Научная статья на тему 'МУЛКДОР СУДНИНГ ҚАРОРИСИЗ ЎЗ МОЛ-МУЛКИДАН МАҲРУМ ЭТИЛИШИ МУМКИН ЭМАС'

МУЛКДОР СУДНИНГ ҚАРОРИСИЗ ЎЗ МОЛ-МУЛКИДАН МАҲРУМ ЭТИЛИШИ МУМКИН ЭМАС Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
50
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хусусий мулк / мулкдорлар ҳуқуқлари / норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар / иқтисодий / ижтимоий-иқтисодий тузилиши / муҳофаза қилиш / дахлсизлигини таъминлаш / тадбиркорлик / ҳимоя қилиш / жамоа мулки / давлат мулки / ер / табиат ресурслари / асосий воситалар / бинолар / молия / моддий ресурслар / ахборот / моддий ва маънавий бойликлар / фуқаролар / Private property / ownership rights / regulatory legal documents / economic / social / economic structure / protection / protection / entrepreneurship / community property / state property / land / natural resources / fixed assets / buildings / finance / material resources / information / material and spiritual wealth / citizens.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Юсупов, И., Хаитбоев, А., Пайгамов, А.

Ўзбекистон Республикасида иқтисодиётнинг самарали амал қилишига ва халқ фаровонлигининг ўсишига имконият яратувчи ҳар қандай шаклдаги мулкчилик бўлишига рухсат берилади. Мулкчиликнинг ҳамма шакллари дахлсиз бўлишига ва уларнинг ривожланиши учун тенг шароит яратилишига қонун кафолат беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE OWNER CANNOT BE DEPRIVED OF HIS PROPERTY WITHOUT A JUDGMENT OF THE COURT

In the Republic of Uzbekistan, it is allowed to have any form of ownership that creates an opportunity for the efficient functioning of the economy and the growth of the people's well-being. The law guarantees that all forms of ownership are inviolable and equal conditions are created for their development.

Текст научной работы на тему «МУЛКДОР СУДНИНГ ҚАРОРИСИЗ ЎЗ МОЛ-МУЛКИДАН МАҲРУМ ЭТИЛИШИ МУМКИН ЭМАС»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(4), April, 2023

МУЛКДОР СУДНИНГ КАРОРИСИЗ УЗ МОЛ-МУЛКИДАН МАХ,РУМ

ЭТИЛИШИ МУМКИН ЭМАС

И. Юсупов

Тошкент вилоят судининг судьяси А. Хаитбоев Чирчик туманлараро иктисодий судининг раиси

А. Пайгамов Чирчи; туманлараро иктисодий судининг судьяси

АННОТАЦИЯ

Узбекистон Республикасида щтисодиётнинг самарали амал цилишига ва халц фаровонлигининг усишига имконият яратувчи уар цандай шаклдаги мулкчилик булишига рухсат берилади. Мулкчиликнинг уамма шакллари дахлсиз булишига ва уларнинг ривожланиши учун тенг шароит яратилишига цонун кафолат беради.

Калит сузлар: Хусусий мулк, мулкдорлар ууцуцлари, норматив-ууцуций уужжатлар, ицтисодий, ижтимоий-ицтисодий тузилиши, мууофаза цилиш, дахлсизлигини таъминлаш, тадбиркорлик, уимоя цилиш, жамоа мулки, давлат мулки, ер, табиат ресурслари, асосий воситалар, бинолар, молия, моддий ресурслар, ахборот, моддий ва маънавий бойликлар, фуцаролар.

ABSTRACT

In the Republic of Uzbekistan, it is allowed to have any form of ownership that creates an opportunity for the efficient functioning of the economy and the growth of the people's well-being. The law guarantees that all forms of ownership are inviolable and equal conditions are created for their development.

Keywords: Private property, ownership rights, regulatory legal documents, economic, social, economic structure, protection, protection, entrepreneurship, community property, state property, land, natural resources, fixed assets, buildings, finance, material resources, information, material and spiritual wealth, citizens.

КИРИШ

Хусусий мулкни химоя килиш ва мулкдорлар хукукларининг Конституцияда кафолатланган дахлсизлигини таъминлаш борасида бир катор норматив-хукукий хужжатлар мавжуд.

Жамиятнинг иктисодий негизини турли хил мулк шакллари ташкил этади. Шунингдек, жамиятнинг ижтимоий-иктисодий тузилиши хам мулк билан, мулкнинг кимларга тегишли эканлиги билан белгиланади. Мулксиз ижтимоий муносабатларни ривожлантириш, мамлакатда халк фаравонлигини таъминлаш,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4), April, 2023

камбагалликни кискартириш хамда ижтимоий давлат барпо этишга каратилган чора-тадбирларни амалга оширишнинг имкони йук.

Президент Шавкат Мирзиёевнинг ташаббуслари билан сунгги йилларда хусусий мулкни хар томонлама мухофаза килиш ва мулк хукуки дахлсизлигини таъминлаш, мамлакатда тадбиркорлик мухитини яхшилашга каратилган мухим ислохотлар амалга оширилди.

Судларнинг биринчи навбатдаги вазифаси фукаролар ва тадбиркорлик субъектларининг давлат органлари билан муносабатларида конун устуворлигини таъминлаш билан бир каторда уларнинг хукуклари ва конуний манфаатларини самарали химоя килиш хамда мулк дахлсизлигини таъминлашдан иборатдир.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Сунгги йиллар давомида амалга оширилган ижтимоий-иктисодий муносабатларнинг тубдан узгартириш борасида мулкий хукукларни ноконуний тажовузлардан таъминлаш ва химоя килиш муаммоси, айникса долзарб ахамият касб этди. Бу даврда мулкдорлар хукукларини таъминлашга каратилган Президент ва хукуматнинг бир катор мухим хужжатлари кабул килинди.

Хусусий мулк - бу мулкни узлаштиришнинг хусусий усулига асосланган шакли.

Жамоа мулки - бу жамоага ихтиёрий равишда бирлашган кишиларнинг умумий мулки булиб, бу мулкнинг эгалари шу жамоада мехнат килиши шарт. Бу ерда мулк эгаси айни бир вактда шу мулкни амалда ишлатувчи хам хисобланади.

Давлат мулки - давлат ихтиёрида булган мулк, давлат хокимияти органлари томонидан тасарруф этиладиган монополлашган мулкдир. Бундай мулк объекти - ер, табиат ресурслари, асосий воситалар, бинолар, молия, моддий ресурслар, ахборот, моддий ва маънавий бойликлар булиши мумкин. Бу мулк ижтимоий неъматларни яратишга хизмат килади.

Янги тахрирдаги Конституция лойихасининг 65-моддасида мулкдор уз мол-мулкидан конунда назарда тутилган холлардан ва тартибдан ташкари хамда суднинг карорига асосланмаган холда махрум этилиши мумкин эмаслиги белгилаб куйилмокда.

Бу норманинг ахамияти куйидагиларда уз ифодасини топади:

- мол-мулк дахлсизлиги буйича суд кафолати белгиланмокда. Мулкдор уз мол-мулкидан факат суд карори асосидагина махрум этилиши мумкин. Мансабдор шахсларнинг карори билан мол-мулкдан махрум этилмайди;

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4), April, 2023

- мол-мулкдан факат конунда назарда тутилган холлардагина махрум этилади. Мол-мулкдан махрум этиш конун даражасида белгиланади.

Бозор иктисодиёти шароитида мол-мулк дахлсиз булиши керак. Тадбиркорлик субъектлари доимо таваккалчилик асосида шакилланади. Аммо, жамиятда унинг мол-мулк дахлсизлиги билан боглик хаф хатарларнинг мавжудлиги вазиятнинг яхши эмаслигини англатади. Тадбиркор уз мол-мулкининг такдиридан хавфсирамаслиги ва доимо ривожланиш сари интилиши керак.

Шу сабабли мол-мулкнинг дахлсизлигини Конституция даражасида белгилаб куйиш мухим ахамият касб этади.

Кишиларнинг моддий неъматларни яратишдаги, уларни таксимлаш ва истеъмол этишдаги урни, сиёсий хаётда тутган мавкеи, асосан, ишлаб чикариш воситаларига эгалик килишларига боглик. Жамият тараккиёти тарихида эгалик килиш шаклига кура мулкнинг бир неча тури бор: ибтидоий жамоа тузумида ишлаб чикарувчи кучлар гоят паст ривожланганидан кишилар биргаликда, гурух-гурух булиб мехнат килишган. Шубхасиз, шундай шароитда мехнат куроллари ва махсулотлари жамоанинг умумий мулки булган. Мехнат куроллари ва мехнат малакаси юксалгач, кишилар якка холда мехнат кила оладиган булди. Бу узгариш туфайли жамоа мулки парчаланиб, хусусий мулкка айланган.

Давлат бор ерда унинг мулки мавжуд, лекин ушбу мулкнинг миллий иктисодиётдаги улуши турли мамлакатларда фаркланади ва мамлакат иктисодиётининг моделига боглик. Фукаролик жамияти доирасида давлат мулки тобора ижтимоий йуналиш олмокда, яъни умуммиллий манфаатларни химоя килишга йуналтирилган.

Мулкга эгалик ва уни тасарруф этиш муайян иктисодий муносабатларни пайдо этади ва у мулкчилик муносабатлари деб аталади. Мулк пайдо булиши учун мулкка айланадиган нарсалар наф келтира олиши зарур. Мулкчилик муносабатлари мулкни кишиларнинг узиники ёки узганики эканлигини билдиради. Бундай муносабатларнинг 3 жихати бор:

1.Мулкка эгалик килиш, яъни мулкдорлик хукукининг мулк эгасида сакланиб туриши.

2.Мулкданфойдаланишвауниамалдаишлатиш.

3.Мулкни тасарруф этиш

Мулк хукукини химоя килишда фукаролик хукукининг нормалари мухим роль уйнайди. Мулк хукукини химоя килишнинг асосий усуллари:

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(4), April, 2023

Мулкни бировнинг конунсизэгаллашидан талаб килиб олиш (виндикатцион даъволар).

Шартномавий муносабатларда мулкий хукукнинг химоя килиниши тугрисида шуни айтиш керакки, тузиладиган хима-хил шартномалар аксарият холларда конунга, шартнома шартларига риоя килиниб тугри ва инсофли равишда бажарилади. Аммо, баъзи холларда шартноманинг айрим интизомсиз иштирокчилари шартнома юзасидан олган уз мажбуриятларини бутунлай бажармасликлари ёки лозим даражада бажармасликлари мумкин.

Бундай пайтларда табиий бузилган мулкий хукукларни тиклаш хамда унинг узи билан мулкий хукукларни хар томонлама ва тула химоя килиш масаласи куйилади.

Суд-хукук тизимида катъият билан олиб берилаётган ислохотлардан кузланган асосий максад - фукароларнинг хукук ва эркинликларини кафолатли химоя килишдан иборатдир. Айни шу максадда кейинги йилларда суд хокимиятининг мустакиллигини мустахкамлаш ва одил судлов сифатини оширишга каратилган мухим чора-тадбирлар амалга оширилмокда.

ХУЛОСА

Бугунги кунда фукароларнинг мулкий хукукий манфаатларини химоя килиш, уларнинг бу-зилган ху-кук-ларини тиклаш, етказилган зарар урнини жавобгар хисобидан коплаш сингари низолар суд тартибида адолатли ечим топаётгани одамларнинг судларга нисбатан ишончи ортишида мухим омил булмокда.

Хулоса урнида айтиш мумкинки, Узбекистон Республикасида иктисодиётнинг самарали амал килишига ва халк фаровонлигининг усишига имконият яратувчи хар кандай шаклдаги мулкчилик булишига рухсат берилади. Мулкчиликнинг хамма шакллари дахлсиз булишига ва уларнинг ривожланиши учун тенг шароит яратилишига конун кафолат беради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Нигматов А. Ер хукуки. Укув кулланма.- Тошкент.:"Ислом Университети", 2001. -191б.

2. Ben McFarlane, Nicholas Hopkins. Land Law: Text, Cases, and Materials. OUP Oxford, 2012.

3. Рустамбоев М.Х,. ва бошк. Ер хукуки. Дарслик. - Т.: Тошкент давлат юридик институти, 2002. - 23 б.

4. Земельное право Республики Узбекистан. Учебник. Под. ред. М.Х. Рустамбаева. Т.: ТДЮИ, 2007.-215 б.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(4), April, 2023

5. Узокова Г.Ш. Ахоли пункти ерларидан фойдаланиш хукуки. Т.:ТДЮИ, 2006.-117 б.

6. Mirzaabdullaeva M., Muqumov A., Xafizova Z. Yer huquqi, O'quv qo'llanma.-T.:TIMI,2016.-196 б.

7. Узбекистон Республикасининг конуни "Норматив хукукий хужжат тугрисида",Узбекистон,Т.:1990 й.

8. Земельное право: Учебник / С.А. Боголюбов, Э.А. Галиновская; Учебник./Под ред. С.А. Боголюбова - М.: ТК Велби, Изд-во Проспект, 2004.400 б.

9. Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексига шарх. 1-жилд (биринчи кисм) Адлия вазирлиги. (Профессионал (малакали) шархлар). - Т.: Vektor-Press», 2010. 437-б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.