Научная статья на тему 'МУҲАММАД ИБН ЖАРИР АТ-ТАБАРИЙ ЎРТА АСР БУЮК МУАРРИХИ'

МУҲАММАД ИБН ЖАРИР АТ-ТАБАРИЙ ЎРТА АСР БУЮК МУАРРИХИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
258
47
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
ат-Табарий / ислом тарихи / пайғамбарлар / тарихчилар / манба / мазмун / муаллиф / тасниф / олим / шарҳ / сунна. / at-Tabari / Islamic history / prophet / historian / source / mukhtasar / mufassal / author / tasnif / nabi / scholar / ta’vil / sunnah.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Муҳаббатхон Миртохировна Агзамова

Мақолада ўрта асрда яшаб ижод этган муаррих Ибн Жарир ат-Табарий ҳаёти, алломанинг ёзган асарлари, шарқшунос-исломшунос олимлар томонидан эътироф этилган “Тарих ар-русул вал-мулук” асарининг тарих илми ривожида тутган роли, алломанинг бой илмий мероси хусусида маълумотлар келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MUHAMMAD IBN JARIR AT-TABARI WAS A GREAT MEDIEVAL HISTORIAN

The article deals with the life of the medieval historian Ibn Jarir al-Tabari, the works of the scholar, the role of the historically recognized work "Tarikh ar-rusul val-muluk" in the development of historical science, its importance in the field of historiography today.

Текст научной работы на тему «МУҲАММАД ИБН ЖАРИР АТ-ТАБАРИЙ ЎРТА АСР БУЮК МУАРРИХИ»

МУХДММАД ИБН ЖАРИР АТ-ТАБАРИЙ УРТА АСР БУЮК МУАРРИХИ

Мухаббатхон Миртохировна Агзамова

Узбекитсон халкаро ислом академияси катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада урта асрда яшаб ижод этган муаррих Ибн Жарир ат-Табарий хаёти, алломанинг ёзган асарлари, шаркшунос-исломшунос олимлар томонидан эътироф этилган "Тарих ар-русул вал-мулук" асарининг тарих илми ривожида тутган роли, алломанинг бой илмий мероси хусусида маълумотлар келтириб утилган.

Калит суз: ат-Табарий, ислом тарихи, пайгамбарлар, тарихчилар, манба, мазмун, муаллиф, тасниф, олим, шарх, сунна.

MUHAMMAD IBN JARIR AT-TABARI WAS A GREAT MEDIEVAL

HISTORIAN

Muhabbatkhon Mirtokhirovna Agzamova

Senior lecturer at the Uzbek International Islamic Academy

ABSTRACT

The article deals with the life of the medieval historian Ibn Jarir al-Tabari, the works of the scholar, the role of the historically recognized work "Tarikh ar-rusul val-muluk" in the development of historical science, its importance in the field of historiography today.

Keywords: at-Tabari, Islamic history, prophet, historian, source, mukhtasar, mufassal, author, tasnif, nabi, scholar, ta'vil, sunnah.

КИРИШ

Урта асрларда Шаркдан минглаб олиму-уламолар етишиб чикканлар. Уларнинг колдирган илмий мероси, ислом маданияти тараккиётига кушган хиссасини атрофлича чукур тадкик этиш, асарларини урганиб, халкимизга етказиш ва бу мухим ишлар оркали миллий маънавиятимизни юксалтириш мухим ахамият касб этади. Чунки утган олиму уламоларнинг бой тажрибаси ва мероси юртимиз илм-фани тараккиётига мустахкам пойдевор булиб хизмат килади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Урта аср муаррихи "Тарих ар-русул вал-мулук" асари муаллифи Мухаммад ибн Жарир ат-Табарий хакидаги батафсил маълумотлар Абул Фараж Мухаммад ибн Абу Якуб Ибн Исхок ал-Багдодий (Ибни Надим)нинг "Ал-Фихрист фи

ахборул уламои мусаннифин минал кудамаил вал мухадисинийн ва асмаи кутубихим" асарида, Шамсиддин Ахмад ибн Мухаммад ибн Абу Бакр (Ибн Холликон)нинг "Вафоёт ал-аъён ва анбо абно аз-замон" асарида, Абу Абдуллох Шамсиддин Мухаммад ибн Ахмад ибн Усмон аз-Захабийнинг "Тазкиратул Хуффаз" ва "Сияр ал-аълам ан-нубало" асари, Шихобиддин Абу Абдуллох Якуб ибн Абдуллох ал-Х,амавийнинг "Мажмаул-удабо" асари, Таджуддин Абу Наср Абдулваххоб ибн Такиюддид ас-Субкининг "Табакат аш-Шофеий ул-кубро" асари, Жалолиддин Абулфазл Абдурахмон ибн Абу Бакр ас-Суютийнинг "Табакатул хуффаз" ва "Табакотул муфассирин" асари, Имомуддин Абулфидо Исмоил ибн Умар ибн Касир Дамашкийнинг "Ал-бидоя ван нихоя фит тарих" асарларида келтирилиб утилади.

Х,ижрий III-IV йил ва милодий IX-X йилда яшаган тафсир, тарих, фихк, хадис илмини яхши билган, Мухаммад ибн Жарир ат-Табарий уламолар орасида муфассир, мухаддис, факих, муаррих сифатида етук уламо хисобланиб, Табаристоннинг Амул шахрида хижрий 224 йилда тугилганлиги тугрисида маълумотлар билан бирга хижрий 225 йилда тугилган деган маълумотлар хам учрайди. Табарий Амул шахрида 224/839 йил сунгида 225/840 йил бошида дунё келган.

Табарий хижрий 225 йилда тугилган дейдиганлар булса хам, одатда уламони хижрий 224 йил тугилганлиги тугрисидаги маълумот кабул килинади. Уша даврдаги одатга кура, инсонлар ёшига караб эмас, балки уша даврда содир булган вокеага боглаб белгиланган.

Табарийнинг отасини исми "Жарир", бобосини исми эса "Касир" деб аталган. Бобосини исми "Язид" эмас, "Касир" деб номланганлиги хакидаги маълумотларни биз Хатиб Багдодий, Якуб Хдмавий, Тажуддин Субки, Набавийва Захабий каби олимлар уз асарларида Табарийнинг отасини "Касир" деб беришган.

МУ^ОКАМА

Мухаммад ибн Жарир ибн Язид ибни Касир ибн Голиб ат-Табарийга Табаристонда тугилганлиги сабабли "Табарий" нисбаси берилган. Бундан ташкари аллома тугилган жойига нисбатан "Амулий" деб, яшаган жойига нисбатан "Багдодий" нисбаси берилган.

Табарийнинг ихчам, баланд буйли, кузлари кора рангда булиб, ёшлигидан илм олишга кизикиб, етти ёшида Куръонни ёд олган, туккиз ёшидан хадис илмини ургана бошлаган. Ёшлигидан араб тили ва араб адабиётини урганишга киришган булиб, кейинчалик бу илмлардан таълим бера бошлаган. Ун икки ёшга икрганида илм олиш максадида ватани Амулни тарк этиб, Басра, Куфа каби илм марказларида булиб, тафсир, хадис, фихк, тарих каби сохаларда илм урганди. Табарий Ахмад ибн Хднбал билан учрашиш учун Багдодга боради, лекин Табарий

етиб борганида Ахмад ибн Хднбал вафот этгани хакида билади. Табарий Багдодда бир йил яшаб, Абу Саид Истахрийдан Шофеии фикхини урганди, сунгра Басрага кайтиб келди.

Олим Багдод шахрида бир йил истикомат килган. Мана шу вактда у Заъфароний ва Абу Саид Исрахрий каби олимлардан шофеий мазхаби фихкини урганган. Сунгра Куфа шахрига сафар уюштириб, у ерда Абу Кариб Мухаммад ибн Ало Хдмадоний, Ханнод ибн Сарий ва Исмоил ибн Мусо каби бир канча олимлардан хадис ёзиб олган. Олим ундан кейинги Мисрга илмий сафар уюштирган.

Аллома камтарона хаёт кичириб, унга таклиф килинган турли мансаблардан воз кечган. Халифа Мутамиднинг вазири Абу Хдсан Убайдуллох ибн Яхё ал-Хакон (256-263/870-877) таклиф этган козилик мансабини хам рад Табарий халифа ва вазирлар томонидан такдим этилган хадияларни кабул килмаган. Аллома илмда узига хос изланишлар олиб боришида таклиф этилган мансаб ва лавозимлар таъсир этишидан хавотирланиб, доимо рад этиб келган.

Алломанинг отасидан мол-мулк ва ерлар колганлиги сабабли, тирикчилик максадида хеч кимдан хеч нарса таъма килмай, берган хадияларни хам олмаган холда турмиш кечирган. Умрини асосан илмга багишлаганлиги сабабли хам турмиш курмаган.

НАТИЖА

^алифа Муктафийнинг вазири Аббос ибн Хасан Абу Ахмад фикх китобини ёзишни сурайди. Имом Табарий "ал-Х,афиф" номли китоб ёзиб, вазирга юборади. Шу куннинг узида Табарийга минг динор хадия килиб жунатади. Аммо Табарий бу хадияни кабул килмайди.

Мухамммад ибн Абдумалик ибн Абу Шавариб (244/858), Исхок ибн Абу Исроил (254/868), Абу Хдммон ал-Валид ибн Шуро (243/857), Ахмад ибн Маниъ Багавий (243/857), Якуб ибн Иброхим Девракий (252/866), Амр ибн Али (249/863) Абу Мусо Мухаммад ибн ал-Мусанно (252/866), Абулаъло ибн Восил, Сулаймон ибн Абдулжаббор, Насан ибн Куръа, Зубайр ибн Бакр, Мухаммад ибн Абу Маъсур, Абу Хдммом ас-Сукуний, Суфян ибн Вакий Фазл ибн Сабох каби олимлардан турли илм марказларида илм олган.

Табарийнинг болалик йиллари у тугилган жойда Амулда утган булиб, дастлабки таълимни узи тугилган жойда олган. Табарийнинг отаси уз даврининг бой ва илмли кишиларидан булиб, углининг кобилиятини сезган холда, Табарийнинг илм олишига гамхурлик кила бошлади. Алломанинг отаси хаётлик чогида углини мукаммал илм олиши, етук олим булиб етишиши ва турли минтакаларга илмий сафарларга бориш имконияти учун моддий эхтиёж билан таъминлашга харакат килган.

TaSapufi emnurugaH unM ypraHraH Ba erra emuga KyptoHH KapuMHu eg onraH. MyxaMMag höh ^apup iyKKH3 emnapugaH SomnaS y3u eg onraH xagucnapHu TynnaM Tap3uga e3a Somnagu. Yh hkkh emuga эсa, oTacHHHHr u:«:o3ara SunaH unM onum MaKcaguga ca^apra ^yHafigu. By xu^pufi 236 fiunra Tyrpu Kenagu.

TaSapufi Mymaxug, onuM SynuS, KyptoH Ba xagucra oug unMnapu, coxara oug ucTunoxnapHu axmu SunaguraH, KyptoHH KapuMHu eg onraH, KyptoH Kouganapu Ba xagucHu puBoaT Kunum ycynnapuHu TymyHaguraH, caxux Ba 3au$ xagucnapHu, Hocx Ba MaHcyx hhmhhh, caxoSa Ba ToSetufinapHu puBoaTnapu Ba Tapux hhmhhh MyKaMMan эгannaгaн.

TaSapufi unM ynyH yMpuHu oxupura Kagap Kyn MaMnaKarnap öyngu, cyHru Bargogra KafiTuS Kengu Ba yMpuHu oxupura Kagap Bargogga amagu. AnnoMa xu^pufi 310/923 fiunga fflaBBon ofiuga 86 emuga Ba^oT этгaн. ^a^H MapocuMura Kyn coHnu ^aMoa umTupoK этн6, annoMaHUHr Sup Hena ofi gaBoMuga Kena KyHgy3 gyo KunraHnuKnapu MaHÖanapga KenTupunraH. XaTTo ynuMugaH Sup Hena ofi yTraHgaH cyHr xaM ogaMnap ynapHu KaöpuHu SopuS 3uepar Kunap эgнnap. ByHgaH TamKapu XaTuS Bargogufi "YHUHr Kaöpuga Sup Hena ofi ®&Ho3a yKungu. AnnoMaHUHr ynuMugaH Max3yH onuMnap Ba e3yBHunap y xaKga metp e3gHnap" geS onHMHHHr ynuMugaH KynnunuK Max3yH SynraHnuruHH KenrupuS yTagu.

AT-TaSapufi u^ogu Huxoarga cepMaxcyn Ba Kyn Kuppanugup. Y fiurupMagaH opTHK acapnap e3raH SynuS, ynap opacuga "KyptoHra mapxnap", "KhtoS uxrano^ an-$yKaxo", "^oMetyn SaeH Ta^cup yn-^yptoH", "Tapux yn-yMaM Ban MynyK", "KupoaT", "YnaMonap hxthho^h", "Coh Ba KyptoH", "CaxoSa Ba ToSetuHnap Tapuxu", "HcnoM mapuaru xyKMnapu", "KhtoSh mapxu cyHHa", "Ycynu guHra nyKyp Ha3ap", "AgaSyn MaHacuK", "AgaSyn Hy^yc", ".Hara^yn KaBn axKaM mapautn ucnaM", "BacuTyn KaBn axKaMu mapautyn ucnaMu" acapnapu mynap

^yMnacugaHgup.

ASy ^at^ap MyxaMMag höh ^apup aT-TaSapufiHUHr "Tapux ap-pycyn Ban-MynyK" khtoöh y3oK Tapuxra oug MatnyMoTnap SunaH TyngupunraHnurH ^HxaTugaH KUMMarnu Synum SunaH Sup KaTopga, Tapuxufi BoKeanapHUHr KenuS HUKum caSaSnapu Ba ynapHUHr Kafi gapa^aga xaKHKaT экaнnнгн xaKugaru MatnyMoTnap SepunraHnuru SunaH anoxuga axaMuaT KacS этagн.

By acap "Tapux yn-yMaM Ban-MynyK", "Tapux ap-pycyn Ban-MynyK", "Tapux pycyn Ban-aHÖue Ban MynyK Ban xyna^o", "AxSop yn-pycyn Ban MynyK", "AT-Tapux an-KaSup", "TaSapufi Tapuxu" HoMnapu SunaH Mamxyp SynraH.

Myannu^ acapHu xu^pufi 290 (903) fiunga e3umHu SomnaS, xu^pufi 303 (915916) fiunga TyraTgu. Acap gyHe apaTunumugaH to 302 fiun 3ynxu^^a ofiHHHHr 22 caHacurana SynraH Tapuxufi ®;apaeHnap SaeHu KenTupunraH.

AcapHUHr MyKagguMa KucMuga "Tapux" TymyHnacura "MHcoHHUHr xaTTH-xapaKaTnapu SunaH MyafifiaH BaKT Ba ®;ofiga um onuS SopaguraH coxacu" cu^aTuga

Tapu^nafigu. Ohkphhh gaBOM эттнpн6, y3maHa puBoaraap acocuga eTuS KemaH nafiFaMSapnap, xyKMgopnap Ba xanu^anap Tapuxu, Tapuxufi ^apaeHnapgaru BOKuanap xaKuga e3um MaKcaguga ymSy acapHu SomnaraHnmu xaKuga TyxTanuö yTagu.

Xynoca Kunuö afiTcaK, ymöy acap aBBan e3unraH Srorana eTuS KenMaraH Tapuxufi acapnapgaH KynnaS MatnyMOTnap KenTupunraHnuru SunaH xaM MyxuM axaMu^Tra эгa.

HcnoM onaMuga SywK Tapuxnu cu^arnga TaHumaH TaSapufi ynumugaH caKKu3 fiun aBBanru 302/915 fiumana SymaH gaBprana Tapuxufi ^apaeHnapHu SaeHuHu KenrapumaH. H6h Xohhukoh TaSapufi TapuxuHu энг TyFpu Tapux cu^arnga эtтнpo$ этagн.

Xu^paTgaH aBBan cogup SymaH Tapuxufi ^apaeHnap SaeHuga fiunnap xpoHonoruK Tap3ga эмac, Sarau Tapuxufi BOKea SunaH Sofhuk capnoBxa ocTuga MatnyMOTnap Kemupunagu. TaSapufi acapuga Ky^naraH ycnySnap KnaccuK ucnoM Tapuxu MaHSanapuga xaM Tatcup KunraHnuruHu KypumuMro MyMKuH. Tapuxufi ^apaeHnapra oug MatnyMOT Ba puBoaraap acapra KupuTunuS, xen KaHgafi TycuKcro MatnyMOTnapHu Sepumra xapaKaT Kunagu. CaSaSu acapHum Kupum KucMuga SaxonamHu acap yKyBnucma TonmupraHu xaKuga MatnyMOTnapHu KemupuS yTagu.

XY.TOCA

ArnoMa Tapuxufi ®;apaeHnapra oug puBoaraapHu Sup ^ofira Tynnam opKanu Tapuxufi энцнкпoпegнaнн apaTraH. Eup Tapuxufi BOKuara Terumnu Sup Hena puBOtfraapHu KenTupuS, ynapHum Kafi SupuHu a^annuru Ba тyFpнpoкпнгн xycycugaru y3 KapamnapuHu KemupMafigu. Acapga ucnoMgaH aBBamu Ba ucnoMgaH Kefiumu atHu gyHe aparanumugaH to xu^pufi 302/915 fiumana SymaH gaBprana Tapuxufi ^apaeHnapHu xaKuga MatnyMOT SepyBnu acap xucoSnaHuS, acapga aBBan "Ey fiunga cogup SynraH BOKeanap" homhu capnaBxa ocTuga Tapuxufi ^apaeHnap SaeHu KemupumaH. ArnoMaHum Sy ycnySugaH Kefiumu gaBp onuMnapu y3napu Tatnu^ этгaн Tapuxufi acapnapga ypHaK cu^arnga Ky^naraHnuKnapuHu кypнmнмнз

MyMKuH.

REFERENCES

1. Agzamova Muhabbat Mirtoxirovna (2020) ABOUT COPIES, TRANSLATIONS AND EDITIONS OF THE WORK TARIKH AR-RUSUL VAL-MULUK. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 10 (4), p. 755. 10.5958/2249-7137.2020.00136.6

2. Agzamova Muhabbat Mirtoxirovna (2020) THE SCIENTIFIC LEGACY OF ABU JA'FAR MUHAMMAD IBN JARIR IBN YAZID IBNKATHIR IBN GHALIB ATTABARI AND THE IMPORTANCE OF TARIKH AR-RUSUL VAL-MULUK. Journal of Critical Reviews, 7 (5), 923-925. doi:10.31838/jcr.07.05.189

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 1 I 2021

ISSN: 2181-1601

3. Agzamova Muhabbat Mirtoxirovna (2020) ABOUT THE PERSIAN TRANSLATION OF "TARIKH AR-RUSUL VAL MULUK" ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 10 (6), 416-419. 10.5958/22497137.2020.00634.5

4. A6y Oapa® Myx,aMMag h6h Hcxpk an-BargogHH. H6hh HaguM. An-^uxpucT Ax6ap yn-ynaMaun MycaHHH^HH MHHan KygaMau Ban MyxgucuH Ba acMau KyrySuxuM. Aapyn Matpu^a. Baftpyr. 1397/1978.

5. MyxaMMag 3yxafinu. Hmom ar-Ta6apHH. ^apyn KanoM. ^aMam^.1410/1990.

6. fflaMCugguH MyxaMMag h6h A^Mag 3axa6uH. Cuftpar AtnaM aH-Hy6ana. BaHpyT. Aopyn KHTa6yn unMua. 1971. XIV.

7. X,aftpHgguH 3upuKnu. An-AtnaM. ^OMyc Tapa^HMyn nu amxypyn pu^on BaH Hucoy MHHan apa6 Ban MycTatpu6HHH Ba MymTampuKuftH. - Baftpyr: ^ap an-unM nun-ManaHHHH, 1989. VI.

8. Xo^h Xanu^a. Kam$ a3-3yHyH aH-acoMun KyTy6 Ba-n-^yHyH. I-II. ^op yn-ux,e Typoc an-ap6uH. BaftpyT. 2008. 1.

9. H6h XonnuKoH. Ba^oeT an-ateH Ba aH6o a6Ho a3-3aMoH. MaT6aaTyc caogaT. Koxupa. 1-Hamp. 1367/1948. - III.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.