Научная статья на тему 'МУКОЛАМА ҲАМЧУН ОМИЛИ ПАЙДОИШИ МУСОҲИБАИ МАТБУОТӢ (ДАР МИСОЛИ МАВОДИ РӯЗНОМАИ "БУХОРОИ ШАРИФ")'

МУКОЛАМА ҲАМЧУН ОМИЛИ ПАЙДОИШИ МУСОҲИБАИ МАТБУОТӢ (ДАР МИСОЛИ МАВОДИ РӯЗНОМАИ "БУХОРОИ ШАРИФ") Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
324
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИНТЕРВЬЮ / БЕСЕДА / ЖАНР / ИНФОРМАЦИЯ / ГАЗЕТА / ИССЛЕДОВАНИЕ / ФОРМИРОВАНИЕ ЖАНРА / ЛИТЕРАТУРНЫЙ ДИАЛОГ / INTERVIEW / CONVERSATION / GENRE / INFORMATION / NEWSPAPER / RESEARCH / GENRE FORMATION / LITERARY DIALOGUE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Атоев М.И.

В статье рассматриваются вопросы появления факторов жанра интервью в современной таджикской журналистике. Автор путем анализа материалов газеты «Бухорои шариф» определяет материалы, имеющие жанрового характера интервью. В статье отмечается, что жанр интервью в его современной форме не встречается на страницах газеты, но в нем можно наблюдать истоки и первичные признаки формирования этого жанра. Тогда интервью, в основном, печаталось в виде литературного диалога. Авторы газеты «Бухорои шариф» освещали многие социальные, культурные и другие актуальные темы дня в форме литературного диалога. Поэтому, можно заключить, что литературный диалог сыграло большую роль в появлении жанра интервью в современной таджикской журналистики.The article deals with the emergence of interview genre factors in modern Tajik journalism. Having analyzed the materials of the newspaper "Bukhoroi Sharif", an author determines materials that have the genre of the nature of the interview. The article notes that the genre of interview in its modern form is not found on the pages of the newspaper, but it is possible to observe the origins and primary signs of the formation of this genre. Then the interview was mostly published in the form of a literary dialogue. The authors of the newspaper" Bukhara Sharif " covered many social, cultural and other topical issues of the day in the form of literary dialogue. Therefore, it can be concluded that the literary dialogue played a great role in the appearance of the interview genre in modern Tajik journalism.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DIALOGUE AS A MAIN FACTOR FOR INTERVIEW GENRE APPEARENCE (ON THE EXAMPLE OF THE NEWSPAPER OF “BUKHOROI SHARIF ”)

The article deals with the emergence of interview genre factors in modern Tajik journalism. Having analyzed the materials of the newspaper "Bukhoroi Sharif", an author determines materials that have the genre of the nature of the interview. The article notes that the genre of interview in its modern form is not found on the pages of the newspaper, but it is possible to observe the origins and primary signs of the formation of this genre. Then the interview was mostly published in the form of a literary dialogue. The authors of the newspaper" Bukhara Sharif " covered many social, cultural and other topical issues of the day in the form of literary dialogue. Therefore, it can be concluded that the literary dialogue played a great role in the appearance of the interview genre in modern Tajik journalism.

Текст научной работы на тему «МУКОЛАМА ҲАМЧУН ОМИЛИ ПАЙДОИШИ МУСОҲИБАИ МАТБУОТӢ (ДАР МИСОЛИ МАВОДИ РӯЗНОМАИ "БУХОРОИ ШАРИФ")»

героизму, желание прожить жизнь отважно на благо народа. В то же время литературный талант К. Кирома возник на почве опыта национальной классической литературы и опирался на таджикскую действительность. Принятие и осваивание лермонтовских начал в таджикской литературе обрело многообразный характер. Народность и высокая убежденность, романтическая воодушевленность произведений, которые поэт воспринял в творчестве Лермонтова духовно обогатило его народ.

Ключевые слова: эмоциональность, романтический пафос, аналогичный по духу, лирический герой, любовная лирика, гражданская лирика, свободолюбивый, мятежный, психологический анализ.

THE INFLUENCE OF LERMONTOV'S POETRY ON THE ART OF QUTBI KIROM

This article deals with the problem ofperception of Lermontov^s works Tajik writers. In the article we have set ourselves the task to definitely consider one side of this problem, or rather the influence of Lermontov^s poetry on the work of Kutbi Kirom. It is an intensive interweaving love Derici with Derekoy civil, as well as the desire to act, to fight, longing for heroism, the desire to live life bravely for the good of the people. At the same time, Kutbi Kirom's literary talent arose on the basis of the experience of national classical literature and relied on the Tajik reality. The adoption and assimilation of Lermontov began in the Tajik literature found varied. Nationality and high conviction, romantic inspiration works that the poet took in the works of Lermontov spiritually enriched his people.

Keywords: emotionality, romantic pathos, similar in spirit, lyric hero, love lyrics, civic lyrics, freedom-loving, rebellious, psychological analysis.

Сведения об авторе:

Кувватова С.М. - старший преподаватель общеуниверситетской кафедры русского языка Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: salomat.kuvvatova@bk.ru

About the author:

Kuvvatova S.M. - the senior teacher of the all-university chair of the Russian language of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini.

МУКОЛАМА ХДМЧУН ОМИЛИПАЙДОИШИ МУСОХИБАИ МАТБУОТЙ (ДАР МИСОЛИ МАВОДИ РУЗНОМАИ «БУХОРОИ ШАРИФ»)

Атоев М.И.

Донишго^и миллии Тоцикистон

Мусохиба аз жанрхои маъмулии матбуоти даврй махсуб мешавад, зеро хусусиятхои шаклию колабии ин жанр хонандаро ба сарчашмаи аслй ошно намуда, сухани аввалро бевосита ё бавосита манзури омма мегардонад. Ин жанр шакли саволу чавобро дошта, аз суоли рузноманигор ва посухи мусохиб таркиб меёбад. Х,арчанд мусохдба дар матбуоти даврй пайдо шуда, шакл гирифтааст, аммо унсурхои он дар осори адабию фархангии ниёкони точик бараъло мушохида мешавад. Аз чумла, муколамаи чонвар бо дарахт дар «Дарахти Асурик» ва суолу посухи Доно бо Менуи хирад дар достони «Менуи хирад» аз руи сохт ва низоми гуфтугу шабохат ба мусохибаи матбуотианд.

Дар матбуоти даврй, мусохиба хусусияти маълумотдихй дорад ва иттилои навинро аз шахси вокей, донанда ва шохиди бевоситаи руйдод пешкаши хонанда мегардонад. Ба ин маънй, Ворошилов В. мусохибаро «маълумотдихандаи хостахои чамъият аз посуххои фарди муайян (афроди муайян) дар чавоб ба суоли рузноманигор»[1, с.142] номидааст.

Дар матбуоти даврии точик аносири жанрии мусохибаро аз нахуструзномаи точикии «Бухорои шариф» метавон пайдо кард. Дар 110 шумораи электронии «Бухорои шариф» шакли мукаммалу маъмулии мусохиба, ки аз суоли рузноманигор ва посухи шахси муайян ё гурухи одамон дар атрофи мавзуи мушаххас бошад, ба назар нарасид. Аммо маводи аз суолу чавоб таркибёфта, ки зохиран гунаи мусохиба бошад дар чанд шумора ба нашр расидааст. Ин гуна матолиб аз руи шакл шабехи мусохиба буда, аз нигохи мухтаво чанбаи иттилоотй доранд. Иттилое, ки на аз холат ё руйдоди баамаломада хабар медихад, балки хусусияти тасаввуротй ва фикрофарй дорад. Ба исботи фикр маводеро, ки бо рубрикаи «Фелетуни кучак», сарлавхаи «Забони махаллй» ва зерсарлавхаи «Мусохибаи кориюни газитаи

«Бyxоpои шapиф» бaъд aз бapомaдaни нyмpaи аввал» дap шyмоpaxои 8, 9 вa 10-и «Бyxоpои шapиф» бa нaшp pacидaacт чун нaмyнa та^лил мeнaмоeм.

Дap pyзномaнигоpии мyоcиp ин навъ мaтнpо, ки aз cyолy поcyx ибоpaт бошaд бa ду жaнp: мycоxибa вa cyxбaт ниcбaт мeдиxaaнд. Myœx^a aз cyодy чавоб тapкиб ëфтa, чанбаи иттидоотии он дap чои aввaл мeиcтaд, вaдe дap cyxбaт pиштaи тaкaлдyм гycтypдa acT вa pyзномaнигоp xaK Доpaд дукма пapтояд, фaктpо бa тaxдил бикaшaд, поcyxpо зepи шyбxa бибapaд вa бо мycоxиб бaxc кунад.

Мaводи дap боло зикpшyдa, астан, дap шaкли мyкодaмa ë гуФтугуи xонaндaгони pyзномa: СуФй, ^pï, О^акод, Мyтaвaлдй, Aбдyкapим вa Aмaк ном aфpодe тaxия шyдa, ки байни xaм дap боpaи pyзномa, зaбони pyзномa, мyxтaвои он, нaфъy здан, xaбapy мaкодaxо вa монaнди ин xycycиятxои pyзномapо бо aндeшa вa гуишоти бa xyдaшон xоc му^ки^ мeкyнaнд. Он чунин OFOЗ мeëбaд:

«суфй-Accaломy aдaйкyм aкaи ^pï?

Kppñ-Ba aлaйкyм caлом эшони Суфй, aз кучо мeоeд?

Сyфй-Aз caйpи олaм. Ara^pñ Шумо caйp чapо нapaфтeд, caйpи зaмзaмa. Бa pacтaи ЧOмaфypyшй py бa pyи хофизон нишacтa кaмe зaмзaмapо гуш aндоxтaм яъш чонам xyзyp кapд. Моëн ин тapикa бaзмpо бa xaвдиaмон xapгиз дидa нaмeтaвонeм.

Kоpй-Вокeaн мaн хдм динapyз caйppо гaштaм xaмa pacra^ дacтгоx. Дap xaмa чо хофизон бa тapaннyм мaшFyд биcëp aз такй-такй cипaxpоби биcëpe aз тумащо омaдaaнд, Сaмapкaндy Хуканд биcëp омaдaacт. Имpyз бa xaвдй кaмтap ^p доштaм caйp нapaфтaм, ягон гапи тозa xacrnS?

Сyфй-Дap гypyш paфтaм як чамъияти caйëpe, ки aдaди ин тaмошочиëнpо Худо нaдонaд ^c нaмeдонaд, тaмошо кapдa нaтaвониcтaм. Лй во^ан як гaпи биcëp тозa xaCT.

Kоpй-Кaдом гaпи тозa?

Сyфй-Нaфax,мидeд-мй? Гaзeт мeбapояд мeгyфтaнд, xaмон гaзeт бapомaдaacт xap кac гиpифтa xондa гaштaacт. Бa зaбони фоpcй бapомaдaacт.

Kоpй-Кyчо? Гиpифтa овapдeд-мй? Бидиxeд як xонaм.

Суфй-He! Мaн нaгиpифтeм вaй домоди о^акод xacтaнд - ку Мyддо-Зapиф xaмyн кac як донaaшpо xapидa xондa, бa пeшaшон бyдaгй чaнд одaмxобa мaънидод кapдa бyдaнд, мaн xaм кaмтap гуш aндоxтaм гащои нaFЗ xондaнд»[5, c.3].

Ин мaвод aз pyи шaкд бa кодаби дpaмa нaздикй доштa, бa он кaxpaмонxои есюму чоpyм низ иштиpок мeкyнaнд, ки бa paвaнди мycоxибa бeвоcитa вa ë бaвоcитa xaмpоx мeшaвaнд. Во^а aз зaбони Kоpй, Суфй, О^акод, Мyтaвaлдй, ки aз чexpaxои тaъcиpкyзоp вa тax,pикдиx,aндaи зaмон мaxcyб мeшyдaнд, мaнзypи xонaндa мeшaвaд. Бa cyxбaт xaмpоx шyдaни шaxcи ceюмy чоpyм фaктpо таквият бaxшидa, acомии шaxcиятxои мaтpaxи зaмон чоиз бyдaни мyтодиaи pyзномapо кувват бaxшидaacт. Ин ycyди нигоpиш мaтнpо чодиб нaмyдa, бо кавоиди жaнpии жypнaлиcтикa низ мyxодиф нecт, зepо дap paвaнди мycоxибa xaмpоx шyдaни шaxcи ceюм бa cyxбaт чодибй бaxшидa, xодaти фaкт «aз нaзapи шaxcи caвyм бa мyшоxидa гиpифтa мeшaвaд>>[4, c.113]. Дap во^ъ воpид шyдaни шaxcи ceюм мaводи мaзкyppо чодиб нaмyдaacт:

«Окcaкод-Гaзeти Рycия хдм фоpcй гaп мeзaдaacт?

Kоpй-Ин гaзeт 6д ддфзи фоpcй ндвиштд шуддгй, aдбaттa мyxappиpxояш мycyдмонaнд ходо мyxappиpxояшpо 6индм, ки киcт. Ana мyxappиpи aвввaд Миp X,aйдapxочa бини Кошм^о^ вд мyxappиpи дигapaш Ч,алод Юcyфзодa бyдaacт. О^акод биcëp нaFЗ шуд, ки дap Бyxоpо гaзeт бapомaд иншaaлдоx акнун одамон кaмтap ба pоxи идму фунун кушиш мeкyнaнд. Набошад аз xaмa чиз бexaбap ба дyнë чй мeояд чй мeгyзapaд ва ба кадом мaмлaкaтxо чиxо шуда иcтодaacт моxо xe4 чиз нaмeдониcтeм. Лкнyн иншaaлдоx xap pyз xaбapxои тозаву мaкодaxои ба мycyлмонон дaxл доштaгиxоpо xондa мeфaxмeм.

О^акод-Хаташ ин xaтxо бapин шку акаи Kоpй?

Kоpй-Ин чопи мexчaгй xap xapф чудо-чудо мeшaвaд баъд чамъ кapдa тapтиб дода мeнaвиcaнд.

Accaломy aлaйкyм.Эxaa гaзeтxони-мй?

Kоpй-Вaaлaйкyм caлом биcëp нaFЗ кapдй Aбдyдкapим ин гaзeтpо xapидa овapдй.

Aбдyдкapим-Биcëp Fararä шуд. Лввaл гaзeтpо ce тин фypyxтa гашта буданд. Худаш кам будааст, xaмa якбоpa xapидaнд xap ^c ба xap чой 10 ^c 5 кacй чамъ шуда гaзeтxонй мeкapдaнд.Чй кaдap одaмxо гaзeт нaëфтa аз дacти бaъзe як донааш як танга xaм бошад мexapидeм мeгyянд»[6, c.3].

Поpчaи боло аз лщози жaнpй ба кавоиди мycоxибa мувофик нecт, вaлe ycyли cyодy чавоб, ки cоxти мaтнpо ташкид нaмyдaacт, як навъ аз yнcypи мycоxибa дapaк мeдиxaд. Идова бap ин матни боло xycyc^ra маъдумотнокй, тaxpикбaxш ва мaоpифпapвapонa

дошта, дap он аз cyди pyзномa, мyxappиpонaш, нapxи фypyши он, талаботи мapдyм, тачамуъи xонaндaгон дap aтpофи чapидa ва дигap чузъиёт бaxc шyдaacт. Мyxappиpони «Бyxоpои шapиф» бо ин ycyл, аз як тapaф, матни чолиб xоcил нaмyдa бошанд, аз cyи дигap, дap шакли дpaмa нафъи pyзномapо ба xонaндa фaxмонидaaнд. Бояд таъкид кapд, ки arap бapои мyaccиcони «Бyxоpои шapиф» ичозаи нaшpи pyзномa гиpифтaн аз дapбоpи aмоpaт як мушкилй бошад, мушкилии дигap pyзномaxон кapдaни мapдyм 6уд, зepо дap бapобapи он, ки xaмapyзa ба Бyxоpо pyзномaxои xоpичa воpид мeшyд, то xол мapдyм pyзномapо «китоби бобиён» ва мутолиаи онpо мояи кyфpy бaдмaзxaбй мeдониcтaнд. Ин тacaввypи ичтимоиpо мyxappиpони pyзномa xyб дapк намуда, тaъcиpи каломи pyxониёнpо ба инобат гиpифтa, муфид будани мутолиаи pyзномapо аз забони axли дин ба xонaндa пeшкaш намудаанд.

Мycоxибa, жaнpи yнивepcaлй буда, аз тамоми cоxa: аз вокeaxои pyзмapaи ичтимой то мacъaлaxои мyxими илмию cиёcй ва и^^одию адабй оpоcтa мeшaвaд, ки ба cyоли pyзномaнигоp шоxиди во^а ё шaxcи мacъyл поcyx дода, иттилои даки^о пeшниxод ва тacaввypоти зexнии xонaндapо комил мeгapдонaд. Мaxз ин xycycиятxоpо ба инобат гиpифтa мyxaккикон вазифаи acоcии мycоxибapо пeшниxоди иттилоъ гуфтаанд: «Вазифаи мycоxибa кабл аз xaмa пeшниxоди иттилоот (кй?, чй?, кай?, чи xeл?, чapо?), баёнот (бapои чй?), ба XOдиca бaxо додан (фикpи шумо чиcт?), гаш^й кapдaн (чй мeшaвaд) водоp намудан мeбошaд»[3, c.81]. Яънe мycоxибa ба xонaндa чизepо, ки интизоp аст ва дониcтaн мexоxaд, пeшкaш мecозaд. Дap «Бyxоpои шapиф» низ мycоxибaгyнaxо дap шaклe тaxия шудаанд, ки гуё ба cyоли xонaндa rocyx мeдиxaнд.

Маводи дигape, ки дap шyмоpaи 55-и pyзномa зepи унвони «Мyxовapa» нaшp шyдaacт, гуФтугуи пиcappо бо пaдap дap xycycи таълими лотинй дap бap гиpифтa, аз pyи шакл ба жaнpи cyxбaт кapобaт доpaд. Маводи мaзкyp аз мачаллаи «Газит»-и Фapонca тapчyмa ва дap «Бyxоpои шapиф» бознaшp шудааст, ки дap пapтaви эpодxои Иcтeк-вaзиpи мaоpифи Фapонca, доиp ба xaтмй набудани тaxcили забони лотинй дap макотиби Фapонca тaxия шyдaacт. Маводи мaзкyp аз муколамаи пaдapy n^ap ибоpaт буда, дap он на xyзypи pyзномaнигоp, балки cyолy чавоби ду нaфap тacвиp шyдaacт. Аз чумла:

«Пaдap - Ба xe4 вaчx - ба xe4 вaчx ин ба ту шоиcтaгй нaдоpaд, ин чй xapфecт, ки ба ман имpyз муаллими ту гуфт, ки мaйлe ба дониcтaни лотинй нaдоpй?

Пиcap - ... бaлe чунин acт, ки xeч моил ба xондaни лотинй нaмeбошaм ба чщати ин ки тaxcили ypо мeдонaм ба чизe нaмeapзaд, зepо мecy (Иcтeк) вaзиpи мaоpифи мо xaм ба xaмин акида мeбошaд ва пypвозex acт. Вaзиpи мaоpиф аз шумо бexтap мeдонaд»[7, c.2].

Ин матн низ мaнзapaxоepо фapо мeгиpaд, ки муаллиф онxоpо тacвиp нaмyдaacт, мaxcycaн xолaти тaxaйюpи пaдap аз поcyxи пиcap ва «^x-^x-^x» xaндидaни пaдap аз накшаи ояндаи пиcapaш. Мaвзyи cyxбaтpо ycyли таълим ва озодии он, фapогиpии xонaндaгон ба дapcxо аз pyи шавку завк ва озодии фapзaнд дap интиxоби дapc ташкил мeдиxaд. Сабаби аеооти бознaшpи матни боло низ дap pyзномa мaxз чанбаи мaоpифпapвapй ва мaъpифaтй доштан он аст, ки аз вазъи таълиму тapбияи атфол ва тapзи мyноcибaт бо xоcтaxои фapзaнд, дap кишвapxои aвpyпой накл мeкyнaд.

Ч,анбаи муколамавии тapaфxоpо ба инобат гиpифтa, онpо мeтaвонeм омили ба вучуд омадани жа^и мycоxибa гyeм, зepо дap нaзapияи жypнaлиcтикa «чунин нaвъxои мycоxибa зи^ мeшaвaнд: мycоxибa-нaкл (монолог), мycоxибa-мyколaмa, мycоxибa-лaвxa, конфepeнcияи матбуот, мизи мyдaввap, мycоxибa-aнкeтa, мycоxибa-aкидa»[3, c.81]. Бо нaзapдошти ин дap матни боло aноcиpи жaнpи мycоxибapо мeтaвонeм пайдо нaмоeм, чунки дap он xaдaф аз муколама ва тобишxои бaдeй чолибияти матн мeбошaд. Илова бap ин мypод аз тaxияи ин матн дap xap шaклe, ки бошад кacби иттилоъ acт, ки «якe аз caбaбxои анчоми мycоxибa»[2, c.4] мaxcyб мeёбaд.

Умуман, омузиш ва тaxлили мaтнxои бо ycyли муколама нaшpгapдидaи pyзномaи «Бyxоpои шapиф» ба мо имкон дод, ки ба чунин натича paceм:

- ин шакли баёни фи^ дap адабиёти ^acra^ точику фоpc маъмул буд ва дacтaндapкоpони «Бyxоpои шapиф» ба он шиноc буданд;

- баёни фи^ ва тaxияи мавод ниcбaтaн ичтимой буда, мутолиаи он бapои xонaндa чолиб ва тaъcиpaш бeштap мeбошaд;

- шакли муколама, ки aœca^ гуфтугуи ду нaфappо фapо мeгиpaд, имкон мeдиxaд, ки aфкоpи тазодй ва мaвкeъгиpиxои мyxтaлиф ба xонaндa иpоa гapдaд. Ба xaм мукобил гузоштани «наву кyxнa» ё «кадиму чадид», ки дap аглаби мyколaмaxо мyшоxидa мeшaвaд, дaлeлecт ба ин гyфтaxо.

Аз ин py, мутуни мaвpиди тaxлилpо тaнxо аз pyи шакли тaxия ба мycоxибa ё мycоxибaгyнaxо ниcбaт дода мeтaвонeм, аммо ощо ба фaxмиши имpyзaи мycоxибa -жaнpи мyxcycи axбоpй шуда нaмeтaвонaнд.

Дар «Бухорои шариф» афкори пешкддам бо чунин усул шакл гирифта, фактдои аклонй ба мардум талк;ин шудааст. Сох,ибк;аламони рузнома тавонистаанд, ки дар ин шакл иттилои лозимро ба хонанда пешнидод кунанд ва барои пайдоиши жанри мусодиба замина фарохдм оранд.

АДАБИЁТ

1.Ворошилов В.В. Журналистика/ В.Ворошилов. - Санкт-Петербург, 2001. - 448 с.

2.Мусодиба (равишдо ва усул)/ Садо ва симои Ч,умдурии Исломии Ирон. - Машдад, 2001. - 24 с.

3.Нуралиев А. Жанрдои ахбории матбуот: Воситаи таълимй/ А.Нуралиев. -Душанбе, 2004. - 146 с.

4.Саъдуллоев А., Давронов Д., Муродов М. Асосдои фаъолияти эчодии журналист/ -Душанбе,

2004. - 128 с.

5.Бухорои шариф. - 1912. - 20 март.

6.Бухорои шариф. - 1912. - 25 март.

7.Бухорои шариф. - 1912. - 15 май.

ДИАЛОГ КАК ГЛАВНЫЙ ФАКТОР ПОЯВЛЕНИЯ ЖАНРА ИНТЕРВЬЮ (НА ПРИМЕРЕ МАТЕРИАЛОВ ГАЗЕТЫ "БУХОРОИ ШАРИФ")

В статье рассматриваются вопросы появления факторов жанра интервью в современной таджикской журналистике. Автор путем анализа материалов газеты «Бухорои шариф» определяет материалы, имеющие жанрового характера интервью.

В статье отмечается, что жанр интервью в его современной форме не встречается на страницах газеты, но в нем можно наблюдать истоки и первичные признаки формирования этого жанра. Тогда интервью, в основном, печаталось в виде литературного диалога. Авторы газеты ««Бухорои шариф» освещали многие социальные, культурные и другие актуальные темы дня в форме литературного диалога. Поэтому, можно заключить, что литературный диалог сыграло большую роль в появлении жанра интервью в современной таджикской журналистики.

Ключевые слова: интервью, беседа, жанр, информация, газета, исследование, формирование жанра, литературный диалог.

DIALOGUE AS A MAIN FACTOR FOR INTERVIEW GENRE APPEARENCE (ON THE EXAMPLE OF THE NEWSPAPER OF "BUKHOROI SHARIF ")

The article deals with the emergence of interview genre factors in modern Tajik journalism. Having analyzed the materials of the newspaper "Bukhoroi Sharif", an author determines materials that have the genre of the nature of the interview.

The article notes that the genre of interview in its modern form is not found on the pages of the newspaper, but it is possible to observe the origins and primary signs of the formation of this genre. Then the interview was mostly published in the form of a literary dialogue. The authors of the newspaper" Bukhara Sharif " covered many social, cultural and other topical issues of the day in the form of literary dialogue. Therefore, it can be concluded that the literary dialogue played a great role in the appearance of the interview genre in modern Tajik journalism.

Keywords: interview, conversation, genre, information, newspaper, research, genre formation, literary dialogue.

Сведения об авторе:

Атоев Мухаммадицбол Имомиддинович - соискатель кафедра пресса матбуот, Таджикского национального университета, тел: (+992)934252655.

About the author:

Atoev Muhamadiqbol, the researcher of the Institute of History, Ethnography of AS RP. Phone: (+992)918878141

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.