Научная статья на тему 'Муваффақиятли бизнес юритиш учун tадбиркорлик муҳитининг замонавий ҳолати ва уни самарали назорат қилиш муаммоларини баҳолаш (Ўзбекистон Республикаси материаллари асосида)'

Муваффақиятли бизнес юритиш учун tадбиркорлик муҳитининг замонавий ҳолати ва уни самарали назорат қилиш муаммоларини баҳолаш (Ўзбекистон Республикаси материаллари асосида) Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
466
58
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бизнес / институционал муҳит / рақобат шароитлари / халқаро рейтинг / тадбиркорлик / тадбиркорлик муҳити / бозор механизми / бизнес / институциональная среда / конкурентная среда / международный рейтинг / предпринимательство / бизнес-среда / рыночный механизм

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Курпаяниди Константин Иванович, Ашуров Махаммаджон Сотволдиевич

Мақолада Forbes рейтинги асосида бизнес юритиш учун тадбиркорлик муҳитини баҳолашнинг долзарб масалалари кўриб чиқилган. Forbes журналининг «Бизнес юритиш учун энг яхши мамлакат» рейтингининг статистик таҳлили ва мақсадли мониторинги, кузатишлар ёрдамида институционал ва тадбиркорлик муҳити ҳолатига таъсир этувчи турли хил мезонлар таҳлил қилинган. Forbes рейтингини синчковлик билан ўрганиш асосида муаллифлар Ўзбекистонда тадбиркорлик институтини такомиллаштириш ва мамлакатда ишбилармонлик муҳитини яхшилаш бўйича аниқ таклифларни илгари сурган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Курпаяниди Константин Иванович, Ашуров Махаммаджон Сотволдиевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВОПРОСЫ ОЦЕНКИ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОЙ СРЕДЫ ДЛЯ УСПЕШНОГО ВЕДЕНИЯ БИЗНЕСА (НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛОВ РЕСУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН)

В статье рассмотрены актуальные вопросы оценки предпринимательской среды для ведения бизнеса на основе рейтинга Forbes. В исследовании при помощи наблюдений, статистического анализа и целенаправленного мониторинга рейтинга журнала Forbes «Лучшие страны для бизнеса» проанализированы различные критерии, влияющие на состояние институциональной и предпринимательской среды. На основании детального изучения рейтинга Forbes и на примере Узбекистана, авторами выдвигаются конкретные предложения по совершенствованию института предпринимательства и улучшения делового климата в стране.

Текст научной работы на тему «Муваффақиятли бизнес юритиш учун tадбиркорлик муҳитининг замонавий ҳолати ва уни самарали назорат қилиш муаммоларини баҳолаш (Ўзбекистон Республикаси материаллари асосида)»

КУРПАЯНИДИ Константин Иванович,

ФарFона политехника институти «Иктисодиёт» кафедраси, иктисод фанлари номзоди, доцент, Россия табиий фанлар академияси профессори, Халкаро назарий ва амалий фанлар академиясининг мухбир аъзоси;

АШУРОВ Махаммаджон Сотволдиевич,

ФарFона политехника институти «Менежмент» кафедраси, иктисод фанлари номзоди, доцент

МУВАФФАКИЯТЛИ БИЗНЕС ЮРИТИШ УЧУН ТАДБИРКОРЛИК МУЩИНИНГ ЗАМОНАВИЙ ДОЛАТИ ВА УНИ САМАРАЛИ НАЗОРАТ КИЛИШ МУАММОЛАРИНИ БА^ОЛАШ (УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ МАТЕРИАЛЛАРИ АСОСИДА)

УДК 334.012.2

КУРПАЯНИДИ К.И., АШУРОВ М.С. МУВАФФАЦИЯТЛИ БИЗНЕС ЮРИТИШ УЧУН ТАДБИРКОРЛИК МУЦИТИНИНГ ЗАМОНАВИЙ ЦОЛАТИ ВА УНИ САМАРАЛИ НАЗОРАТ ЦИЛИШ МУАММОЛАРИНИ БАЦОЛАШ (УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ МАТЕРИАЛЛАРИ АСОСИДА)

Маколада Forbes рейтинги асосида бизнес юритиш учун тадбиркорлик мух,итини бах,олашнинг долзарб масалалари куриб чикилган. Forbes журналининг «Бизнес юритиш учун энг яхши мамлакат» рейтингининг статистик тах,лили ва максадли мониторинги, кузатишлар ёрдамида институционал ва тадбиркорлик мух,ити х,олатига таъсир этувчи турли хил мезонлар тах,лил килинган. Forbes рей-тингини синчковлик билан урганиш асосида муаллифлар Узбекистонда тадбиркорлик институтини такомиллаштириш ва мамлакатда ишбилармонлик мух,итини яхшилаш буйича аник таклифларни илгари сурган.

Таянч иборалар: бизнес, институционал мух,ит, рак,обат шароитлари, халкаро рейтинг, тадбиркорлик, тадбиркорлик мух,ити, бозор механизми.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

КУРПАЯНИДИ К.И., АШУРОВ М.С., ВОПРОСЫ ОЦЕНКИ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОЙ СРЕДЫ ДЛЯ УСПЕШНОГО ВЕДЕНИЯ БИЗНЕСА (НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛОВ РЕСУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН)

В статье рассмотрены актуальные вопросы оценки предпринимательской среды для ведения бизнеса на основе рейтинга Forbes. В исследовании при помощи наблюдений, статистического анализа и целенаправленного мониторинга рейтинга журнала Forbes «Лучшие страны для бизнеса» проанализированы различные критерии, влияющие на состояние институциональной и предпринимательской среды. На основании детального изучения рейтинга Forbes и на примере Узбекистана, авторами выдвигаются конкретные предложения по совершенствованию института предпринимательства и улучшения делового климата в стране.

Ключевые слова: бизнес, институциональная среда, конкурентная среда, международный рейтинг, предпринимательство, бизнес-среда, рыночный механизм.

KURPAYANIDI K.I., ASHUROV M.S. THE TOP ISSUES OF THE BUSINESS ENVIRONMENT ASSESSMENT FOR DOING BUSINESS (ON THE BASIS REPUBLIC UZBEKISTAN DATA)

There is considered in the article top issues of the business environment assessment for doing business, on the basis of the Forbes rating. In the study, were implemented observations, statistical analysis, and purposeful monitoring of the Forbes magazine's «Best Countries for Business» rating, analyzed various criterias that affect the state of institutional and entrepreneurial environments. Based on a detailed study of the Forbes rating and of Uzbekistan's data, the authors provided specific proposals to improving the institution of entrepreneurship and improving the business climate in the country.

Keywords: business, institutional environment, competitive environment, international rating, entrepreneurship, business environment, market mechanism.

КИРИШ

Тадбиркорлик фаолиятини шакллантиришнинг институционал шароитини коида ва механизмлар мажмуи сифатида кабул килиш керак. Бунда тадбиркорлик субъектлари ушбу белгиланган коида ва меъёрларни бажаришга мажбур булиши керак. Институционал структура динамикасида юзага келадиган х,аттоки кичик бир узгариш тадбиркорлик структурасига таъсир этади [1]. Институт, коида, махсус кафолатлар тадбиркорлик фаолиятини шакллантиришда институционал шароитлар-нинг мажбурий элементлари х,исобланади.

Замонавий Узбекистонда очик, ижтимоий йуналтирилган бозор иктисодиётига утишни амалга оширишга каратилган радикал макроик-тисодий кайта куриш амалга оширилмокда. Шу муносабат билан ресурс, конъюктура ва институционал омиллар таъсири остида бизнес струк-турада узгаришлар юзага келмокда.

Узбекистонда кичик ва хусусий бизнесда олиб борилаётган ислох,отларнинг максадли гурух,и ва энг асосийси ижтимоий-иктисодий ва ижтимоий-сиёсий мух,итда амалга оширилаётган узгаришлар-нинг х,аракатлантирувчи кучи сифатида карал-мокда. Хозирда тадбиркорлик фаолияти бир-бири билан узаро ботлик лойих,а - технологик, ахборот ва ишлаб чикаришнинг ташкилий тизимлари маж-муидан иборат бозор инфратузилмаси институт-

лари орк,али амалга оширилади [2]. Ушбу инфра-тузилма тадбиркорликнинг тулик, цикли - Fоядан бошлаб, унинг муайян товар ёки хизмат курини-шида амалга жорий этилгунга кадар булган жара-ёнларни амалга оширишга имкон беради. Тадбиркорликнинг институционал тизими муваф-факиятли амалга оширилиши учун ижобий таъсир курсатадиган меъёрий-хукукий асос ва корхона махсулотларини бозорга олиб чикишга йуналтирилган самарали тизимга эга булиши керак [3].

Бундан куринадики, институционал инфрату-зилмани шакллантириш энг жиддий ва долзарб масала булиб хисобланади. Хозирда тадбиркорлик инфратузилмасининг барча таркибий кисм-лари: давлат хокимияти билан муносабатлар, молия институтлари, технологик ва ишлаб чика-риш кувватлари билан таъминланганлик, ахбо-ротларнинг ошкоралиги ва очиклиги кабилар ханузгача катъий ракобатли бозор шартларига жавоб бермайди ва тадбиркорлик фаолиятининг иктисодий самарадорлиги усишини таъминлай олмаяпти. Тадбиркорликнинг институционал таъ-минотида худудлараро кескин фаркларнинг мав-жуд эканлиги вазиятни янада мураккаблаштир-мокда [4].

Мавзуга оид адабиётлар та^лили.

Институционал узгаришлар шароитида тадбиркорлик, кичик бизнес назариясига асос солувчи

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

томонларини таник,ли хорижий ик,тисодчи олим-лар Дж.Гэлбрейт, Д.Диксин, П.Друкер, А.Маршалл,

A. Смит, Б.Санто, К.Татеиси, А.Хоскинг, Й.Шумпе-тер ва бошк,аларнинг ишларида баён к,илинган.

МДХда кичик бизнес ривожланишининг у ёки бу жих,атларини ёритиб берган ута мухим тадк,и-к,отлар орасида куйидаги муаллифлар: Л.Абалкин,

B.Автономов, А.Блинов, Т.Койчуев, О.Криворучко, М.Лапуста, А.Орлов, В.Рубе Э.Примов, Ф.Шахма-лов, А.Юданов ва бошк,аларни к,айд этиб утиш мумкин.

Ик,тисодиётнинг ушбу секторининг Узбекис-тонда оёк,к,а туриши ва ривожланиши хусусият-ларига баFишланган тадк,ик,отларни О.Хикматов, Б.Беркинов, М.Икрамов, Н.Махмудов, М.Турсун-ходжаев, З.Худайбердиев, В. Батурин, Д. Тростян-ский ва бошк,аларнинг тадк,ик,от ишларида куриш мумкин.

А.Ахмедиев, У.Валижанов, О.Исмаилов, Л.Ишму-хамедов, С.Салаев, И.Турсунов, Э.Эргашев, М.Эшов ва бошк,аларнинг диссертация ишлари бевосита янги институционал шароитларда тадбиркорликни ривожлантириш масалаларига батишланган. Улар-нинг ишларида ушбу муаммони х,ал этишнинг худудий ёки тармок, аспектларига асосий эътибор к,аратилган. Бирок охирги вак,тларда муаммони тадк,ик, этиш йуналиши бир оз узгарган. Эндиликда кичик бизнеснинг умумий муаммолари (ижтимоий муаммолар, бандлик муаммоси ва х,.к. хал этиш, иктисодий тизимдаги урни ва роли)ни тах,лил к,илиш, кичик тадбиркорликни ривожлантириш ва уни фаоллаштиришга туск,инлик к,илувчи сабаб-ларни тах,лил к,илиш масалаларига утиш заруратга айланди.

Шу билан биргаликда амалиёт шуни курсатмок,-даки, кичик бизнесни фаоллаштириш буйича дав-лат томонидан барча даражада - миллийдан худудийгача булган даражада амалга оширила-ётган барча чора-тадбирларга к,арамасдан, вази-ятни тубдан узгартириш имкони булмаяпти. Бу кичик бизнеснинг куп к,ирралилиги ва унинг фао-лият олиб бориш шартоиларининг куп томонлама эканлиги билан изох,ланади. Шунинг учун кичик тадбиркорликнинг турли жих,атларига батишланган матбуотда босилган ишлар сонининг куплигига к,арамасдан, ушбу муаммони келгусида тадк,ик, этишни талаб этади. Хусусан, Узбекистонда тад-биркорлик структурасини белгилаб берувчи институционал шароитлар амалиётда умуман урганилмаган.

MyBa$$aK,uflLnu 6i3Hec ropuTim y^yH Tag6ip-Kop^nuK MyxiTMHiHr 3aMoHaBMM xo^naTUHU yMyMMM Ba gyHeHiiHr umfop MaM.naKaT.napM KecuMiiga, myHiiHrgeK, y36eKiicToH Pecny6^UKacu Muco-nuga Tag6upKop.nMK ^ao-nuflTuiHii gaB.naT ToMoHiigaH caMapa.ni Ha3opaT KU^um MyaMMo.napuHM ypraHim MaKO^aHUHr MaKcag Ba Ba3u^acu xnco6.naHagM.

TagK,MK,OT MeTOflOfloruacM

Malaga Forbes xypHa-niiHUHr «Bii3Hec fopu-Tum y^yH энг flxmu MaM.naKaT» peMTMHriiHMHr cTaTMcTMK Tax^uM Ba MaKcag.ni mohmtopmhm, Ky3a-TMm^ap epgaMiga мнcтмтyцмoнa^ Ba Tag6upKop.wiK MyxMTM xo^aTura Tatcip этyв4U Typ.ni xim Me3oH-.nap Tax-num KU^UHflM. TagKMKoTHii aMa.nra omu-pumga acocaH KuecuM 6axo.nam Ba m^mmm a6cTpaK-цмfl ycyonapugaH $otfga.naHM.ngM.

CTaTMcTMK MaH6a cu^aTiga Forbes peMTMHrMHMHr MU^^UK xuco6oT^apugaH $otfga.naHM.ngM.

Tax^M^ Ba HaTMwa^ap

ByryHru KyHga uktucoaum Ba Tag6upKop.nMK MyxuTuga мнcтмтyцмoнa.n MyxuTHU 6axo.namHMHr acocuM MHcTpyMeHT^apu opaciiga: XaxoH 6aHKU, EBpona TmKnaHiim Ba TapaKKueT 6aHKU xaMKop--nuruga o^u6 6opu^aeTraH «Business Environment and Enterprise Performance Survey» (BEEPs) TagKUKoTu; XaxoH 6aHKUHUHr paKo6aT6apgom^UKHU 6axo.namra KapaTiimraH «Investment Climate Assessment» (ICA) Ba XaxoH 6aHKU xaMga Xa^apo Mo-nuia кopпopaцмflcмнмнr «Doing Business»» TagKUKoTu; Kay^MaH pax6ap.nuru ocTigari .notfuxa goupacuga XaxoH 6aHKU o^u6 6opagiiraH cuecuM UHcTUTyT^ap Ba gaB.naT 6omKapyBii cM^aTMHM 6axo.nam; Transparency Internationally Koppyn-цмflнм y3^amTipum xa^apo MHgeKcii; Policy IV UHfleKcifla cuecuM UHcTUTyT^ap Tax^u^u; эpкuн-^MKHM yn^awHMHr Typ^M y^^aM^apu, my xyM^agaH, Freedom HouseHUHr MaT6yoT apKUH^uruHi y^^am, AMepiKaHUHr Hy^y3^u UKTicogiM xypHa^u xuco6-^aHraH ForbesHiHr peMTUHri Ba 6omKa my Ka6i-^apHi Ke^Tipi6 yTim MyMKiH.

By Ka6i UHcTpyMeHT^ap goiMo TaKoMi^^ami6 6opagu Ba xyga KaTTa floupaflaru y3rapim^ap, Ha^aKaT a^oxiga UHcTiTyT^apHiHr ci^aT gapaxaci, 6a^Ki 6yTyH Tag6upKop^MK MyxiTi cu^aTiHi y^^oB^i y3rapum^apHi y3 umura o^agi.

y36eKicToHga uнcтuтyцuoнa^ MyxiTHi aMa^iM xixaTgaH ypraHim xaM u^mum MyxiTga (Maca^aH, MKTicoguM TagK^KoT^ap MapKa3i1, MKTicoguM

1 http://www.cer.uz/ru/

MKTMCOA BA MOflMfl / ЭКОНОМMКА M OMHAHCN 2018, 12(120)

ривожланишга кумаклашиш маркази1, Узбекистон Республикаси Иктисодиёт вазирлиги хузуридаги Прогнозлаш ва макроиктисодий тадкикотлар институти2, Тошкент давлат иктисодиёт универ-ситети кошидаги Узбекистон иктисодиётини ривожлантиришнинг илмий асослари ва муам-молари илмий тадк,ик,от маркази3) ва бизнес ассо-циациялар (Узбекистон Савдо-саноат палатаси4, Узбекистон банклари ассоциацияси5, Узбекистон ишбилармон аёллар ассоциацияси6) олиб боради.

1917 йилда Берти Чарлз Форбс томонидан асос солинган, дунёнинг энг нуфузли ва таник,ли ик,ти-содий нашрлардан бири, Американинг молия-ик,тисодий журнали Forbes нинг рейтингини куриб чикамиз.

Нашр «Бизнес юритиш учун энг яхши мамла-кат» («Best Countries for Business») рейтингини тузишда узининг бахолаш методологиясини ярат-ган. Рейтингни тузиш 12 йилдан буён олиб борилмокда.

«Forbes» тахлилчилари 153 мамлакатни 15 та турли хил омил, жумладан, мулкчилик хукуки, инновациялар, солик,, технологиялар, коррупция, инфратузилмалар, бозор улчами, ик,тисодий риск, хаёт сифати, эркинлик (шахсий, савдо ва пул), бюрократия ва инвесторларнинг химояланганлиги кабиларни бахолаб, «Бизнес юритиш учун энг яхши мамлакат»ни аниклайдилар.

Олиб борилган ушбу тадкикотлар Freedom House7, Heritage Foundation8, Alliance Property Rights9, United Nations, Transparency International10,

1 http://ced.uz/

2 http://ifmr.uz/

3 http://tsue.uz/?page_id=802

4 http://www.chamber.uz/uzk/index

5 https://www.uba.uz/uz/

6 http://adju.uz/uz/

7 Freedom House - Вашингтонда жойлашган нодавлат ташкилот. Унинг бюджети 66-80% АКШ хукумати томонидан молиялаштирилади. 1941 йилда ташкил этилган. Даромад: 30.86 млн АКШ доллари.

8 Heritage Foundation - «Мерос» фонди - АКШнинг стратегик тадкикотлар институти булиб, халкаро сиёсат тадк,ик,отлари билан шутулланади. 1973 йилда ташкил этилган.

9 Мулк хукуки алянси (PRA) Америка Кушма Штат-ларида ва хорижда жисмоний хамда интеллектуал мулкка булган хукукларни химоя к,илиш фаолиятига батишланган адвокатлик ташкилоти.

10 Transparency International - коррупцияга к,арши

кураш ва бутун дунёдаги коррупция даражасини

урганиш буйича нодавлат халкаро ташкилот.

World Bank Group11, Aon12, Marsh & McLennan13 ва бутун жахон иктисодий форуми хисоботларига асосланган.

Бизнес юритиш учун энг яхши мамлакат рей-тингида Европа Иттифоки мамлакатлари 12-уриндан 20-урингача булган юк,ори уринларни эгаллаб, уз устунликларини давом эттирмокда. 2019 йилда Европа иттифоки таркибидан чикиш буйича утказилган овоз беришдан кейин Буюк Британия ушбу рейтингда етакчиликни кулга олди. Европа давлатлари молиявий эркинлик, инновация, инфратузилма ва коррупция даражасининг пастлиги буйича юкори бахо олди.

2016 йилда Буюк Британия ЯИМи 1,8 % га усиб, бу курсаткич буйича «катта еттилик» мамлакатлари орасида ЯИМи уша йил учун 1,9 % га усган Германиядан бир оз ортда колган. 2017 йилда Буюк Британия иктисодиёти усишда давом этди, кучмас мулк киймати хам усиб борди, ишсизлик даражаси 42 йиллик давр мобайнида рекорд даража - 4,3% га тушиб кетди.

Буюк Британиянинг Европа иттифоки таркибидан расман чикиши 2019 йилнинг март ойига мулжалланган. Бир катор британ компаниялари Евроиттифокдан чикиш савдо муносабатларига кандай таъсир курсатишини кузатиш учун инвес-тициялар билан боFлик масалаларни кейинга суришга карор килди.

2018 йилда иктисодий усишнинг секинлашиши хакидаги прогнозларга к,арамасдан, Буюк Британиянинг бизнес мухити уз жозибадорлигини йукотгани йук. Буюк Британия Forbes йуналиши буйича бизнес юритиш учун энг яхши мамлакат йиллик рейтингида охирги 12 йилда биринчи маротаба биринчи уринни кулга киритди. Буюк Британия рейтингда бахоланувчи 15 та асосий параметрларнинг хар бири буйича амалий жихатдан 25 та етакчи мамлакатлар (153 мамлакат ичида) каторига кирди. «Сиёсий риск» мезо-нидан ташкари Буюк Британия 28-уринни эгал-лади. 2016 йилда Буюк Британия «технология»

11 World Bank Group -Жахон банки гурухи - турли вактда ташкил этилган ва функционал, ташкилий ва худудий жихатдан бирлашган, ривожланаётган мамла-катларга молиявий ва техник ёрдам курсатиш асосий максади булган беш ташкилот. Ташкилотга 189 мамлакат аъзо хисобланади.

12 Буюк Британиядаги энг йирик сутурта компани-яси. Даромади 11,63 млрд АКШ долларига (2016 йил) тенг.

13 Дунёнинг етакчи сутурта компанияси. Бош кароргохи Нью-Йоркда жойлашган. Даромади 13,2 млрд АКШ долларига (2016) тенг.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

параметри буйича юкори бахоланиб, мамлакат 4-уринни кайд этди, шунингдек, ишчи кучининг сони ва малака даражаси буйича 3-уринга жой-лашди. Британия иктисодиёти 2,6 триллион дол-ларлик ЯИМ билан дунёнинг кучли иктисодиётга эга мамлакатлари кучли бешлигига киради. Лондон молиявий хизматлар сохасида глобал икти-содий марказ хисобланади. Британия пойтахтида HSBC Holdings, Prudential ва Barclays каби молиявий конгломератларнинг бош кароргохи жойлаш-ган.

Янги Зеландия каторасига учинчи йил умумий руйхатда 2-уринни эгалламокда. Тинч океанининг жанубий-Fарбий кисмида жойлашган орол-давлатнинг ахолиси 4.5 млн кишини ташкил этади. Мамлакатда кучли иктисодий усиш кузатилмокда. Масалан, Янги Зеландия ЯИМининг усиш хажми 3,6% ни ташкил этмокда.

Forbes рейтинги буйича етакчи йигирматаликка кирувчи мамлакатлар билан таккослаганда, факат-гина Ирландия иктисодиёти тезлик билан ривож-ланмокда.

Охирги 40 йилда Янги Зеландия аграр икти-содиётдан саноати ривожланган, эркин бозор тизимига эга мамлакатга айланиб бормокда. Янги зеландияликлар илгари давлат назоратида булган унлаб саноат тармоклари, масалан авиаташув, банк хизматлари, телекоммуникация тармок-ларини хусусийлаштирдилар, мамлакатда «Бюро-кратиянинг мавжуд эмаслиги», «Коррупция дара-жасининг пастлиги» ва «мулк хукуки» каби мезон-лар буйича умумий руйхатда биринчиликни эгалламокда.

Энг яхши бешта мамлакат таркибига Нидер-ландия, Швеция ва Канада мамлакатлари хам кир-ган.

Охирги ун йилликда АКШ Forbes рейтинги буйича аста-секин куйи даражага тушиб бормокда. 2006 йилдаги 1-уриндан 2017 йил 23-уринга тушиб кетди. АКШ бу уринга бюрократия даражасининг усиши, шунингдек, савдо ва молия сохасидаги эркинликнинг пасайиши сабабли лойик курилган.

Бирок, АКШ 2017 йилда узининг 18,6 триллион долларлик ЯИМи билан рейтингда ун биринчи уринга кутарилиб олган. Бу курсаткичга технология даражаси, инновацияни жорий этиш ва савдо эркинлиги курсаткичлари эвазига эришилган. Шунингдек, бахолаш мезонларининг узгариши, масалан, «ишчи кучи» (таълим сони ва даражаси) ва «бозор хажми» каби параметрларнинг куши-лиши хам АКШ фойдасига ишлади. Мамлакат

иккала категория буйича хам етакчи уринни эгал-лади. Харидорларга якинрок булиш учун ва дунё-даги энг катта етказиб беришлар занжирини яхши бошкаришни хохловчи халкаро компаниялар сонининг ортиши муносабати билан охирги йил-ларда АКШда туFридан-туFри хорижий инвести-циялар хажми ортган.

Дунёнинг энг кучли иктисодиётига эга мамлакатлари каторида иккинчи (Хитой) ва учинчи (Япония) уриндаги мамлакатлар «Бизнес юритиш учун энг яхши мамлакат» рейтингида мос равишда 26- ва 21-уринни эгаллаган. Хитой бу каби паст курсаткичга савдо ва пул муносабатларининг эркинлик даражаси паст булганлиги сабабли эришди. Япония 2012 йилдан бошлаб корпоратив солик ставкасини 8%га кискартирди, бирок Жахон банки маълумотларига мувофик, куплаб ривожланган мамлакатларга нисбатан Японияда соликка тортиш даражаси хамон юк,орилигича к,олмок,да. Шунингдек, Япония инновация ва инфратузил-мани жорий этиш даражаси буйича етакчи 10 мамлакат таркибига кирган.

Рейтингда охирги унталикнинг олтита урнини Африка мамлакатлари эгаллайди (Чад, Гамбия ва Гаити Республикалари жуда ёмон курсаткичга эга). Инновация даражаси, савдо эркинлиги ва инвес-торларнинг химояланганлик даражаси ушбу олти мамлакатнинг купчилигида жуда паст даражада.

Африка мамлакатлари бизнес юритиш учун энг ёмон мамлакатлар каторига киради. Ушбу мам-лакатларнинг купчилиги инновация, савдо эркинлиги ва инвесторларнинг хукукини химоялаш масалаларига етарлича ёндашмаган.

Биз томондан олиб борилган тахлил натижа-лари шуни курсатдики, «Forbes» рейтинги муал-лифлари Узбекистонни 99-уринга жойлаштириш-ган. Экспертларнинг фикрича, кишлок хужалиги махсулотларини диверсификациялаш буйича амалга оширилган чора-тадбирларга к,арамасдан, Узбекистон кишлок хужалиги, асосан, пахта ишлаб чикаришга йуналтирилган. Узбекистон, пахта экспорт килиш Fажми буйича дунёда 5-уринни, уни ишлаб чикариш хажми буйича 7-уринни эгаллайди.

Хозирги вактда Узбекистонда кузатилаётган иктисодий усиш асосан давлат инвестициялари эвазига амалга оширилмокда. Табиий газ, олтин ва пахта экспорт килиш валюта улушининг катта кисмини таъминламокда. Инвестиция мухитини яхшилаш зарурлигини англаган холда, хукумат ишбилармонлик секторини ислох килиш ва мам-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

1-жадвал. «Бизнес юритиш учун энг яхши мамлакат» рейтингида етакчи унталик (FORBES 2018)*

Урни Мамлакат ЯИМ усиши Ахоли жон бошига ЯИМ Савдо баланси / ЯИМ Ахолиси (млн.)

1 Буюк Британия 1,8% $ 39900 -4,4% 64,8

2 Янги Зеландия 3,6% $ 39400 -2,8% 4,5

3 Нидерландия 2,2% $ 45300 8,5% 17,1

4 Швеция 3,2% $ 51600 4,5% 10

5 Канада 1,5% $ 42200 -3,3% 35,6

6 Гонконг 2% $ 43700 4,6% 7,2

7 Дания 1,7% $ 53400 7,9% 5,6

8 Ирландия 5,1% $ 61600 3,3% 5

9 Сингапур 2% $ 53000 19% 5,9

10 Швейцария 1,4% $ 78800 10,5% 8,2

58 Россия -0.2% $8,700 2% 142.3

65 КозоFистон 1.1% $7,500 -6.4% 18.6

70 Озарбайжон -3.1% $3,900 -3.6% 10

99 Узбекистон 7,8% $ 2100 0,7% 29,7

108 Тожикистон 6.9% $800 -3.8% 8.5

123 КирFИЗИCTOH 3.8% $1,100 -9.7% 5.8

153 Чад -6.4% $700 -9.2% 12.1

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

* Манба: «Forbes» рейтинг агентлиги маълумотлари асосида муаллифлар томонидан тайёрланди (https:// www.forbes.com/best-countries-for-business/list/).

лакатда хорижий инвестицияларга тусикларни бартараф этиш учун кушимча чора-тадбирларни амалга оширмокда [5,6].

Ливан, Босния ва Герцоговина, Тунис, Замбия, Гватемала, Доминикан, Салвадор ва Кения бир оз юкорирокда жойлашган.

Марказий Осиё мамлакатлари орасида рей-тингда юкорирок уринни, яъни 65-уринни Козотистон эгаллаб турибди. Киртизистон эса 123-уринда. Туркманистон рейтингда мавжуд эмас. Тожикистон х,акида эса утган йили республикада ЯИМ 6,9% га усгани, ахолиси сони 8,5 млн кишини ташкил этиши, ахоли жон бошига ЯИМ 800 дол-лардан туFри келиши кайд этиб утилган.

Собик иттифок мамлакатлари орасида Эстония 27-уринни эгаллаб, энг яхши курсаткични кайд этмокда. Болтикбуйи республикалари: Литва 30-урин ва Латвия 36-уринда кайд этилган. 52-уринни Грузия, 58-уринни Россия, 65-уринни КозоFистон ва 70-уринни Озарбайжон эгаллаган. Биринчи юзталикка 80-уринда Украина, 87-уринда Молдавия, 88-уринда Арманистон киритилган. Тожикистон 108-уринда, Киртизистон 123-уринда курсатиб утилган булса, Белоруссия ва Туркманистон руйхатга киритилмаган.

Хулоса ва таклифлар

«Forbes» рейтинги буйича олиб борилган тах,-лиллар шуни курсатадики, «Бизнес юритиш учун энг яхши мамлакат» рейтингида Узбекистан 99-уринни эгалламокда. Кичик бизнесни ривож-лантириш буйича етакчи мамлакатлар тажриба-сини куллаш, Узбекистон учун нафакат модерни-зациялаш стратегиясининг кенг куламли вазифа-ларини самарали хал этиш, балки инновацион иктисодиётни шакиллантириш учун зарурий институционал асосни яратишга имкон беради.

Узбекистон рейтингининг узгаришлари сабаб-лари тахлили унга таъсир этган бир катор омил-лар, тадбиркорлик фаолиятини амалга ошириш ва давлат органлари ва тузилмалари билан хам-корликни амалга ошириш билан боFлик куплаб процедураларни яхшилаш ёки либераллашти-ришга каратилган меъёрий-хукукий актларни кабул килиш билан тавсифланишини куриш мум-кин.

Бизнесни бошлаш, курилишга рухсат бериш, «электрга эришиш», инвесторларни химоя килиш, солик тулаш, халкаро савдо каби процедуралар билан биргаликда ишбилармонлик мухити, инвестиция жозибадорлиги ва мамлакатимиз халкаро

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

рейтингини яхшилаш буйича ислохотлар бошлан-ганлиги ва давом эттирилаётганлигини кайд этиб утиш керак [7].

Шуни хулоса килиш мумкинки, юкорида кайд этилганлардан келиб чикиб, олиб борилган хал-каро ва ички тадкикот хамда тахлиллар, Узбекистонда самарали бизнес юритиш учун узига хос булган муаммолар куйидагилардан иборат эканлигини курсатди:

• бюрократия даражасининг пастлиги;

• иктисодий ресурсларга эришиш имконият-ларининг ута соддалиги;

• молия бозори иштирокчиларининг ракобат шартларига мувофик эмаслиги;

• халкаро иктисодий муносабатларнинг назо-рат килиниши, бизнесни тугатиш жараёнларининг самарасизлиги [8].

Юкорида курсатиб утилган муаммоларни хал этиш учун фикримизча биз томонимиздан куриб чикилган тадбиркорлик фаолиятининг институ-ционал мухитини назорат килиш доирасидаги давлатнинг асосий функцияларини келгусида куйи-даги йуналишларда такомиллаштириш лозим:

• парламентнинг назорат тахлил ишларини кучайтириш, биринчи навбатда, кабул килинаётган к,арорларнинг иктисодий самарадорлиги ва дав-лат бошкарувига таъсирини бахолаш;

• кишлок хужалиги, давлат божхона, санитария ветеринария назорати, телекоммуникация, инфратузилма, курилиш, ёнFин хавфсизлиги, тиб-бий хизмат, ер ва соликка тортиш муносабатла-рида нархларни назорат килиш масалалари буйича бизнес юритиш шартларини соддалаш-тириш ва такомиллаштириш;

• кичик тадбиркорлик субъектларига солина-диган солик юкини пасайтириш буйича (иш хаки тулаш фондига солик ставкасини пасайтириш) максадли ишларни олиб бориш;

• тадбиркорлик субъектларининг кичик бизнес макомини олиш учун халкаро тажрибага асос-ланган холда кушимча мезонлар, асосий фондлар киймати, охирги 12 ойдаги даромад хажми, кичик бизнес субъектлари уртасидаги узаро муносабат-лар даражаси буйича кушимча мезонларни ишлаб чикиш;

• мамлакатда етиштирилаётган кишок хужалиги махсулотларини кайта ишлашга ихтисослаш-

тирилган оилавий тадбиркорлик ва касаначи-ликни раFбатлантириш;

• корхоналар ва иктисодий тармокларда фао-лияти узини коплашини таъминлаш учун квазифискал инструментлар, масалан, солик имтиёз-лари, имтиёзли конвертация, карзларни руйхатдан учириш, синов схемалар, инвестиция устамалари ва х.к. ни доимо куллаб бориш;

• ракобатбардош, экспортга йуналтирилган корхоналар фаолиятини кенгайтириш учун шаро-итлар яратиш (ер участкаларини олиш ва расмий-лаштириш, курилишга рухсат бериш тизими ва жараёнини либераллаштириш, корхонани ёпиш хакидаги конунчилик ва ТИА назоратини такомиллаштириш) [9,10];

• хукукий тизимнинг баркарор ва мутаносиб ишлаши хамда иктисодий жихатдан самарадор-лигини таъминлаш;

• давлат хокимияти ва бошкарув органи фао-лияти очиклик индексини мониторинг килиш тизимини шакллантириш, ушбу жараёнга фука-ролик жамияти институтларини кенг жалб килиш;

• «Электрон хукумат» механизмларини жорий этиш вазифаларини фаол ва самарали хал этиш йули билан ахборотларнинг очиклиги, шаффоф-лиги ва эркинлигини ошириш;

• шунингдек, информацион технологиялар ва коммуникациялар вазирлиги кошидаги «Электрон хукумат» тизимини ривожлантириш маркази оркали амалга ошириладиган интерактив хужжат-лар оркали давлат органлари фаолиятини опти-маллаштириш.

Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, хукумат органлари бизнес субъектлари бизнес фаолиятини олиб боришдаги маъмурий тусикларни бар-тараф этишга доир максадга йуналтирилган харакатларни олиб боришлари оркали янги Евроиктисодий бозорда тадбиркорларнинг уз уринларига эга булишларига ёрдам беришлари, шунингдек, истикболда Узбекистоннинг ЖСТга аъзо булишини енгиллаштириши, якунда «Forbes»-нинг кейинги йиллардаги келгуси тадкикотларида мамлакатимиз рейтингини оширишга эришиш-лари мумкин булади.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

Aga6ue'Map pyuxaiu:

1. Bonbm/iK B.B. rocygapcTBeHHoe perynupoBaHue npegnpuHMMaTe-nbcKotf geflTenbHocTu: npo6.neMa мнcтмтyцм0нa.nbнblx 6apbepoB. // Journal of economic Regulation, 2012, T. 3. № 3.

2. A6.gyn.naeB A. M. u gp. 06 MHH0Ba^0HH0M cocraBnaro^etf npegnpuHMMaTenbcKotf cpegbi. // Экoнoм^mecкoe Bo3poxgeHue Poccuu, 2012, №. 4. -C. 129-134.

3. A6gypaxMaHoBa r. K. Ponb Manoro 6u3Heca B pbiHo^Hofi экoнoмuкe. // HayKa u npaKTUKa, 2013, №3. -C. 77.

4. ßflT^eHKo -H.A., ^ameHKo B.M., naBnoB K.B. Manoe npegnpuHUMaTenbcTBo B cTpaHax CHr. - M.: «Mamcrp», 2007.

5. nonoB B.B. Экoнoм^мecкoe ^ygo nepexo.Horo nepuoga: KaK y36eKucraHy yganocb To, 4To He yganocb hm o.hom nocrcoBeTcKotf BKoHoMUKe. // XypHan Hobom BKoHoMurnecKofi acco-цмaцмм, 2014, №. 1. -C. 136-159.

6. PacyneB A.O., TpocTAHcKuM fl.B. Y36eKucTaH: npuopuiTeTbi MHHoBa^oHHoro o6ecne^eHMfl m TexHu^ecKoro o6HoBneHum npoMbiwneHHocm // Haconuc eKoHoMnHux pe^opM, 2016, № 2. -C. 114.

7. Kurpayanidi K. 0цeнкa 3^>eKTMBHocTM pa3BUTua npegnpuHUMaTenbcTBa b y36eKucraHe. International Book Market Service Ltd., member of OmniScriptum Publishing Group, Germany, 2018.

8. Margianti E. S. et al. Systematical analysis of the position and further development of Uzbekistan national industry in the case of economic modernization. Monograph. Indonesia, Jakarta // Indonesia, Jakarta, Gunadarma Publisher, 2014.

9. KypnaflHMflu K.M. npegnpuHUMaTenbcTBo b coBpeMeHHoM uнcтuтyцuoнanbнoм cpege. // MoHorpa^ufl. Palmarium Publishing. Saarbrucken. Germany, 2015.

10. MKpaMoB M.A. u gp. HeKoTopbie Bonpocbi rocygapcTBeHHoro pernaMeHTa мннoвaцмoн-Horo пpoцecca: 3apy6exHbiM onbiT u npaKTMKa y36eKucraHa. // Mннoвaцмoннafl BKoHoMUKa: nepcneKTMBb pa3BUTua u coBepweHcmoBaHMfl, 2013, №. 3. -C. 198-205.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 12(120)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.