Научная статья на тему 'МУСИҚИЙ МАНБАШУНОСЛИККА ОИД ЯНГИ РИСОЛА (ДАЙА РАМ КАЧРУ ҲУШДИЛНИНГ ترانه سرور “ТАРОНАИ СУРУРШОДЛИК ТАРОНАЛАРИ” РИСОЛАСИ ХУСУСИДА)'

МУСИҚИЙ МАНБАШУНОСЛИККА ОИД ЯНГИ РИСОЛА (ДАЙА РАМ КАЧРУ ҲУШДИЛНИНГ ترانه سرور “ТАРОНАИ СУРУРШОДЛИК ТАРОНАЛАРИ” РИСОЛАСИ ХУСУСИДА) Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
88
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
мақом / рага / рагни / усуллар / талалар / рисола / Кавкабий / раг мала / замиме / буржлар / парда / Молкус / Малҳар / Бхейров / Рост / Ироқ / Исфаҳон

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Нилуфар Ботирова

Ушбу илмий мақолада XVIII асрда Дайа Рам Качру Ҳушдил томонидан яратилган Кашмир водийси анъанавий мусиқасига бағишланган рисола ҳақида атрофлича маълумот бериб ўтилади. Таронаи Сурур рисоласининг ёзилиш услуби, ундан ўрин олган боблар ва уларнинг номлари, рисолада қўлланилган мусиқий атамалар, ривоятлар ва ўтмишдаги баъзи мусиқий рисолалар билан умумий жиҳатлари тадқиқ этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МУСИҚИЙ МАНБАШУНОСЛИККА ОИД ЯНГИ РИСОЛА (ДАЙА РАМ КАЧРУ ҲУШДИЛНИНГ ترانه سرور “ТАРОНАИ СУРУРШОДЛИК ТАРОНАЛАРИ” РИСОЛАСИ ХУСУСИДА)»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal Volume 3 Issue 2 / June 2022 ISSN 2181-063X

МУСЩИЙ МАНБАШУНОСЛИККА ОИД ЯНГИ РИСОЛА (ДАЙА РАМ

КАЧРУ ^УШДИЛНИНГ jjj^ ¿Ь^ТАРОНАИ СУРУР- ШОДЛИК ТАРОНАЛАРИ" РИСОЛАСИ ХУСУСИДА)

Нилуфар Ботирова Юнус Ражабий номидаги УзММСИ

Аннотация: Ушбу илмий маколада XVIII асрда Дайа Рам Качру Хушдил томонидан яратилган Кашмир водийси анъанавий мусикасига багишланган рисола хакида атрофлича маълумот бериб утилади. Таронаи Сурур рисоласининг ёзилиш услуби, ундан урин олган боблар ва уларнинг номлари, рисолада кулланилган мусикий атамалар, ривоятлар ва утмишдаги баъзи мусикий рисолалар билан умумий жихатлари тадкик этилади.

Калит сузлар: маком, рага, рагни, усуллар, талалар, рисола, Кавкабий, раг мала, замиме, буржлар, парда, Молкус, Малхар, Бхейров, Рост, Ирок, Исфахон.

A NEW BOOK ON MUSICAL SOURCES

Nilufar Botirova

Institute of Uzbek National Musical Arts named after Yunus Rajabi

Abstract: This scholarly article provides a detailed account of a pamphlet on Kashmir Valley traditional music created by Daya Ram Kachru Hushdil in the 18th century. The writing style of the Taronai Surur pamphlet, its chapters and their names, the musical terms used in the pamphlet, the narrations, and some general aspects of the pamphlet from the past are studied.

Keywords: maqom, raga, ragni, methods, fields, pamphlet, Kavkabiy, rag mala, zamime, zodiac signs, curtain, Molkus, Malhar, Bheirov, Rost, Iraq, Isfahan.

Узбек мусикашунослигида манбашунослик серкирра ва машаккатли сохалардан бири хисобланади. Мусикий манбашунослик эса бу йуналишдаги энг кизикарли ва маъсулиятли тармоклардан бири хисобланади. Бу сохада фаолият юритган манбашунослар В.Семенов, И.Ражабов, Д.Рашидова, З.Орипов, А.Назаров каби мусикашунос олимларнинг изланишлари туфайли аждодларимиз томонидан яратиган мусика илмига оид рисолалар билан танишиб, урта асрлардаги мусикий карашлар, маданий хаёт хакида кенг тасаввурларга эга буламиз. Бизнинг ушбу маколамиз хам устозлар илмий изланишларининг давоми сифатида тадкик этилса максадга мувофик булади.

"Таронаи Сурур"- Шодлик тароналари рисоласи XVIII асрда Дайа Рам Качру Хушдил томонидан яратилган. Х,индистондаги Кашмир водийси мусика маданиятининг тарихи ва назарий асослари сохасида энг ишончли манбалардан бири хисобланади. Хушдил Кашмирлик брахман ва пандит булиб рисолани форс тилида уз куллари билан битган. Кул мехнати булган рисолада муаллиф материалнинг сифатига ахамият бериб мусиккий назарий асосларни икки кисмга булиб урганади.

1. Х,инд мусикаси назарий асослари.

2. Форс мусикаси.

Таронаи Сурурга кушимча тарзда икки рисола илова килиб кушилган.

"Каромати Мажро" - 'j^f ^'f'j^fjujf ^¡isjf * °<ijj j' ^'чШъни "Сехрли Кароматлар" номли мусикий рисоладан иктибос.

"Мажмуаи Таворих" - ¿cita! £.JfEf j' "Тарихлар мажмуаси"

рисоласидан иктибос.

Рисола 1962-йил Сринагар шахрида илк бор нашр килинган. Мазкур нашр илмий текшириш ва изохлардан мустасно тарзда берилган. Таронаи Сурур бадиий тил билан ифодаланган рисолалар сирасига киради. Унда турли ривоят ва афсоналар, киска ва узун шеърий парчалар урин олган.

Рисола олтмиш бетдан иборат булиб, уз таркибида 2 та кичик рисолани илова сифатида келтирилган. Яъни, Таронаи Сурур хамда Каромати Мажро ва Мажмуаи Таворих (илова)лар.

1. "Таронаи Сурур" куйидаги боблардан ташкил топган:

• "Тафсили Раг ва Рагнщо"- ^u^'jj ^'j <_!и£к^Рага ва Рагниларнинг тафсили (классификацияси)

• Х,инди ва Форсий усуллар. Чоутала- чорзарб, Панчтала- мухаммас ва бошкалар ^^fc^'ijf ^'j JJJu^^!

• "Фехризте Мацомоти мажмуаи хизо " - Куйидаги умумий макомлар руйхати. °£.JfEf ^'f'cf

• Илова №1. Замиме. U^f !'f'j-4fjujf ^ukj * °<Jbj j'

Каромати Мажро рисоласидан кискартмалар.

• Макомларнинг мижозий холатлари хусусида - ^'f'cf

• "Фехризте мацомоти ин мажмуаи дилкушод ва жон афзон инаст".

1 ucb Ij^^u'^ j ucb ^If'cf !иу°чЯъни "Кунгилни олувчи ва жонга

хузур бахш этувчи макомлар мажмуасининг руйхати".

• Дилга малхам берувчи ва шифо берувчи макомлар.

Илова №2. Мажмуаи Таворих рисоласидан ихтибослар. J'

Рисола сунгида миниатюралар берилган ва улар "Раг мала " деб аталади. Х,инд тилидан таржима килинганда "Рагалар гултастаси"деган маънони англади. Бу ерда рагаларнинг миниатюраларда ифодаланиши тасвирланган.

"Таронаи Сурур" ёзилиш услуби, тили ва мавзулари нуктаи назаридан XVI асрда Урта Осиё, хусусан Бухорода яратилган Нажмиддин Кавкабийнинг машхур "Дар баёни Дувоздах маком " рисоласига жуда якин. Ушбу рисолалар ягона анъанага мансуб манбалар десак муболага булмайди.

Рисола кичик туртлик билан бошланади. Яратганга хамду санолар айтиб, сунг рисолани ёзишдан максад баён этилган. Унда мусика санъати инсон рухиятига озука берувчи нафис ва латофатли бир неъмат сифатида баён этилади. Ислом дини шароитида мусикани оклаш, уни эътикодга хилоф нарса эмаслигини исботлаш жуда мухимлиги хакида суз юритилади. Дебочада мусика нима эканлиги, у кандай пайдо булгани хакида афсоналар келтирилади. Шу билан бир каторда Кашмир мусикаси асосидаги саккиз парданинг яралиши, хар бирининг муайян рухий холатлар билан богланганлиги атрофлича тушунтириб берилади. Умуман мусикадаги товушларнинг яралиши хакида тарихда ва мусика илмида турли фараз, аксиома ва гипотезалар мавжуд. Шу билан бир каторда турли халклар афсоналарида бунга турлича изох берилади. Европада мусика товушларининг яралиши бевосита Кадимги юнон афсоналари, кейинчалик еса кадимги юнон файласуфи ва математиги Пифагор номи билан бевосита боглик. Шаркда урта аср комусий олимлари жумладан, Фаробий, Ибн Сино, Дарвиш Али Чангий каби бир катор олимларнинг мусика хакида ёзган рисолаларида мусикий товушларнинг яралиши масаласига катта эътибор каратилган.

Рисола сунгида миниатюралар берилган ва улар "Раг мала " деб аталади. Х,инд тилидан таржима килинганда "Рагалар гултастаси"деган маънони англади. Бу ерда рагаларнинг миниатюраларда ифодаланиши тасвирланган.

Рисола кичик туртлик билан бошланади. Яратганга хамду санолар айтиб, сунг рисолани ёзишдан максад баён этилган. Унда мусика санъати инсон рухиятига озука берувчи нафис ва латофатли бир неъматдир. Ислом дини шароитида мусикани оклаш, уни эътикодга хилоф нарса эмаслигини исботлаш жуда мухимлиги хакида суз юритилади. Бундан ташкари дебочада мусика нима эканлиги, у кандай пайдо булгани хакида афсоналар келтирилади.

Ишц дар парда менавозад соз,

Ошще ку ки бишнавад овоз.1

1MycH^a HflMH xa^ngarn ^^n^ap^n Mat^yMoraap X,acaHxo®a HncopHHHHHr "My3aKKHpy^-ax6o6" acapngarn MaB^OHO Ha^MnggnH KaBKa6nn 6y^HMHga xaM Ke^Tupn^raH: "Mycn^a $aHn eiyKmKga ®yga 3yp Ba Tarnn^, TacHH^ga Mamxypgnp. By n^MHHHr ^aM^aHnmuHH nn^orypnc xaKnMra Hnc6aT 6epagn^ap. MaH6a^apga 12 Ma^OM xa^ngarn ^uKp^ap Typ^n-TyMaH^gnp. Ba^n^ap aHTumnna, xa3paT Myco a^afixHCca^OM "X,accaHrHH TOFra yp" aMpnra Kypa acocnHn Tomra ypraraap Ba Myco a^aHxncca^OM acoHn Tomra ypran 12 Ta namMa6y^OK o^a 6om^a6gn

I icclT^^^^H http://oac.dsmi-qf.uz

Хама олам садоий нагмаи уст,

Ки шенид инчунин садоий дароз.

(Мазмуни: Ишк парда ортидан нозланиб соз чалади. Унинг созини эшитадиган ошик кани? Барча олам унинг нагмалари садосидан тулиб кетди. Кани айт-чи, ким бунчалик узундан узок; садо - куйларни эшитган).

Сунг "мусика" атамасининг келиб чикиши маълумотлар келтирилади. Мусика илми хакидаги кизикарли маълумотлар хусусида шундай дейилади: "Мусица фани етукликда жуда зур ва таълиф, таснифда машуурдир. Бу илмнинг жамланишини Пифогурис уакимга нисбат берилар". Манбада урта асрлардаги 12 маком хакидаги фикрлар турли-туман булиб, биринчи бобда ёзилишича, хазрат Мусо алайхиссалом "Хассангни тогга ур" амрига кура асосини тошга урганлар ва Мусо алайхиссалом асони тошга ургач 12 та чашмабулок ока бошлабди ва хар бир бир булок суви бир куй ва товуш билан куйилган.... Шу муносабат билан бу илмга "мусикий" деб ном куйганлар. Бу нидо Мусо алайхисаломга Тур тогида эшитилган булиб, Мусо Оллоу таолога "Жамолингни курай " деганда, сен олдин бу тогга бир цара, дея хитоб келади. Яъни Оллоу таоло уз нури партавидан бир учцунини тогга йуналтирганида тог парча-парча булиб кетади. Шунинг учун Мусога аввал "лан тароний " хитоби келган эди. Оллоу таоло билан сузлашгани учун уам Мусога калимуллоу деган сифат берилган. (Тур сурасига царанг")

Мусикада саккиз парда мавжуд ва уларнинг таърифи куйидагича: Саккиз парда - шадду мадд деб аталиб кисца ва чузиц саккиз оуанглардан ташкил топгандир ва уларнинг барчасида овоз учун зоуир булган цонунлар мавжуд. Пардаларни уаракатга келтирилиши саккиз жаннатнинг насими -шамолидирки, унинг гузал санъат билан яратган цудрати илоуасидир. Бир парда (куйи)ни эшитиш тоза кунгилларга янада тозалик ва тенгсиз илуом уосил цилади. Бу ерда саккиз жаннат - саккиз парданинг асоси ва жаннатдан тараладиган насим мазкур пардаларни харакатга келтирувчи куч ва шу куйлар натижасида хосил буладиган тозалик ва илхом инсоннинг Оллох рахматига восил булганидан дарак берувчи холат эканлигини ухшатишлар билан изохлаб берилган. Демак, бу билан муаллиф мусикадаги 8 парда ва бошка тушунчалар бу илохий тушунчалар билан боглик холатлар эканлигини изохламокчи.

"Раг ва Рагниларнинг тафсили" кисмида Х,инд рага ва рагниларининг тавсифи баён этилади. Энг кадимий рагалар 6 та рага келтирилиб, уларнинг хар бири 5тадан рагнига эга. Хар бир рага эркак ва улардаги 5 тадан рагнилар

ва хар бир бир булок суви бир куй ва товуш билан куйилган.... Шу муносабат билан бу илмга "мусикий" деб ном куйганлар... (Каранг: Хасанхожа Нисорий. Музаккирул-ахбоб (Дустлар ёдномаси). Тазкира. -Т.: Абдулла Кодирий номидаги халк мероси нашриёти. 1993. 139 бет. (Ушбу ривоят мазкур рисолада хам баъзи матний фарк ва тафовутлар билан келтирилган - М.Ж.). Юкоридаги мазмундаги оятлар Бакара сураси 60 оят хамда Оли Имрон 160 оятларда келтирилган. Каранг! Куръони Карим.

I ГсОТ^^^^Н 841 http://oac.dsmi-qf.uz

уларнинг аёллари деб хам каралади. Х,ар бир рага ва рагни йигирмата пут яъни кисмга эга. Шундай килиб 6 та рага, 30 та рагни ва ва 606 путдан иборат рагаларнинг узига хос шажараси ташкил топади.

Рог шеш уаст, ва рогни си дон,

Пайрави уар яки ба панж шумор.

Бирду, Молкус ва Хинд тул аст,

Дипак ва Шри рог ва Миг Малуор.

Чун тамоман уисоб фаумидим,

Сию шеш рог ва рогни бацарор.

(Мазмуни: рагларни олти (6) деб ва рагниларни уттиз (30) деб бил. Х,ар бирининг пайравини бешта (5) деб хисобла. Бирду, Молкус, ва хинд тулдир, Дипак, Шри раг, ва Миг ва Малхамор. Агар барчасини хисоб китоб килсак, 36 (уттиз олти) раг ва рагни баркарор булади).

"Хинди ва Форсий усуллар " бобида уз номи билан рага талалари ва маком усуллари урганилади. Хушдил рисоласининг этиборли томони шундаки, айнан тала ва усулларни киёслаш оркали рага ва макомларнинг умумий илдизларинин баён этишга харакат килади. Муаллиф 17 та асосий талаларнинг номларини бериб, уларни маком усулларига солиштириб беради.

"Фехризте Мацомоти мажмуаи хизо " яъни "Куйидаги умумий макомлар руйхати" бобида 12 маком тизими хусусида суз юритилади. Аввал 12 макомнинг келиб чикиши хусусида Мусо пайгамбар билан боглик ривоят келтирилади. Бу илмнинг, куйларнинг келиб чикиши хакида форсий манбалардаги ривоят куйидагичадир: Мусо пайгамбар (а.с.) Нил дарёсининг уртасида бир тошни куриб колади ва унга жуда ёкиб колади ва жуда хам олишни хохлайди, лекин бироз уйланиб тургач, бу фикридан кайтади. Бу пайтда Жаброил алайхиссалом хозир булади ва дейди: "Эй Мусо, ушбу тошни узинг билан кутариб олгин, яъни "Ё Мусо, Ки" (Юнон тилида "ки", яъни олгин дегани) токи бир кунингга яраб колади" дейди. Мусо уз кавми 40 кун сахрода колиб кетади ва сув тополмай кийналишади. Бу кунлар давомида улар лойка сувидан ичиб туришади. Бирок улар хам куриб колгач, уларга ташналик голиб кела бошлайди. Мусо алайхиссалом Азамат ва Кудрат сохиби Оллох таоло даргохига ожизлик билан зорланиб муножот килади (ёлборади). Унинг дуоси ижобат булади ва мазкур соатда Жаброил а.с. етиб келади ва дейди: "Эй Мусо хассангни мазкур тошга ургил". Качонки Мусо а.с. хассасини тошга урганида унда 12 та тешик пайдо булади ва хар бир тешикдан зилол сувли чашма-булоклар отилиб чика бошлади, уларнинг хар кайсиси узгача оханглар билан отилиб чикар эди. Мусо мазкур куйларнинг охангидан сархуш булган бир пайтда кавми сувлардан уз ташналигини кондириш билан оввора эди. Мусо хайратдан ва мусикаларнинг оханги сехридан махву лол булиб, уларни ёд олиб

I ГсОТ^^^^Н http://oac.dsmi-qf.uz

Konumra MyBa^a; öyngu. CyHrpa y3H öunaguraH Ma3Kyp ranga my ox,aHrnapra Mocnaö metpnap xaM afiTgu Ba 12 Ma;oMHH mynapHHHr homh öunaH aragu.

ffurna opoM 6epyenu Ma^OMxap ea yxapHum Mawo3uü yoxamxapu xycycuda2 Keuumn ukku 6o6öa mkhu "KymuxHu oxyenu ea wo^a yy3yp 6axrn этуeцu Ma^OMxap MawMyacunu^ pyüxamu " ea "ffurna MaxyaM 6epyenu ea rnu$o 6epyenu Ma^OMxap " cy3 wpumuxadu ea кyüuдaгu wadeax ma^öuM этuxaдu.

POCT - x,aMan öyp^ugaHgup. MH^03H ohob; hcchk Ba KypyKgup. YHHHr OTamgeK HCCHFH ^ana^napra mH^o 6axm этagн. Yhhhhh gapa^aga KypyK. Hc^axpH - CaBp öyp^ugaH. fflaMon, HKKHHHH gapa^a coBy;, KypyK. KypyKHHKKa ca6a6 öynyBHH oTamu uccHKHHKKa xaM MyBo^HKgup.

Hpo; - ^aB3o öyp^ura MaHcy6. Tynpo;. Tatcupu hcchk Ba xyngup. CoByK^HKHHHr omu6 KeTraHugaH nafigo öynaguraH xapacoH Ba capcoH KacannuKnapura gaBo. KynaK - CaparoH öyp^ura MaHcy6. YHHHr Tatcupu coBy; Ba xyngup. YHHHr hcchfh Kyno; oFpuFura Ba xapopargaH 6ynraH ropaK yfiHamura gaBogup.

Ey3ypr - acag öyp^ugaH. OnoBra MaHcy6. Tatcupu hcchk Ba KypyK. CoByKguKgaH ca6a6ugaH öynaguraH unaK,... Ka6u KacannuKnapra $ofiga Kunagu. X,H^;o3 - CyHÖynagaH. Mh^o3h Tynpo;. Tatcupu - coBy; Ba KypyK. KynaH®;, HaKBa Ba hcchkhhk Ty^afinu öynaguraH KacannuKnapHH Myona^a KHHca öynagu.

EycanuK - Me3oH öyp^ugaH. Mu^o3H -cyB. Tatcupu - hcchk Ba KypyK. CoByKguK Ty^afinu öynaguraH 6om oFpuFura gaBo, myHHHrgeK oHa KopHugaru xpMHnaHHHr caKgaHHÖ Typumura $ofiga 6epagu. Ymmo; - A;pa6 öyp^ugaH. Mh^;o3h - cyB. Tatcupu xyH Ba coBy;. KypyK Ba uccHKgaH GynaguraH 6og - en gapgura gaBo 6ynagH.

X,ycafiHHH - KaBC öyp^ugaH. Mu^o3H -ohob. Hcchk Ba KypyK. X,apopar omu6 KeTraHura $ofiga Kunagu. 3aHryna - ^agufi öyp^ugaH. Tynpo;. Tatcupu KynaH^, na;Ba Ba hcchkhhk Ty^afinu öynaguraH gapgnapra gaBogup.

HaBo - ^anB öyp^ugaH. Tynpo;. Hccu; Ba KypyK. Hp;yH-HHco (aennap KacaHHuru) Ba $ocug (6yHMaFyp) xaennap (xapgaMxaen) Kacannurura gaBo KHHagu. PaxoBHfi - Xyr öyp^ugaH. CyBra MaHcy6. Tatcupu coBy; Ba KypyK. HccuKHHKgaH öynaguraH MacoHa, TamHanuK Ka6u KacannuKnapra gaBo 6ynagH.

2 "TapoHau Cypyp"garu "MycuKa" hbmh xaKugaru MKopngarn pHBoaTga myHgafi gefiunagu: "X,ap Ma;oMHH 6up 6yp®ra Huc6aT 6epagunap Ba gefigunapKH, My;aggac (Kygcufi) Ma;6apanap ($anaK)ga pyxnapHHHr fh30Ch (o3hfh) HaFMa 6ynapKaH, my ca6a6gaH 6apna Ha^cnapnap (®oh, a;n, xym)ga HaFMa ko6hhhhth 6op. goBpyKnu myt6agoH^ap 6y ^anaKufi 6yp® TOBymuHHHr xap 6hphhh Ma;oM ge6 aTa6, my cupHH afiryBHH Ba gunHaBo3 co3napHH HanyBHugupnap.

I fccIT^^^^HI 843 http://oac.dsmi-qf.uz

Улуглар шундай мархамат киладилар: авваллари касалликларнинг илк давоси сифатида, хусусан подшох хонадонларида кушик куйлаш ва куй чалишга эътибор беришган. Агар мободо бундан фойда топилмаса, таомларга, шурбатларга ва сархил мевалардан дарднинг иложини кидиришган. Агар бахтга карши булар хам мазкур иллатни дафъ килолмаса, хуштабъ дорилардан иложларини кидиришган. Агар ундан хам фойда топмаса, яна аччик, нордон ва бемаза дорилар воситасида илож излашган.

Таронаи Сурур форс тилида ёзилган булсада унда хинд ва араб тилига оид мусикий атамалар жуда куп. Шу билан бир каторда рисолада ХУШасрга кадар хинд, араб ва форс тилида битилган куплаб рисолалар ва уларнинг муаллифлари номлари кайд этилган. Абдурахмон Жомий, Фаробий ва Ибн Сино асарлари шулар жумласидандир. Бу рисола Кашмир мусикаси тарихи ва унинг Урта Осиё мусика маданияти билан умумий илдизларини урганишда ишончли ва кимматбахо манбалардан биридир.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Daya Ram Kachroo "Khushdil" Tarana - e Saroor 1962) jjj^>l)j^. Srinagar

2. Jozef Pacholchzyk. Sufyana Musiqi the classic music of Kashmir.Berlin 1996.

3. Shekh Abdul Aziz "Kashmiriy musiqi" part.1. Srinagar 1978

4. Ачария Брихаспати. "Мусулмонлар ва Х,индистон ярим ороли мусикаси". Тошкент 2009.

5. Nasullayev. Amir Xusrav Dehlaviy asarlarida musiqa haqida malumotlar. Ilmiy uslubiy qo4lanma. Toshkent 2010.

6. Орипов З.Т., Шарк мусикий манбашунослиги Т. 2008 й.

7. Ражабов И., Макомлар. Т.; "Санъат", 2006 й.

8. Ражабов И. Маком асослари (Олий ва урта махсус мусика укув юртлари учун кулланма) Тошкент, 1992

9. Ражабий Ю. Музика меросимизга бир назар. 'Т.Гулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти", Тошкент, 1978

10. Хомидий Хдмиджон. Тасаввуф алломалари. Т.,2009

11. Mohanlal Aima.'The music of Kashmir". Sangeet Natak academy, 1969

12. J. Pacholchzyk. Antology of the music of Kashmiri Valley. The ethnodisc journal of Recorded sound. Volumes12 - 18, 1982.

13. Hiromi lareane Sakata. Islam and music. Music in the mind. \The Kent university press\ 1983., p 35-38

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.