Научная статья на тему 'МУРУНТОВ ОЛТИН КОНИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН ГЕОЛОГИЯСИ ТАРИХИДА ТУТГАН ЎРНИ'

МУРУНТОВ ОЛТИН КОНИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН ГЕОЛОГИЯСИ ТАРИХИДА ТУТГАН ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
291
88
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мурунтов олтин кони / карер / олтин зарралари / Марказий Қизилқум / Геология / технологик шароитлар / сиенитдиорит-гранофирли. / Muruntau gold deposit / quarry / gold particles / Central Kyzylkum / Geology / technological conditions / syenitdiorite-granophilous.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Мирҳомид Мирхайдар Ўғли Миракбаров, Муродилла Махмуталиевич Хайдаров

Ушбу мақолада Олтин қазиб олувчи конлардан бири бўлган Мурунтов олтин кони ва унинг Ўзбекистон геологияси тарихида тутган ўрни кўриб чиқилган. Калит сўзлар: Мурунтов

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Мирҳомид Мирхайдар Ўғли Миракбаров, Муродилла Махмуталиевич Хайдаров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF MURUNTOV GOLD MINE IN THE HISTORY OF GEOLOGY OF UZBEKISTAN

This article discusses the Muruntau gold deposit, one of the gold deposits, and its role in the history of geology of Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «МУРУНТОВ ОЛТИН КОНИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН ГЕОЛОГИЯСИ ТАРИХИДА ТУТГАН ЎРНИ»

МУРУНТОВ ОЛТИН КОНИНИНГ УЗБЕКИСТОН ГЕОЛОГИЯСИ

ТАРИХИДА ТУТГАН УРНИ

Мир^омид Мирхайдар уFли Миракбаров

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистан Миллий университети мустакил тадкикотчи

PhD

Илмий раубар: Муродилла Махмуталиевич Хайдаров

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Олтин казиб олувчи конлардан бири булган Мурунтов олтин кони ва унинг Узбекистан геологияси тарихида тутган урни куриб чикилган.

Калит сузлар: Мурунтов олтин кони, карер, олтин зарралари, Марказий ^изилкум, Геология, технологик шароитлар, сиенитдиорит-гранофирли.

THE PLACE OF MURUNTOV GOLD MINE IN THE HISTORY OF

GEOLOGY OF UZBEKISTAN

Mirhomid Mirkhaydar ugli Mirakbarov

Mirzo Ulugbek National University of Uzbekistan PhD, independent researcher

Research advisor: Murodilla Makhmutalievich Khaydarov

ABSTRACT

This article discusses the Muruntau gold deposit, one of the gold deposits, and its role in the history of geology of Uzbekistan.

Keywords: Muruntau gold deposit, quarry, gold particles, Central Kyzylkum, Geology, technological conditions, syenitdiorite-granophilous.

КИРИШ

Мурунтов олтин кони - Марказий ^изилкумнинг Мурунтов руда майдони минтакасидаги кон. Навоий шахридан 180 км шим.да, Зарафшон шахридан 40 км шаркда, Томдитовнинг жанубий этагида жойлашган. Руда захираларининг кулами, рудани казиб олиш технологик шароитларининг кулайлиги, ишлаб чикарилаётган махсулот сифатининг юкорилиги ва бошка хусусиятларига кура дунёдаги ноёб конлар сирасига киради. Марказий Осиё, хусусан, Марказий ^изилкум ва Нурота тогларида, олтин рудалари мавжудлиги милоддан аввалги VI-V асрлардан маълум булган. Улкада олтин конларини излаш буйича дастлабки

махсус тадкикот ишлари И.В.Мушкетов, Г.Д.Романовский, Г.Д.Обручев ва бошка томонидан амалга оширилган1.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Марказий ^изилкумда олтин конлари булиши мумкинлигини геолог олимлар А.Е.Ферсман ва Д.И.Шчербаковлар XX асрнинг 30-йилларидаги геологик тадкикотлари асосида башорат килганлар. 1930-йилларда Томдитовнинг жанубий этакларида олтин зарралари булган бир неча кварс ва кварсдала шпати томирлари аникланди, 1934 йилда Бесапан кдшлоги якинида олтин минерализасияси зонаси белгиланди. Шундан кейин Бесапан, Олтинтов, Тахтатов манзилларида, Томдитовнинг жанубий ён багридаги кремнийли сланецларда кенг куламда олтин кидирув ва разведка ишлари олиб борилди.

1951-1953 йилларда Мурунтов олтин кони И.Х,.Х,амробоев Узбекистоннинг гарбий худудида олтинни купинча марги-муш билан узвий боглик холда учраши конуниятини аниклади. Шу асосда 1954-1956 йилларда Узбекистоннинг гарбий кисмида 2 хил олтин конлари борлиги: бирида олтин маргимуш колчедани (арсенопирит минерали) билан, иккинчисида жуда сийрак холда кварс томирларида учраши маълум булди. 1958 йил олтинмаргимуш богликлиги асосида Мурунтов ёнида маргимушга бой булган аномалия майдонлари белгиланди. Уша йили маргимушнинг юкори консентрацияси мавжуд булган аномалиялардан бири — Мурунтов рудали майдонида олиб борилган изланишлардан кейин бу руда майдони ута истикболли деб бахоланди. Мазкур руда майдонида 1959-1962 йилларда олиб борилган батафсил кидирув ишлари натижасида коннинг асосий худуди белгиланди ва олтинга бой участкаларининг улчамлари жуда йириклиги аникланди. Мурунтов олтин конининг очилишига салмокли хисса кушган бир гурух геолог олим ва мутахассислар (И.Х,.Х,амробоев, Х,.Т.Тулаганов, П.В.Хромишкин, В.Г.Гарковец ва бошкалар) мамлакатнинг олий мукофотига сазовор булдилар (1966).

1965-1969 йилларда Мурунтов олтин конининг саноат узлаштириши ишлари бажарилиб, 1969 йил 21 июлда дастлабки махсулот — Мурунтов куйма олтини чикарила бошланди ва бу кон номи дунёга машхур булди. Дунёда энг йирик карерлардан бири — "Мурунтов" карерининг узунлиги 3,5 км, эни 2,7 км ва чукурлиги 430 м. Карердан йилига 35—37 млн.м хажмида тог жинслари казиб олинади, шу билан боглик булган Зарафшон шахридаги олтин ишлаб чикариш комплекси йилига 24 млн.т рудани (2001 йил) кайта ишлайди. Бу комплекс жахонда олтин ишлаб чикариш билан машхур булган энг йирик корхоналар каторида 2-уринда (Индонезиядаги "Гросберг" корхонасидан кейин) туради2.

1 Далимов Т.Н. и др., Геология и полезниэ ископаемиэ Республики Узбекистон, Т., 1998; стр 131

2 УзМЕ. Биринчи жилд. Тошкент, 2000-йил

Мурунтов олтин конида 1995 йилдан "Зарафшон Нюмонт" кушма корхонаси фаолият курсатиб келмокда. Мазкур кушма корхона 1995—2001 йиллар мобайнида балансдан ташкари булган ва жуда катта хажмда йигилиб колган минералли жинслар агдармасининг 84 млн тоннасини кайта ишлаб 82 тонна соф олтин ажратиб олишга эришди.

МУХОКАМА

Мурунтов олтин кони протерозой эрасининг бошланишида хосил булган чукинди метаморфик тог жинсларидан ташкил топган тошказиган ва бесапан свиталари катламларидан иборат. Ушбу катламларнинг куйи кисми юкори даражали метаморфизмга учраган яшил амфи-болли ва кварс-слюдали сланецлардан, кварсит ва охактошлардан тузилган. Юкори кисмида яшил сланецлар микдори камайиб, терриген тог жинсларининг микдори ортиб боради. Конда олтинли рудалар катламларнинг айни шу кисмида алевролит, кумтош ва филлицимон сланецлардан ташкил топган терриген тог жинсларининг ордовиксилур даврига мансуб бесапан свитаси катламларида намоён булган. 1 Бевосита олтин рудасини узида мужассам этган мазкур свита катламларини 3 кисмга булиш мумкин: руда усти катлами ("яшил" бесапан) — калинлиги 1600 м гача; рудали катлам ("аралаш" бесапан) — калинлиги 2000 м гача; руда ости катлами ("кулранг" бесапан) — калинлиги 2000 м гача .

Олтин рудаси, асосан, свитанинг урта кисми — "аралаш" бесапан катламида жойлашган. Олтин зарралари мавжуд булган айрим кварс томирлари свитасининг остки "кулранг" бесапан ва устки — "яшил" бесапан катламларида хам учрайди. Мазкур бесапан свитасидаги олтин минерализациясини куйидан тошказиган свитасига мансуб чукинди чегаралаб туради. Магматизм хосилалари томирсимон структура (дайка) ларда жойлашган лейкократ тартибли тог жинсларидан иборат. Дайкалар кон худудида турли томонларга йуналган бир неча тасмалар хосил килган, узунлиги 70 м гача. Таркиби эса сиенитдиорит-гранофирли Мурунтов магматик комплексига кирувчи гранитпорфир, сферолит-порфир ва монсонит порфирлардан тузилган.

НАТИЖА

Мурунтов олтин конининг жанубий-шаркий чегарасида Марказий Осиёда ягона булган энг чукур бурги кудуги СГ-10 ёрдамида ер каърининг 4000 м дан ортик чукурлигида Мурунтов гранитоид интрузиви мавжудлиги аникланди. Бу далил олтин конининг хосил булиш жараёнидаги асосий омилларидан биридир. Мазкур интрузив массиви калийнатрий кушслюдали лейкократ ва биотитли гранитлардан ташкил топтан.

3 Золоторудное месторождение Мурунтау, Т., 1998;

Коннинг хозирги тузилишини юзага келишида, шунингдек, руда таркалиши ва жойлашишида мухим ахамиятга эга структуралар куйидагилардир:

1) ук чизиги Мурунтов олтин конидан жануброкда утувчи Тошказиган антиклиналининг шимолий канотини шакллантирувчи Мурунтов антиклинали ва жанубий синклинал;

2) Мурунтов "жуфт" ер ёригини ташкил килган жанубий ва структурали ер ёриклари, кенглик йуналишида жойлашган, вертикал ёки анча тик жанубий огиш холатига эга, руда таркалиши ва жойлашишида асосий ахамиятга эга;

3) шимолий гарбга 60—70° бурчак остида огиб ётувчи шимолий-шаркий йуналишдаги ер ёриклари. Тик жойлашган рудали зоналар олтинга энг бой булиб, узаро параллел жойлашган кварс томирларидан ва кварсли, кварссулфидли, кварс-турмалинли ва карбонатли томирчалардан иборат. К^ия ётувчи руда зоналарида олтин микдори кам. Руда таркиби олтин, пирит, арсенопирит.халкопирит, галенит, сфалерит, молибденит, шеелитдан, норуда минераллар эса кварс, дала шпати, биотит, турмалин, акти-нолит, мусковит, калсит кабилардан ташкил топган4. Олтин йирик ва урта донали кварс томири ва томирчаларида бир канча сулфидли минераллар, соф висмут ва кумуш сулфасоллари билан биргаликда учрайди. Мурунтов олтин кони рудаларининг асосий кисми (85% гача) шеелит-олтинкарбонаткалий шпати-кварс минералларининг парагенетик ассоциациясини ташкил этади. Ассоциацияда булган олтиннинг пробаси 830 дан 980 гача узгаради ва бу олтиннинг таркибида кушимча 3,84-9,36 % кумуш хам учрайди. Иккинчи даражали булган минераллар ассоциацияси (кондаги олтин рудаларининг 5 % ини ташкил килади) — бу олтин-арсенопирит-кварс минераллари ассоциацияси.

Мурунтов олтин кони рудаларининг кимёвий таркиби турлича булиб, уртача 1,0-29,0 г/т олтин, 0,8-7,2 г/т кумуш, 0,003-0,6% волфрам оксиди, 0,072,19% олтингугурт, 0,03-1,73% маргимуш ва бошка ноёб элементлар кам микдорда бор.

ХУЛОСА

Кон рудасидаги 50-60% олтин зарраларининг катталиги 0,01-0,02 мм булиб, уларни факат микроскопда куриш мумкин. Бу ута майда дисперсли руда таркибидан олтин зарраларини ажратиб олишда махсус фаол кимёвий моддалардан фойдаланилади. Бундай холларда олтин ажратиб олиш технологик жараёнида атроф мухитга зарар етказмаслик максадида бир канча махсус ускуналар ва мосламалар кулланилади ва зарур технологик тадбирлар бажарилади. Сунгги йилларда Мурунтов олтин конини кушимча урганиш максадида 20 дан ортик ишлаб чикариш ташкилотлари томонидан илмий техника муассасалари билан хамкорликда бир неча дастурлар амалга оширилмокда.

4 Кучерекий Н. И., Золото Кизилкумов, Т., 1998.

REFERENCES

[1] Jurayevna, M. N., & Qizi, T. G. G. (2020). NAVOIY VILOYATIDAGI INDUSTRIAL SHAHARLARNING IQTISODIY GEOGRAFIK XUSUSIYATLARI. Science and Education, 7(3).

[2] Шеметов, П. А., Насиров, У. Ф., & Очилов, Ш. А. (2015). Анализ технологической схемы развития горных работ на карьере" Мурунтау". Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (1), 23-27.

[3] Санакулов, К. С., & Тагаев, И. А. (2020). Возможности переработки минерализованной массы рудника «Мурунтау» и хвостов золотоизвлекательной фабрики бактериальным методом.«. Цветные металлы, (2).

[4] Санакулов, К. С., Шеметов, П. А., & Умаров, Ф. Я. (2013). Технико-экономическая эффективность применения крутонаклонного конвейера на карьере" Мурунтау". Горный журнал, (8-1), 17-19.

[5] Норов, Ю. Д., Умаров, Ф. Я., Заиров, Ш. Ш., & Насиров, У. Ф. (2014). Новые прогрессивные технологические решения циклично-поточной технологии в карьере Мурунтау. Известия Кыргызского государственного технического университета им. И. Раззакова, 245-248.

[6] Khayitov, O. G. O., Ziyodov, N. R., Fatkhiddinov, A. O. T. O., & Umirzoqov, A. A. (2021). THE INTENSITY OF THE EFFECT OF THE EXPLOSION OF BOREHOLE CHARGES OF EXPLOSIVES IN MULTI-STRENGTH ROCKS OF DEEP QUARRIES. Scientific progress, 2(1), 625-630.

[7] Djurayevich, K. K., Kxudoynazar O'g'li, E. U., Sirozhevich, A. T., & Abdurashidovich, U. A. (2020). Complex Processing Of Lead-Containing Technogenic Waste From Mining And Metallurgical Industries In The Urals. The American Journal of Engineering and Technology, 2(09), 102-108.

[8] Shukurovna, N. R., Yunusovna, N. X., Jumaboyevich, J. S., & Abdurashidovich, U. A. (2021). Perspective Of Using Muruntau Career's Overburden As Back Up Sources Of Raw Materials. The American Journal of Applied sciences, 3(01), 170-175.

[9] G'ofurovich, K. O., Abdurashidovich, U. A., Ugli, M. U. F., & Ugli, A. A. X. (2020). Justification Of The Need For Selective Development Of The Phosphorite

Reservoir By Horizontal Milling Combines. The American Journal of Engineering and Technology, 2(11), 159-165.

[10] Abdurashidovich, U. A. (2020). The Condition Of General Development Of The Mineral Resource Base In Uzbekistan. The American Journal of Applied Sciences, 2(12), 1-6.

[11] G'afurovich, K. O., Abdurashidovich, U. A., & Ogli, B. A. O. (2020). Small Torch Progress In Prospects Gold Mining In Improving Countries. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 2(09), 65-72.

[12] Fatidinovich, N. U., Atoevich, O. S., & Abdurashidovich, U. A. (2020). The Analysis Of Influence Of Productions Of Open Mountain Works On Environment At Formation Of Various Zones On Deep Open-Cast Mines. The American Journal of Applied sciences, 2(12), 177-185.

[13] Рахимов, В. Р., Шеметов, П. А., Насиров, У. Ф., & Очилов, Ш. А. (2014). Методика выбора оптимальных вариантов освоения маломасштабных и техногенных месторождений золота. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (6).

[14] Кадиров, В. Р., Махмудов, Д. Р., Очилов, Ш. А., & Кушшаев, У. К. (2020). ОБОСНОВАНИЕ И ВЫБОР РАСЧЕТНЫХ ГЕОМЕХАНИЧЕСКИХ МОДЕЛЕЙ. In European Scientific Conference (pp. 39-43).

[15] Иоффе, А. М., Рубцов, С. К., Кочегаров, Е. Н., Мальгин, О. Н., Шеметов, П. А., & Кабиров, А. Р. (2003). Интенсификация горных работ в сложных горногеологических условиях глубокого карьера Мурунтау. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (7).

[16] Жиянов, Ю. А., & Кудинов, А. А. (2005). К РАСЧЕТУ УСТОЙЧИВОСТИ БОРТОВ КАРЬЕРА МУРУНТАУ С КРУТЫМИ ОТКОСАМИ НЕ РАБОЧИХ УСТУПОВ. MUNDARIJA/СОДЕРЖАНИЕ, 60.

[17] Кахаров, С. К., & Басалай, Г. А. (2019). Анализ работы технологического оборудования, используемого при разработке золоторудного месторождения «МУРУНТАУ».

[18] Кахаров, С. К., & Басалай, Г. А. (2019). Анализ работы технологического оборудования, используемого при разработке золоторудного месторождения «МУРУНТАУ».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.