Научная статья на тему 'МУҲАММАД ҲАКИМ ТЕРМИЗИЙНИНГ “ҒОВРУЛ УМУР” АСАРИ: ҚЎЛЁЗМА ВА НАШРЛАР'

МУҲАММАД ҲАКИМ ТЕРМИЗИЙНИНГ “ҒОВРУЛ УМУР” АСАРИ: ҚЎЛЁЗМА ВА НАШРЛАР Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
24
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳаким Термизий / Ғовр ал-умур / Париж / Туркия / қўлёзма / нашр / Гобило / Важийҳ. / Hakim Termizi / Gavr al-umur / Paris / Turkey / manuscript / edition / Gobilo / Wajih.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Нормуродов, Маҳмуд

Муҳаммад Ҳаким Термизий ҳаёти ва ижодига эътибор охирги вақтларда жиддий ўсди. Чунки бу олим мероси ўзининг серқирралиги билан тадқиқотчилар эътиборини ўзига жалб қилмоқда. Унда исломий илмларнинг кўпчилиги билан бирга бир қатор ижтимоий-гуманитар фанлар ҳам акс этади. Олимнинг шундай асарларидан бири “Ғовр ал-умур” (Ишларнинг асоси) ёки “Ал-Аъзо ван-нафс” (Аъзолар ва нафс) бўлиб, у бир қатор муҳим исломий тушунчалар таҳлилини ўз ичига олган. Ушбу таҳлиллар эса ўз навбатида бир қанча ижтимоий-гуманитар фанларга алоқадорлик касб этган. Ушбу асар бир неча бор нашр этилган ва унда у турли номлар билан аталган. Ушбу мақолада эса асар нашрлари ва уларда фойдаланилган қўлёзмалар ҳақида атрофлича маълумот берилди. Бу эса тадқиқотчи ва ўқувчилар учун бу муҳим китобдан фойдаланишларини осонлаштиради. “Ғовр ал-умур” қўлёзмалари Париж ва Туркиядаги кутубхоналарда сақланиб, уни француз ва араб тадқиқотчалари нашр эттиришган. Уни нашр этишда эса ҳар бир тадқиқотчи маълум меъёрларга амал қилган. Бу эса асар қўлёзмаларидан фойдаланиш, китобни номлаш каби масалаларда намоён бўлади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MUHAMMAD HAKIM TERMIZIY'S WORK "GOVRUL UMUR": MANUSCRIPT AND PUBLICATIONS

Recently, attention to the life and work of Muhammad Hakim Termizi has increased significantly. Because the legacy of this scientist attracts the attention of researchers with its versatility. It includes most of the Islamic, as well as a number of social and human sciences. One of these works of the scientist is "Gavr al-umur" ("Foundation of things") or "Al-A'za van-nafs" ("Human organs and soul"), which includes an analysis of a number of important Islamic concepts. These analyzes, in turn, belong to a number of social and human sciences. This work has been published several times and under various titles. This article provides detailed information about the editions of the work and the manuscripts used in them. This facilitates the use of this important book by researchers and readers. Manuscripts of "Gavr al-Umur" are stored in the libraries of Paris and Turkey, it was published by French and Arab researchers. When publishing it, each researcher adhered to certain standards. This is reflected in issues such as the use of manuscripts and the naming of books.

Текст научной работы на тему «МУҲАММАД ҲАКИМ ТЕРМИЗИЙНИНГ “ҒОВРУЛ УМУР” АСАРИ: ҚЎЛЁЗМА ВА НАШРЛАР»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

МУХДММАД ХДКИМ ТЕРМИЗИЙНИНГ "ГОВРУЛ УМУР" АСАРИ:

КУЛЁЗМА ВА НАШРЛАР

Махмуд Нормуродов

Имом Термизий халкаро илмий-тадкикот маркази илмий ходими

АННОТАЦИЯ

Мууаммад Хаким Термизий уаёти ва ижодига эътибор охирги вацтларда жиддий усди. Чунки бу олим мероси узининг серцирралиги билан тадцицотчилар эътиборини узига жалб цилмоцда. Унда исломий илмларнинг купчилиги билан бирга бир цатор ижтимоий-гуманитар фанлар уам акс этади. Олимнинг шундай асарларидан бири "Говр ал-умур" (Ишларнинг асоси) ёки "Ал-Аъзо ван-нафс" (Аъзолар ва нафс) булиб, у бир цатор мууим исломий тушунчалар таулилини уз ичига олган. Ушбу таулиллар эса уз навбатида бир цанча ижтимоий-гуманитар фанларга алоцадорлик касб этган.

Ушбу асар бир неча бор нашр этилган ва унда у турли номлар билан аталган. Ушбу мацолада эса асар нашрлари ва уларда фойдаланилган цулёзмалар уацида атрофлича маълумот берилди. Бу эса тадцицотчи ва уцувчилар учун бу мууим китобдан фойдаланишларини осонлаштиради.

"Говр ал-умур" цулёзмалари Париж ва Туркиядаги кутубхоналарда сацланиб, уни француз ва араб тадцицотчалари нашр эттиришган. Уни нашр этишда эса уар бир тадцицотчи маълум меъёрларга амал цилган. Бу эса асар цулёзмаларидан фойдаланиш, китобни номлаш каби масалаларда намоён булади.

Калит сузлар: Хаким Термизий, Говр ал-умур, Париж, Туркия, цулёзма, нашр, Гобило, Важийу.

В последнее время значительно возросло внимание к жизни и творчеству Мухаммада Хакима Термизи. Потому что наследие этого ученого привлекает внимание исследователей своим многогранностью. Она включает в себя большинство исламских, а также ряд социальных и гуманитарных наук. Одной из таких работ ученого является «Гавр аль-умур» («Основание вещей») или «Аль-А'за ван-нафс» («Человеческие органы и душа»), включающая анализ ряда важных исламских концепций. Эти анализы, в свою очередь, относятся к ряду социальных и гуманитарных наук.

Эта работа была опубликована несколько раз и называлась по-разному. В данной статье представлена подробная информация об изданиях произведения

АННОТАЦИЯ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

и использованных в них рукописях. Это облегчает использование этой важной книги исследователями и читателями.

Рукописи «Гавр аль-умур» хранятся в библиотеках Парижа и Турции, издана она французскими и арабскими исследователями. При его публикации каждый исследователь придерживался определенных стандартов. Это находит отражение в таких вопросах, как использование рукописей и присвоение названий книгам.

Ключевые слова: Хаким Термизи, Гавр аль-умур, Париж, Турция, рукопись, издание, Гобило, Ваджих.

Recently, attention to the life and work of Muhammad Hakim Termizi has increased significantly. Because the legacy of this scientist attracts the attention of researchers with its versatility. It includes most of the Islamic, as well as a number of social and human sciences. One of these works of the scientist is "Gavr al-umur" ("Foundation of things") or "Al-A'za van-nafs" ("Human organs and soul"), which includes an analysis of a number of important Islamic concepts. These analyzes, in turn, belong to a number of social and human sciences.

This work has been published several times and under various titles. This article provides detailed information about the editions of the work and the manuscripts used in them. This facilitates the use of this important book by researchers and readers.

Manuscripts of "Gavr al-Umur" are stored in the libraries of Paris and Turkey, it was published by French and Arab researchers. When publishing it, each researcher adhered to certain standards. This is reflected in issues such as the use of manuscripts and the naming of books.

Key words: Hakim Termizi, Gavr al-umur, Paris, Turkey, manuscript, edition, Gobilo, Wajih.

Маълумки, Мовароуннахр диёри кадимдан диний илм ва маърифат сохасида ислом илмларини мумтоз даражагача олиб чика олган куплаб буюк алломаларни етиштирган. Айникса, бу заминда урта асрларда уз асарлари ва таълимотлари билан бутун жахонни лол колдирган юздан зиёд улуF зотлар самарали фаолият курсатган. Мана шундай машхур сиймолар силсиласида исломий илмларнинг бир нечтасида асосчи сифатида эътироф этиладиган ислом уигониш даврининг йирик вакили Абу Абдуллох Мухаммад ибн Али ибн

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

Х,асан ибн Бишр Х,аким Термизий (тахм. 205-320/820-932) рахматуллохи алайх алохида урин эгаллайди.

Олимнинг хар бир асари алохида тадкикот мавзуси булиб, "Говр ал-умур" (Ишларнинг асоси) китоби хам бундан мустасно эмас. Унда жуда куплаб масалалар курилган булиб, умуман, 'Товр ал-умур" хакида дейиладики, у факат тасаввуфий асар булибгина колмай, балки ислом сиёсий фикрига, яъни, фалсафасига доир энг кадимги ва чукур тахлилли асардир. Жумладан, унда инсоний шахар хакида бахс килинган. У киши уз китобида инсоний шахарни уч асосга бино килади: илохий маърифат, адл ва зухд. Бу асар бизгача етиб келган булиб, куйида ушбу асарнинг кулёзма ва нашр нусхалари хакида тухталиб утамиз.

МАНБАЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОД

Асарнинг кулёзмалари хакидаги маълумотларга келсак, Броккелман, Сезгин, Важих ва Захрий каби олимларнинг кайд этишича, мазкур рисоланинг учта кулёзмаси мавжуд:

1. Париж миллий кутубхонасида 5018-ракам остидаги Х,аким Термизийга тегишли 12 рисоланинг саккизинчиси булиб, 112б-128а бетларни уз ичига олади. Кулёзма насх хатида битилган булиб, бир лавхада икки сахифа жойлашган. Сахифа сатрлари 25, сузлари эса уртача 15 тадан. Унинг унвонида: "Ал-Аъзо ван-нафс" деб ёзилган. Париж кулёзмаси нусхалари Мисрнинг "Дор ал-кутуб ал-мисрийя" кутубхонасида 1817б ракам ва Марокашнинг Работ шахридаги Хдсанийя кутубхонасида 14156-ракам остида сакланади.

2. Туркиядаги Ашур Афанди кутубхонасида 1479-ракам остида сакланадиган мажмуадаги биринчи рисола булиб, 1-26 бетлардир. Бу кулёзма рико хатида битилган булиб, бир лавхада икки сахифа жойлашган. Бир сахифа 27сатр булиб, хар бир сатрда 22 тадан суз мавжуд. Ушбу мажмуанинг олтинчи рисоласи булган "Манхиёт" асарининг охирида "Мажмуа 513/1120 йил Ахмад ибн Мухаммад Х,ожи Али ибн Вали томонидан кучириб булинди" дейилган. Мисрнинг "Дор ал-кутуб ал-мисрийя" кутубхонасидаги 21816-ракамдаги иккинчи нусха ушбу нусхадан кучирилган.

3. Туркиядаги Асад Афанди кутубхонасида 1312-ракам остида сакланадиганмажмуадаги иккинчи рисоланинг33а-74б бетларни уз ичига олган. Бу кулёзма нисбатан якин 1238/1823 йили кучирилган булиб, хар бир сахифада уртача 19 сатр мавжуд. Бу кулёзма Париждаги кулёзма нусхадан кучирилган1.

1 Асъад ва Ашур Афанди кутубхоналари Сулаймония кутубхонаси таркибидаги фондлар каторида саналади (туркчада Асад). Асад Афанди кутубхонаси 1918 йилда Сулаймония кутубхонаси таркибига киритилган.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

Ушбу маълумотлардан маълум буладики, китобнинг Франция ва Туркияда сакланадиган учта кулёзмаси асосий саналади.

Париж кулёзма нусхасининг кучирувчиси Абулхасан Али ибн Сулаймон ибн Ахмад ибн Сулаймон Муродий Андалусий Шакрий ФарFилитий, яна Шакурий хам дейилади. Шакура - тарихий Андалусиядаги Мурсия нохияларидан бири. Шофеъий мазхабининг факих ва хофиз олимларидан. У Шом, Ирок ва Хуросон ерларига сафар килган. 544/1149 йил Х,алабда вафот этган. Париж нусхасида "баъзи асарларни кучиришдан 94 йил рамазон ойининг 11-санасида фориF булинган"и кайд этилганини хисобга олсак, демак, бу 494/1101 йил эканлиги маълум булади.

МУХОКАМА

Китобнинг тадкик ва нашрлари хакидаги маълумотларга келсак, дастлаб, таникли шаркшунос олимлардан Пол Нвия (1924-1980) 'Товр ал-умур"нинг "Лаа илаха иллалох" мавзусига тааллукли бобини тадкик килиб, "Л1-ИаЫш а1-Тегш1ёЫ й 1е 1а ПаИа i11a-llah" (Хдким ат-Термизийнинг "Ла илаха иллаллох" сузи хакидаги таърифи) номи билан 1969 йили Байрутда нашр этган. Бу китоб асосан уч мавзудан иборат булиб, биринчисида Х,аким Термизийнинг хаёти, 'Товр ал-умур" асарининг ахамияти хакида тухталиб утган.

Иккинчи булимда китобдаги "Лаа илаха иллаллох" бобининг арабча матнини келтирган. Дархакикат, Хдким Термизий бу бобда "Лаа илаха иллалох" сузининг форс тилидаги таржималари хакида суз олиб борган булиб, узи фосид деб эътироф этган ушбу таржималарнниг хато куринишларини ёритиб берган. Пол Нвия ушбу кулёзмаларни Басра нахв мактабининг пасайиш даврда Х,аким Термизийнинг араб тили ва нахв илмини пухта урганганлигининг далили сифатида эътироф этган2.

Учинчи кисмда ушбу матнни француз тилида такдим этган. Тадкикотчи ушбу ишда асарнинг юкорида зикр килинганикки: 1 ва 3 кулёзма нусхасидан фойдаланган.

Кейинчалик мисрлик тадкикотчи Важих Ахмад Абдуллох "Товр ал-умур" асарини тулик холда тадкик этиб, 1991 йилда "Ал-Аъзо ван-нафс"номи билан Искандариядаги "Дор ал-маърифа ал-жамиъийя" нашриётида "Акл ва хаво" асари билан биргаликда чоп эттирган (1-172-б.).

У уз тадкикида Франция Миллий кутубхонадаги кулёзмадан фойдаланган, чунки унинг таъкидлашича, у аник ва туFри нусха булиб, ундаги сузларравшан ва равондир, бу укувчига кузланган маънони тушунишга ёрдам беради. Унинг

2Холид За^рий. Х,аким Хуросон ва анис аз-замон. - Б.261.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

aöpHM KOF03^apn HoTyFpu ^oö.amTHpH.raH Öy.ca-ga, Foa.ap KeTMa-Kerauru Ba Öup-Öupu ÖH.aH y3apo öoF.HK.Hru Ty$aö.H y.apHH y3 ^oöura KaÖTapum ocoh.Y ymöy HycxaHH (E) öe.rucH ÖH.aH H^oganaraH. fflyHHHrgeK, y Amyp A^aHgu KyTyöxoHacugaru 1479-paKaM.H Ky.ë3Mara xaM эtтн6oр KapaTraH öy.uö, yHH (A) öe.rucH ÖH.aH H^oganaraH. fflyHH xaM TatKug^araHKu, (A) Ky.ë3Ma kothöh TyFpHgaH-TyFpH (E) Ky.ë3Ma KoTHÖugaH hkthöoc Ke.THpraH, myHra KapaMaö, y ^yga Kyn.aö xaTo.apra öy. KyöraH.

Eupo3 Ba^TgaH cyHr $paH^3 öupuK uc.oMmyHoc oahmh ^eHeBeB roÖH.o ymöy khtoöhh TagKHK kh.hö, 1994 hh.h "FoBp a.-yMyp" homh ÖH.aH Kpxupagaru "An-Ma^xag a.-Hc.aMHÖ an-OpaHCHÖ .H.-acap am-map^ua" HampuëTHga "X,aB.nHÖflT HC^aMHa" cH.cu.acHHHHr 28 KHCMHga non эттнpгaн. O.HMa öyHgaH ca. o.gHH 1989 hh.h X,aKHM TepMH3HÖHHHr H^ogu öyHHHa "La pensée d'al Hakim al-Tirmidi (Abu 'Abd Allah Muhammad b. Ali, m. 318/930) ou De la Profondeur des choses" (X,aKHMTepMH3HÖ Kapamnapu (Aöy Aögy..ox MyxaMMag höh A.H, Ba^OTH 318/930) ëKH Hm.apHHHr acocu xa^uga) hom.h goKTop.HK gнccepтaцнacннн xaM ëK.araH эgн.

Ey TagKHKOTga acocaH Amyp A^aHgu KyryöxoHacuga ca^.aHaguraH №-1312 pa^aM ocTHga pyöxaTra o.HHraH HycxagaH ^oöganaHraH öy.uö, yHgaH Tam^apu Ba^ux AxMag Aögy..ox ^oöganaHraH hkkh HycxaHH xaM эtтнöopgaн neTga KO.gupMaraH. fflyHHHrgeK, y Ma3Kyp Hycxa "FoBp a.-yMyp" homh ÖH.aH cap.aBxa.aHraH öupgaH-öup Hycxa экaн.нгннн xaM TatKHggaö yTraH3.

O.HMa Öy acapHH ^a^aTruHa apaö TH.uga Tag^HK kh.hö KyÖMacgaH, yHH $paH^3 TH.ura xaM Tap^HMa kh.hö, 1996 hh.h "Le livre de la profondeur des choses" (Hm.apHHHr acocu xa^ugaru khtoö) homh ÖH.aH Hamp эттнpгaн. fflyHHHrgeK,KHToÖHHHr My^aggHMa KucMHga X,aKHM TepMH3HÖHHHr xaëTH, Ta^aKKypu Ba ^anca^acu xa^uga KHMMarau Mat.yMoT.ap Ta^guM KH.HHraH.

KeÖHHru TagKHKoT AxMag AögypoxHM Coöux Ba AxMag Aögyx HBa3 ToMoHHgaH KH.HHraH öy.uö, 1422/2002 hh. Kpxupagaru "MaKTaöa ac-ca^o^a ag-gHHHÖa" HampuëTHga "FoBp a.-yMyp" homh ÖH.aH non этн.гaн. EupoK y.ap Öy umgaMa3Kyp Tag^H^oT.apgaH öexaöap экaн.нк.apннн aÖTHÖ, TypKHagaru Amyp A^aHgu KyTyöxoHacuga ca^.aHaguraH hkkh Hycxa xaMga Opaнцнa Mhmhh KyTyöxoHacuga ca^.aHaëTraH Hycxara TaaHraH.HK.apHHH TatKHg.amraH Öy.ca-ga, yma Ky.ë3Ma.apHHHr pa^aM.apu Ba ^oö.amraH ypuH.apu xa^uga Mat.yMoT Ta^gHM этнmмaгaн. ffly ^uxaTgaH Öy um ^eHeBeB roÖH.oTHHHr Tag^H^oTHgaH Kynupuö o.HHraH Öy.umu MyMKHH.uru Ke.HÖ HH^agu4.

3Xo^Hg 3a^pHH. ^aKHM XypocoH Ba &HHC a3-3aMOH. - B. 174.

4Xo^Hg 3a^pHH. ^aKHM XypocoH Ba aHHC a3-3aMOH. - B. 174.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

HATH^A^AP

,3,apxaKHKaT, roKopHga yTraH MatnyMoraapgaH X,aKHM TepMH3HHHHHr "FoBp an-yMyp" acapH hkkh xhïï hom öhtoh 3HKp KH.nHHraH.nHrH MatnyM öynagH. fflyHHHrgeK, mapKmyHoc o^HM^ap ypTacHga xaM KHToÖHHHr homhhh ë3Hmga hkkh xhïï Hyn TyTH^raHHHH Kypum MyMKHH.

^yM^agaH, eTyKHeMHC mapKmyHoc oahmh Kap^ EpoKe^MaH (1868-1956) khtoöhh "An-At3o BaH-Ha^c Ba $hhxh Ta^CHpH a^THH at3HMaTHH" (At3o.nap Ba Ha^c xaMga yHga y^yF o^raap Ta^CHpH öynraH acap) homh öhtoh KemHpHÖ, acap hkkh KHCMgaH HÖopaT экaн^нгн xaKHga cy3 ohhö, öhphhhhch "At3o", hkkhhhhch "FoBpan-yMyp" экaн^нгннн TatKHg.naraH5 .PagTKe6, X,Hp7 Ba Oyag Ce3rHH8 xaMga ^yromHH9 KaÖH o^HM^ap KHToÖHHHr xap HKKana homhhh xaM KemHpHÖ yTHmraH.

TaHH^^H TacaBBy^ o^HM^apHgaH Aöy MyxaMag Aögy.mox höh MyxaMMag höh AögypaxMoH Po3hh (Ba$. 353/964) y3HHHHr "KHTaöy MaHopoT ac-caHpoT Ba Ma^oMaT aT-ToHpHHH" (M^oBHH^apHHHr MaëKnapH Ba ynyBHH^apHHHr MaH3H^rox^apH) acapHga ymöy khtoöhh "FoBp an-yMyp" homh öhtoh 3HKp kh^hö yTraH. fflyHHHrgeK, yHgaH y3Hra KepaKHH öat3H ^HKp^apHH xaM o^raH10.

TaHH^^H o^hm AögynaTH^ höh MyxaMMag PHë3HH3oga (1021-1078/1612-1667) y3HHHHr "AcMa an-Kyryö" hom^h acapHga ymöy pHco^aHH "FoBp an-yMyp" geö 3HKp KH^raH^HrHHH KypHm MyMKHH. ^Ha myHHHrgeK, TomKyöpo3oga (901969/1495-1561) "MH^Tax, ac-caogaT" acapHga, Hcmohïï nomo EaFgogHH (1255-1339/1839-1920)"X,agHÖa an-opH^HH", H™h CapKHc(MH^. 1856-

1932)"Myt^aM an-MaTÖytoT an-apoÖHA Ban-Mytpoöa" Ba 3hphkhhh (mha. 18931976 )"An-At^oM"acap^apHga pHco^aHH "FoBp an-yMyp" homh öhtoh 3HKp KH^HmraH11.

fflyHHHrgeK, ymöy khtoöhh TagKHK KH^raH ^eHeBeB roöaroT xaMga MyxaMMag X,aKHM TepMH3HHHHHr hhphk Tag^H^oTHH^apHgaH ÖHpH öy^raH Xo^Hg

3axpHH KaÖH o^HM^ap X,aKHM TepMH3HHHHHr y3H "fflapx ac-co^aTH Ba

Ma^ocHgyxa"12 Ba "MaHo3H^ an-HÖag MHHan-HÖaga"13 hom^h acapHga Öy khtoöhh "FoBp an-yMyp" geö 3HKp KH^raH^HrHra Hmopa kh^hö, KHToÖHHHr "FoBp an-yMyp" geö HoM^aHraH öynHmH xaKHKaTra ^KHHpoKgHp, geraH ^hkphh öangHpHmraH.

5Kapn BpoKernwaH. Tapnx a^-aga6 a^-apa6nn. 1®. 375 6.

6Bemd Radtke. Al-Hakim at-Tirmidi. P 49, 51.

7Nicolas Heer, "Some biografical and bibliografical notes on al-Hakim al-Tirmidhi".P. 129.

8®yag Ce3raH. Tapnx aT-Typoc a^-apa6nH. - B.147.

9al-Geyoushi, Al-Hakim al-Tirmidhi: his works and thoughts.P. 186.

10PO3HH. Knra6 MaHopoT ac-canpnH. - B.251.

11Xo^ng 3axpnn. X,aKHM XypocoH Ba aHHC a3-3aMOH. - B. 174.

12X,aKHMTepMH3HH. fflapx ac-co^aTHBaMa^ocngyxa. - B.65.

13X,aKHMTepMH3HH. MaHO3H^ a^-H6agMHHa^-H6aga. - B.73.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

XY^OCÂ

Xy.oca cu^aTHga KaHg этн6 yTHm .o3hmkh, acapHHHr To6H.ro Hampu aHnaftuH MyKaMMa. caHa.u6, acapHHHr HOMnaHHmH ^uxarngaH xaM, Ky.e3Ma MaTHHgaru $apK.H ^uxaraapra KeHr ypFy 6epu.HmH 6u.aH xaM a^pa.u6 Typagu. Ba^HHX, AxMag Hampu xaM acapga Ke.raH TymyHnanapra KeHr H3ox 6epu.HmH 6u.aH a^pa.u6 Typagu. Ey.apgaH эca ym6y khto6hh ypraHHmga MaHa my hkkh HampgaH ^oftganaHHm Ma^cagra MyBO^u^ экaн.нгн Mat.yM 6y.agu.

"FoBp a.-yMyp" acapu X,aKHM TepMH3HHHHHr MyxHM Ba HupuK acap.apugaH XHco6.aHagu. ffly HyKTau Ha3apgaH yma puco.aHH h.mhh ^uxaTgaH ypraHu6,yHgaru y.KaH Foa.apHH Tag^HK этн6, Typ.H TH..apra Tap^HMa KH.um 6yryHru KyH o.HM.apHHHHr MyxHM Ba3H^a.apHgaHgHp.

^OH^A^AHH^rAH A^AEHETHAP (REFERENCES)

1. A6y A6gy..ox MyxaMMag h6h A.h h6h X,acaH TepMH3HH. KHTa6 an-a^o BaH-Ha^c.A^. Ba.-x,aBo. Ba^ux AxMag A6gy..ox Tag^HKH. - HcKaHgapua: ^opa.-MatpH^a a.-^aMHtHHa, 1991.

2. A6y A6gy..ox MyxaMMag h6h A.h h6h X,acaH TepMH3HH. FoBpa.-yMyp. ^eHeBeB TO6H.OT Tag^HKH. - MHcp: An-Matxag an-Hc.aMHH an-^paHcuft .H.-acap am-mapKHA, 1994.

3. A6y A6gy..ox MyxaMMag h6h A.h h6h X,acaH TepMH3HH. MaH03H. a.-u6ag MHHa.-u6aga. - TomKeHT: MoBapoyHHaxp,2003.

4. A6y EaKp A6gy..ox h6h MyxaMMag h6h ffloxypPo3HH. KuTa6y MaHopoT ac-caupHHH Ba Ma^oMar aT-ToupuHH. -KyBaftT: Cyag ac-co6ax, 1993. Ehphhhh Hamp.

5. Kap. EpoKKe.MaH.Tapux a.-aga6 a.-apa6HH. - ^oxupa: ^op an-Matopu^, 1977. VI. Apa6 TH.ura A6gy.xa.HM Ha^^op, CaMug EaKp Ba PaMasoH A6gyTaBBo6.ap yrupraH. EemHHHH Hamp.

6. Nicolas Heer, "Some biografical and bibliografical notes on al-Hakim al-Tirmidhi", The world of Islam. Studies in honour of Philip K. Hitti. Edited by James Kritzeck and R. Bayly Winder. London, 1959, pp. 182-205.

7. Oyag Ce3rHH. Tapux aT-Typoc a.-apa6HH. Apa6 TH.ura MaxMyg OaxMHH Ma^o3HH Tap^HMacu. - Pue3: Hgopa ac-ca^o^a BaH-Hamp 6u.-^aMHta, 1411/1991.

8. Bernd Radtke.Al-Hakim at-Tirmidi. - Freiburg: Klaus Schwarz Verlag, 1980.

9. Muhammad Ibraheem al-Geyoushi, "Al-Hakim al-Tirmidhi: his works and thoughts", Islamic Quarterly, vol. 14, no. 4, London, 1970, pp. 159-201.

10. Xo.ng 3axpHH. X,aKHM XypocoH Ba aHHc a3-3aMOH. - MapoKam: MapKa3 ag-gnpoca Ban-a6xac Ba hx^ aT-Typoc, 2013.

II.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.