CC BY
88
Srđan Ljubojević,
kapetan, dipl. inž.
Vojna akademija, Beograd
MOGUĆNOSTIIMPLEMENTACIJE SAVREMENIH SISTEMA UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJEM U SISTEM ODBRANE
UDC: 355.415.2 : 005
Rezime:
Savremeni trendovi u upravljanju saobraćajem okrenuti su ka efikasnijem iskorišćenju postojećih kapaciteta. Ovaj rad je izraz težnje da se sagleda uloga inteligentnih transportnih sistema u takvom pristupu upravljanju saobraćajem, kao i da se ukaže na budućnost sistema odbrane na tom polju.
Ključne reči: upravljanje, inteligentni transportni sistemi.
POSSIBILITIES OF IMPLEMENTATION OF CONTEMPORARY TRAFFIC MANAGEMENT SYSTEMS IN THE DEFENSE SYSTEM
Summary:
The latest trends in traffic management focus on more efficient usage of existing capacities. This paper tries to perceive the role of Intelligent Transportation Systems within such an approach to traffic management as well as to point out to the future of the Defense System in this field.
Key words: management, Intelligent Transportation Systems.
Uvod
Rezultat sveobuhvatnog procesa promena u kojem se sistem odbrane nala-zi treba da bude nova, fleksibilnija i sa-vremenija organizacija. Krajnja organi-zacija sistema mora biti primerena savre-menim, ali i predviđajućim trendovima na području odbrane i sigurnosti zemlje. S obzirom na aktuelnu ekonomsku situa-ciju taj cilj se mora ostvariti uz maksi-malnu ekonomičnost i efektivnost u svim segmentima sistema.
U takvoj konstalaciji ciljeva i ograni-čenja oblast saobraćaja je područje na kojem se mogu ostvariti značajne uštede ili prouzrokovati ogromni gubici. Rezultati sadašnjih odluka i akcija evidentni su u svom stvarnom obimu tek na dugoročnom
planu. Stoga je redizajniranje celokupnog saobraćajnog podsistema izuzetno važno i imperativno usmereno ka budućnosti.
Adekvatnim reinžinj eringom ovog sistema potrebno je obezbediti ne samo zadovoljenje sopstvenih transportnih zahteva i potreba za kretanjem već i kon-tinuiranu vremensku komplementarnost sa saobraćajnim sistemom države. Pri tome treba imati u vidu da proces reinži-njeringa pretpostavlja da su poslovne performanse organizacije kreirane u pro-cesima, a ne u pojedinim elementima or-ganizacione strukture u kojima se ti pro-cesi odvijaju. Dakle, promene koje se uvode reinžinj eringom nisu usmerene ka strukturi već ka procesima organizacije. Suština je u napuštanju starih, do sada vladajućih principa i predstava o poslo-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
463
vanju i uspostavljanju novog kursa, na kojem će organizacija, oslobođena ideja i elemenata koji je vode ili su je doveli u krizu, uspeti da postigne konkurentsku prednost na tržištu [1].
U svim pristupima reinžinjeringu poslovnih procesa prisutni su isti stavovi o napuštanju starih i uvođenju potpuno novih pretpostavki - osnova poslovanja, ali i stavovi da se primarno redizajniraju ključni poslovni procesi. Takav pristup treba primeniti i pri formiranju novog modela saobraćajnog podsistema u siste-mu odbrane. Potrebno je pronaći nove osnove na kojima će počivati funkcioni-sanje sistema i krenuti „od glave“, tj. od procesa upravljanja sistemom, kao fun-damentalnog poslovnog procesa.
Nove pretpostavke procesa upravljanja saobraćajem u sistemu odbrane
Upravljanje saobraćajem podrazu-meva organizovano delovanje na saobra-ćajni sistem u celini ili na pojedine njego-ve podsisteme, u svim uslovima. Ono sa-drži mere i postupke koji se odnose na vo-zače, saobraćajne uslove, saobraćajne to-kove, režime kretanja i dr., a koji se pred-uzimaju radi obezbeđenja visoke propu-sne sposobnosti saobraćajnica i ekono-mičnog, urednog i bezbednog kretanja.
Izbor oblika transporta i načina za-dovoljenja transportnih zahteva direktno utiče na saobraćajnu sliku na određenoj mreži. Shodno tome, ranije prihvaćen pristup da zadovoljenje transportnih zahteva podrazumeva zadovoljenje potreba za promenom mesta ljudi ili robe oboga-ćen je aspektima efikasne i ekonomične eksploatacije elemenata saobraćajnog si-
stema, uz odgovarajući kvalitet transport-ne usluge. Nova poslovna filozofija otvo-rila je vrata i fleksibilnijem pristupu eks-ploataciji saobraćajne infrastrukture, pr-venstveno komunikacija, kroz uvođenje novih sistema za upravljanje saobraćaj-nim tokovima. Osnovni zadatak upravljanja saobraćajem danas podrazumeva te-žnju ka što efikasnijem iskorišćenju mo-gućnosti postojeće saobraćajne mreže, radi postizanja što kvalitetnijeg zadovo-ljenja aktuelnih zahteva.
Savremene informacione tehnologi-je su tokom poslednje decenije omogući-le primenu niza rešenja koja podržavaju ideju o dinamičkom upravljanju i upra-vljanju saobraćajem u realnom vremenu (signalizacija izmenljivog sadržaja, „in-teligentna“ svetlosna signalizacija, route guidance sistemi, navigacioni sistemi i sl.) [2]. U svim oblicima dinamičkog upravljanja saobraćajem informacija se javlja kao kritičan resurs. Ona je osnov-ni posrednik između sistema za upra-vljanje saobraćajem i individualnog ko-risnika u saobraćajnom sistemu.
Postojeća - fiksna upravljačka opre-ma i signalizacija daju informaciju o ne-promenljivim karakteristikama komunika-cija (krivina, uspon, suženje kolovoza i dr.) ili o potrebnom ponašanju korisnika koje je njima uslovljeno (zabrana pretica-nja, ograničenje brzine, prvenstvo prolaza i dr.). Ovakve informacije imaju statički karakter. Uslovi u saobraćajnom toku i re-ferentnom okruženju saobraćajne mreže ne utiču ništa manje na odvijanje saobra-ćajnog procesa, ali imaju karakter dina-mičnosti, tj. promenljivi su u vremenu. Stoga, savremeno upravljanje saobraća-jem mora biti adaptivno i zahteva infor-macije dinamičkog karaktera.
464
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
Savremenim sistemima za upravlja-nje saobraćajem, usled sposobnosti adap-tivnog upravljanja i informisanja korisni-ka o činiocima koji utiču na kretanje u re-alnom vremenu, pripisuje se atribut inteli-gencije. Ovakve upravljačke sisteme ka-rakteriše visok stepen integracije među pojedinačnim komponentama i komuni-kativnost i otvorenost prema komplemen-tarnim informacionim sistemima u dru-gim oblastima (geografski informacioni sistem - GIS, sistem za globalno pozicio-niranje - GPS i sl.).
Napredni upravljački sistemi, tzv. in-teligentni transportni sistemi - ITS (eng. Intelligent Transportation Systems) mogu se definisati kao sistemi aplikacija infor-macionih i telekomunikacionih tehnologi-ja u procesima planiranja i realizacije pro-
cesa u transportnim sistemima [3]. Prisu-stvo savremene računarske i telekomuni-kacione tehnologije u upravljanju saobra-ćajnim i transportnim procesima predsta-vlja pojmovnu odrednicu i suštinsku razli-ku između klasičnog pristupa u rešavanju saobraćajnih i transportnih problema, u odnosu na ITS pristup. Sistemi iz grupe ITS obuhvataju širok spektar tehnoloških rešenja za bežični i žični prenos informa-cija, integrisanih u infrastrukturu tran-sportnog sistema i u sama vozila, obezbe-đujući kvalitetnije uslove saobraćaja, po-većavajući nivo bezbednosti u saobraćaju i omogućavajući veću produktivnost u transportnim procesima.
Danas se ITS zasnivaju na 16 razli-čitih tehnoloških rešenja, ali se svi mogu podeliti na inteligentne sisteme u saobra-
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
465
ćajnoj infrastrukturi i inteligentne siste-me u vozilima [2]. Ali, svi oni su usme-reni ka optimizaciji određenih pokazate-lja kvaliteta saobraćaja (protoka na ko-munikacijama, vremenskih gubitaka, vre-mena putovanja, redova čekanja, aero za-gađenja, buke, pokazatelja bezbednosti, potrošnje goriva i sl.), kao i obezbeđenju posebnih uslova saobraćaja određenim korisnicima (policiji, vatrogasnoj službi, hitnoj pomoći i dr.). Kao takvi, u sebi su-blimiraju različite funkcije (upravljanje saobraćajnim zahtevima, regulisanje pri-stupa vozila na pojedine delove mreže, upravljanje radom svetlosnih signala na mreži) i obuhvataju strategije brzog rea-govanja i organizovanja saobraćaja pri incidentnim situacijama, kao i napredne sisteme informisanja korisnika. Za sve sisteme koji u nazivu imaju atribut inteli-gentni karakteristično je nastojanje da upravljaju saobraćajem u realnom vre-menu. Shodno tome, njihova opšta arhi-tektura može se šematski prikazati tako što se svi elementi mogu grupisati u četi-ri klase (slika 1). To su: putnici - vozači, upravljački centri, saobraćajna infra-struktura i vozila.
U sve četiri klase elemenata moguće je prepoznati određene podsisteme. Tako u klasi putnika - vozača postoje podsi-stem tzv. daljinske podrške putovanju i podsistem pristupa informacijama. Pod-sistemi u klasi upravljačkih centara su: podsistem provajdera usluge informisanja, podsistem upravljanja saobraćajem, podsistem upravljanja saobraćajem u kri-znim situacijama, podsistem upravljanja drumarinama i drugim taksama, podsistem upravljanja zaštitom životne sredi-ne, podsistem upravljanja tranzitnim sao-
braćajem, podsistem upravljanja saobra-ćajem komercijalnih vozila, podsistem upravljanja voznim parkom i robom - te-retima, podsistem upravljanja održava-njem i servisiranjem vozila i podsistem upravljanja podacima. Klasa saobraćajne infrastrukture sadrži podsisteme komuni-kacija - puteva, monitoringa bezbednosti u saobraćaju, naplate drumarine i drugih taksi, upravljanja parkiranjem i provere komercijalnih vozila. Na kraju, klasa vozila podrazumeva podsisteme održavanja i servisiranja vozila, vozila u tranzitu, komercijalnih vozila, vozila posebnih službi (vatrogasna, hitna pomoć i sl.) i ostalih vozila.
Sve navedene klase i podsistemi u okviru njih međusobno su povezani ko-munikacijama različitih vrsta (mobilne -bežične komunikacije velikog dometa, komunikacije između fiksnih tačaka, komunikacije između vozila i komunikacije ograničenog dometa).
S obzirom na položaj konkretnog oblika ITS u saobraćajnom sistemu i na uslugu koju pruža u šemi opšte arhitektu-re lako je pronaći elemente konkretnog oblika ITS.
Prema objektu upravljanja ITS se mogu klasifikovati na kolektivne i indivi-dualne sisteme [5].
Kolektivni sistemi orijentisani su na upravljanje saobraćajnim tokovima, umesto pojedinačnim učesnicima. Funk-cionišu tako što najpre detektuju uslove u saobraćajnom toku ili okruženju, za-tim obrade podatke i donesu upravljačke odluke, koje na kraju distribuiraju korisnicima u vidu instrukcija ili informaci-ja - kao podršku u procesu odlučivanja.
466
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
Sl. 2 - Arhitektura kolektivnih ITS [6]
Detekcija uslova u saobraćajnom toku vrši se induktivnim detektorima ugra-đenim u kolovoz, video detekcijom, zvučnom detekcijom ili sistemima za-snovanim na laserskoj tehnologiji. Ob-rada podataka realizuje se u kontrolnim (upravljačkim) centrima, gde se podaci arhiviraju u bazama podataka i istovre-meno na osnovu njih formulišu upra-vljačke akcije. Korisnicima se infor-macije najčešće saopštavaju posred-stvom svetlosne signalizacije (adapta-cijom signalnog plana), vertikalne signalizacije promenljivog sadržaja ili ra-dio-signala (lokalna ili javna frekven-cija). Informacije su standardizovane i odnose se na uslove u saobraćajnom to-ku i na referentnoj mreži, meteorološke uslove, eventualne incidentne situacije i radove na putu, alternativne elemente saobraćajne mreže i sl. Svi elementi ovakvog sistema su međusobno po-
vezani komunikacionom mrežom kla-sične provodničke ili optičke kablov-ske tehnologije.
Usled ovakvog tehnološkog rešenja kolektivni sistemi upravljanja ne zahte-vaju dodatno opremanje učesnika u sao-braćaju, a komunikacija sa njima je jed-nosmerna. Opšta arhitektura sistema ovog tipa prikazana je na slici 2.
Individualni upravljački sistemi usmeravaju svoje upravljačke akcije ka pojedinačnim korisnicima, a shodno nji-hovim karakteristikama (vrsti vozila, vr-sti tereta, odredištu i sl.) i trenutnim sta-njem saobraćajnog toka. Ovakav koncept zahteva dvosmernu komunikaciju na re-laciji sistem - korisnik, pa time i dodatno opremanje vozila odgovarajućom komu-nikacionom opremom (zasnovanom na upotrebi radio-signala, lasera, celularne telefonije, interneta i dr.) Ovakvi sistemi pružaju niz usluga njihovim korisnicima,
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
467
od optimizacije maršrute, preko naviga-cionih elemenata za planiranje ruta, kon-trole pristupa određenim delovima sao-braćajnog sistema, automatske naplate putarine i drugih naknada, do mogućno-sti automatskog delovanja na sisteme i uređaje vozila.
Sa aspekta širokog kruga korisnika posebno interesantni su navigacioni siste-mi koji predstavljaju simbiozu odgovara-jućeg saobraćajnog informacionog sistema i različitih javnih informacionih siste-ma. Takvi sistemi, pored ostalog, obezbe-đuju korisnicima i informacije iz drugih upravljačkih sistema (informacije o stanju tokova na urbanoj mreži, raspoloživosti parking-mesta, raspoloživosti javnog ma-sovnog prevoza, redovima vožnje i mo-gućnosti rezervacije mesta u drugim vido-vima saobraćaja, informacije o turističkim ili servisnim uslugama i sl.).
Ovakav pristup upravljanju saobra-ćajem i široka upotreba tehnologije ITS predstavlja realnost i budućnost savreme-nog inostranog okruženja, ali i cilj i te-žnju domaćeg. Shodno tome, takav pristup nameće se i u sistemu odbrane.
Moguća područja implementacije savremenih koncepcija u upravljanju saobraćajem u sistem odbrane
Primenom tehnologije ITS moguće je ostvariti značajna poboljšanja u upravljanju tzv. vojnim putnim saobraćajem (vpSb). U prethodnom periodu u sistemu odbrane bilo je pokušaja da se određeni aspekti ITS implementiraju u praksu upravljanja vpSb (projekat automatizova-nog praćenja vozila, pod nazivom „Pa-uk“), ali oni nisu uspešno realizovani.
U aktuelnom trenutku potrebno je ponovo razmotriti mogućnosti razvoja od-govarajućih ITS u sistemu odbrane, za koji bi interesantni aspekti ITS bili oni koji obezbeđuju informacije o uslovima u sao-braćaju, informacije o lokaciji i statusu vozila, o radu vozila i vozača, informacije o realizaciji transportnih procesa i sl.
Sistemi informisanja učesnika u sa-
obraćaju i vođenja vozila po mreži
U oblasti ITS postoje dva tipa sistema informisanja učesnika u saobraćaju i vođenja vozila po mreži [4]: sistemi ko-lektivnog informisanja i vođenja vozila po mreži i dinamički sistemi informisa-nja i vođenja vozila po mreži. Razvijeni kolektivni upravljački sistemi koriste vertikalnu saobraćajnu signalizaciju pro-menljivog sadržaja i mrežu lokalnih ra-dio-stanica, kao sredstva za prenos infor-macija o detektovanim uslovima u sao-braćajnom toku i okruženju ka korisnicima. Sem toga, oni nužno pretpostavljaju postojanje kontrolnog centra koji priku-plja podatke i distribuira informacije korisnicima. Sa druge strane, dinamički upravljački sistemi mogu biti i autonom-ni (ali su tada, uglavnom, ograničeni sa-mo na vođenje vozila po mreži, mada ima primera i kada su povezani sa dru-gim informacionim sistemima). U tom slučaju, navigacija se ostvaruje pomoću mikroračunara sa CD ROM-om (GIS baza podataka), displeja, tastature i spolj-njeg uređaja koji registruje kretanje vozila i promenu smera (GPS prijemnik), a koji su ugrađeni u vozilu. Upotreba ova-kvih sistema pretpostavlja i standardizo-vano obeležavanje celokupne saobraćaj-
468
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
ne mreže (ulica, objekata i dr.). U slučaju kada postoji i kontrolni centar, dinamički sistemi omogućavaju i jednosmernu i dvosmernu komunikaciju sa učesnicima u saobraćaju.
Uvođenje nekog od sistema ovog tipa u praksu upravljanja vojnim putnim saobra-ćajem bilo bi opravdano samo u kombina-ciji sa „on-board“ navigacionim sistemima. Treba imati u vidu i činjenicu da su sistemi ovog tipa prvenstveno zastupljeni kod put-ničkih vozila, dok kod teretnih vozila još uvek nisu u širokoj upotrebi. Osim toga, puna primena ovih sistema bila bi moguća tek po implementaciji opreme koja omogu-ćava novije postupke praćenja uslova sao-braćaja putem infracrvenih senzora na sao-braćajnicama, putem kamera i sl.
U ovom trenutku moguće je razma-trati uvođenje ovakvih sistema jedino u slučaju uske saradnje sa organima sao-braćajne policije, od kojih bi se dobijale
informacije o uslovima u saobraćaju, i uz upotrebu radio-veze (internog karaktera ili mreže lokalnih radio-stanica - po ugledu na tzv. Highway advisory radio u Sjedinjenim Američkim Državama) ili mobilne telefonije za prenos informacija do konkretnog korisnika.
Sistemi za praćenje vozila
S obzirom na činjenicu da je savre-mena tehnologija omogućila određivanje pozicije vozila u komercijalne svrhe, sa tačnošću od nekoliko metara, ovakvi sistemi su u sve široj upotrebi u transport-nim preduzećima. I na domaćem tržištu postoji nekoliko preduzeća koja korisni-cima nude usluge praćenja vozila (JP PTT „Srbija“, preduzeće „Certus“, pred-uzeće „RB General Ekonomics“, predu-zeće „Master Security“ i dr.).
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
469
Sistemi ovog tipa su centralizovani, što znači da se svi podaci dobijeni od uređaja ugrađenih u vozila, putem GPS i mobilne telefonije, iz kontrolnog centra distribuiraju korisnicima, uglavnom pre-ko internet sajta ili mreže mobilne telefonije (GSM), slika 3.
Pri implementaciji ovih sistema po-trebno je ugraditi integrisani GPS/GPRS uređaj u svako vozilo (GPRS - General Pocket Radio Service - omogućava pri-stup internetu putem GSM mreže), koji će omogućiti određivanje lokacije vozila i praćenje njegove pozicije na mapi u re-alnom vremenu. Dobij ene koordinate vozila GPS modul prosleđuje GPRS modu-lu, koji ih zatim šalje ka centralnom ser-veru korisnika preko GSM mreže. Na ovaj način obezbeđena je stalna (on-line) kontrola kretanja vozila, bez obzira na njihovu lokaciju. Sistem pruža niz po-godnosti: područje na kojem je moguće pratiti vozila ograničeno je samo raspro-stiranjem GSM mreže, sva vozila su u neprekidnoj vezi sa upravljačkim cen-trom, velike su mogućnosti planiranja ru-ta vozila i smanjenja troškova i sl.
Informacije koje se distribuiraju korisnicima odnose se na trenutnu poziciju i brzinu kretanja vozila, smer njegovog kretanja, status (startovan motor, parkira-no vozilo, vozilo u vožnji i sl.) i druge statusne podatke za vozilo (stanje aku-mulatora, datog kontakta, zvučnog signa-la, senzora vrata, aktiviranost tzv. panik tastera i komandi za imobilizaciju vozila i dr.). Na taj način korisnik analizom po-dataka može doći do niza informacija neophodnih za uspešno upravljanje vo-znim parkom: o eventualnim prekorače-njima brzine u toku izvršenja zadatka, o ukupnoj pređenoj kilometraži, o efektiv-
nom vremenu upotrebe vozila, o neovlaš-ćenoj upotrebi vozila, o statusu senzora vozila, o pravilnosti realizacije transport-nog zadatka (kretanju po planiranoj ruti, vremenu kretanja i sl.).
U sistemu odbrane primena sistema za praćenje vozila ne bi bila usmerena samo na upravljanje voznim parkom već i na poboljšanje procesa kontrole vpSb, bezbednosti vojnih učesnika u saobraćaju i dr. Konkretni rezultati primene sistema bili bi efikasnija zaštita lica, tereta i vozila, ostvarivanje uvida u pravilnost upotrebe vozila (u smislu sprečavanja zlou-potreba i sl.), mogućnost bržeg interveni-sanja u slučajevima otkaza vozila ili sao-braćajnih nezgoda, itd.
Sistemi za prikupljanje podataka o
radu vozila i vozača
Tehnološka rešenja inteligentnih transportnih sistema za prikupljanje podataka o radu vozila ogledaju se u fizič-koj vezi elemenata sistema i uređaja na vozilu (tahografa, čitača broja obrtaja, merača potrošnje goriva, različitih elek-tronskih davača i senzora i sl.) [8]. Kada se radi o prikupljanju podataka o radu vozača, ono se realizuje preko nekog od uređaja za identifikaciju, jer vozači naj-češće nisu zaduženi samo za jedno vozilo. Ne treba zaboraviti da su podaci o vozilu i o vozaču nerazdvojivi u svakom procesu analize efikasnosti rada vozila. Sam prenos prikupljenih podataka mogu-će je obezbediti trenutno - automatizova-no, preko mreže mobilne telefonije ili sa-telitski; odnosno odloženo - preuzima-njem podataka sa jedinice za prikupljanje podataka ugrađene u vozilo, a nakon po-vratka vozila u bazu.
470
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
Najčešće se arhitektura sistema ovog tipa (slika 4) zasniva na radio-identifikaci-ji vozila (RFID - Radio Frequency IDentification) i komunikacijama preko GPRS servisa. RFID oznake (tzv. tagovi) posta-vljaju se na vozila, a prijemnici se monti-raju na kontrolne tačke, na saobraćajnoj mreži. Prijemnici registruju prolaz vozila pored kontrolnih tačaka, a GPRS moduli zatim šalju podatke ka centralnom serveru preko mreže mobilne telefonije i interne-ta. Tehnologija RFID obezbeđuje pouzda-nu identifikaciju kretanja vozila, a GPRS servis siguran i brz prenos podataka. Si-stem je vrlo ekonomičan zbog niske cene i jednostavne ugradnje oznaka na vozila, mogućnosti korišćenja postojeće saobra-ćajne infrastrukture za postavljanje pri-jemnika i relativno jeftinog prenosa poda-taka (cena je srazmerna količini prenetih podataka, a ne trajanju veze). Naravno, povećanjem broja vozila uključenih u si-
stem smanjuje se i cena uvođenja ovog si-stema po vozilu.
Prikupljanjem podataka vezanih za režim rada vozila i vozača ovi sistemi omogućavaju efikasniju i ekonomičniju realizaciju transportnih procesa u sistemu odbrane. Efekti koji bi se javili kao di-rektna posledica upravljačkih odluka do-netih na osnovu primene ovih sistema je-su znatno smanjenje potrošnje goriva, smanjenje troškova održavanja, poveća-nje bezbednosti vozila u saobraćaju, a time i smanjenje troškova osiguranja, itd. Osim toga, olakšali bi se postupci anali-ziranja transportnih procesa i konačno bi se, sa velikom preciznošću, mogli utvrdi-ti parametri potrebni za utvrđivanje pro-duktivnosti voznog parka. Ne treba zabo-raviti da iz takvih analiza proizilaze i sve korektivne akcije (bilo u vidu organizo-vanja određenih treninga i kurseva za vo-zače, bilo u segmentu upotrebe vozila).
Sl. 4 - Princip rada sistema za prikupljanje podataka o radu vozila i vozača [7]
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
471
Sistemi za prikupljanje podataka o
realizaciji transportnog procesa
Ovi sistemi najveću primenu nalaze u upravljanju i operacijama sa tzv. ko-mercijalnim vozilima [9]. Oni obezbeđu-ju identifikaciju vozila, podatke o trenut-noj lokaciji, ukupnoj masi vozila, tran-sportnom kapacitetu, eventualnom pome-ranju tereta u prostoru za njegov smeštaj i sl. U perspektivi sistemi ovog tipa će, osim ka prirodi transportnog procesa, biti usmereni i ka vozačkoj populaciji, dizaj-nu i tehničkim karakteristikama vozila, tržištu i saobraćajnoj infrastrukturi. Shodno specifičnostima vozila koja su u fokusu ovih sistema, po pitanju težine, gabarita, vrste tereta koji se prevozi, ali i zona u kojima saobraćaj ovih vozila nije dozvoljen, oni će biti tesno vezani sa si-stemima za navigaciju i vođenje vozila po mreži. Zavisno od arhitekture ovi sistemi omogućavaju i efikasnije - elek-tronsko dokumentovanje transportnog procesa.
S obzirom na prirodu najčešće pre-voženih tereta i obim transporta u sistemu odbrane, uvođenje ovakvih sistema bi još uvek bilo neopravdano. Međutim, ako se osnovne postavke transportnog sistema promene i sistem odbrane otvori ka tržištu (bilo da nudi transportnu uslugu, bilo da je traži), aspekti prisustva ovakvih sistema postaju značajna prednost u kvalitetu po-nuđene usluge, odnosno značajan kriteri-jum pri izboru prevozioca. O implementa-ciji sistema ovog tipa u sistem odbrane posebno treba razmisliti i u okviru uklju-čivanja u evro-atlantske integracije, sa ko-jima bi došlo do značajnih promena u strukturi transportnih zahteva, prirodi i količini tereta i dr.
Podaci pribavljeni ovim sistemom omogućili bi kontinuiran monitoring svih tereta koji se transportuju i permanentno i objektivno vrednovanje rada vozača, ali i ostalih učesnika u transportnom procesu.
Aspekti Benefit-Cost analize im-
plementacije ITS u sistem odbrane
Pri razvoju i implementaciji novih sistema, bilo kog oblika i u bilo kojoj oblasti, ukupna korist koju takvi sistemi donose mora biti veća od ukupnih ulaga-nja u njihov razvoj. Vrednost troškova, u svojevrsnoj Benefit-Cost analizi imple-mentacije ITS u sistem odbrane, relativ-no je lako eksplicitno izraziti. U strukturi troškova najveći udeo imaju sredstva i oprema koji su neophodni za funkcioni-sanje sistema. Ukoliko bi se menadžment sistema odbrane opredelio za kupovinu usluga ITS na tržištu, taj udeo bi pripao ceni usluge. Ne treba zaboraviti da bi u strukturi troškova nezanemarljiv deo pri-pao i zanavljanju dela voznog parka, ali i programima edukacije zaposlenih za rad sa ITS. Pri tome, od velikog uticaja bila bi i odluka top menadžmenta o tome koje aspekte transporta u sistemu odbrane bi bilo potrebno „pokriti“ inteligentnim transportnim sistemima.
Međutim, eksplicitno izraziti vrednost ukupne koristi koju bi inteligentni tran-sportni sistemi doneli celokupnom sistemu odbrane nije tako lako. Problem je što se pri takvoj analizi moraju uzeti u obzir i svi posredni uticaji novoprojektovanog sistema na funkcionisanje i razvoj celokupnog sistema odbrane. Primera radi, jedan od sporednih pozitivnih efekata ITS bio bi i opšti porast profesionalizacije svih zapo-
472
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
slenih, jer savremen pristup poslovanju i prateća oprema, sem što doprinose poveća-nju efikasnosti, zahtevaju i veću profesio-nalnost u radu, stručnost i preciznost zapo-slenih. Promene u organizacionoj strukturi sistema odbrane bi, takođe, bile neminov-ne. Administrativni poslovi bi, u velikoj meri, bili automatizovani, što implicira i smanjenje broja izvršilaca na tim poslovi-ma. Njihova upotreba definitivno bi dovela do promena u načinu funkcionisanja i praksi transporta u sistemu odbrane.
Direktne koristi koje bi implementa-cija ITS donela ogledaju se u: većoj mo-bilnosti i povećanju kvaliteta transportne usluge; unapređenju navigacionih perfor-mansi; lakšem i bržem otklanjanju posle-dica nastalih usled poremećaja u saobra-ćajnim tokovima; povećanju bezbednosti saobraćaja (naročito u uslovima smanje-ne vidljivosti); lakšem i efikasnijem pla-niranju, regulisanju i kontroli saobraća-ja; povećanju bezbednosti lica i tereta (praćenjem kretanja važnih lica i tereta -municija, minsko-eksplozivna sredstva i sl.); smanjenju potrošnje pogonskog go-riva i troškova održavanja; optimizaciji pri dimenzionisanju voznog parka; upra-vljanju kadrovima (definisanje programa obuke zaposlenih, evaluacija rada zapo-slenih, komforniji rad zaposlenih i sl.); zaštiti životne sredine (smanjena emisija štetnih gasova i buke usled smanjenja vremena putovanja i poboljšanja ostalih uticajnih parametara) i dr.
Osim toga, rešenja problema transporta, zasnovana na efikasnijoj upotrebi informacija, kroz implementaciju ITS, manje koštaju od klasičnih rešenja (iz-gradnja infrastrukture na primer), a imaju i manji direktan uticaj na promenu život-ne sredine.
Zaključak
Predviđajuće, a i trenutne potrebe za mobilnošću prevazilaze raspoložive ka-pacitete saobraćajnog sistema države. Aktuelni pristup rešavanju ovog problema usmeren je ka izgradnji i proširivanju infrastrukture - prvenstveno saobraćajni-ca, iako savremeni svetski trendovi teže ka produktivnijoj eksploataciji raspoloži-vih kapaciteta.
Tradicionalni principi funkcionisa-nja prevaziđeni su brzim napretkom in-formacionih tehnologija. Sistem odbrane je u prilici da, analizom područja funkci-onisanja u kojima su promene neophod-ne, blagovremeno preduzme aktivnosti ka unapređenju funkcionisanja u tim područjima i brzom postizanju vidljivih rezultata. Pri tome sve aktivnosti moraju imati predviđajući karakter u odnosu na razvoj saobraćajnog sistema države.
Inteligentni transportni sistemi pred-stavljaju najaktuelnija rešenja u unapre-đivanju postojećih saobraćajnih sistema. Svojim delovanjem oni obezbeđuju ko-munikaciju između vozača, vozila, sao-braćajnica i upravljačkog centra, kao i visok stepen stabilnosti saobraćajnih sistema. Prvi korak u njihovoj implemen-taciji u sistem odbrane predstavlja definisanje funkcija koje prate pružanje tran-sportnih usluga i potrebnih informacionih tokova. Time bi se postavile osnove i za planiranje arhitekture ITS. Nakon toga sledi implementacija raznih oblika sofi-sticiranih aplikacija i sredstava za upra-vljanje saobraćajem i definisanje planova daljeg razvoja [10].
Velika prednost tehnologije ITS je i u tome što većina varijanti ovih sistema može međusobno da se integriše u jedin-stven sistem.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
473
Literatura:
[1] Rentzhog, O.: Temelji preduzeća sutrašnjice, Prometej, Novi Sad, 2000.
[2] www.itsoverview,its.dot.gov.
[3] Bošnjak, I., Kolenc, J.: Redesigning traffic systems and logistic processes using ITS, International Conference „Traffic in Transitional Conditions - ITS and their Interfaces”, Dubrovnik, 1999.
[4] www.fhwa.dot.gov
[5] Inić, M.: Bezbednost drumskog saobraćaja, Fakultet tehnič-kih nauka, Novi Sad, 2004.
[6] Petrović, S., Miljković, J.: „Primena inteligentnih transport-nih sistema u zonama radova na putu“, Naučno-stručni skup „Rehabilitacija i rekonstrukcija puteva“, Zlatibor, 2007.
[7] www.geneko.co.yu
[8] www.itsa.org
[9] Miličić, M.: Komercijalna vozila i inteligentni transportni sistemi, V Simpozijum sa međunarodnim učešćem „Prevencija saobraćajnih nezgoda na putevima“, Novi Sad, 2000.
[10] Bošnjak, I.: Inteligentni transportni sistemi, Fakultet prometnih znanosti, Zagreb, 2001.
474
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
Sl. 1 - Opšta arhitektura inteligentnih transportnih sistema [4]
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
475
Mobilne - bezične komunikacij
Sl. 2 - Arhitektura kolektivnih ITS [6]
476
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
Sl. 4 - Princip rada sistema za prikupljanje podataka o radu vozila i vozača [7]
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4/2007.
477
