилохот на танхо дар дохили системаи забон вучуд дорад балки он дар дохили истилохот низ мавчуд аст. Истилохшиносй хамчун системаи истилохоти илмй тамоми системаи лексикии забонро дар бар мегирад Ба гуфтаи А. Реформатский, истилохшиносй - ин системаи даркунии илми мазкур

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.