Научная статья на тему 'МИСРАЪҲОИ АРАБИ ДАР МАКТУБОТИ АЙНУЛқУЗОТИ ҲАМАДОНИ'

МИСРАЪҲОИ АРАБИ ДАР МАКТУБОТИ АЙНУЛқУЗОТИ ҲАМАДОНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
103
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АЙНУЛқУЗОТИ ҲАМАДОНӢ / НОМАҲО / МИСРАЪҲОИ АРАБӢ / РАҲИМИ ФАРМАНИШ / САИД ВОИЗ / ТАРҷУМА / ТАСҲЕҲ / МУқОИСА ВА МУқОБАЛА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зоиров Ҳалимҷон Зоҳидҷонович

Китоби «Номаҳо»-и Айнулқузоти Ҳамадонӣ, ки ба эҳтимоми Алинақии Мунзавӣ ва Афифи Усайрон дар се муҷаллад чоп шудааст, дар маҷмӯъ фарогири 159 нома мебошад, ки аз онҳо 157 нома ба забони форсӣ ва танҳо ду нома ба забони арабӣ навишта шудаанд. Айнулқузот дар 81 номаи форсии худ барои шоҳид ва тақвияти фикр 221 байт ва 10 мисраи арабӣ оварда, дар 76 номаи форсӣ ва 2 номаи арабӣ ашъори арабиро ба кор набурдааст. Муаллиф дар ин мақола бо такя ба сарчашмаҳои боэътимод ва девони ашъор кӯшиш намудааст, ки муаллифи аслӣ ва нусхаи саҳеҳи қисме аз мисраъҳои арабии номаҳоро муайян созад. Аз таҳқиқот ва хулосаҳои муаллиф равшан мешавад, ки номаҳои Айнулқузот на танҳо намунаи беназири насри ирфонии асри дувоздаҳуми милодӣ, балки ҳамчун сарчашмаи боэътимоди адабӣ метавонанд дар муаррифӣ ва тасҳеҳу таҳияи нусхаҳои илмӣ- интиқодии девони ашъори суханварони арабизабон хидмат намоянд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARABIAN POEMS IN AYNULKUZAT KHAMADANI 'S LETTERS

The collection of letters in three volumes belonging to Aynulkuzot Hamadani prepared for publication due to the efforts undertaken by Alinaki Munzavi and Aff Usayron contains 159 patterns, here refer 157 letters written in the Tajik language and two letters in Arabic. In 81 messages Aynulkuzat adduces 221 beyts in Tajik and 10 misras (lines) of Arabian verses in order to confirm and intensify his own words and considerations. In 76 letters written in Tajik and two letters in Arabic no versified citations in Arabic are presented. Proceeding from authentic originals and divans of the poet's poems, the author of the article makes an endeavor to determine genuine creations and authentic variants of some versified citations in Arabic. Designing on the premise of thorough analysis, comparison and correlation, it is underscored that Aynulkuzot's letters are not only matchless paragons of Sufi prose of the XII-th century, but they can also serve as authentic sources either when preparing, editing and correcting scientifico-critical editions of divans' created by Arabic-speaking men-of-letters. The author to the article adduced certain proved specifications to some of considerations of the author of the canvassed work dwelling on the life and creation of Aynulkuzot and Rahim Farmanish.

Текст научной работы на тему «МИСРАЪҲОИ АРАБИ ДАР МАКТУБОТИ АЙНУЛқУЗОТИ ҲАМАДОНИ»

10 01 00 АДАБИЁТШИНОСЙ 10 01 00 ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ 10 01 00 LITERARY CRITICISM

10 01 03 ЛИТЕРАТУРА НАРОДОВ СТРАН ЗАРУБЕЖЬЯ 10 01 03 LITERATURE OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES

УДК 81 ББК 81.2-8

МИСРАЪХРИАРАБИ ЗоировХрлимцонЗохцдцонович, н. и. филол.,дотсент, ДАР МАКТУБОТИ мудири кафедраи умумидонишгоуии забони тоцикии МДТ АИНУЛКУЗОТИ ХАМАДОНИ «ДДХба номи акад. Б. Fафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

АРАБСКИЕ СТИХИ Зоиров Халимджон Зохидджонович, канд. филол.

В ПИСЬМАХ наук, заведующий общеуниверситетской кафедрой

АИНУЛКУЗАТА таджикского языка ГОУ «ХГУ им. акад. Б.

ХАМАДАНИ Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

ARABIAN POEMS Zoirov Halimjon Zohidjonovich, candidate of IN AYNULKUZAT philological sciences, head of the all-University chair of KHAMADANFS the Tajik language under the State Educational LETTERS Institution "KhSU named after acad. B. Gafurov

(Tajikistan, Khujand) E-MAIL: z.halimjon@mail.ru

Калидвожа^о: Айнулцузоти Хамадони, номауо, мисраъуои араби, Ражими Фарманиш, Саид Воиз, тарцума, тасуеу, муцоиса ва муцобала

Китоби «Номауо»-и Айнулцузоти Хамадони, ки ба эутимоми Алинации Мунзави ва Афифи Усайрон дар се муцаллад чоп шудааст, дар мацмуъ фарогири 159 нома мебошад, ки аз онуо 157 нома ба забони форси ва тануо ду нома ба забони араби навишта шудаанд. Айнулцузот дар 81 номаи форсии худ барои шоуид ва тацвияти фикр 221 байт ва 10 мисраи араби оварда, дар 76 номаи форси ва 2 номаи араби ашъори арабиро ба кор набурдааст. Муаллиф дар ин мацола бо такя ба сарчашмауои боэътимод ва девони ашъор кушиш намудааст, ки муаллифи асли ва нусхаи сауеуи цисме аз мисраъуои арабии номауоро муайян созад. Аз тауцицот ва хулосауои муаллиф равшан мешавад, ки номауои Айнулцузот на тануо намунаи беназири насри ирфонии асри дувоздаууми милоди, балки уамчун сарчашмаи боэътимоди адаби метавонанд дар муаррифи ва тасуеуу тауияи нусхауои илми- интицодии девони ашъори суханварони арабизабон хидмат намоянд.

Ключевые слова: Айнулкузат Хамадани, письма, арабские стихи, Алинаки Мунзави, Афиф Усайрон, перевод, редакция, сравнение и сопоставление

Собрание писем Айнулкузата Хамадани в трех томах, подготовленное к изданию усилиями Алинаки Мунзави и Афифа Усайрона, содержит 159 писем, в том числе 157 писем на таджикском языке и два письма на арабском. В 81 послании для подтверждения и подкрепления своих слов и соображений Айнулкузат приводит 221 бейт на таджикском языке и 10 мисра' (строк) арабских стихов. В 76 письмах на таджикском и двух письмах на арабском не приведено стихотворных цитат на арабском языке. Опираясь на достоверные источники и диваны стихотворений поэта, предпринята попытка определения истинных

авторов и подлинных вариантов некоторых стихотворных цитат на арабском языке. На основе тщательного анализа, сопоставления и сравнения подчеркивается, что письма Айнулкузата являются не только бесподобными образцами суфийской прозы XII века по Рождестве Христа, но и могут служить достоверными источниками при подготовке, редактировании и корректировке научно-критических изданий диванов арабоязычных литераторов. Внесены аргументированные уточнения в некоторые соображения автора труда о жизни и творчестве Айнулкузата, Рахима Фарманиша.

Key-words: Aynulkuzat Hamadani, letters, Arabian poems, Alinaki Munzavi, Afif Usayron, translation, recension, comparison and correlation

The collection of letters in three volumes belonging to Aynulkuzot Hamadani prepared for publication due to the efforts undertaken by Alinaki Munzavi and Afif Usayron contains 159 patterns, here refer 157 letters written in the Tajik language and two letters in Arabic. In 81 messages Aynulkuzat adduces 221 beyts in Tajik and 10 misras (lines) of Arabian verses in order to confirm and intensify his own words and considerations. In 76 letters written in Tajik and two letters in Arabic no versified citations in Arabic are presented. Proceeding from authentic originals and divans of the poet's poems, the author of the article makes an endeavor to determine genuine creations and authentic variants of some versified citations in Arabic. Designing on the premise of thorough analysis, comparison and correlation, it is underscored that Aynulkuzot's letters are not only matchless paragons of Sufi prose of the XII-th century, but they can also serve as authentic sources either when preparing, editing and correcting scientifico-critical editions of divans' created by Arabic-speaking men-of-letters. The author to the article adduced certain proved specifications to some of considerations of the author of the canvassed work dwelling on the life and creation of Aynulkuzot and Rahim Farmanish.

«Номахо»-и Абулмаолй Абдуллох ибни Абубакри Мухаммад ибни Алй ибни Хдсан ибни Алии Миёначии Хдмадонй (1096-1131) бо насри дилкашу ширин ва ороста ба ашъори форсй ва арабй навишта шудааст. Суханвари ориф мисраъю абёти зиёди форсй ва арабиро барои шохид ва та^вияти фикр оварда ва он ашъорро чун оинае донистааст, ки хар як хонанда сурати ахволи худ дар он мебинад. Чунончи, дар яке аз номахои худ дар хусуси ба камоли маърифат нарасидани хеч як офарида, фар^и назари ориф аз омй, дар а^л нагун^идани он чахон, дар хавсалаи мардуми одй нагун^идани илми анбиё ва авлиё, камтар аз ^атрае будани хамаи олам дар назди илми азалй ва f. бахс намуда, барои та^вияти фикр ва мисолхои овардаи худ ду рубой меорад ва онхоро мисоли оинае дар пешоруи мухотаб ва хонандаи нома медонад: «Пас бидонй, ки мардон, мардро дар ин рох чи гуна дида ва диданй аз даст фарониходаанд, чунонки яке аз ин маънй хабар дод, рубой: Дар дидаи дида дидае бинуодам В-онро ба цамоли У цило медодам, Ногау ба сари куйи камол афтодам, Аз дидаву диданй кунун озодам. Ва хам аз ин маънй бувад, ки дигаре дар шеър гуфт, рубой: Гуфтам сари зулфайни бутам бишморам, То цумла ба тафсил ба берун орам. Муйе зи сари зулфи ту, эй дилдорам, Як печ бипечиду табау шуд корам.

Ч,aвонмaрдо, ин шеърхоро чун оита дон! Оxир донй, ки оитаро сyрaте нест дaр xyд, aммо xaр кй дaр y нигах кyнaд, сyрaти xyд тaвонaд дид. Хдмчунин медон, ки шеърро дaр xyд хеч мaънй нест, aммо xaр кaсе as y он тaвонaд дидaн, ки ткди рузгори y бyвaд Ba кaмоли кори уст. Ba aгaр гуйй шеърро мaънй он aCT, ки фоилaш xост Ba дигарон мaънии дигaр вaзъ мекyнaнд aa xyд, ин xaмчyнон aст, ки тасе гуяд: сyрaти оинa сyрaти руйи сaйкaл aст, ки aввaл он сyрaт таму^' (13, с.216).

Агaрчи aксaри мaктyботи Айнулкузоти Xдмaдонй 6a зaбони ширини форсй-точикй нaвиштa шyдaaнд ^нхо ду номa 6a зaбони aрaбй aст), мyaллиф хдмчун донaндaи xyби зaбон Ba aшъори aрaбй xaнroми нигориши онхо 6a кaсрaт aз aшъори aрaбй истифодa кaрдaaст. Дaр яке roMax^ xyд, ки тaxти шyморaи 65-ум омaдaaст, пaс aз шaрxy бaëни мaънии "xaром", 'вочи6" Ba "му6ох" рaсм Ba одоби нигориши номaxои aрaбй Ba мaънии вожaxои мaзкyр нaзди номaнигорон ëд нaмyдa, 6a мaврид истифодa кaрдaни aшъори aрaбиро дaр номaxо мyстaxaб медонaд Ba мегуяд: «Чун кaсе xоxaд, ки номaи тозй нaвисaд, уро бaъзе корхо кaрдaнй бyвaд 6a зaрyрaт Ba бaъзе 6a зaрyрaт нокaрдaнй Ba бaъзе бyвaд, ки бaд-он мyxaйяр бyвaд, xоxaд бикyнaд Ba xоxaд нaкyнaд. Аввaлaн, aсомии мyфрaдот уро ëд гирифтaн вочиб бyвaд, чй aгaр ëд нaгирaд, xaргиз номa нaтaвонaд нaвиштaн. Чунонки нaдонaд, ки осмону зaминy куху сaнг Ba нону о6у рaвFaнy aнгyбин Ba чaшмy гушу зaбонy дaxон дaр тозй чй ном дорaд. Ba aгaр ин бинaдонaд, мухол бyвaд, ки 6a мaксyди xеш рaсaд xaргиз... Ba бaъзе чизхо уро харом бyвaд, ки aгaр он чиз бикyнaд, мaксyд 6a зaрyрaт бозмонaд. Чунонки ташояд, ки дaсти xyд бибyрaд ë дидaи xyд кур кушд. Чи aгaр чунин кyнaд, номa мумкин нaбyвaд нaбиштaн. Ba дaр бaъзе корхо мухайяр бyвaд, ки m вочиби зaрyрй бyвaд, aммо кaрдaнaш 6a нисбaт 6о мaксyди у 6ех aз нокaрдaн 6yBa4. Чун aшъори тозй бисëр ëд гирифтaн. Чй aгaр aшъор ëд нaгирaд, номa нaвиштaн 6a тозй 6озтмошд, aммо он 6ех бyвaд, ки ëд гирaд то мaктyботи у мyвaшшax бyвaд 6a aшъори aрaбй. Ba ин кисмро дaр зaбони шaръ «муста^аб» xонaнд ë «мандуб»» (13, с.2-3).

Аз икти6оси фaвк мaълyм мешaвaд, ки Айнулкузоти Xдмaдонй нa тaнxо сyxaнвaри ориф Ba фaкеx, бaлки донaндaи xyби рaсм Ba одо6и фaнни номaнигорй низ бyдaaст.

Кито6и «Номaxо»-и Айнулкузоти Xдмaдонй, ки 6a эхтимоми дуктур Алинaкии Мyнзaвй Ba дуктур Афифи Усaйрон дaр се чилд чоп шyдaaст, нaшри нисбaтaн мyкaммaли мaктyботи сyxaнвaр бyдa, дaр мaчмyъ фaрогири 159 номa мебошaд, ки aз онхо 157 номa 6a зaбони форсй-точикй Ba тaнxо ду номaи оxир (номaxои 158-ум Ba 159-ум) 6a зaбони aрaбй нaвиштa шyдaaнд. Айнулкузот дaр 81 номaи форсй-точикии xyд xaмaгй 221 6am Ba 10 мисрaи aрaбй овaрдaaст, вaле дaр 76 номaи форсй Ba 2 номaи aрaбй aшъори aрaбй 6a нaзaр нaмерaсaнд. Чун бaëни он xaмa aшъор дaр мaxдyдaи як мaколa нaмеFyнчaд, ин чо тaнxо пиромуни мисрaъxои aрaбии номaxои сyxaнвaр бaxс нaмyдaнро сaвоб медонем.

Айнулкузоти Xдмaдонй зaйли номaи 3- юм як мисрaъ (13, с.22), дaр номaи 27-ум се мисрaъ (13, с.230), дaр номaи 33-юм як мисрaъ (13, 276), дaр номaи 78-ум ду мисрaъ (14, с.142 Ba 144), дaр номaи 80-ум як мисрaъ (14, 153) Ba дaр номaи 137-ум ду мисрaи aрaбй (15, с. 324 Ba 325) овaрдa, тaнxо дaр ду номa, ки зери рaкaмxои 3-юм (13, с.22) Ba 27 -ум ^рор дорaнд (13, с.230), 6a гyяндaи онхо ишорa нaмyдaaст. Аз чyмлa, зaйли номaи сеюм, ки дaр борaи xaкикaти нийят бaxс мекyнaд, 6ихишти Хдк бyдaни Куръон, мaърифaти Куръон Ba хуруфи мyкaттaи он Ba aз ишки xaкикй бебaxрa бyдaни номaxрaмон сyxaн нaмyдa, бaрои тaквияти фикр rnxyCT як бaйти форсй Ba як бaйти aрaбиро пaйи xaм меорaд Ba сипaс 6оз як мисрaи aрaбиро дaр xитоб 6a Мaчнyн нaкл месозaд: «Куръон aar 6ихишти Хдк. Ту чй мешyнaвй? Пиндорй, ки донй Куръон чист? «Мо фи-л-чaннaти илaллоx» (Дaр

^нтат чуз нест- ЗД.) чй мaъно дорaд, ки Худои тaъоло «Тох,о» Ba «Ёсин» дaр

бих,ишт бaр ax^ бих,ишт xонaд? «Ёсин ^лбу-л-Куръони» (Ёсин дили Куръон acт - ЗД.) чй мaъно бyвaд? Ки «иншллохд субх,ота^у Ba тaоло rçaрaa «Тох,о» Ba «Ёсин» rçaблa aн xaлarça-л-xaлrça би aлфи aлфи ом» ^a тaxдиrç, Хyдовaнди субх,он Ba тaоло хдзорон сол ^бл as офaриниши мaxлyrçот cyрax,ои "Тох,о" Ba "Ёсин"-ро xонд), чун Кaломи rçaдим acт, пac «aлфи aлфи ом» (хдзорон сол-ЗД.) чй мaъно дорaд? Бош то мa^рaм гaрдй, ки x,aMa зох,ир acт, aммо номaрдонро иш^ хдром aCT.... Ч,aвонмaрдо! Мaчнyнcифaте бояд то гуяд: ljb^l jS. já CCL jSJj ^jlâ já*-LÚ jlj^iil CCL j

(Дили мaро дустии xонax,о шефтa нaкaрдaacт, бaлки дустии он, ки дaр он xонax,о сокин acт (мурод Лaйлй- ЗД), шефтa нaмyдaacт).

Mapо лaбонu ту бояд, шaкap чû суд кунад? Ба цойu мецpu ту ме^е дuгap чû суд кунад?

Maцнунpо гуфтанд чapо гуфтû: «?ljl^llij jl^lli ¿p)»» (13, с.21- 22).

Миcрaе, ки дaр поëни и^тибос aa номи Мaчнyн овaрдa шyдaacт, дaр acл миcрaи ^блии бaйти мaзкyри aрaбй acт. Агарчи Айнул^узот бa тaври рaвшaн aз гyяндaи он xaбaр тамедихдц, ^бл овaрдaни бaйти aрaбй "Мaчнyнcифaте бояд то гуяд" гyфтa Ba пеш зикри миcрaи aрaбй "Мaчнyнро гyфтaнд чaро гуфтй" мегуяд, ки xонaндa Ba мухдвди^и огох, пaй мебaрaд, ки caрояндaи он миcрaъ Мaчнyн acт. Дуктур Воиз низ бaйти

фaвrçро aз Мaчнyни Бaнй Омир медонaд, ки дaр вacфи диëри Лaйлй cyрyдaacт. Бaйти мaзкyр дaр acл бaйти дyвyми яке aз сурудахри Мaчнyни Лaйлй мебошaд, ки дaр девони y бa гyнaи зер омaдaacт:

ïlj|j?j|jj jlJaJllj ¿JjâÎ JJ jbj jb¿Jl jái

ljb^l jS. j¡ il±L jSJj ^jli já*-LÚ jlj^l C-L j

(Бaр xонax,ое, ки xонaи Лaйли ^р миëни онх,о)-ст мегyзaрaм Ba бaр ин девор Ba он девор бyca мезaнaм. Дили мaро дустии xонax,о шефтa нaкaрдaacт, бaлки дустии он, ки дaр он xонax,о сокин acт, шефтa кaрдaacт» (10, с.131, зaйли рarçaми 155; 2, с.53-54).

Миcрaи дyвyми aбëти мaзкyр aйнaн хдмон миcрaе acт, ки дaр номaи мaвриди бax,c нaфaре caбaби cyрyдa шyдaни онро Мaчнyн суол кaрдaacт. Аз гyфтax,ои боло мaълyм мешaвaд, ки миcрaи мaзкyр cyрyдaи Мaчнyни Бaнй Омир aCT Ba Айнул^узот, бешaк aз гyяндaи он xaбaр доштa Ba бa ин caбaб онро гyфтaи Мaчнyн xондaacт.

Айнул^узот дaр номaи 27-уми xеш, ки дaр шaрx,и "Аллоду aкбaр" нaвиштaacт, чое дaр xycycи вожaи "aкбaр" бax,c нaмyдa, бaрои тarçвияти cyxaн бaйте aз шеъри axди чох,илият меорaд Ba cипac, чихдти фax,ми бештaри мyxотaб бa шaр^y тaвзеx,и кaлимaи "рaкyбa", ки дaр он бaйти aрaбй омaдaacт, мепaрдозaд Ba бaрои шох,ид се миcрaъ aшъори Абдуллох, ибни Абдишх,м- яке cax,обax,ои рacyл(c) меорaд: "...Ba дaр мaънии "aкбaр" xилоф acт. Ba олиме пyрcидaнд, ки "Аллоду aъзaм" бa чойи "Аллоду aкбaр" шояд? Гуфт: "Агaр изор бa чойи ридо рaво бyвaд, гас "aъзaм" бa чойи "aкбaр" рaво бyвaд. Ba ин истинбот ин чо кaрдaaнд, ки "^bj ^^jjSJl j ^jljl (Бузургй изор acт Ba кибриë ридоъ- ЗД). Ba aз он

чо, ки тозй acт, ин нек нест, зеро ки «aкбaр» (j^l) «тaкaббyр» (jS) acт, m "кибaр" (j^), ки дaр мyк;обaлaи «cиFaр» (j*^) бyвaд. Ba дaр тозй гуянд: "j^ j¡ j^l j^" (Фaлон бyзyргтaр aз фaлон - З.Д), «кибрда» нaбyвaд, зеро ки « I jS -^>l» (бyзyргтaрин- ЗД.) бояд гуфт. Ba низ xилоф aCT, ки "aкбaр" мyболиFaт acт ë нa. Kaвме гyфтaaнд: "aкбaр" бa мaънии кaбир acт, чунонки дaр Куръон биëяд: jj^i j^j" (rçиcмaте aз миëнaи ояти 27-уми cyрaи Рум (30) "...Ba ин кор бaр Baй (Хyдовaнд -ЗД.) оcонтaр acт..." — ЗД.)... Ba чунонки дaр шеъри чох,илият омaдaacт, ки:

Jut' AJJSJ (J^-îj Ц-J ùiiu' ^üJl ¿' j

Эй aсир. Ba рaкyбa пyштa aCT, ки А6дуллох и6ни Абдyнaxм ^хиягарони кито6 Абдyтaйм овaрдaaнд, ислох aз мост-ЗД.) бaр он чо ходии Мyстaфо 6уд, сaллaллоxy aлaйxи Ba сaллaм, Ba рaзй aни-л-xодй 6ихи (Ba Хрдй (Хyдовaнд) розй бошaд у- ЗД.) Ba мегуфт мyxотaбaн линокaтиxи (xитобaн 6a уштури xyд -ЗД.) :

((^ AjaV ^uüjljjl ÇIJJÀJ! ¿^bj—' ^^JUJ IAJI^Ä ^ ■ ^ j—'

(IS, с. 229-230).

Бино 6a кaвли Сaид Bоиз 6aïïrn мaзкyр Бишр и6ни А6жозими Асaдй aст, ки дaр xaчви Утбa и6ни Ч,aъфaр и6ни Кило6 сyрyдaaст Ba дaр девони шоир 6о aндaке тaFЙир омaдaaст (2, с.65). Аммо се мисрaи поëнй А6дуллох и6ни Абдyнaxм aCT Ba Айнулкузот он мисрaъxоро номи гyяндa овaрдaaст. Аммо тaxиягaрони кито6- Алинaкии Мyнзaвй Ba Афифи Усaйрон зоxирaн 6a сaбaби шaбоxaти aндaк дaр xaтrи форсй Ba иттилоъ нaдоштaн гyяндaи aслии мисрaъxо 6a чойи "А6дуллох и6ни Абдyнaxм" 6a ишти6ох "А6дуллох и6ни Абдyтaйм" овaрдaaнд Ba ë ин xaTO xaнгоми хуруфчинй Ba шшр рyx нaмyдaaст (13, с.230).

А6дуллох и6ни Абдyнaxм мaърyф 6a лaкaби Зyлбичодaйн (сохи6и ду донa мaтоъ) aст. Зоxирaн ин лaкaбро 6a у Мyxaммaд пaЙFaмбaр (с) додaaнд. А6дуллох бaрвaкт пaдaр мaxрyм шуд Ba тaрбияти уро aмaкaш 6a душ гирифт. Зaмоне, ки пaЙFaмбaр (с) 6a Мaдинa омaдaнд, у исломро кaбyл кaрд. Амaкaш нaмеxост, ки у исломро ^6ул кyнaд Ba чун вyрyди у 6a ислом огох шуд, xaрчи бaрояш додa 6уд Ba ли6оси тaнaшро низ 6озгирифт Ba уро бaрaxнa нaзди модaр фиристод. Модaрaш 6ичод (як нaвъ мaтои дурушт, гилем, кисоъ)-еро ду кисм кaрд Ba 6a у дод. А6дуллох нимеро изори пой Ba ними дигарро ридо шмуд Ba 6a xидмaти пaЙFaмбaр (с) омaд. Аз ин ру, уро Зyлбичодaйн гyфтaнд. Гуянд, ки дaр вокеaи Тaбyк вaфот кaрд Ba пaЙFaмбaр (с) xyд уро дaр xок ниxодaнд. Бино 6a кaвле пaЙFaмбaр (с) пaнч нaфaрро бевоситa 6a кaбр гyзоштaaнд, ки яке онхо Зyлбичодaйн мебошaд (6, с.73, зaйли "Зyлбичодaйн"). Сaид Bоиз низ мисрaъxои мaзкyрро А6дуллох Зyлбичодaйн медонaд. Донишмaнди мaзкyр мyxтaсaр мaнобеи дигaр, ки ин мисрaъxоро овaрдaaнд, ëд нaмyдa, тс тaвзеxи кутох Ba шкли ривояте сохи6и "Лисон-yл-aрaб" мисрaъxои мaзкyрро чунин тaрчyмa кaрдaaст: "Эй шутур, ин А6улкосим aст, исто^гй Ba пойдорй кун Ba роххои пурпечу xaми дyшвори кухистониро мошнди ситорaи чaвзо морпечй бирaв" (2, с.66).

Айнулкузот дaр OFOЗи номaи 33-юм бaъд дуо aз пaйвaсra номa нaвиштaни xyд 6a мyxотaб ëд нaмyдa, Faйр aз дил беxaбaр бyдaни дигaронро aз мaксyди aслй 6a тaври зер бaëн мекyнaд Ba бaрои шохид як мисрaи aрaбиро 6идуни зикри мyaллиф меорaд: «Бидон, ки пaйвaстa менaвисaм Ba aрчy, ки мерaсaд. Ba умед медорaм, ки 6a ту менaвисaм. Ba ту дaр миëн чун xaлкa бaр дaр нестй, ки тaкдир бyлaчaбй чунин бисëр ëд дорaд. Аз яке коти6 созaд Ba aз яке мaкryбилaйx созaд. Ba нa коти6ро xaбaр aз xaкикarи кор Ba m мaкryбилaйxро. Нaбинй, ки дaстро Ba кaлaмро ryxмaти коти6й xaст Ba aз мaксyд xaбaр m? Ba коFaзро тyxмaти мaктyб фихй Ba aлaйxй бошaд, вaлекин xaйxот, xaйxот. Ал-aкикy Ba axлиxи (xaммaзмyн 6о «кaдри зaр зaргaр бидонaд» - ЗД). Хдр коти6, ки нa дил 6yBa4, беxaбaр aCT. Ba xaр мaктyбилaйx, ки m дил aст, xaмчyнин. Мисрaъ: «4-4Ü Jt ^ üjíú j»_ xaр коти6, ки m Хдо(к) 6yBa4 Ba xaр мaктyбилaйx, ки нa дил 6yBa4, 6a кор нaëяд. Коти6 Ba мaктyбилaйx фй кулу6их,им 6ояд» х13, с. 276].

Рaxими Фaрмaниш дaр фaсли «Фехристи aшъори Айнулкузот» ду 6aïïrn зерро овaрдa, сaрояндaи онро К^йс и6ни Мaлyx медонaд Ba дaр хошияи сaфxa мегуяд, ки дaр номaxои 51-ум, 61-ум, 59-ум, 62-юм Ba 77-ум тaнxо мисрaи якум Ba дaр мaктyби 17-ум (нyсxaи Туркия) тaнxо мисрaи дyвyми он омaдaaст:

l_JJjÁ (J пП ^Jb J ¿li ^J 1л jljlí

¿jjjj j^l j? j çjû ^IjJl Jcl^j ùj'. -S j (12, с.322).

Миcрaи сеюми aбëти фaвrç бо aндaке тaFЙир - IL) миcрaеро мемонaд, ки

Айнул^узот зaйли номaи 33 -юм бaрои шохид овaрдaacт.

Агарчи дуктур Pax^^ Фaрмaниш дaр хошияи caфxa дaр xycycи дaр пaнч мaктyби Айнущузот бa тaври arox^a омaдaни миcрaи якум Ba дaр як номa омaдaни миcрaи дуьуми aбëти фaвrç мaълyмот медиxaд, пиромуни бa тaври arox^a дaр номaе омaдaни миcрaи сеюм cyxaн нaкaрдaacт (12, хошияи с. 322). Мо дaр нaшри Алинадии Мyнзaвй Ba Афифи Уcaйрон он номaxоеро, ки миcрaъxои якум Ba дуьуми aбëти мaзкyр бa тaври arox^a овaрдa шyдaaнд, пaйдо нaкaрдем. Бaйти якуми мaзкyр дaр «Девони Мaчнyни Лaйлй» зaйли шеъри « ^jjjji Jj! di <^ji xaмчyн бaйти дaxyм Ba бо aндaке ^йир (бa чойи «<jljiâ» бa T^an « jijj») омaдaacт: i_jjjiA j^J nij -J ^ïjJlj j ^ ^^ îl ¿lä ^^oaJb jijJj

(10, с. 45).

Аммо бaйти сонй дaр ин шеър бa нaзaр нaмерacaд.

Karë ибни Manyx xaмон Кдйс Бaнй Омир acт (7, с.554, зaйли Кдйс ибни Мaлyx ибни Мaзоxим). Кдйс Бaнй Омир - Мaчнyн ибни Мaлyx ибни Мaзоxими Омирй шоире ошикпешa

Нaчд aer. Гуянд, ки xaнyз дaр aйëми xyрдй оши^и Лaйлй- дyxтaри Ca^4 гaшт. Бaъд гирифторй бa шеъргуй OFOЗ кaрд, гохе бо чонвaрон унс мегирифт, гох дaр Шому Нaчд Ba гох дaр Х^ичоз пaйдо мешуд. Ч,acaдaшро дaр миëни caнгxои биëбон дaрëфтaнд Ba бa нaзди xонaводaaш бyрдaнд. Ашъори y дaр девоне чaмъовaрй гардин Ba чоп шyдaacт (7, с. 554, зaйли Кдйс Бaнй Омир). Зоxирaн Рaxими Фaрмaниш aбëти мaзкyрро aз девони y нaовaрдaacт.

Миcрaи мaвриди бaxc зоxирaн cyрyдaи Бухтурй acт Ba дaр девони y зaйли ^сидои «Ç?ci ^j^j ^j-*»?», ки дaр мaдxи Ибни Бистом cyрyдa шyдaacт, дaр бaйти чорум бa

гyнaи зер омaдaacт:

«Çlilj» ^jjajJl ^Jc ul Ùjlùil -sj «lalj» (^ull ' "'j1''— ml'ú'j

(Ba уро aз тaрcи мaрдyм Зaйнaб ном ниxодaм, Ba Зaйнaб дуст доштaни xyдро aз мaрдyм caxт пyшидa медошт)

(1, зaйли шyморaи 46, с. 134)

Айнул^узот дaр номaи дигари xyд, ки зaйли рarçaми 78-ум омaдaacт, дaр aлоxидaгй бaрои шохид ду миcрaи aрaбй овaрдaacт. Чунончи, чое офaриниши дyзaxро aз тамоли лутфу рaxмaти Хyдовaнд медонaд Ba чиxaти шохид дaр бaробaри чaнд мисолу оëти Куръон Ba aбëти форсй миcрaи зеринро бидуни зикри мyaллиф меорaд:

«lLlj IS' jj jjjl^ll ^ic (Сaлом бaр ду чaxон, aгaр розй бошй -ЗД.) (14, с.142)

Рaxими Фaрмaниш дaр китоби мaзкyр (р.к.: 12) Ba Сaид Bоиз дaр мarçолaи xyд (5) aз ин миcрaъ ëд нaкaрдaaнд.

Айнул^узот дaр поëни номaи мaзкyр aз acрори Илохй, acрори Куръон Ba мaктaби Иблис cyxaн нaмyдa, бaрои шохид миcрaи зaйли aрaбиро бидуни номи гyяндa овaрдaacт: «\jjä jj^îj Uiihljj» (14, с.144).

Сaид Bоиз гумон дорaд, ки миcрaи мaзкyр ржояте дигaр aз миcрaи якуми бaйти зерини Мaxмyди Baрроrç мебошaд:

«¿Jlá j llj^i IjJ ljjä jSi-J tjjL.al jj»

(Бa хукми Худо дaр бaйни xyд розй шудем, aдaб aз они мо Ba мол aз они Сarçaфий acт) (5, с. 40 ). Аммо Рaxими Фaрмaниш ин миcрaъро бо ояти бaъдй як бaйт дониcтa Ba онро зaйли номи Абугаммом бa гyнaи зер овaрдaacт:

«jjL suj jjííljj^j ijja - niîj liiLhljj» (12, с. 338).

Зоxирaн, ин чо дуктур Рaxими Фaрмaниш 6a ишти6ох рох додaaст. Зеро дaр номa кaбл aз мисрaи мaзкyр xaрфи «aйн» (£) омaдaaст, ки мaънии «мисрaъ Ba нисфи бaйт»-ро дорaд. Сaтри дyвyм, ки Рaxими Фaрмaниш мисрaи дyвyми бaйт донистaaст, дaр aсл ояти оxирин, яъне ояти 88-уми сyрaи Сод (38) aCT, ки Хyдовaнд мефaрмояд: «Ba xaбaри (сидки) он (Куръон- ЗД.)- ро бaъди зaмоне, aлбaттa, xоxед донист».

Айнулкузоти ^aмaдонй дaр номaxои xyд зaрбyлмaсaл Ba мaколxои зиëди форсй Ba aрaбиро низ 6a кор бyрдaaст, ки бaëни он xaina бaxси чудо меxоxaд. Аз чyмлa, дaр яке aз номaxои xyд, ки тaxти рaкaми 80-ум ^рор дорaд, чое дaр xyсyси xaмaгонро мyяссaр нaшyдaни мaърифaти Хyдовaнд ëд нaмyдa, бaъди пaнди мyxотaб мaсaли зерро бaëн нaмyдaaст: "Ba мaърифaти Худойи тaъоло хосил нaëяд, илло aз фикре дуруст. Фикр мегуям, нa тaфaккyр, то беxaбaре эътирозе нaкyнaд, ^ ^ yi ijj^jj Ч (Дaр зоти Хyдовaнд сaxт фикр нaкyнед- З.Д). Ba фикри дуруст чуз aз дили софй Ba пок aз шaвоFили дyнявй Ba aлоики бaдaнй хосил нaëяд. Ba ту, Азиз, мyбтaлойй 6a шaвоFили дyнявй Ba aз фaрк то 6a кaдaм 6a коре додaй, ки 6a рузгор aгaр xоxй aз он xaлос rnë6â.. Пaс aз ту ин фикри софй гай сyрaт бaндaд? Аммо jjA JÜI ó^— j« (л (порaе aз бaдиxо осонгар aз бaдиxои дигaр aст - ЗД.) (14, с.153).

Иборaти мaзкyр мaсaле aст, ки одaraн xarnra^ пaйдо шyдaни ду шaр(р), ки бaйнaшон raвофyт aст, 6a кор мебaрaнд. Лозим 6a зикр aCT, ки иборaти мaзкyр дaр aшъори aксaри шоирони aрaбизaбон xaмчyн мисрaъ ë ниммисрaъ истифодa шyдaaст. Аз чyмлa, Сaид Bоиз пиромуни дaр aшъори шоирони aрaбизaбон кор6урди здад доштaни мaсaли мaзкyр ëд нaмyдa, пaс aз овaрдaни ду 6anra aрaбй бaйти зaйли Хочa Хрфизро низ 6о мaсaли мaвриди бaxс xaммaзмyн медонaд: Рузе агар гаме расадат тангдил мабош, Рав шукр кун, мабод, ки аз бад батар шавад (5, с.41).

Айнулкузоти ^aмaдонй дaр номaе, ки тaxти рaкaми 82-юм овaрдa шyдaaст, aз дуо Ba шaрxи нишони инояти Хyдовaнд бaрои тaквияти фикр кисмaт'е aз ояти 265-уми сyрaи Бaк;aрa (" (jj jLa ¿jjlj ("...Ba aгaр 6a он 6орон нaмерaсид xaH, шaбнaм кифоят мекaрд..."- ЗД.)- ро

овaрдaaст (14, с.181). Аммо Сaид Bоиз ояти мaзкyрро дaр кarори мисрaю aбëти aрaбии номaxои Айнулкузот зикр кaрдa, онро шaбеxи бaйте aз Кaмолyдцин Алй и6ни Мyxaммaд и6ни Юсуф и6ни Нaбиxи Мисрй медонaд (5, с.43). Аз мyкоисaи мaтни номa 6о ояти мaзкyр мaълyм мешaвaд, ки он нa мисрaи aрaбй, бaлки кисмarе aз ояти Курьони кaрим aст.

Айнулкузот дaр номaи 137-ум 6о ишорaи '^йн" мисрaи зеринро 6идуни зикри гyяндaи он овaрдaaст: jli« (Андуххои мaрдyм 6о xиммaти эшон бaстaгй дорaд) (15,

с.324). Дaр aсл мисрaи мaзкyр сaтри чоруми китьaи зерин aст, ки Айнулкузот онро зaйли номaи дигари xyд, ки зери рaкaми 83-юм ^рор дорaд, овaрдaaст: yi jJT<«á iiSjä'j jáj^^Jl Uj¿ (J ÁJjtíj

jjäj fj^p jti yi^ ylt yt ¿fiá (14, с.187)

Дуктур Рaxими Фaрмaниш a6ëra мaзкyрро 6о aндaке тaFЙир (мисрaи сеюм yjt ili « «er^t ) овaрдa, гyяндaи онро Сохи6 медонaд (12, с. 335). Bокеaн aбëти мaвриди бaxс сyрyдaи А6улкосим Исмоил и6ни А66од и6ни А66оси Толиконй, мaьрyф 6a Сохи6 и6ни А66од (938-995) - яке aз aдибон Ba вaзирони номдори Оли Буя aCT. Аммо мисрaи севyм дaр девони Сохи6 и6ни А66од 6a гyнaи дигaр, яъне "(У^ ylt yjj : Hi" омaдaaст (11, зaйли шyморaи 207, с. 280). Аз ин чо рaвшaн мешaвaд, ки сyрyдaи мaвриди бaxс дaр "Номaxо"-и Айнулкузот, кито6и Рaxими Фaрмaниш Ba девони aшъори Сохи6 и6ни А66од 6a гутаи мyxтaлиф омaдaaст. Зоxирaн Рaxими Фaрмaниш 6a сaбaби шaбоxaти aндaк дaр нaвишт мисрaи сеюмро 6a xaмин сyрaт xондa Ba ë ин тaFЙир хини нaшр рyx нaмyдaaст. Гyзaштa aз ин, чун "Номaxо"-и Айнулкузот яке aз сaрчaшмaxои кухдн Ba 6оэьтимоди aдaбй 6a шумор

мерaвaд, xyб мешуд минбaъд тaxиягaрони девони aшъори Сохиб ибни Аббод онро xaмчyн яке aз нycxaxои кyxaни cyрyдaи мaвриди бaxc бa эътибор бигирaнд.

Айнул^узот дaр бaнди 77-уми номaи мaзкyр бо зикри "миcрaъ" Ba бидуни номи мyaллиф миcрaи зерро низ овaрдaacт: «^ l^-Jjij j läil IS» (15, c.325). Рaxими Фaрмaниш дaр фехристи китоби xyд aз ин миcрaъ Ba гуя^^и он ëд нaкaрдaacт.

Хулос^ Айнул^узоти ^aмaдонй xaмчyн донaндaи aшъори cyxaнвaрони aрaбизaбон дaр номaxои xyд бaробaри aбëтy aшъори aрaбй чиxaти дурй aз итолaи кaлом Ba тarçвияти фикр бa мaврид aз миcрaъxои aрaбй низ мадад чycтaacт. Ин aдиби бенaзир Ba Х^лючи сонй aкcaр вадт миcрaъxои aрaбиро бидуни номи мyaллиф овaрдa Ba тaнxо гохе бо caбки xоcи xya, бa мyaллифи онхо ишорa нaмyдaacт. Зоxирaн, яке aз caбaбxои зикр нaкaрдaни мyaллифони миcрaъxо дaр он aCT, ки Айнул^узот он миcрaъxоро бaрои тaквияти фикр овaрдa Ba мyродaш бaëни мaк;cyд бyдa, m овaрдaни миcрaъ Ba зикри мyaллифи он. Афзун бa ин, имкон дорaд, ки ин миcрaъxо дaр он axд нaзди axли фaзлy aдaб биcëр мaърyф Ba серистеъмол бyдa Ba хеч ниëзе бa зикри caрояндaи онхо нaбyдaacт. ^^гоми омузиш Ba тaxкщи мaвзyъ рaвшaн гaрдид, ки номaxои Айнущузот m тaнxо нaмyнaи бенaзири нacри ирфонии acри дyвоздaxyми милодй, бaлки яке aз caрчaшмaxои боэътимоди aдaбй мебошaнд, ки метaвонaнд дaр мyaррифй Ba тacxеxy тaxияи девони aшъори cyxaнвaрони aрaбизaбон xидмaт нaмоянд.

Пайнавишт:

1. Бууmуpû. Девон-ул-Бууmуpû. Таущц ва шуpууу maълuцu %асан Комuлu Cupaфû. -Цоуupa: Доp-ул-мaоpuфu Mrnp, 1964. -3173с.

2. Bоuз, Са^. Aбëmu apaбuu номaуоu Aйнулцузоmu Xaмaдонû //Фaслномau Донuшкaдau адабшт ва улумu uнсонû (Донuшгоуu Хоpaзмû), вuжaномau тахассусш забон ва aдaбuëmu фоpсû, дaвpau 11, шумоpau 42-43. -Те^он, пойш ва зuмuсmонu 1382. -С. 51-73

3. Baue, Саыд. Aбëmu apaбuu номаут AйнулцузоmuХамадон^/Фаслномап "Матнпажуут адабы". Мацаллсш. забон ва адаб, вuжaномau адабшты фо_peuu Донышкадаы aдaбuëmu фapсй ва забонут хоpuцuu Донuшгaуu аллома Таботабоц дaвpau 8, шумоpсш 21. -Те^он, пойuз, 1383. -С. 1-27

4. Bоuз, Са^. Aбëmu cpc6uu номaуоu Aйнулцузоmu X,aмaдонû (бaхшu дувум, цuсмamu аввал) // Фaслномau "Пайт нуp"- u Донuшгоуu Пaëмu нуp, дaвpau 2, шумоpau 3. -Те^он, пойт, 1383. -С. 52- 60

5. Bоuз, Са^. Aбëmu cpc6uu номaуоu Aйнулцузоmu X,aмaдонû (бaхшu дувум, цuсмamu дувум)// Фaслномau "Mamнпaжyуuu aдaбû". Maцaллau забон ва aдaбu Донuшкaдau aдaбuëmu фоpсû ва зaбонуоu хоpuцuu Донuшгоуu аллома Тaбоmaбоû, дaвpau 10, шумоpau 27. -Те^он, бaуоp, 1385. -С. 33-46

6. Деухудо, Aлuaкбap. Лугатнома. Зеpu нaзapu Мууаммад Мут. ^е^он: uнmuшоpоm ва чот Донuшгоуu Те^он, 1329 у.ш. Цuлдu 24. -206с.

7. Деухудо, Aлuaкбap. Лугатнома. Зеpu нaзapu мууаммад Мут. ^е^он: Сщус, 133Я у.ш. Цuлдu 38, -565с

S. Деухудо, Aлuaкбap. Фapуaнгu муmaвaссumu Деухудо. Дap ду цтд. Зеpu нaзapu дукmуp Са^ Ч,aъфapu Шaуuдû. Ба кyшuшu Fуломpuзо Cuтуда, Эpaц Mеуpaкû ва А^ам Cулmонû. - Теуpон: Инmuшоpоmu Донuшгохu Теуpон, 1385. Цuлдu аввал, -С.1-1615, цuлдu дувум, -С.1616 -3224. Я. Kуpъaнu mpum. Mamнu асл ва mapцумau мaъноуоu он ба зaбонu то^ки. Mamнu mapцумau

то^ки ва maвзеуоmu Мууаммадцон Умapов. - Душанбе: «Эp-гpaф», 2011. - 640 с. 10. Мацнун Лaйлû. Девону Мацнун Лaйлû. Цамъу таущц ва шapуu Aбдусammоp Аумад Фщоц. Мактабату Muсp. Бuдунu солu нaшp. -268 с.

11. Соуиб ибни Аббод, Девон. Тауцици Шайх Мууаммадуасан оли Ёсин. Нашри дувум. -Бейрут, 1394%.-1974м. -338с.

12. Фарманиш, Рауим. Аувол ва осори Айнулцузот. -Теурон: Асотир, 1392. -385 с.

13. Хамадони, Айнулцузот. Номауо. Цилди аввал. Ба эутимоми дуктур Алинации Мунзави, дуктур Афифи Усайрон. -Теурон: Асотир, 1377. - 480 с.

14. Хамадони, Айнулцузот. Номауо. Цилди дувум. Ба эутимоми дуктур Алинации Мунзави, дуктур Афифи Усайрон. -Теурон: Асотир, 1377. - 488 с.

15. Хамадони, Айнулцузот. Номауо. Цилди саввум. Ба эутимоми дуктур Алинации Мунзави. -Теурон: Асотир, 1377. -444 с.

Reference Literature:

1. Bukhturi. Divan al-Bukhturi / Research, commentaries and note by Hasan Komil Sirafi. -Caira: Enlightenment Centre Misr. - 1964. - 3173 pp.

2. Voiz, Said. Arabian Beyts in Aynulkuzat Hamadani s Letters // Quarterly Edition of the Faculty of Literature and Humanities (Khorezmi University). №№ 42 - 43. - Tehran, 1382 hijra. - pp. 51 - 73.

3. Voiz, Said. Arabian Beyts in Aynulkuzat Hamadani's Letters // Quarterly Edition "Literary Textology". Journal on Language and Foreign Languages Attached to the University Named after Alloma Tabotabon (scientific degree title). - Tehran, 1383 hijra. - №21. - pp. 1-27.

4. Voiz, Said. Arabian Beyts in Aynulkuzat Hamadani's Letters (the second chapter, part one) //"Payiki Nur". Quarterly Edition (Torch - Bearer of Light) under the auspices of the University "Payomi Nur" (Message of Light). - Tehran, 1383 hijra, №3. - pp. 52 - 60.

5. Voiz, Said. Arabian Beyts in Aynulkuzat Hamadani's letters (the second chapter, part two) // Literary Textology. The Journal of Persian Language and Literature under the Faculty of Persian Literature and Foreign Languages alloma Tabotaboi University. - Tehran, 1385 hijra. - №27. - pp. 33 - 46.

6. Dehhudo, Aliakbar. Dictionary / Under the editorship of Muhammad Muin. - Tehran: Publishing-House of Tehran University, - 1329 hijra. -V.24. - 206pp.

7. Dehhudo, Aliakbar. Dictionary / Under the editorship of MuhammadMuin. - Tehran: Sirus, 1339 hijra. -V.38, -565pp.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Dehhudo, Aliakbar. Dehhudo's Middle Dictionary. In two volumes / Under the editorship of Dr. Said Jafar Shahidi. Preparation: Gulomrizo Situda, Iraj Mehraki and Akram Sultoni. - Tehran: Publishing House of Tehran University, 1385. - V.1. -pp. 1-1615; - V.2. -pp. 1616 - 3224.

9. The Holy Koran. The Text of the original and translation of senses into Tajik by Muhammadjohn Umarov. - Dushanbe: Er-Graf 2011. - 640 pp.

10. "Majnun and Leili ". Divan / Collection, Research and Commentaries by Abdusattor Ahmad Firoj. - Egypt (without the year of edition). - 268 pp.

11. Sohib ibn Abbod, Divan / Research by Sheikh Muhammadhasan oli Yesin. The 2nd edition. -Beirut, 1394. - 338 pp.

12. Farmanish, Rahim. The Life and Creation of Aynulkuzot. - Tehran: Asotir, (Collection of Folklore Patterns)1392. - 385 pp.

13. Hamadoni, Aynulkuzot. Letters. - V. 1 / Under the editorship of Dr. Alinaki Munzavi and Dr. Afif Usayron. - Tehran: Asotir, 1377.- 480 pp.

14. Hamadoni, Aynulkuzot. Letters. - V. 2 / Under the editorship of Dr. Alinaki Munzavi and Dr. Afif Usayron. - - Tehran: Asotir, 1377.- 488pp.

15. Hamadoni, Aynulkuzot. Letters. - V. 3 / Under the editorship of Dr. Alinaki Munzavi and Dr. Afif Usayron. - Tehran: Asotir, 1377.- 444 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.