Научная статья на тему 'Н.А.КИСЛЯКОВ ТАДҚИҚОТЛАРИДА ЖАНУБИЙ ТОЖИКИСТОН ЭТНИК ТАРИХИ'

Н.А.КИСЛЯКОВ ТАДҚИҚОТЛАРИДА ЖАНУБИЙ ТОЖИКИСТОН ЭТНИК ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
127
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Н.А.Кисляков / патриархал оила / кичик оила / тоғли тожиклар / Қоратегин / Дарвоз. / Kislyakov NA / patriarchal family / small family / mountain tajiks / Qorategin / Darvoz.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Б. Б. Умаров

Ўрта Осиё этнографиясини тадқиқ этаган кўплаб олимларни биламиз. Н.А.Кисляков ҳам Ўрта Осиё, хусусан, Тожикистон этнографияси ривожига беқиёс ҳисса қўшган олимллардан биридир. Ушбу мақолада Н.А.Кисляков томонидан олиб борилган дала тадқиқотлари ва қимматли ёзма материаллар асосида Жанубий Тожикистон этник тарихи ва этногенези билан боғлиқ маълумотлар келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

N.A.KISLYAKOV'S RESEARCH ETHNIC HISTORY OF SOUTHERN TAJIKISTAN

We know many scholars who have studied the ethnography of Central Asia. NA Kislyakov is also one of the scientists who made an invaluable contribution to the development of ethnography in Central Asia, in particular, Tajikistan. This article provides information on the ethnic history and ethnogenesis of Southern Tajikistan on the basis of field research and valuable written materials conducted by NA Kislyakov.

Текст научной работы на тему «Н.А.КИСЛЯКОВ ТАДҚИҚОТЛАРИДА ЖАНУБИЙ ТОЖИКИСТОН ЭТНИК ТАРИХИ»

Н.А.КИСЛЯКОВ ТАДЦЩОТЛАРИДА ЖАНУБИЙ ТОЖИКИСТОН

ЭТНИК ТАРИХИ

Б. Б. Умаров

БухДУ Бухоро кафедраси укитувчиси Umarovbaxtishod9 5 @gmail .com

АННОТАЦИЯ

Урта Осиё этнографиясини тадкик этаган куплаб олимларни биламиз. Н.А.Кисляков хам Урта Осиё, хусусан, Тожикистон этнографияси ривожига бекиёс хисса кушган олимллардан биридир. Ушбу маколада Н.А.Кисляков томонидан олиб борилган дала тадкикотлари ва кимматли ёзма материаллар асосида Жанубий Тожикистон этник тарихи ва этногенези билан боглик маълумотлар келтириб утилган.

Калит сузлар: Н.А.Кисляков, патриархал оила, кичик оила, тогли тожиклар, Коратегин, Дарвоз.

N.A.KISLYAKOV'S RESEARCH ETHNIC HISTORY OF SOUTHERN

TAJIKISTAN

B. B. Umarov

Teacher of Bukhara department of Bukhara State University Umarovbaxtishod9 5 @gmail .com

ABSTRACT

We know many scholars who have studied the ethnography of Central Asia. NA Kislyakov is also one of the scientists who made an invaluable contribution to the development of ethnography in Central Asia, in particular, Tajikistan. This article provides information on the ethnic history and ethnogenesis of Southern Tajikistan on the basis of field research and valuable written materials conducted by NA Kislyakov.

Keywords: Kislyakov NA, patriarchal family, small family, mountain tajiks, Qorategin, Darvoz.

КИРИШ

Н.А.Кисляков иктидорли мухаррирлардан бири булиб, "Коратегин ва Дарваз тожиклари" номли уч жилдли асарнинг нашр этилишида мухаррирлик килган. У этнографик жихатдан кимматли маълумотларни узида жамлаган "Коратегин тарихидан очерклар" номли биринчи монографиясини хам узи

тайёрлаган. Урушдан кейинги йилларда Н.А.Кисляков чорак асрдан купрок вактини дала тадкикотлари ва Шаркий Бухоро худудларидаги этник муносабатларни тадкик этишга багишлади. Шу билан бирга Тожикистон ССР Фанлар академиясининг Археология ва этнография тарихи институтида ишлада ва бир канча экспедицияларда иштирок этди.

АСОСИЙ КИСМ

Хоразм археологик-этнографик экспедицияси билан бир даврда 1957 йилда Н.А.Кисляков рахбарлигида Урта Осиё этнографик экспедицияси уз фаолиятини олиб боради. Ушбу экспедиция фаолияти махсули сифатида 1969 йил Н.А.Кисляковнинг фундаментал асари чоп этилади[1]. Олим ушбу асарда "патриархал оила" ("катта оила") милоддан минг йиллар илгари шаклланган, унинг гуллаб яшнаган даври эрамизнинг дастлабки асрларига тугри келади, сунгра уни оиланинг янги шакли -кичик оила сикиб чикара бошлаган. Бундай урин алмашув шахарларда ва умумий ривожланган райёнларда эрамизнинг дастлабки минг йилликлари уртадарида, кучманчи худудларда эса Х-Х11 асрларда содир булган. Бирок иктисодий жихатдан кийин жойларда патриархал оиланинг парчаланиш жараёни XIX аср охирлари -XX аср бошларига кадар чузилиб келган.

Йирик олим С.П.Толстов милоднинг бошларида Хоразмда катта патриархал оилалар жамоаси пайдо булганлигини кайд этган булса-да[2], Н.А.Кисляков, эхтимол, бундай оилалар олдинрок хам пайдо булгандир, бирок ушбу масала буйича бизнинг кулимизда хеч кандай далил мавжуд эмас деган фикрни илгари суради[3].

"Урта Осиё этнографик атласи" ни тайёрлаш учун кушимча материаллар, шунингдек, "Жахон халклари" туплами учун Марказий Осиё ва ^озогистон халклари хакида кимматли маълумотлар туплаган.

Жанубий Тожикистон этник тарихи ва этногенези Н.А.Кисляков тадкикотларида алохида урин эгаллайди. Унга бир канча олимлар ушбу худуд хакида уз асарлари ва маколаларида маълумотлар келтирган булсаларда, алохида тадкикотлар билан исботланмаган эди. Масалан, В.Ф.Ошанин, тожиклар киргизларни Сурхоб водийсига хайдаб чикарганлигини хакида маълумотлар келтиради, бу еса Н.А.Кисляковнинг куплаб тогли тожиклар орасида юриб, ХХ аср бошларида сипохилик килган ёхуд жангарилик килиб юрган "баходирлар" билан сухбатлашиш натижасида туплаган дала тадкикот материалларида уз тасдигини топди[4].

Н.А.Кисляков ^оратегин ва Дарвоз тарихини урганишни ХХ аср 30-йилларида Сангвор, Вахиё-Боло, Хазрати-Бурх, Дарбог, Лоджрик, Х,алкарф, Х,аит, Х,исорак ва бошка кишлоклардаги ёши катта кариялар сузларини эшитишдан

бошлаган. Н.А.Кисляков Коратегин беклиги тарихи ва этнографиясига оид кимматли материалларни Зайниддин Омон сузларидан, шунингдек, Давлатбек Рахим (68 ёш, Бедак кишлоги), Давлатманд Рахим ( 71 ёш, Бедак кишлоги), Саид Хужа Амин, Малик Одина ( 71 ёш, Шинглич кишлоги), Нодир Толиб ( 67 ёш, Х,аит кишлоги) ва 17-20 дан ортик ёши 90 лардан кариялардан туплаган. Сунги Коратегин беклари хакида маълумотларни Шокир бой Косим (92 ёш, Гарм шахри), Сайфиддин Бадал ( 95 ёш, Х,аит кишлоги), Азим Хол (83 ёш, Х,алкарф кишлоги) Юнус Ражаб (81 ёш, Пасти-Яхак кишлоги) ва бошкалар сузлари билан кайд этади[5].

Уша пайтда Коратегин тарихи ва этнографиясига багишланган ёзма манбаларга келсак, ХХ асрнинг 30-йиллари жуда чекланган булиб ва улар географик ёки статистик ва иктисодий тавсифга эга эди, холос. Улардан Николай Андреевич К.А.Абрамовнинг "Коратегинда ер эгалиги муносабатлари", Г.А.Арандаренконинг "Коратегин" [6] каби маколаларидан уз тадкикотида фойдаланган. Бундан ташкари, А.Е.Снесаревнинг "Шаркий Бухоро"[7] китобининг мухим кисми (ХХ аср бошлари), шунингдек, А.П.Федченконинг "Кукон хонлигида" (1871), В.Ф.Ошаниннинг "Дарвоз ва Коратегин"[8] ва Василевнинг "Коратегиннинг кискача статистик тавсифи"[9] асари, Коратегин хакидаги материалларнинг кискача мазмуни келтирилган (тулик емас) академик В.В.Бартолднинг "Ислом энциклопедияси" маколасига мурожаат килган.

Н.А.Кисляков Коратегин ва Дарвоз хакида дастлабки маълумотларни 1820 йилда Бухорога ташриф буюрган Россия элчихонаси аъзоси Мейендорф кундаликларидан топади[10]. Мейендорф Коратегин ва Дарвозни тогли худуд сифатида курсатиб, уларнинг ахолиси мусулмонлар эмас, балки кофирлар эканлигини айтади. Унинг сузларига кура, Коратегин кофирлари унчалик шафкатсиз эмаслар, хакикий кофирлар Калайи-Хумбда яшайдилар[11].

А.А.Бобринский тупланган материаллари асосида Н.А.Кисляков уз асарларида ушбу минтаканинг ибтидоий махаллий ахолиси хакидаги афсоналарни икки гурухига ишора килади. А.А.Бобринский сиёхпуш деб номланган одамлар хакидаги афсоналарга таянади, улар махаллий афсоналарга кура, хеч качон Шугнон ва Рушонга буйсунмаган. Сурхоб водийсида, Олой водийсининг пастки кисмида кийинчиликлар билан хаёт кечирганликлари хакидаги афсоналар сакланиб колган. Коратегин ахолиси афсоналарига кура, кийинчиликлар пайтида тогларда анча зичрок жойлашишган, эски сугориш иншоотлари излари, илгари ишлов берилган ерларнинг излари - буларнинг хаммаси катта машаккатлар билан эришилганлигидан дарак беради. А.А.Бобринский туплаган материаллардан куриниб турибдики, Коратегин киргизлари, узаро сув масаласида жанжаллашганда, одатда: "Арик сеники эмас, уни сен курган эмассан, балки

кийинчиликлар натижасида вужудга келган"[12] -деган гаплар куп бора ишлатишган. А.А.Бобрискийнинг сузларига кура, бу иккинчи гурух сихпушилар деб аталиб, оловга сигинувчилар булган[13].

Афсона ва ривоятларни синчиклаб урганиб курадиган булсак, куплаб кизикарли вокеалар хакида маълумотларга эга буламиз. Хусусан, 7-8 асрдан купрок булган афсоналарда айтилишича, Шохи-Хомуш исмли подшох Ерондан Шугнонга келган. У билан куплаб мусулмонлар хам Жанубий Тожикистон кириб келган. Тез орада оловга сигинувчилар (оташпарастлар) ва мусулмонлар уртасида душманлик кайфияти бошланиб, урушга айланади. Урушларда оташпарастлар ва уларнинг шохи Ках-Ках маглубиятга учрайди[14]. Н.А.Кисляков ушбу эътикодларга катта эътибор каратди, чунки у бу маълумотларни минтака тарихи учун жуда мухим деб хисоблаган. Ушбу афсоналар тогларда ахолининг жойлашуви ва кучириш хакидаги асрлар давомида содир булган саволлар билан бевосита богликдир. Н.А.Кисляков афсона ва ривоятларни мавжуд илмий материаллар билан таккослаб, тогларга, асосан гарбий, жануби-гарбий ва шимоли-гарбий кисмида жойлашган текисликлардан кучишлар содир булган деган хулосага келган.

А.А.Бобринский тожикларни тогларга кучириш ва жойлаштирилиш масалаларига катта эътибор берган. Н.А.Кисляковнинг сузларига кура, А.А.Бобринский Тожикистон тогларига ва айникса, Бадахшон йуналишига кучиб келганлар сонини сархисоб килиш билан боглик жуда катта ишларни амалга оширган. Н.А.Кисляковнинг материалларига кура, Тожикистон тоглари, хусусан, Коратегин, Дарвоз ва Помир минтакалари тогларида массив ва якка кучишлар кузатилган.

Юкорида келтирилган маълумотлар шуни курсатадики, тогли тожик ахолиси этник таркиби ва этнографияси хали тулик урганилмаган курик ердир.

REFERENCES

1. Кисляков Н.А. Очерки по истории семьи и брака у народов Средней Азии и Казахстана, Л.:Наука. 1969.

2. Толстов С.П. Древний Хорезм. М., 1948.С.132.

3. Кисляков Н.А. Семья и брак у таджиков. — Л., 1959., С.239-240.

4. Ошанин В.Ф. Дарваз и Карартегин. Известия РГО. 1881. ХУ11.в.1. // Кисляков Н.А.Очерки по истории Каратегина. К истории Таджикистана. 2-е изд.исправ. и дополн. Сталинабад.Таджикгосиздат.1954.С-59.

5. Кисляков Н.А. Очерки по истории Каратегина. К истории Таджикистана, Сталинабад Ленинград, Таджикгосиздат,1954,С.127.

6. Арандаренко Г.А. Каратегин, Военный сборник,1878,№5.

7. Снесарев А.Е.Восточная Бухара.,СПб,1906.

8. Ошанин В.Ф.Дарваз и Каратегин. Известия РГО,1881,ХУШ,в.1.

9. Васильев капитан. Краткое статистическое описание Каратегина. Сборник геогр. статист. топографических материалов по Азии,1888, XXXIII.

10. Кисляков Н.А. Очерки по истории Каратегина. К истории Таджикистана,2-изд,дополн.Сталинабад, Таджикгосиздат, 1954 г.С.-73.

11. Мейендорф. Труды института истории АН Тадж.ССР,Х1Х, С.-76.

12. Бобринский А.А. Горцы верховьев Пянджа, (ваханцы-ишкашимцы). - М.,1908. С.-22.

13. Кисляков Н.А. Очерки по истории Каратегина. Сталинабад,1941 г. С.-75.

14. Минаев И.П. Сведения о верховьях Аму-Дарьи. СПб,1879 г.

15. Ochilov Alisher. "The Role of Zamanbaba Culture in The Social and Economic History of Bukhara Oasis During Bronze Age." CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY 2.4 (2021): 42-47.

16. OCHILOV, Alisher. "JEWELRYC TRADITION IS A SOURCE OF STUDY OF ВиКНАйА HISTORY." Bayterek Uluslararasi Akademik Ага§йгта1аг Dergisi 1.1: 105-116.

17. Ochilov, A. T. "DATING OF THE ZAMANBABA CULTURE: ASED ON ARCHAEOLOGICAL SOURCES." Theoretical & Applied Science 12 (2019): 589591.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.