CC BY
31
Dr Dragutin Jovanović,
pukovnik, dipl. in ' Uprava za skolstvo MO, Beograd
Rezime:
MOGUĆNOSTIUNAPREĐENJA PREVOZA SPECIJALNIH TERETA ŽELEZNICOM
UDC: 656.2 : 656.073.436
Kvalitet usluge u železničkom saobracaju i transportu mole da se planira. U radu se sagledavaju osnovni parametri kvaliteta usluge i razmatra pitanje upravljanja kvalitetom usluge prevoza specijalnih tereta zeleznicom, uz primenu dijagrama toka kao jedne od mogu-cih metoda i tehnika unapređenja kvaliteta. Prevo'enje opasnih materija, jedne od grupa iz kategorije specijalnih tereta, nosi niz potencijalnih opasnosti po ugro'avanje 'ivotne sredine. Radi bezbednog prevoza zeleznicom preduzimaju se odgovarajuce mere. Kvalitetna zeleznic-ka vozila specificnih konstruktivnih karakteristika, koje odgovaraju fizicko-hemijskim osobi-nama opasnih materija, uslov su bezbednog prevoza.
Kljucne reci: zeleznica, kvalitet usluge, upravljanje kvalitetom usluge, prevoz, opasne mate-rije, zeleznicka kola.
POSSIBILITIES OF IMPROVING RAILROAD TRANSPORTATION OF SPECIAL CARGO
Summary:
Quality of service in railroad traffic and transportation can be planned. In this paper the basic quality of service parameters are given and question of managing quality of service of railroad special cargos is discussed using the flow diagram as one of the possible methods and techniques for improvement of its quality. Transportation of dangerous materials, ones from the group of special cargos, has a number of potential dangers to the environment. Because of that, certain necessary measures are done to secure safe railroad transportation. Quality railroad vehicles with specific construction characteristics, corresponding to physics and chemical characteristics of the dangerous materials, are condition for safe transportation.
Key words: railroad, quality of service, management of quality of service, transportation, dangerous materials, railroad car.
Uvod
Specijalnim teretima mogu se sma-trati oni koji se primaju za prevoz 'eleznicom pod posebnim uslovima. U grupu specijalnih tereta spadaju predimenzioni-sani tereti, poznatiji kao narocite posiljke (NP) i opasne materije (OM).
Prevoz, odnosno transportovanje spe-cijalnih tereta, s obzirom na njihovu priro-
du, nosi niz potencijalnih opasnosti po 'i-votnu sredinu i ucesnike u prevoznom pro-cesu. Od ukupne kolicine OM u transportu znatan deo prevozi se 'eleznicom.
Zeleznica pruza usluge prevoza radi zadovoljenja zahteva korisnika koji su usmereni ka usluzi odgovarajućeg kvaliteta. Kvalitet usluge uslovljen je brojnim tehnicko-tehnoloskim i ekonomskim pa-rametrima. S druge strane, kvalitet uslu-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
579
ge zavisi i od mnogih subjektivnih ocena i ocekivanja korisnika.
U svakodnevnoj praksi pojam kvalitet cesto se sre}e kao univerzalan a, u su-stini, obicno izražava razlicitu sadržinu, sto zavisi od subjektivne procene pojedin-ca, odnosno korisnika usluga, o osnovnim karakteristikama, mogu}nostima i sposob-nostima usluga u zadovoljenju ocekivane i izražene potrebe korisnika.
Prevoz specijalnih tereta železnicom proces je visokog rizika i oslanja se na niz kompleksnih i medusobno zavisnih teh-nickih, tehnoloskih i organizacionih kom-ponenata. Sa aspekta železnice, prevože-nje specijalnih tereta ukljucuje potpunu angažovanost svih raspoloživih resursa in-frastrukture i podrazumeva tesnu poveza-nost sa nadležnim institucijama van žele-znice. Osnovna pretpostavka bezbednog prevoza OM železnicom je postojanje že-leznickih vozila odgovaraju}ih tehnickih karakteristika. U najve}oj meri odreduju ih fizicko-hemijske osobine OM.
U ovom radu razmatra se upravlja-nje kvalitetom usluge prevoza specijalnih tereta, kao deo upravljanja kvalitetom usluge železnice koji je usmeren na ispu-njavanje zahteva za kvalitet, uz ukaziva-nje na mogu}e metode i tehnike unapre-denja kvaliteta usluge.
Usluga prevoza specijalnih
tereta železnicom
Usluga u železnickom saobra}aju i transportu može se definisati kao prome-na mesta korisnika u putnickom, odno-sno tereta u teretnom železnickom sao-bra}aju. Osnovna karakteristika takve usluge jeste da je ona nematerijalan pro-izvod i da je proces „proizvodnje i potro-snje usluge“ vremenski jedinstven.
Kvalitet usluge može se definisati kao stepen zadovoljenja ocekivanja kori-snika, a mogu}e ga je iskazati kao odnos izmedu objektivnih performansi i oceki-vanja korisnika.
Kvalitet saobra}ajno-transportne usluge može se dvojako posmatrati, sa gledista davaoca (ponudeni kvalitet) i sa gledista korisnika (traženi, odnosno oce-kivani kvalitet).
Kvalitet železnicke saobra}ajno--transportne usluge može se posmatrati u užem i sirem smislu. U sirem smislu on obuhvata elemente kvaliteta koji se ma-nifestuju:
- u trenutku iskazivanja zahteva za prevoznom uslugom;
- u procesu prevoza tereta do kraj-njeg korisnika i
- nakon dostavljanja tereta krajnjem korisniku, odnosno naruciocu usluge.
Osnovna karakteristika saobra}ajno--transportne usluge svake grane saobra-}aja, pa i železnice, definisana je kvalitetom i cenom prevoženja. Nivo vrednosti svakog elementa kvaliteta, kao i kvaliteta usluga u celini, postiže se uz odredene troskove. Korisnik od ponudaca - davao-ca usluge traži visi nivo kvaliteta, uz sto niže troskove.
Sl. 1— Odnos cene i kvaliteta usluge
580
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Kvalitet saobraćajno-transportne usluge, sa jedne strane, objektivno je uslovljen, a istovremeno zavisi i od mnogih subjektiv-nih ocena i o~ekivanja korisnika. Pored toga, posmatra se i njen tehni~ko-tehnolo{ki, kao i ekonomski aspekt. Zahtevi za kvalitet su, u principu, ograni~eni cenom. Odnos kvaliteta i cene usluge može se grafi~ki pri-kazati kao na slici 1 [4, 5].
Odnos prikazan na slici vredi uz pretpostavku da su funkcije tro{kova (cene) i nivoa kvaliteta progresivne, a nivo kvaliteta u po~etku raste brže od cene. Optimalni kvalitet se dobija u ta~ki k, gde je dg (k) = df (c). Levo od ta~ke k žr-tvuje se kvalitet, a desno cena brže raste. Pri zahtevu za uslugu odredenog nivoa kvaliteta mora se naći optimalni odnos cene i zahteva.
Korisnici zahtevaju usluge sa karakte-ristikama koje zadovoljavaju njihove potre-be i o~ekivanja, i u su{tini predstavljaju zah-teve korisnika. Prihvatljivost usluge utvrdu-je na kraju sam korisnik. Potrebe i o~ekiva-nja korisnika se menjaju vremenom sa pro-menom uslova konkurencije i tehni~ko-teh-nolo{kog napretka, {to od davaoca usluge traži da je stalno pobolj{avaju.
Prevoz, odnosno transportovanje OM, s obzirom na njihovu prirodu, nosi sa sobom niz potencijalnih opasnosti. Problem za{tite od dejstava OM podrazu-meva tri osnovne grupe aktivnosti:
- izu~avanje karakteristika OM radi sagledavanja mogućnosti i na~ina njiho-vog {tetnog delovanja,
- definisanje mera za{tite radi elimi-nisanja mogućnosti nastanka akcidenata i smanjenja eventualnih posledica,
- preduzimanje mera za bezbednije prevoženje.
Po poreklu nastanka OM su prirodni ili sinteti~ki proizvodi ili proizvod hemij-
skih transformacija. Imaju svoju upotrebnu vrednost, a deo poseduje i odredena svoj-stva koja u izvesnoj meri predstavljaju opa-snost po ~oveka i njegovu životnu sredinu.
Za prakti~nu primenu odgovarajućih mera za{tite, zbog velikog broja materija koje poseduju neko od opasnih svojstava, postoje odredena pravila klasifikacije u odnosu na koje je moguće definisati grupe OM sa sli~nim osobinama. Stetno dej-stvo OM na ~oveka, biljni i životinjski svet, nežive materije i predmete, može se manifestovati direktno i indirektno.
Za konkretnije sagledavanje poten-cijalne opasnosti pri radu sa nekom OM, potrebno je analizirati i njene fizi~ko-he-mijske osobine. U principu, za klasifika-ciju OM važne su sledeće osobine: agre-gatno stanje, viskozitet, gustina, napon pare, temperatura klju~anja, temperatura topljenja, temperatura zapaljivosti, tem-peratura samozapaljenja, granice eksplo-zivnih smeša, reaktivnost u odnosu na druge materije, itd.
U procesima reprodukcije OM se pojavljuju na vi{e mesta: u proizvodnji, pretovaru, transportu (prevozu), skladi-{tenju i potro{nji. U svakoj od ovih faza postoje odredene specifi~nosti, kako u pogledu izloženosti žive i nežive materije dejstvu OM, tako i u pogledu stepena po-tencijalne opasnosti, {to nameće potrebu za primenom razli~itih mera za{tite.
U procesima pretovara, transporta i skladi{tenja postoji vi{i stepen potenci-jalne opasnosti od dejstva OM nego u procesima proizvodnje i potro{nje. U to-ku pretovara, transporta i skladi{tenja ve-oma je izražen rizik od nastanka neželje-nih efekata, a stepen ugroženosti ljudi i životne sredine vrlo je visok.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
581
U toku transportovanja OM, zbog potencijalnih opasnosti, mora se posvetiti posebna pažnja. Sva lica koja u~estvuju u transportnom procesu kao i druga lica koja se mogu naći u zoni potencijalnog dejstva OM u toku njihovog transportovanja, izložena su mogućim pojavama neželjenih posledica. One mogu nastati usled akcidenata u toku transportovanja, i njima su izloženi atmosfera, vodotokovi i ostali elementi okoline, i to na relativno većim udaljenostima od mesta nastanka akcidenta.
Zbog velikog zna~aja transporta OM pojavili su se i međunarodni propisi koji su se razvili u okviru pojedinih vidova transporta, a i preporuke kojima se pokusalo postizanje uniformnosti gran-skih propisa. Oni su poslužili kao osnov za donosenje nacionalnih propisa. Među-narodni propis u železni~kom saobraćaju je Pravilnik o međunarodnom železni~-kom prevozu opasnih materija (Regla-ment concernat le transport international ferroviaire des marchandises dangeureu-ses - RID) [1].
Za definisanje preventivnih mera zastite od neželjenog dejstva OM potreb-no je, na po~etku, utvrditi sta to uti~e na vrstu i intenzitet opasnosti u toku transporta. Polazni osnov su fizi~ko-hemij-ske karakteristike OM i njihovog pojav-nog oblika i tehnologija transportnog procesa.
Primena svih preventivnih mera sprovodi se radi spre~avanja pojave akci-denata pri radu sa OM ili smanjenja po-sledica stetnog dejstva u slu~aju nastanka akcidenta.
Shodno svojim tehni~ko-tehnolo-skim karakteristikama, železnica ima mogućnost pružanja usluge prevoza spe-
cijalnih tereta (opasnih materija, predi-menzionisanih tereta i sl.).
Predimenzionisani tereti odnose se na njihovu masu i zapreminu. To su svi oni tereti ~iji utovar, prevoz, istovar ili pretovar, s obzirom na železni~ke kapa-citete, izaziva naro~ite poteskoće, i koji se mogu primati na prevoz samo pod po-sebnim tehni~kim i eksploatacionim uslovima. T akvi tereti na železnici su po-znati pod domaćim nazivom „naro~ite posiljke“ (NP).
Organizacija prevoženja takvih tereta železnicom predstavlja složeni proces koji se sastoji od mnostva aktivnosti, a radi stvaranja jasnije slike ovog procesa, i preduzimanja mera za njihovo unapre-đenje-poboljsanje, potrebno je iznaći i primeniti adekvatnu metodu.
Upravljanje kvalitetom
železnicke usluge
Upravljanje (odnosno menadžment) kvalitetom železni~ke saobraćajno-tran-sportne, odnosno železni~ke usluge, može se posmatrati kao kompleksan proces usmeren na efikasno izvrsavanje zadataka prevoza radi postizanja unapred utvrđenih zajedni~kih ciljeva. Ono, kao proces, obu-hvata vise razli~itih potprocesa, i to: pla-niranje, organizovanje, kontrolu, itd.
U standardu ISO 9001 specificirani su zahtevi za sistem upravljanja (me-nadžment) kvalitetom. Taj standard sam po sebi ne utvrđuje zahteve za usluge. Njih mogu izraziti korisnici, a mogu se specificirati propisom [9].
Kvalitet železni~ke usluge može se planirati. To je deo upravljanja kvalitetom usluge koji je usmeren na uspostavljanje
582
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Legenda:
-► Aktivnosti koje do daju vrednost Tok informacija
Sl. 2 — Model sistema upravljanja kvalitetom ieleznicke usluge zasnovanog na procesima
ciljeva njenog kvaliteta i na utvr|ivanje neophodnih operativnih procesa i potreb-nih odgovarajućih resursa (železnickih kola, lokomotiva, infrastrukture i sl.) za ispunjavanje ciljeva kvaliteta usluge.
Upravljanje kvalitetom železnicke usluge, kao deo menadžmenta, usmeren je na ispunjavanje zahteva kvaliteta (slika 2).
Uz to neprekidno se vrsi poboljsa-vanje kvaliteta usluge, kao deo menadž-menta, koji je usmeren ka povećanju spo-sobnosti železnicke organizacije da ispu-njava zahteve korisnika.
Poboljsanje kvaliteta obuhvata mere koje se preduzimaju za unaprelenje oso-bina i karakteristika usluga i povećanja efektivnosti i efikasnosti procesa pruža-nja usluge. Proces poboljsanja treba da obuhvati [7]:
- definisanje, analizu i merenje po-stojeće situacije,
- uspostavljanje ciljeva poboljsanja,
- traganje za mogućim resenjima,
- analizu identifikovanih resenja,
- primenu izabranih resenja,
- verifikaciju, analizu i merenje rea-lizovanih aktivnosti,
- formalizovanje procesnih izmena.
Primena dijagrama toka za
unaprelenje kvaliteta usluge
prevoza specijalnih tereta
Metode i tehnike unaprelenja kvaliteta železnicke usluge do sada nisu do-voljno obra|ivane.
Jedna od njih je i dijagram toka. To je, u sustini, tehnika grafickog prikaziva-nja odvijanja odrelenog procesa. Cilj grafickog prikazivanja može biti snima-nje postojećeg stanja procesa i dobijanje
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
583
jasne slike njegovog stvarnog odvijanja radi osnove za detaljnu analizu procesa i eventualno unapredenje. Pored toga, di-jagram toka može se koristiti kao podset-nik, odnosno kratko radno uputstvo za iz-vodenje procesa.
U prikazivanju dijagrama toka kori-ste se standardni simboli algoritamskog programiranja. Primena dijagrama toka preporucuje se pri izradi dokumenata si-stema kvaliteta saglasno zahtevima stan-darda serije ISO 9000. Svaki proces koji se sastoji od vise aktivnosti, a koji treba da se propise dokumentom sistema kvaliteta, trebalo bi, uz tekstualni opis, da se opise i dijagramom toka.
Bezbednost prevoza OM je element kvaliteta železnicke usluge, a njegova or-ganizacija i izvrsenje predstavlja složeni proces sastavljen od većeg broja aktivnosti, koje su vrlo cesto medusobno uslovljene.
O vanrednom dogadaju pri prevozu OM železnicom mora se odmah izvestiti nadležni organ i intervenisati na odgova-rajući nacin. Da bi se stvorila jasnija sli-ka tog procesa i preduzele mere za njego-vo unapredenje, odnosno poboljsanje, potrebno je iznaći i primeniti adekvatnu metodu. Usled vanrednog dogadaja na železnici (tehnicka neispravnost, dotraja-lost materijala, nepažnja i propusti radni-ka ili prekomerno jaki udari pri prevozu) može doći do rasturanja, istakanja ili raz-livanja OM. Pri tome su neposredno ugroženi radnici koji ucestvuju u prevo-ženju OM, a zavisno od njihove vrste i kolicine i okolni prostor. Izvestavanje o vanrednom dogadaju i intervenisanje je potproces organizovanja i upravljanja prevozom. Ono kao funkcija ima zadatak iznalaženja adekvatnih postupaka za pra-vovremeno izvestavanje i preduzimanje
interventnih mera za otklanjanje ili ubla-žavanje mogućih stetnih posledica.
Redosled aktivnosti u procesu izve-stavanja i intervenisanja pri vanrednom dogadaju u prevozu OM železnicom, prikazan na slici 3, jeste sledeći [6]:
1. Izvestavanje o vanrednom dogadaju pri prevozu OM. Ovu aktivnost oba-vlja radnik železnice. Ukoliko se vanred-ni dogadaj dogodio u stanici, na najbrži mogući nacin izvestava se otpravnik vo-zova te stanice ili dispecer telekomande, a ako se dogodio na otvorenoj pruzi izve-stava se otpravnik vozova najbliže žele-znicke stanice. Pored usmenog obaveste-nja radnik železnice podnosi i pismeni izvestaj svom rukovodiocu, koji mora da sadrži podatke o: mestu i vrsti vanrednog dogadaja, ljudskim žrtvama, povredenim licima i privremeno preduzetim merama za obezbedenje mesta gde se desio.
2. Izvestavanje sefa stanice. Ovu aktivnost obavlja otpravnik vozova koga je prethodno obavestio radnik železnice. Izvestaj se dostavlja odmah, prvo usmeno, a zatim i pismeno.
3. Izvestavanje ostalih sluzbi i organa. Po pravilu, to obavlja sef stanice na cijem se podrucju desio vanredni dogadaj. O njemu izvestava: dispecera pod-rucne otpravne službe, koji obavestava dispecersku službu ZTP-a, najbliže pro-fesionalno vatrogasno drustvo, najbližu stanicu policije, tehnicko-kolsku službu, vucu vozova, ZOP i ETD i savetnika za bezbednost prevoza OM.
4. Izvestavanje o vanrednom dogadaju većih razmera. Ukoliko je isticanje OM većeg intenziteta, tako da je skupljanje u intervencijske posude nemoguće, pa dolazi
584
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Sl. 3 — Dijagram toka postupaka izvestavanja i intervenisanja pri vanrednom dogadaju nastalom pri prevozu opasnih materija ieleznicom
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
585
do razlivanja po okolini, obavestava se: ob-lasno vodoprivredno preduzeće, opstinska sanitarna služba i opstinski stab civilne za-stite. U slucaju vanrednog dogadaja pri pre-vozu OM većih razmera, koji ima znacaja za siru populaciju, ZTP mora, po prijemu obavestenja od sefa stanice, obavestiti: re-publicki organ za železnicki saobraćaj, za-jednicu železnice i odgovarajući opstinski centar za obavestavanje. Zvanicni izvestaj o vanrednom događaju pri prevozu OM nad-ležnim institucijama mora da sadrži: podat-ke o izvestiocu, tacno mesto njegovog na-stanka, vreme njegovog utvrđivanja, vrstu OM, kolicinu eventualno izlivene tecnosti, uzrok isticanja i vremenske uslove.
5. Preduzimanje neophodnih radnji do pocetka intervencije. Ova aktivnost sadrži sledeće aktivnosti: ogranicavanje isticanja OM, ogranicavanje izlivene OM na prostor na koji se izlila, zahvatanje OM koja istice u intervencijske posude, postavljanje pregrada u potocima i kanalima i sprecavanje izliva-nja u cevi vodoizvorista i kanalizaciju.
6. Pretakanje OM u intervencijske cisterne. Obavlja se ukoliko su ostećene posude u kojima se prevozi OM u tec-nom ili gasovitom stanju. Pretocena OM se u intervencijskoj cisterni cuva do po-novnog pretakanja u drugu odgovarajuću ispravnu cisternu. U izuzetnim slucajevi-ma se, uz saglasnost @TP-a, može izvrsiti prevoz OM u intervencijskoj cisterni.
7. Praznjenje OM iz intervencijske cisterne. Obavlja se po dolasku druge isprav-ne cisterne, koja odgovara određenim zahte-vima, ili po izvrsenom prevozu, ukoliko je OM prevezena intervencijskom cisternom.
8. Upućivanje intervencijske cisterne napranje. Obavlja se nakon svake upotrebe intervencijske cisterne, bez obzira na vrstu istocene OM. Pre njenog upućivanja na pranje, stanica koja je upućuje mora uz nju po-
slati odgovarajuću dokumentaciju (Kol-35, K-188 i potvrdu o vrsti istakane OM). Pored toga, stanica istovremeno izvestava tele-grafskim putem stanicu u koju upućuje ci-sternu na pranje, kao i ZTP. Upućivanjem intervencijske cisterne na pranje zavrsava se proces izvestavanja i intervenisanja pri van-rednom događaju nastalom u prevozu OM železnicom.
Konstrukcioni zahtevi za
železnička vozila za prevoz
opasnih materija
U cisternama, kao specificnim sudo-vima, prevoze se tecne, gasovite, praskaste i zrnaste OM. Cisterne se sastoje od jednog ili vise sudova sa opremom i postolja. Pored toga, one poseduju sopstvenu opremu: za kretanje, ogibljenje, vucni i odbojni ure-đaj, kocnicu, uređaje za punjenje, pražnje-nje, provetravanje, osiguranje, zagrevanje, toplotnu zastitu, spoljasnje ili unutrasnje elemente za ukrućivanje, elemente za pri-čvrsćivanje i zastitu suda, određene merne instrumente i ostalo.
Pritisak u sudu, koji se pojavljuje u zavisnosti od stepena opasnosti pojava je o kojoj se mora voditi racuna pri određivanju debljine suda. Pri njegovom punjenju ili pražnjenju kod pojedinih vrsta OM pojavljuje se određeni pritisak. Imajući u vidu vrstu OM cisterne se izrađuju od pogodnih materijala koji moraju biti otporni na lom i prskanje i neosetljivi na naponsku koroziju u određenom temperaturnom režimu. Kod zavarenih sudova mora se voditi racuna da savovi budu izrađeni prema odgovarajućim tehnickim propisima, kako bi se obezbedila potpuna sigurnost.
S obzirom na to da pojedine OM u dodiru sa zidom cisterne reaguju agresiv-no tako sto stvaraju opasne produkte ili
586
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
osetno slabe materijal, mora se izabrati odgovarajući materijal za cisternu ili ade-kvatna unutrasnja zastitna prevlaka. Zastitna prevlaka mora biti izradena tako da obezbedi zaptivnost bez obzira na mogu-će deformacije pri prevozu. Kod prevoza pojedinih vrsta OM može doći do pro-gresivnog smanjenja debljine zidova, sto se mora uzeti u obzir pri odredivanju nji-hove debljine. Minimalna debljina zida cilindricnog dela suda mora da odgovara debljini koja se dobija prema izrazu [1]:
P ■ D p ■ D
e = —-----[mm] e = ——---------[mm
2 -a- A1 20 -a- A1
gde je:
P - proracunski pritisak Pp (MPa) odn.
Pbar (bar).
D - unutrasnji precnik suda (mm),
A - koeficijent kvaliteta zavarenog sava, a - dozvoljeno naprezanje (N/mm2).
Uredaji za opsluživanje i oprema suda, odnosno sud kao celina, mora biti izraden tako da obezbedi prevoz bez gu-bljenja sadržaja OM. Pored toga, žele-znicka kola - cisterne moraju, pored na-prezanja pri normalnom radu, obezbediti otpornost i na druga moguća naprezanja.
Oprema cisterni mora biti izradena i postavljena tako da obezbedi potpunu si-gurnost kao i sam sud. To znaci da mora da obezbedi:
- nepropustljivost, kako u normal-nim uslovima tako i pri prevrtanju kola;
- pravilno postavljanje zatvaraca;
- osiguranje od neželjenog otvara-nja zatvaraca i sistema za punjenje i pra-žnjenje;
- otvor odgovarajuće velicine radi unutrasnjeg pregleda;
- adekvatan otvor za cisćenje cisterne.
Zavisno od vrste OM, cisterne moraju
imati posebnu zastitu. Pri izboru materijala za sud - cisternu i njegovu debljinu treba imati u vidu ekstremne temperature pri prevozu, odnosno punjenju ili pražnjenju.
Pored navedenih opstih konstrukcio-nih zahteva železnicka kola - cisterne moraju da zadovolje i druge brojne posebne uslove. Definisu ih sledeće vrste OM: sabi-jeni gasovi pretvoreni u tecnost ili gasovi rastvoreni pod pritiskom; zapaljive tecne materije; zapaljive cvrste materije; organ-ski peroksidi; otrovne materije; radioaktiv-ne materije i nagrizajuće materije.
Organizovanje prevoza narocitih posiljki (NP) železnicom je procesna funkcija kojom se pronalaze postupci, or-ganizacijska struktura i ostvaruje pripre-ma za izvrsenje planiranog prevoza. Ono predstavlja jedan od glavnih potprocesa upravljanja prevozom NP. Organizova-nje i planiranje prevoza NP, kao dva pot-procesa, ujedno su i osnovne faze proce-sa upravljanja prevozom. U okviru plani-ranja odreduju se ciljevi prevoza i zadaci koji se time žele postići, a u okviru orga-nizovanja logicka struktura svih aktivno-sti i resursa, koja treba da omogući reali-zaciju planiranog prevoza. Pocetak pro-cesa organizovanja prevoza, NP železni-com je zahtev za prevoz, a na kraju pro-cesa je realizacija samog prevoza.
Redosled aktivnosti u procesu organizovanja prevoza NP železnicom, prika-zan na slici 4, jeste sledeći [4]:
1. Podnosenje zahteva za prevoz NP. Ovu aktivnost obavlja korisnik usluge, a izlazni dokument je prijava za prevoz.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
587
c;|2početakE2:>
± ; [
Podnošenje zahteva za prevozNP 1 + т -korisnik usluge - pošiljalac «
1 ’ ;
Obaveštavanje pošiljaoca uz potrebna obrazloženja
NE
NP može se ■ primiti na prevoz
Ipitivanje mogućnosti prevoza
Uslovi
1 Davalac usluge ŽTP prevoza*
ŽTP na osnovu:
- tehnicke dokumentacije o prugama,
- tehnicke dokumentacije o specijalnim kolima,
- pravilnika 62 i 91,
- uputstva 90, 63, 65 i 65-a
Tehnicke ili eksploatacione smetnje
KRAJ
Obaveštavanje ŽTP o neprihvatanju uslova 4 S Prihvaćeni \ uslovi j - Opšti uslovi (cl. 9. uputstva 99) - Drugi uslovi koji proizilaze iz specificnosti NP
Korisnik usluge -pošiljalac
Obaveštavanje otpravnom ŽTP o prihvatanju uslova prevoza
Obaveštenje o predstojećem prevozu NP
Obaveštenje
telegram
Obaveštenje
telegram
Narucivanje potrebnih kola u utovarnoj stanici
Prevoženje
Korisnik usluge - pošilj alac
Otpremno ŽTP obaveštava:
- otpravne stanice
- usputne stanice
- saobraćajno-transportne jedinice
- j edinice za vucu vozova
- tehnicku kolsku službu
- jedinice za održavanje pruga
- elektrotehnicku službu
Korisnik usluge - pošiljalac
Korisnik usluge - pošiljalac blagovremeno prijavljuje otpremnoj stanici:
- pocetak utovara
- vreme spremnosti za pregled od strane železnickog osoblja
Strucno osoblje
Sl. 4 — Dijagram toka postupaka organizovanja prevoza naročitih posiljaka ieleznicom
DA
DA
588
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
2. Razmatranje zahteva - ispitivanje mogućnosti prevoza. Ovu aktivnost oba-vljaju strucni železnicki organi sagledava-jući tehnicku dokumentaciju konkretne pruge i specijalnih kola koja će biti upotre-bljena za najavljeni prevoz. Uz to se kori-ste podaci, odnosno uputstva i instrukcije iz Pravilnika 62 i 91 i Uputstva 90, 63, 65 i 65-a. Izlazni dokument su uslovi prevoza. Ukoliko se zahtev zbog tehnickih ili eks-ploatacionih smetnji ne može ispuniti, odnosno NP ne može primiti na prevoz, pod-nosilac zahteva se obavestava o tome uz potrebna obrazloženja. Ako se NP može primiti na prevoz pod definisanim uslovi-ma koje korisnik usluge ne može prihvatiti, o tome obavestava ZTP (železnicu) i tada se proces zavrsava, a ako korisnik usluge prihvati uslove prevoza tada sledi naredna aktivnost.
3. Obavestenje otpravnog ZTP o pri-hvatanju uslova prevoza. Ovu aktivnost obavlja korisnik usluge, a izlazni doku-ment predstavlja obavestenje - telegram.
4. Obavestenje o predstojećem pre-vozu NP. Ovu aktivnost obavlja otpravno ZTP, obavestavajući o predstojećem pre-vozu: otpravnu stanicu, sve usputne sta-nice, saobraćajno-transportne jedinice, jedinice za vucu vozova, tehnicku kolsku službu, jedinice za održavanje pruga i elektrotehnicku službu. Izlazni dokument je obavestenje - telegram.
5. Porucivanje potrebnih kola u uto-varnoj stanici. Aktivnost obavlja korisnik usluge, a izlazni dokument je narudžbenica.
6. Utovar NP. Aktivnost obavlja korisnik usluge, koji blagovremeno prija-vljuje otpremnoj stanici pocetak utovara i vreme kada je strucno železnicko osoblje spremno da izvrsi pregled.
7. Pregled i prijem NP na prevoz. Aktivnost obavlja strucno osoblje ZTP-a, a izlazni dokument je obave-stenje otpremnog ZTP - telegram. Ukoliko se pri pregledu utvrdi da NP ne ispunjava određene uslove, tada se otklanjaju propusti i nedostaci, nakon cega se ponovo obavlja pregled. Ako NP ispunjava određene uslove prelazi se na sledeću aktivnost.
8. Prevoženje. Ovu aktivnost obavlja železnica, a njenim zavrsetkom pro-ces organizovanja prevoženja NP žele-znicom se zavrsava.
Održavanje železničkih vozila za
prevoz predimenzionisanih tereta
Najveći broj teskih borbenih vozila, inžinjerijskih masina i raznih borbenih si-stema pripada grupi predimenzionisanih tereta. Takvi tereti se, uglavnom, prevoze specijalnim plato-kolima. Kod pojedi-nacnih i po obimu manjih prevoženja ne pojavljuju se veće poteskoće po pitanju obezbeđenja dovoljnog broja plato-kola. Problemi mogu nastati kada se ukaže potreba za masovnijim prevoženjima navedenih sredstava, jer je broj ispravnih plato-kola ogranicen. Visok stepen njiho-ve imobilizacije, pored starosti, uslovljen je sledećim razlozima:
- nedostatak rezervnih delova,
- nedostatak sredstava za nabavku novih, remont i održavanje postojećih kola,
- neopremljenost postrojenja za re-mont kola,
- izostanak agregatne zamene sklo-pova,
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
589
- neadekvatna postrojenja i uredaji tekućeg održavanja i sl.
Svesni cinjenice da u narednom pe-riodu neće doći do radikalnijih pomaka u uvećanju kolskog parka plato-kola, pita-nju njihove pravilne eksploatacije i kvali-tetnijeg održavanja mora se posvetiti sto veća pažnja.
Oznake plato-kola serija Smmps-tz imaju sledeće znacenje:
S - plato-kola specijalnog tipa, mm - dužina kola ispod 15 m, p - kola bez visokih stranica, s - kola sposobna za brzine do 100 km/h,
t - kola za prevoz teskih posiljki, z - kola sa rucnom (pritvrdnom) kocnicom.
Sematski prikaz kola ove serije pri-kazan je na slici 5, a tehnicke karakteri-stike u tabeli 1.
Tabela 1
Tehnicke karakteristikeplato-kola serije Smmps-tz (472)
Redni broi Naziv Jed. mere Kolicina
i. Broj osovina kom. 4
2. Razmak stožera obrtnih postolja m 7,20
3. Razmak krajnjih osovina m 9,00
4. Dužina preko odbojnika m 12,24
5. Korisna dužina poda m 10,80
6. Korisna sirina poda m 3,15
7. Korisna povrsina poda m2 34,00
8. Sopstvena masa t 20,3021,10
Granica tovarenja
- obicni A t 38,00
9. teretni režim B t 40,50
C t 59,50
- režim "S" A t 38,00
BC t 40,50
- režim "SS " ABC t -
10. Režim razmene NE
Sl. 5 — Sematski prikaz plato-kola serije Smmps-tz (472)
Vanredne opravke mogu biti malog obima (tekuće opravke) i većeg obima. U vanredno održavanje spada i pranje, ci-sćenje i dezinfekcija kola, a obavlja se prema ukazanoj potrebi.
Zbog specijalne namene i zahtevane pouzdanosti kola serije Smmps u eksploa-taciji, njihovom održavanju mora se posvetiti nužna pažnja, posebno pri izvodenju ra-dova u velikoj redovnoj opravci (VO). Opis radova kod velike opravke ovih kola, po konstrukcionim grupama, sa potrebnim norma-casovima, prikazan je u tabeli 2.
Kao i sva ostala teretna kola uvrsće-na u vozni park železnice, plato-kola serije S podležu redovnom i vanrednom održavanju. Redovno održavanje deli se na stalni nadzor, vanredne preglede i re-dovne opravke. Stalni nadzor plato-kola u eksploataciji obavlja se pri pregledu kola, i to: pre utovara, posle utovara, posle is-tovara i pre dodavanja kola vozu. Pored navedenih vrsta pregleda pojedinacnih kola obavlja se i pregled kola u vozovima, i to: pri otpravljanju (odlasku), pri prolazu i pri prispeću (dolasku) voza.
Kola serije Smmps imaju samo veli-ku (VO) redovnu opravku sa rokom od 60 meseci (5 godina), a nemaju kontrolne preglede.
Nakon izvrsene velike opravke kola potrebno je izvrsiti izradu, pored osta-log, i sledeće remontno-tehnicke doku-mentacije: mernu listu donjeg postolja kola, mernu listu nosećih lisnatih gibnjeva, mernu listu prstenastih opruga vlacne spreme, mernu listu kvacila, dijagram rada rasporednika kocnice.
590
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Opis radova kod VO plato-kola serije Smmps-tz
Tabela 2
Redni broj Naziv radova Potrebno norma- -časova
1. 2 3.
A Donji postroj i obrtno postolje
1. Izrezati obrtna postolja, a zatim osovinske sklopove iz obrtnih postolja.
2. Sve očistiti, pregledati, premeriti (uz popunjavanje merne liste), popraviti i obojiti. 38
3. Neispravne plastične umetke obrtne šolje zameniti.
4. Pregledati uzemljenje i, po potrebi, zameniti.
B Osovinski sklop
1. Očistiti osovine i proveriti ultrazvukom.
2. Proveriti mere osovine. 14
3. Proveriti ispravnost položaja točka na osovini.
4. Proveriti mere profila točka i, po potrebi, izvršiti reprofilisanje.
5. Izvršiti merenje električnog otpora.
C Osovinska ležista
1. Skinuti kućišta ležišta, očistiti ih od stare masti, pregledati ispravnost ležišta, zaptivnih prstenova, lavirintskih prstenova, podmazati i montirati. 18
D Ogibljenje
1. Skinuti lisnate opruge i proveriti ispravnost listova, njihovog položaja, opasača i čepa na njemu, ušica glavnih listova gibnjeva. Po potrebi, popraviti ili ugraditi nove delove. 2
2. Montirati opruge i ispitati ih na statičko opterećenje uz popunjavanje merne liste.
3. Proveriti mere vešajnih karika i, po potrebi, ugraditi nove.
E Kocmce
1. Rastaviti kočnicu.
2. Proveriti ispravnost i mere bočnog polužja.
3. Rasporednik zameniti ispravnim sa plombom specijalizovane radionice.
4. Kočni cilindar i kočno polužje popraviti u specijalizovanim radionicama.
5. Podmazati sve taruće delove. 42
6. Proveriti ispravnost vazdušnih vodova i ispitati rezervoare za pritisak.
7. Kočne papuče zameniti.
8. Montirati kočnicu i izvršiti proveru rada.
9. Izvršiti pregled uređaja ručne kočnice, proveriti, popraviti i montirati.
10. Razraditi vreteno ručne kočnice, podmazati taruće delove i izvršiti proveru kočenja.
F Tegljenički uređaj
1. Rastaviti sve delove tegljenika i kvačila i temeljito ih čistiti.
2. Proveriti mere i ispravnost tegljenika.
Redni broj Naziv radova Potrebno norma- -časova
1. 2 3.
3. Proveriti ispravnost pričvršćenja tegljenika na postolje. 14
4. Proveriti mere i ispravnost svornjaka ručice vretena.
5. Proveriti ispravnost vretena i vešalice kvačila.
6. Sastaviti tegljenike i kvačilo, podmazati i razraditi.
7. Neispravne delove opraviti ili zameniti.
G Odbojnici 15
1. Odbojnike skinuti, rastaviti i sve delove temeljito očistiti.
2. Proveriti karakteristike opruga, sastaviti odbojnik i ispitati ga na statičko opterećenje.
3. Neispravne delove opraviti ili zameniti.
H Postolje 19
1. Skinuti sve patosnice, pregledati, neupotrebljive zameniti, upotrebljive i nove impregnirati i postaviti izolacionu traku.
2. Temeljito očistiti prljavštinu i koroziju sa donjeg postolja.
3. Proveriti ispravnost obrtnih šolja i centralnih svornjeva. Popraviti ili zameniti.
4. Proveriti ispravnost vođica kućišta ležišta na njima i popraviti.
5. Obojiti postolje i sastavne delove.
J Antikoroziona zastita (u zavisnosti od oštećenja sistema zastite) 18
a) Delimična popravka boje sa završnim premazom po celoj površini boka.
1. Primeniti postupak pripreme površine na oštećenim mestima četkama, brusonima ili hemijskim sredstvima.
2. Pripremiti postupak nanošenja sistema zaštite na oštećena mesta, naneti završni premaz raspršivanjem.
b) Temeljno bojenje i zaštita
1. Skinuti celokupni stari premaz i koroziju mehaničkim ili hemijskim postupkom.
2. Pripremiti površinu prema objavama UIC 842-3; 842-4. '
3. Naneti sistem zaštite prema UIC 824-4.
K Ispisivanje natpisa i oznaka Po završenoj zaštiti i bojenju ispisati natpise i oznake prema JŽS To.0o3 i UIC842-4 9
L Zavrsni radovi 11
1. Izvršiti završni pregled, merenje, primopredaju kola i izraditi tehničku dokumentaciju (merne liste).
Ukupno: 200 Nh
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
591
Zaključak
U radu su sagledani osnovni para-metri kvaliteta usluge u teretnom žele-znickom saobraćaju i transportu sa osvr-tom na uslugu prevoza specijalnih tereta.
Upravljanje kvalitetom železnicke usluge posmatrano je kao kompleksan proces koji je, pre svega, usmeren na is-punjavanje zahteva kvaliteta. U okviru toga predviđene su određene mere po-boljsanja kvaliteta, a time i povećanja efektivnosti i efikasnosti pružanja usluge.
Dijagram toka samo je jedna od me-toda i tehnika unapređenja kvaliteta žele-znicke usluge. Ona pruža mogućnost gra-fickog prikazivanja procesa planiranja i organizovanja prevoženja predimenzio-nisanih tereta i opasnih materija železni-com. Time se stvara osnova za unapređe-nje samog procesa, a ujedno se koristi kao sažeto radno uputstvo za izvrsenje procesa planiranja i organizovanja prevo-ženja železnicom.
Transportovanje OM, koje su danas sve prisutnije, nosi niz opasnosti po ži-votnu sredinu, a najefikasnija za{tita je preduzimanje adekvatnih preventivnih mera. Zeleznicom se prevoze vrlo re-spektabilne koli~ine raznovrsnih opasnih materija. Zeleznickim kolima sa specific-nim sudovima - cisternama najvise se prevoze te~ne, gasovite, zrnaste i pra{ka-ste opasne materije. Radi smanjenja de-lovanja stetnih posledica primenjuju se raznovrsne mere, korisćenjem rezultata brojnih istraživanja u Evropi i svetu. Pri tome se koriste i razvijaju odgovarajući standardi usagla{eni sa međunarodnim.
Zelezni~ka kola - cisterne, posmatra-na kao sudovi za prevoz sa svojom pripa-dajućom specificnom opremom, pored
op{tih konstrukcionih zahteva, moraju da poseduju brojne konstrukcione karakteri-stike uslovljene određenim fizi~ko-hemij-skim osobinama opasnih materija.
Plato kola serije S, uvrsćena u vozni park železnice, imaju posebno mesto u sistemu saobraćajne podrske snaga od-brane, jer se jedino njima prevoze teski -predimenzionisani tereti, kao {to su ra-znovrsna borbena vozila (gusenicari i tockasi), inžinjerijske masine i drugi bor-beni sistemi.
Broj plato-kola u voznom parku že-leznice vrlo je ogranicen, sto može iza-zvati pote{koće u određenim uslovima ka-da se pojavi potreba za istovremenim an-gažovanjem njihovog većeg broja.
S obzirom na povećani stepen imo-bilizacije kola treba preduzeti potrebne mere na polju njihove eksploatacije i održavanja, kako bi se povećao broj is-pravnih plato-kola. Adekvatne mere pod-razumevaju postovanje propisanih proce-dura i postupaka kao i vremenskih re-sursa pri održavanju.
Literatura:
[1] Pravilnik o međunarodnom i unutrašnjem železničkom prevozu opasnih stvari (RID), Zavod za NIP delatnost JZ, Beograd, 2003.
[2] ISO 14001:1996, Environmental management systems — Specification with guidance for use, 1996.
[3] ISO 14004:1996, Environmental management systems -General guideline on principles, systems and supporting techniques, 1996.
[4] Jovanović, D.: Mogućnost unapređenja kvaliteta železničke transportne usluge, 6. međunarodna konferencija upravlja-nje kvalitetom i pouzdanosću DQM-2003, Beograd, 2003.
[5] Jovanović, D.: Upravljanje kvalitetom usluge u železnič-kom saobraćaju i transportu, XI naučno-stručna konferenci-ja ZELKON-04, Nis, 2004.
[6] Jovanović, D.: Mogućnost unapređenja kvaliteta prevoza opasnih materija železnicom, 7. međunarodna konferencija upravljanje kvalitetom i pouzdanosću DQM-2004, Beograd, 2004.
[7] Perisić, R.: Sistem kvaliteta usluga — logistika i informatika, Beograd, 2002.
[8] Eror, S.: Upravljanje železničkim saobraćajem, Zavod za NIP delatnost JZ, Beograd,1988.
[9] Jugoslovenski standard, Sistem menadžmenta kvalitetom — zahtevi, ISO 9000, 9001, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd, 2001.
592
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Redni broi Naziv Jed. mere Količina
1. Broj osovina kom. 4
2. Razmak stožera obrtnih postolja m 7,20
3. Razmak krajnjih osovina m 9,00
4. Dužina preko odbojnika m 12,24
5. Korisna dužina poda m 10,80
6. Korisna širina poda m 3,15
7. Korisna povrsina poda m2 34.00
8. Sopstvena masa t 20,3021,10
Granica tovarenja
— obični A t 38,00
9. teretni režim B t 40,50
C t 59,50
— režim "S" A t 38,00
BC t 40,50
— režim "SS " ABC t -
10. Režim razmene NE
Opis radova kod VO plato-kola serije Smmps-tz
Tabela 2
Redni broj Naziv radova Potrebno norma- -časova
1. 2 3.
A Donji postroj i obrtno postolje 38
1. Izrezati obrtna postolja, a zatim osovinske sklopove iz obrtnih postolja.
2. Sve očistiti, pregledati, premeriti (uz popunjavanje merne liste), popraviti i obojiti.
3. Neispravne plastične umetke obrtne šolje zameniti.
4. Pregledati uzemljenje i, po potrebi, zameniti.
B Osovinski sklop 14
1. Očistiti osovine i proveriti ultrazvukom.
2. Proveriti mere osovine.
3. Proveriti ispravnost položaja točka na osovini.
4. Proveriti mere profila točka i, po potrebi, izvršiti reprofilisanje.
5. Izvršiti merenje električnog otpora.
C Osovinska ležista 18
1. Skinuti kućišta ležišta, očistiti ih od stare masti, pregledati ispravnost ležišta, zaptivnih prstenova, lavirintskih prstenova, podmazati i montirati.
D Ogibljenje
594
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
Redni broj Naziv radova Potrebno norma- -časova
1. 2 3.
1. Skinuti lisnate opruge i proveriti ispravnost listova, njihovog položaja, opasača i čepa na njemu, ušica glavnih listova gibnjeva. Po potrebi, popraviti ili ugraditi nove delove. 2
2. Montirati opruge i ispitati ih na statičko opterećenje uz popunjavanje merne liste.
3. Proveriti mere vešajnih karika i, po potrebi, ugraditi nove.
E Kočnice 42
1. Rastaviti kočnicu.
2. Proveriti ispravnost i mere bočnog polužja.
3. Rasporednik zameniti ispravnim sa plombom specijalizovane radionice.
4. Kočni cilindar i kočno polužje popraviti u specijalizovanim radionicama.
5. Podmazati sve taruće delove.
6. Proveriti ispravnost vazdušnih vodova i ispitati rezervoare za pritisak.
7. Kočne papuče zameniti.
8. Montirati kočnicu i izvršiti proveru rada.
9. Izvršiti pregled uređaja ručne kočnice, proveriti, popraviti i montirati.
10. Razraditi vreteno ručne kočnice, podmazati taruće delove i izvrsiti proveru kočenja.
F Tegljenicki uređaj 14
1. Rastaviti sve delove tegljenika i kvačila i temeljito ih čistiti.
2. Proveriti mere i ispravnost tegljenika.
3. Proveriti ispravnost pričvršćenja tegljenika na postolje.
4. Proveriti mere i ispravnost svornjaka ručice vretena.
5. Proveriti ispravnost vretena i vešalice kvačila.
6. Sastaviti tegljenike i kvačilo, podmazati i razraditi.
7. Neispravne delove opraviti ili zameniti.
G Odbojnici 15
1. Odbojnike skinuti, rastaviti i sve delove temeljito očistiti.
2. Proveriti karakteristike opruga, sastaviti odbojnik i ispitati ga na statičko opterećenje.
3. Neispravne delove opraviti ili zameniti.
H Postolje 19
1. Skinuti sve patosnice, pregledati, neupotrebljive zameniti, upotrebljive i nove impregnirati i postaviti izolacionu traku.
2. Temeljito očistiti prljavštinu i koroziju sa donjeg postolja.
3. Proveriti ispravnost obrtnih šolja i centralnih svornjeva. Popraviti ili zameniti.
4. Proveriti ispravnost vođica kućišta ležišta na njima i popraviti.
5. Obojiti postolje i sastavne delove.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
595
Redni broj Naziv radova Potrebno norma- -časova
1. 2 3.
J Antikoroziona zastita (u zavisnosti od
oštećenja sistema zastite)
a) Delimična popravka boje sa zavr{nim premazom po celoj povr{ini boka.
1. Primeniti postupak pripreme povr{ine na o{te}enim mestima četkama, brusevima ili hemijskim sredstvima.
2. Pripremiti postupak nano{enja sistema za{tite na o{te}ena mesta, naneti zavr{ni premaz raspr{ivanjem. 18
b) Temeljno bojenje i za{tita
1. Skinuti celokupni stari premaz i koroziju mehaničkim ili hemijskim postupkom.
2. Pripremiti povr{inu prema objavama UIC 842-3; 842-4. '
3. Naneti sistem za{tite prema UIC 824-4.
K Ispisivanje natpisa i oznaka. Po zavr{enoj za{titi i bojenju ispisati natpise i oznake prema J@S TO.003 i UIC842-4 9
L Zavrsni radovi
1. Izvr{iti zavr{ni pregled, merenje, primopredaju kola i izraditi tehničku dokumentaciju (merne liste). 11
Ukupno: 200 Nh
Sl. — 1 Odnos cene i kvaliteta usluge
596
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
жздодщчэд у
Легенда:
----џ. Активности које додају вредност
-----► Ток информација
Sl. 2 — Model sistema upravljanja kvalitetom ieleznicke usluge zasnovanog na procesima
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
597
Sl. 3 — Dijagram toka postupaka izvestavanja i intervenisanja pri vanrednom dogadaju nastalom pri prevozu
opasnih materija ieleznicom
598
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
с КРЛЈ ]>
Sl. 4 — Dijagram toka postupaka organizovanja prevoza narocitih posiljaka ieleznicom
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
599
Sl. 5 — Sematskiprikazplato-kola serije Smmps-tz (472)
600
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 6/2005.
