Научная статья на тему 'Modern weapons and military equipment for issue 4-2018'

Modern weapons and military equipment for issue 4-2018 Текст научной статьи по специальности «Электротехника, электронная техника, информационные технологии»

CC BY
108
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОВРЕМЕННОЕ / ВООРУЖЕНИЕ / ВОЕННОЕ / ОБОРУДОВАНИЕ / САВРЕМЕНО / НАОРУЖАњЕ / ВОјНА / ОПРЕМА / MODERN / WEAPONS / MILITARY / EQUIPMENT

Аннотация научной статьи по электротехнике, электронной технике, информационным технологиям, автор научной работы — Вучкович Драган М.

Царь битвы: использование русской артиллерии в Украине предвещает авансы; Главный боевой танк M-91 Vihor: танк с русской и американской ДНК.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СОВРЕМЕННОЕ ВООРУЖЕНИЕ И ВОЕННОЕ ОБОРУДОВАНИЕ, к выпуску № 4-2018

The Czar of battle: Russian artillery use in Ukraine portends advances; The M-91 Vihor Main Battle Tank: The Tank with Russian and American DNA.

Текст научной работы на тему «Modern weapons and military equipment for issue 4-2018»

<D (Л

со CD

"5

>

оэ

о см

of ш

а. з О

О _|

< о

X

о ш

н

^

ОН <

н

(Л <

CD >о

X ш н

о

О >

САВРЕМЕНО НАОРУЖА^Е И BOJHA ОПРЕМА COBPEMEHHOE ВООРУЖЕНИЕ И ВОЕННОЕ ОБОРУДОВАНИЕ MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT

Руска арти^ери]а изазива страх и трепет у Укра^ни1

Руска во]ска поново унапре^е конвенционалну цевну арти^ери]у и уводи нове, флексибилни]е технике гаража.

Након почетка оружаног сукоба у Укра^ни 2014. године, свет ]е коначно добио увид у руску тактику копненог рата. Нови начини употребе арти^ери]е потичу од 2008. године, када ]е и започета модернизаци]а руске во]ске. Разво] арти^ери]е у Руси]и довео ]е до драматичног повейажа прецизности и ватрене мойи, али ]е истовремено смажен бро] арти^ери]ских ]единица. Руска арти^ери]а уводи нове модерне приступе уз старее, маже прецизне тактике, а сви коментатори се слажу да ]е употреба арти^ери]е током лета 2014. и зиме 2015. године била врло разноврсна и инвентивна.

Приликом одбране руске националне мажине у Укра]ини, руска во]ска ]е употребила самоходне хаубице 152 мм MSTA-S, вучене хаубице 152 мм MSTA-B и вишецевне бацаче ракета BM-21 Grad за уништаваже украинских снага на граници измену Украине и Руси]е током августа 2014. године. У овим случа]евима арти^ери]ска ватра ]е била концентрисана и усмерена на специфичне области, и то са разара]уйим последицама по укра]инску 30. механизовану бригаду. Како се кампажа межала тако се межала и руска тактика, као и употреблена техника. Прецизност ватрених удара ]е поведана како су ци^еви послали покретни]и. Током августа 2014. године више су коришйени системи MSTA-S и Nona-S щи су уништавали непри]ате^ске групе на основу података ще су слале беспилотне летелице.

Примейене су беспилотне летелице типа 0rlan-10 и Forpost. 0rlan-10 ]е мала беспилотна летелица ща се лансира путем катапулта, домета до 140 км од контролне станице ща може остати у ваздуху до 16 сати. Летелица има максималну брзину до 150 км/час, а постиже маскималну висину до 4,99 км. Може да носи терет масе до 6 кг, а обично ]е опрем^ена жиростабилизованом дневном телевизи]ском камером и/или инфрацрвеним сензором.

1 JIDR June 2018

Самоходна хаубица MSTA-S

Беспилотна летелица типа Orlan-10

Са друге стране, Forpost je руска верзи]а израелске беспилотне летелице Israel Aerospace Industries Searcher Mk II. Максимални долет joj ]е до 250 км од зема^ске контролне станице, а може остати у ваздушном простору до 16 сати. ^ена максимална брзина ]е 214 км/час, а крстарейа брзина измену 126 км/час и 148 км/час. Летелица достиже висину од 6,29 км и може понети користан терет тежак до 100 кг. Опрем^ена ]е дневном телевизи]ском камером, инфрацрвеним сензорима и ласерским да^инаром.

ю со со о см со £±

Ш

□l з О

ш

>-

СС <

<

сл о

Q_

<

ш

СС ш Q О

ш СС Q_

О

с —>

о >

ш

Я

ZD Q1

О <

О

ш 2 ш СС

St ю

■о >

о

921

Беспилотна летелица типа Forpost

Поменуте летелице омогуйиле су проруским арти^ери]ским снагама потпуно уништаваже укра]инске 92. механизоване бригаде током августа 2014. године.

Руске оружане снаге поседу]у различите комерци]алне квадрикоптере и хеликоптерске беспилотне летелице. Оне су коришйене у саде]ству са летелицама 0rlan-10 и Forpost ще би лоцирале ци^еве, а затим препуштале комерци]алним беспилотним летелицама одре^иваже координата ци^ева. Затим би арти^ери]а гадала по доби]еним координатама и подешавала па^бу након првих плотуна. Jедан амерички посматрач ]е навео да би,од тренутка када би укра]инска во]ска приметила прву беспилотну летелицу прошло измену 10 и 15 минута пре него што би жихови положат били засути гранатама и ракетама.

Електронска dejcmea

Током ]ула 2014. године амерички обавешта]ни извори известили су да ]е само ]една ватрена миси]а проруске арти^ери]е уништила два укра]инска механизована бата^она за неколико минута. Ова миси]а постала ]е позната као битка код Зеленопо^а. Укра]инска 79. ваздушно-десантна бригада по]авила се на ватрено] лини]и, а затим великим делом била уништена де]ством вишецевних ракетних бацача BM-21 Grad. Необично ]е да ]е употреблен прилично стари систем щи потиче рш од популарних кайуша из Другог светског рата. Ова] арти^ери]ски систем испа^у]е нево^ене ракете 122 мм са класичним високоексплозивним пужежем на да^ину до 37,5 км. Иегова употреба показала ]е да су

проруске снаге у стажу да комбину]у старее арти^ери]ске системе за постизаже же^еног ефекта. Додуше, ни]е немогуйе да су специ]алне изви^ачке ]единице проруских снага биле присутне на том делу фронта и лоцирале укра^нске снаге.

Посто]е извешта]и да су употреблена средства за електронско ратоваже као што ]е RB-301 B Borisoglebsk-2, щи ]е наводио арти^ери]ску ватру. Borisoglebsk-2 ]е платформа за електронска де]ства ща омета радио-сигнале или пресрейе комуникаци]е мобилних телефона. Укра]инске снаге су често комуницирале путем мобилних телефона ради кориговажа арти^ери]ских напада на почетку сукоба, што ]е и иницирало употребу овог уре^а.

Borisoglebsk-2

Проруске снаге су почеле да употреб^ава]у рш ]едан ype^aj за електронско ратоваже - Leer-3, щи ]е могао открити GPS координате активног мобилног телефона. Захва^у]уйи овим уре^има проруске снаге су уништиле неколико батери]а украинских хаубица 122 мм D-30 Ще су припадале украинским ваздушнодесантним снагама.

Како би се супротставиле проруским платформама за електронско ратоваже, укра]инске снаге су увеле у употребу дигиталне радио-станице Harris ще им ]е доставило америчко министарство одбране. Радиостанице Harris RF 7800V раде на фреквенци]ама од 30 до 108 MHz са размацима од по 25 kHz и омогуйу]у шифровану комуникаци]у.

Дигиталне радио-станице су наводно обезбедиле сигурни]у комуникаци]у, али ]е било случа]ева да су управо сигнали са тих радио-уре^а пресретнути и употреб^ени од проруских снага за наво^еже

ю со со о СМ со £± Ci

Ш

□l з О

ш

>-

Q1 <

<

сл о

CL <

ш

а: ш Q О

ш Q1 CL

О

С —>

о >

ш

ZD Q1

О <

z

О z ш 2 ш Q1

^t ю

■О >

о

923

<D (Л

m

со CD

"5 >

оэ

о см

of ш

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

а. з О

О _|

< о

X

о ш

H >-

о: <

н

(Л <

CD ■О

X ш H О

О >

aрти^eриjcкe вaтрe. Оваква прecрeтaжa омочили су yрe^ajи као што je Borisoglebsk-2.

Порeд yпотрeбe нaвeдeниx yрe^aja прорycкe cнaгe имaлe су cнajпeриcтe Щи су уз yпотрeбy борбeног cиcтeмa RatniK омогупавали идeнтификaциjy и cлaжe нeприjaтe^eвиx локац^а сво]им aрти^eриjcким бaтeриjaмa. Борбeни систам RatniK садржи и компjyтeр за открива^ локац^а Щим je могyfie одмax проcлeдити подaткe дeжyрноj aрти^eриjcкоj бaтeриjи.

По cвeмy cyдefiи прорус^ cнaгe су билe изразито eфикacнe, што потвр^yje податак да je 90% yкрajинcкиx губитака проузроковано aрти^eриjcким и минобацачким cиcтeмимa.

YHanpefiueafoe apmu^epuje

Pyc^a наставка са рaзвоjeм новиx caмоxодниx aрти^eриjcкиx cиcтeмa, као и новиx cиcтeмa за yпрaв^aжe ватром на платформама нивоа бaтeриje, бата^она и дрyгиx састава са нaмeром да cкрafiyje врeмe од откриважа ци^eвa пyтeм ceнзорa до отваража вaтрe.

Pycкa воjcкa je дуго користила вyчeнe и caмоxоднe aрти^eриjcкe cиcтeмe, али je сада тeжиштe на рaзвоjy новиx покрeтниx платформи и cиcтeмa вишeцeвниx бацача рашта. С обзиром на вeличинy русш воjcкe биfie потрeбно много година да ce потпуно прe^e са вyчниx на caмоxоднe aрти^eриjcкe cиcтeмe.

Me^yтим, имajyfiи у виду дejcтвa aрти^eриjcкиx снага у Укрajини, зaмeнa cиcтeмa нe мора бити приоритeт рycкe воjcкe с обзиром на врло иновативно и eфикacно коришfieжe новиx начина гаража и aрти^eриjcкиx мeтодa, као и на cвe вefiy yпотрeбy прeцизнe мyнициje.

Pyo<e копнeнe cнaгe cвe вишe ce окрefiy ка мобилним aрти^eриjcким cиcтeмимa, jeр caмоxоднa aрти^eриja тражи мажи бро] послужилаца, улази у дejcтво много бржe и можe извршити вaтрeнy миcиjy, а затим ce прeпозиционирaти на другу позициjy ради избeгaвaжa контрабатиража. Порeд тога, посада je зaштиfieнa. Поcтоje индикaциje да fie ци^ рycкиx caмоxодниx aрти^eриjcкиx cиcтeмa бити откривaжe и yништaвaжe тaктичкиx формaциja ради стваража паниш и расула у НАТО формац^ама.

Типична руска aрти^eриjcкa ору^а су калибра 122 мм и 152 мм, али ce идe на стандардизац^у вefieг калибра 152 мм щи има вefiи домeт и иcпa^yje eфикacниjy мyнициjy.

Pycиja и дa^e има у yпотрeби вefiи бро] вyчниx xayбицa 122 мм D-30 и caмоxодниx xayбицa 2S1 Gvozdika 122 мм щи су yвeдeни у опeрaтивнy yпотрeбy током шeздeceтиx и ceдaмдeceтиx година прошлог вeкa. Ови cиcтeми од тада углавном нису yнaпрe^ивaни, па иx je потрeбно зaмeнити. Оба aрти^eриjcкa cиcтeмa кориcтe стандардну виcокоeкcплозивнy гранату са парчадним дejcтвом 122 mm OF-462 са

максималном да^ином до 15,4 км. За ова ору^а разви]ене су и гранате са ракетним потискивачем ще повейава]у да^ину гаража до 21,9 км.

Руска арти^ери]ска ору^а могу се користити и у директном гаражу ци^ева са високо-експлозивним гранатама BK-6M (HEAT), али су она ограничено ефикасна против оклопних возила са модерним оклопом. Вишецевни бацачи ракета BN-21 Grad или самоходне хаубице MSTA-S су много ефикасни]и у том погледу. Лимитира]уйи фактор ]е и кратки домет цевних арти^ери]ских система 122 мм.

Самоходна хаубица 2S3 Akatsiya 152 мм испа^у]е гранату OF-540 HE на да^ину до 18,5 км, што може бити повейано путем употребе гранате HE RAP на 24 км, али се тада губи на прецизности.

Самоходна хаубица 2S3 Akatsiya 152 мм

Разви]ена ]е самоходна хаубица 2S3 са дужом цеви ради постизажа вейих да^ина, али ни]е ]асно да ли ]е ушла у производжу, иако ]е понурена страном тржишту.

Самоходна хаубица 2S3 допужена ]е самоходном хаубицом MSTA-S 152 мм Ща ]е базирана на систему амортизаци]е тенка Т-80 и дизел агрегату тенка Т-90. Опрем^ена ]е куполом са топом 152 мм 2А88, щи ]е исти као и на вучно] хаубици 2А65 152 мм. Максимална да^ина гаража гранатом 152 мм 0F-40 HE ]е 24,7 км, а увейава се гранатом OF-61 HE RAP до да^ине 29,06 км.

У употреби ]е и граната 30F64 HE Base Bleed са да^ином гаража до 24,4 км. Нови]и про]ектил 30F61 HE-FRAG BB омогуйава постизаже да^ине до 29 км. Зрна 152 мм се аутоматски пуне док се погонска

ю со со

0

01 со £± CP

ш

□l з О

ш

>-

СС <

<

сл о

Q_

<

ш

СС ш Q О

ш СС Q_

О

с —>

о >

ш

■?5

ZD Q1

О <

О

ш 2 ш СС

St ю

■О >

о

925

ф (Л

m

со CD

О >

оэ

о см

of ш

а. з О

О _|

< о

X

о ш H

а. <

н

(Л <

CD >о

X ш H

о

О >

пужежа пуне ручно, а чаура се избацу]е са доже стране куполе након испа^ежа.

Самоходна хаубица 2S19 ]е модернизована на верзи]е 2S19M, 2S19M1 (ASUNO FCS), 2S19M2 и MSTA-S и у жо] ]е потпуно промежен систем за управ^аже ватром. Нови СУВ (систем за управ^аже ватром) ук^учу]е аутоматско нишажеже Ще смажу]е време потребно за почетак де]ства и уноси податке од радара за мереже брзине про]ектила на устима цеви щи се налази изнад цеви хаубице и аутоматски преноси податке након сваког испа^ежа.

Самоходна хаубица 2S19M2 сада носи назив 2S33 (MSTA-SM 2) и ве^ ]е у оперативно] употреби руске во]ске. Поручено ]е 42 возила Ща ^е бити испоручена до кра]а 2019. године.

Руси]а ]е тестирала верзи]у самоходне хаубице 2S19 са стандардном НАТО муницирм 155 мм/52 за извозно тржиште под ознаком 2S19M1-155 Ща ни]е ушла у сери]ску производжу.

Верзи]а са калибром 155 мм користи систем за управ^аже ватром ASUNO и погонске елементе тенка Т-90. Руски извори тврде да 2S19M1-155 има максимални домет до 30 км употреб^ава]у^и стандардни НАТО про]ектил L15 HE калибра 155 мм щи ]е разви]ен за хаубицу FH-70 максималног домета до 41 км, користе^и гранате типа ERFB-BB (Extended Range Full Bore - Base Bleed). Самоходна хаубица носи до 45 граната са пужежима.

Руси]а у свом арсеналу поседу]е два самоходна арти^ери]ска система ве^ег калибра: 203 мм 2S7 Pion и минобацач 2S4 Tyulpan. Ова ору^а рани]е су била избачена из активне употребе и премештена у резерву.

Након дога^а у Укра^ни применено ]е да ]е део ових ору^а ремонтован и вра^ен у активну оперативну употребу, али и да ова возила користе и проруске снаге и укра]инска во]ска. Ору^а се употреб^ава]у због свог великог домета, што им омогу^у]е де]ство ван установ^ених зона екслузи]е.

Самоходна хаубица 2S7 Pion испа^у]е дводелну муници]у са максималним дометом до 37 км, док граната He RAP има домет и до 47,5 км. Самохотка у борбеном комплету има само 4 гранате калибра 203 мм, а додатна муници]а се превози специ]алним возилом. Модернизована верзи]а 2S7M у свом борбеном комплету има осам граната, док ]е каденца па^бе само 2 гранате у минути. С обзиром на велики домет, самоходна хаубица 2S7M може напустити сво] ватрени положа] и пре него што гранате детонира]у на уда^еном ци^у.

Самоходна хаубица 2S7 Pion

Самоходни минобацач 2S4 240 мм испа^у]е конвенционалну високоексплозивну мину парчадног де]ства на да^ину до 9,65 км или мину типа HE-FRAG RAP на да^ину до 18 км. Тако^е, испа^у]е и ласерски наво^ену мину Smelchak против мета високих вредности до да^ине од 9,65 км, а по неким извешта]има овакви наво^ени про]ектили испробани су у Сири]и.

Самоходни минобацач 2S4 240 мм

ю

СО

со о СМ со £±

ш

□L

з О

ш

>-

СС <

<

ся о

Q_

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

<

ш

СС ш Q О

ш СС Q_

О <

—>

О >

LLI

Я

ZD Q1

О <

О

ш 2 ш СС

St ю

■о >

о

927

ф

(Л tf>

со CD

"о >

оэ

о см

of ш

а.

Z) О

О _|

< о

X

о ш

н ^

а. <

н

(Л <

CD >о

X ш н о

О >

Вучна и самоходна ору^а точкаши

Многе државе да]у предност самоходним арти^ери]ским ору^има точкашима над вучном арти^ерирм, због ниже цене и вейе стратеги]ске мобилности.

У ово] области Руси]а ]е развила прототип самоходног арти^ери]ског система базираног на камиону Камаг 6560 8X8. На задаем делу камиона налази се купола наоружана топом 152 мм, док се на сващ страни куполе налазе уре^и за стабилизаци]у.

Са друге стране, Руска во]ска користи велики бро] вучних арти^ери]ских система, као што су D-30 122 мм, 2A36 152 мм и 2A65 152 мм.

Ради одржаважа старих вучних система на нивоу захтева модерног бо]ишта, руска компани]а Russian Artillery Plant No 9 развила ]е и тестирала пакет за модернизаци]у вучног арти^ери]ског система D-30 под ознаком D-30A щи користи топ 2A18M. Модернизаци]а подразумева полуаутоматски систем пужежа, хромирану цев, нову колевку топа и модификовани систем трзажа. Што се тиче балистичких особина ово ору^е оста]е исто као и првобитни D-30 од 122 мм.

Руси]а ]е, тако^е, развила одре^ени бро] нових вучних арти^ери]ских система Щи рш нису ушли у сери]ску производжу, иако су пону^ени извозном тржишту. Ради се о арти^ери]ском систему 2А45М-155 (противтенковски топ SPRUT-B 2A45M чи]а ]е цев заменена са цеви 155 мм дужине 39 калибара).

Компани]а Russian Artillery Plant No 9 тако^е ]е про]ектовала ]уришни топ 122 мм М-392 Щи ]е понурен за извоз. Главни недостатак овог система ]е врло кратак домет - до 8,6 км, ]ер користи муници]у за руску хаубицу М1938 Ща ]е стара више од 80 година.

Разво] система Koalitsya-SV

У току ]е разво] самоходног арти^ери]ског система 152 мм под ознаком 2S35 Koalitsya-SV Ща ]е базирана на компонентама тенка Т-90, али се у будущности очеку]е да основа ове самоходне хаубице ипак буду модули система Армата.

Koalitsya-SV има посаду од три члана Щи се налазе у капсули на преджо] страни возила. Купола ]е да^ински управ^ана и наоружана новим топом 2А88 152 мм Щи има дужу цев у односу на претходне верзи]е, а опрем^ен ]е системом за избациваже дима и противтрза]ном кочницом на цеви. Гранате се пуне преко аутоматског пужача под било Щим углом; прво се пуни про]ектил, а затим пужеже. Тврди се да нова самоходна хаубица има брзину гаража чак до 16 граната у минути.

Цев ]е опрем^ена течним системом хпа^ежа Щи хлади комору након сваког испа^ежа. Топ ]е опрем^ен микроталасним системом падежа Щи пали специ]ални микроталасни сензор на пужежу. Ова]

систем ]е бо^и од претходног због мажег бро]а покретних делова, конзистентног интервала гаража и повейажа брзине гранате у цеви.

Поред тога, КоаМвуа-^ ]е опрем^ена са два радара, типа доплер, щи су монтирани са сваке стране примарног наоружажа. Они мере брзину граната и израчунава]у предвидено место удара, што омогуйава систему за контролу ватре корекци]у ватре и пре него што експлодира прва граната.

Koalitsya-SV

Koalitsya-SV има могуйност удара са више граната на исти ци^ када се употреб^ава различита елеваци]а цеви. С обзиром на различите путаже свака граната има сво]е време до ци^а.

Платформа има нови асортиман муници]е са максималном да^ином до 70 км. Гранате су потпомогнуте ракетним мотором за постизаже максималног домета, али хаубица може испа^ивати и стандардну муници]у 152 мм на крайим разда^инама. Прецизност ]е повейана употребом про]ектила са контролним крилцима на носу Щи употреб^ава]у руски глобални навигациони сателитски системи.

Руси]а ]е тестирала на]маже два различита упа^ача Щи су намежени за кориговаже курса. Први ради слично упа^ачу SPACIDO компани]е Nexter, Щи прима сигнал са радара система Koalitsya након чега користи ваздушне кочнице за межаже путаже у лету. Други упа^ач се наводи путем система GLONASS и сличан ]е комплету за прецизно наво^еже Orbital ATK M1156, али ]е рш у фази разво]а.

Колико ]е тренутно познато, на]нови]е платформе 2S35 Koalitsya-SV заменийе вучне хаубице 2A65 MSTA-B.

ю со со

0

01 СО £± СР

ш

□L

з О

ш

>-

СС <

<

сл о

Q_

<

ш

СС ш Q О

ш СС Q_

О <

—>

О >

ш

■?5

ZD СС

О <

О

ш 2 ш СС

St ю

■О >

о

929

<D

(Л tf>

со CD

"о >

оэ

о см

of ш

а.

Z) О

О _|

< о

X

о ш

н ^

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

а. <

н

(Л <

CD >о

X ш н о

О >

Напредна муници'а

Поред упа^ача щи омогупу]у промену путаже, руска компани]а KBP Instrument Design Bureau про]ектовала je комплетну породицу ласерски наво^ених про]ектила за калибре 122 мм, 152 мм и 155 мм за арти^ери]ска ору^а и за минобацачке мине 120 мм. То су гранате 122 мм KM-3 Kitolov-2M, 152 мм 2K25 Krasnopol, 155 мм и минобацачку мину KM-1 Krasnopol 120 мм KM-8 Gran. Вепина ових нових решежа веп ]е успешно испробана у Сири]и.

Гранате155 KM-1 Krasnopol продате су Инди]и за употребу у жиховим вучним хаубицама Bofors FH-77 ще су коришпене у борбама на инди]ско-пакистансщ граници. Француска ]е купила одре^ену количину за тестираже у сво]им самоходним арти^ери]ским системима GCT 155 мм. Ове ласерски наво^ене гранате има]у високоексплозивну бо]еву главу парчадног де]ства и полу-активни ласерски трагач и захтева]у освет^аваже ци^а до удара, што може бити компликовано, нарочито када ]е лоше време. За наво^еже оваквих граната Руси]а има ласерске да^инометре/означиваче типа 1D20, 1D22 или 1D26, два радио-уре^а и помопне уре^е за синхронизаци]у. Ласерски наво^ени про]ектили 152 мм има]у максимални домет до 20 км, а домет ласерских означивача ]е до 7 км. Ласерски наво^ени про]ектили 155 мм има]у дужи домет и то до 25 км.

Руска компани]а KBP Instrument Design Bureau про]ектовала ]е преносни аутоматизовани арти^ери]ски систем за контролу ватре Malakhit Щи контролише лет ласерски наво^ених про]ектила, као и конвенционалних арти^ери]ских граната. Ови системи ук^учу]у дневно/нопни систем за аквизици]у ци^ева и навигациони систем, комп]утер командира и одаши^аче на топовима. Систем ]е про]ектован за батери]у од шест ору^а. Руси]а, тако^е, разви]а и рамдет технологи]у за сво]у арти^ери]у од 152 мм и 203 мм. За про]ектил од 203 мм очекэде се повепаже домета до 70 км. Разви]ени су и про]ектили 152 мм за напад на горжи део ци^а, а употреб^ава]у се касетне гранате 122 мм и 152 мм за напад на оклопна борбена возила.

Чланице НАТО-а (осим САД) избациле су из употребе сво]е касетне арти^ери]ске гранате на основу Конвенци]е о касетно] муници]и из 2008 године.

Руска во]ска ]е развила знатан бро] оклопних борбених возила за употребу у арти^ери]ским ]единицама. У питажу су арти^ери]ска командна и изви^ачка возила за употребу на нивоу батери]е и бата^она.

Mashina-M ]е аутоматизовани систем за контролу ватре Щи ]е предвиден за употребу на нивоу бата^она, батери]е, команде бата^она и командног официра батери]е. Систем прима информаци]е од истурених посматрача, образе их и ша^е батери]ама. Очеку]е се да пе будупе руске копнене снаге умногоме зависити од аутоматизованих C2 система.

Модернизовано ]е и арти^ери]ско изви^ачко возило PRP-4A Ще се заснива на возилима BMP-1/BMP-2, али ]е опрем^ено новом куполом са

комплeтном опрeмом за надзор и аквизиции ци^eвa као што су комуникациона опрeмa, навигациони cиcтeм, радар за оcмaтрaжe бо]ишта, лaceрcки дa^иномeр и днeвно/ноfiнe тeрмaлнe кaмeрe.

Арти^ерц'ско изви^ачко возило PRP-4A

Старки радар за лоцирaжe aрти^eриjcкe и минобaцaчкe вaтрe SNAR-10, щи ce налази на возилу MT-lB, модeрнизовaн je новим радаром вefieг домeтa и вefie прeцизноcти и сада носи ознаку SNAR-10M. Pycки прeноcни радар за лоцирaжe минобацача Austenok открива покрeтнe ци^eвe на да^инама до 20 км, а много вefiи радар за откривaжe aрти^eриjcкиx положа]а 1L260-E има максимални домeт до 65 км и користи ce за корeкциjy aрти^eриjcкe и рaкeтнe вaтрe. Pycиja je дeмонcтрирaлa способност зaxвaтaжa и напада на ци^eвe Ща je импрecионирaлa комaндaнтe НАТО-a. Py^a aрти^eриja поcтaje приоритeт рycкиx копнeниx снага, што потврйyje и скоро yвойeжe cиcтeмa Koalitsya-SV.

Нeдaвни извeштajи aмeричкe воjcкe покaзyjy да je дошло до измeнa у доктрини русш воjcкe, што подрaзyмeвa yпотрeбy вишeцeвниx бацача рaкeтa у улогама дирeктног вaтрeног напада, као и измeнe у начину напада на yочeнe ци^eвe са нeприпрeм^eниx позиц^а. Pycиja поставка као приоритeт аутоматизац^у cиcтeмa C2 и cиcтeмa за контролу вaтрe. Уколико до^ до ycпeшнe acимилaциje овиx cиcтeмa са бecпилотним лeтeлицaмa за пронaлaжeжe ци^eвa доfiи fie до вишecтрyког повefiaжa вefi сада импрecивнe yбоjнe моfiи рycкиx копнeниx снага.

Драган М. Вyчковиfi (Dragan M. VuCkovic),

e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs, ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601

со со

02

со

£± p

Ш

□L

з О

ш

>-

R

<

< сл

O

CL <

ш

R

ш

D O

ш

R

CL

O

С

O

>

ш

ZD

R O

< Z

O

z ш 2 ш

R

it ю

■о >

o

931

ф

(Л tf>

со со

"о >

оэ

о см

of ш

а.

Z)

о

о _|

< О

X

о ш

н ^

а. <

н

(Л <

CD >о

X ш н о

О >

Тенк М-91 Vihor: ]угословенски тенк са америчком и руском ДНК2

BojHa индустр^а била je ]една од на]разви]ени]их индустр^ских грана у бившо] СФРJ. За време хладног рата СФpJ je балансирала измену Истока и Запада, набав^а]уйи и разви]а]уйи домайе оружане системе засноване на технолог^ама обе стране. Jeдaн од на]бо^их производа ]угословенске во]не индустр^е, а можда и на]бо^и, био je тенк М-91 Vihor.

Jугoслoвeнскa тенковска индустр^а пониже да се разв^а касних четрдесетих година прошлог века, након разлаза Тита и Сталина. Како je у том периоду Сов]етски Савез блокирао извоз сво]их тенкова Jугoслaвиjи, а истовремено je посщала и опасност од инваз^е, на Титову инициативу руководство фабрике „Петар Драпшин" кренуло je у реализац^у задатка. Произведено je шест тенкова щи су били засновани на тенку Т-34/85 под ознаком Tip A.

Ипак, то н^е било дово^но, па су ]угословенске власти направиле договор са федиженим Државама (у време добрих односа са Западом) за испоруку во]не помойи. Тада je набавлен одре^ен бро] тенкова M4A3E4 Sherman, M47 Patton, M18 Hellcat, и M36/M36B1 Jackson. Након тога, у периоду отоп^аважа односа са СССР-ом, кра]ем педесетих година прошлог века СФРJ je набавила сов]етске тенкове типа T-55, T-54A, SU-100 и T-34 Obr. 1960. Ови тенкови су касн^е замежени нов^им типа Т-55А Ще je донирао СССР, а ради замене старших модела истог тенка Ще je СФpJ испоручила Египту током Joмкипурскoг рата са Израелом 1973. године.

Овакав извозни посао представ^ао je теме^ за добре односе са СССР-ом, Тада je насщано да се до^е до тенка Т-72, али то н^е ишло по плану. Чехословачка и Поиска добиле су лиценце за производжу овог тенка пре Jугoслaвиje, што им je омогуйавало десет година производже или укупан бро] до хи^аду комада, као и куповину одре^еног бро]а тенкова типа T-72M и T-72MK.

Фабрике широм Jугoслaвиje учествовале су у производжи ]угословенске верз^е Т-72 под ознаком ^72MJ. Први Т-72МJ изашао je из фабрике 1983. године и разликовао се од осталих верз^а Т-72М по потпуно дигитализованом систему за управ^аже ватром, Щи се производио у Словении, а по сво]им карактеристикама био je врло сличан тадашжим системима нових западних тенкова.

Jугoслoвeнски инжежери увели су многа побо^шажа у односу на првобитну верз^у Т-72М. Прецизност je била прва на листи унапре^ежа. Метео-сензор je одмах додат, стабилизациони механизам je унапре^ен додатним жироскопима, а на кра]у je додат и потпуно дигитализовани

2

The National Interest 02 July 2018

систем за управ^аже ватром. Ова унапре^ежа резултирала су верзирм М-84, ]угословенском верзирм Т-72.

Године 1987. изашао ]е и унапре^ени модел М-84А щи ]е имао оклоп унапре^ен на стандард руског тенка Т-72М1, али и нови мотор од хи^аду кожских снага У-46ТК, што ]е довело до знатно вейе брзине и тактичке мобилности тенка. Ме^утим, производжа тенка М-84 и М-84А, упркос новим називима, ипак ]е била ограничена на хи^аду примерака под оригиналном лиценцом за производжу Т-72.

Ради превазилажежа овог ограничежа, 1987. године тадашже руководство започиже нови про]екат под називом „Нови домайи тенк". Ова] про]екат, Щи ]е предводио Во]нотехнички институт у Београду, касни]е ]е добио ознаку М-91 Vihor. Било ]е предвидено да прва тестиража започну током 1991. године, да се прва сери]а прототипова произведе до 1993. године, како би се до 1994. године почело са сербском производжом.

Тенк Vihor

ю

СО

со о см со £±

ш

□ь з О

ш

>-

ее <

<

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

сл

О

о.

<

ш

а: ш а О

ш а: о.

О <

О >

ш

Я

а:

О <

О

Ш 2 ш

а:

ю

■О >

о

933

ф (Л

m

со со

"о >

оэ

о см

of ш

а.

Z)

о

о _|

< О

X

о ш

H >-

о: <

н

(Л <

CD ■О

X ш H О

О >

Због распада CФPJ, ^je je зaпочeто 1991. годинe, само су три шacиje и три кyполe билe комплeтирaнe.

У суштини, Vihor прeдcтaв^a наставак рaзвоja ceриje тeнковa M-84. Иако je заснован на исщ филозофиjи yпотрeбe аутоматског пужача и трочлaнe поcaдe, жeговa концeпциja je дaлeко одмакла од оригиналног T-72. Cрцe новог тeнкa je модeрнизовaни погонски aгрeгaт. Иако je M-84A располагао са знатно jaчим мотором од xи^aдy кожcкиx снага у односу на M-84, снага мотора тeнкa Vihor je jош импрecивниja. Paди ce о тyрбопрexрaживaном дизeл мотором ознаш V-46TK1 коjи je могао погонити масивни тeнк брзином од око 75 киломeтaрa на сат и убрза^м од ceдaм ceкyнди од 0 до 32 км/ч, што je било jeднaко или бржe у односу и на тeнковe са гасним турбинама из тог пeриодa. Погонски точкови су рeдизajнирaни, а вeртикaлнa висина на путу подигнута je са 280 мм на 350 мм, што je омочило jош бо^у тeрeнcкy проxодноcт (и до 50 км/ч ван пyтeвa), а и било je много вишe у односу на оригинални T-72. Погонски дeо тeнкa са прототипом шacиje и кyполe интeнзивно je тecтирaн са вишe од прeйeниx пeтнaecт xи^aдa киломeтaрa.

Основно нaорyжaжe тeнкa прeдcтaв^a топ 2A46M, исти онaj щим je наоружан и T-72. Проjeктовaн je нови тeрмaлни прeкривaч топа и нови рeфeрeнтни ceнзор на устима цeви топа (као и на западним тeнковимa). Прeдвийeнa je мо^ност брзe зaмeнe топа. Аутоматски пужач je yнaпрeйeн у односу на пужач AZ-72 са тeнкa T-72 коjи je омогyfiaвaо бидирeкционaлни покрeт сличан рeшeжy са тeнкa T-64, што je повefiaло eфикacноcт и брзину пyжeжa (до дeceт граната у минуту). Прeцизноcт je повefiaнa yпотрeбом мeтeо-cтaницe и комплeтa ceнзорa коja je мeрилa тeмпeрaтyрy и тачну тeжинy погонског eкcплозивног пyжeжa.

Хидраулично покрeтaжe кyполe je зaмeжeно eлeктричним мexaнизмом са брзином окрeтaжa до 50 cтeпeни у ceкyнди, што je вишe од два пута бржe од окрeтaжa кyполe оригиналног тeнкa T-72. Myнициja je била бо^e зaштиfieнa, од дyбинe пробоja до 554 мм на да^инама до 2500 мeтaрa, што je било сасвим дово^но за заштиту од тада поcтоjefiиx тeнковcкиx топова.

Paзвиjeн je заптивач на поткалибарном зрну од ба^лита yмecто прeтxодног коjи je био cacтaв^eн од бакра ради ума^жа растуража зрна. Cовjeти су прeшли на заптивач од алумин^ума.

Нишански cиcтeми били су у рангу зaпaдниx нишaнcкиx справа са дигиталним зyмирaжeм, лaceрcким дa^иномeримa, трefiом гeнeрaциjом ноfiниx нишaнcкиx справа и тeрмaлним нишанским yрeйajимa. Ипак, командир тeнкa имао je само днeвно/ноfiнy нишанску справу бeз тeрмaлног yрeйaja, иако je имао прeд собом eкрaн коjим je имао прeглeд тeрмaлнe нишaнcкe cпрaвe нишaнgиje, а и мо^ност ротиража кyполe прeмa ци^у коjи je пратио прeко cвоje нишaнcкe cпрaвe. Приjeмник лaceрcког озрaчeжa тако^ je инсталиран на куполи. Овaj cиcтeм je

поседовао одре^ен степен одбране од надолазейе претже тако што би по ю

со

детекции ласерског озрачежа окретао куполу према надолазейо] претжи я5

(противоклопно] ракети) и активирао димне кути]е. Ова] систем ]е извожен Я

£±

Ш

и у друге зем^е. Коначно, Vihor ]е био опрем^ен шифрованим радио-уре^а]ем са аутоматским пребациважем фреквенци]а, урежем сличним америчком систему в^ССАКв. Оклоп тенка Vihor следио ]е исту филозофи]у Ща ]е примеживана и на сов]етским тенковима. Употреблен ]е композитни оклоп на куполи и шаси]и са мешавином силици]ум- 5 карбида, алумини]ума, гуме и сло]а легуре испужене кварцним песком и ¡3 смолом. Нови оклоп ]е 3,5 тоне тежи од оклопа на тенку М-84А, што ]е >-одговарало оклопу тенка Т-72М1. Планирано ]е и постав^аже <с експлозивно-реактивног оклопа под ознаком М-99, али ]е та] програм завршен тек 1998, године. Овакав експлозивно-реактивни оклоп био ]е по сво^ ефикасности измену сов]етског оклопа Kontakt-1 и Kontakt-5 са ограниченом способношйу заштите од зрна са кинетичком енергирм. ^

С обзиром на распад Jугославиjе, Vihor ни]е никада ушао у сери]ску производжу, а има]уйи у виду да су многе републике, бивше чланице 2 СФРJ, производиле делове тенка, они су током гра^анског рата ш коришйени за поправке и модернизаци]е жихових тенкова М-84. Хрватска ]е чак успела да склопи ]едан цели тенк Vihor Щи ]е додуше завршен деловима тенка М-84. По неким изворима та] тенк ]е учествовао у о операции зароб^аважа базе JНА у Дегману. По завршетку гра^анског § рата Хрватска ]е развила сво] Vihor у тенк под ознаком М-95 Degman на щи ]е смештен додатни композитни оклоп и нова електроника. Данас посще два примерка М-95 Degman у ХрватсЩ. ^

Вей 1991. године бивша СФРJ била ]е на добром путу да развое тенк о Щи би био конкурентан тадашжим западним и источним тенковима. То ]е < могао да буде изузетно исплатив извозни посао, има]уйи у виду да би та] ^ тенк био много ]ефтини]и од тенкова сличних или лоши]их карактеристика, > а нарочито америчког АЬгатэа. С обзиром на успешан извоз тенкова М-84 ш Куваду било ]е питаже времена када би се нека следейа богата заливска 5 зем^а одлучила за увоз тенка Vihor, што би неким гападним зем^ама одузело огромна финанси]ска средства. ^

Осим тенка Vihor, Jугославиjа ]е била на путу да развое и понуди < врло интересантну лепезу модерног наоружажа Ще по сво]им особинама 0 ни]е нимало заосщало за оружаним системима западног или источног _ порекла, али, наравно, по много приступачни]им ценама. На кра]у се

ш

поставка питаже колико ]е разво] ]угословенске одбрамбене индустри]е се утицао на почетак гра^анског рата и распад СФРJ... <с

Драган М. Вучковий (Dragan M. VuckoviC),

e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs, >0

ORCID iD: 1l http://orcid.org/0000-0003-1620-5601 о

>o

935

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.