Научная статья на тему 'МИС БОЙИТИШ ФАБРИКАСИ ЧИҚИНДИЛАРИДАН ТЕМИРНИ АЖРАТИБ ОЛИШ'

МИС БОЙИТИШ ФАБРИКАСИ ЧИҚИНДИЛАРИДАН ТЕМИРНИ АЖРАТИБ ОЛИШ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
62
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мис / чиқинди / бойитма / флотаwия / шлак / кокс / эритма / кек / сулфат кислота / танлаб эритиш / шихта. / Copper / waste / concentrate / flotation / slag / coke / solution / cake / sulfuric acid / leaching / charge.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Ҳасанов, Абдурашид Солиевич, Толибов, Беҳзод Иброҳим Ўғли, Сирожов, Талант Толибович

Мақолада бойитиш фабрикаси чиқиндиларидан темир металини ажратиб олиш технологияси бўйича олиб борилган тадқиқотлар натижалари тақдим этилган. Бунга кўра, бойитиш фабрикалари чиқиндиларини қайта ишлаш бўйича маҳаллий ҳамда хорижий адабиётларни таҳлил қилиш асосида чиқиндилар таркибидан темир ва унинг бирикмаларини ажратиб олишнинг пирометаллургик ва гидрометаллургик технологиялари ўрганиб чиқилиб, уларнинг ютуқ ва камчиликлари аниқланди. Мис ишлаб чиқаришда сулфидли мис-молибден рудаларини флотатсион бойитиш даврида ва темир рудаларини магнитли усулда бойитишдан сўнг оксидланган бирикмалардан иборат катта миқдорда чиқинди ҳосил бўлиши аниқланди. Бу чиқиндиларни кимёвий анализи унинг таркибида кўп миқдорда оксидланган темир бирикмалари борлигини кўрсатди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Ҳасанов, Абдурашид Солиевич, Толибов, Беҳзод Иброҳим Ўғли, Сирожов, Талант Толибович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEPARATION OF IRON FROM COPPER REFINING FACTORY WASTE

The article presents the results of research on the technology of extraction of ferrous metals from concentrator waste. Accordingly, based on the analysis of local and foreign literature on the processing of concentrators, the classical pyrometallurgical and hydrometallurgical technologies for the separation of iron and its compounds from the waste were studied and their advantages and disadvantages were identified. Copper production has been shown to generate large amounts of oxidized waste during flotation enrichment of sulfide copper-molybdenum ores and after magnetic enrichment of iron ores. Chemical analysis of the waste showed that it contained large amounts of oxidized iron compounds.

Текст научной работы на тему «МИС БОЙИТИШ ФАБРИКАСИ ЧИҚИНДИЛАРИДАН ТЕМИРНИ АЖРАТИБ ОЛИШ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

UDK 669.181.57

МИС БОЙИТИШ ФАБРИКАСИ ЧЩИНДИЛАРИДАН ТЕМИРНИ

АЖРАТИБ ОЛИШ

Х,асанов Абдурашид Солиевич

АЖ ОКМК Илм-фан буйича бош мухандис уринбосари, т.ф.д., профессор.

Толибов Бе^зод Ибро^им ртли Навоий давлат кончилик ва технологиялар университети "Металлургия" кафедраси доценти. т.ф.д.

Сирожов Талант Толибович Навоий давлат кончилик ва технологиялар университети "Металлургия" кафедраси катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мацолада бойитиш фабрикаси чициндиларидан темир металини ажратиб олиш технологияси буйича олиб борилган тадцицотлар натижалари тацдим этилган. Бунга кура, бойитиш фабрикалари чициндиларини цайта ишлаш буйича мауаллий уамда хорижий адабиётларни таулил цилиш асосида чициндилар таркибидан темир ва унинг бирикмаларини ажратиб олишнинг пирометаллургик ва гидрометаллургик технологиялари урганиб чицилиб, уларнинг ютуц ва камчиликлари аницланди. Мис ишлаб чицаришда сулфидли мис-молибден рудаларини флотатсион бойитиш даврида ва темир рудаларини магнитли усулда бойитишдан сунг оксидланган бирикмалардан иборат катта мицдорда чицинди уосил булиши аницланди. Бу чициндиларни кимёвий анализи унинг таркибида куп мицдорда оксидланган темир бирикмалари борлигини курсатди.

Калит сузлар: Мис, чицинди, бойитма, флотаwия, шлак, кокс, эритма, кек, сулфат кислота, танлаб эритиш, шихта.

АННОТАЦИЯ

В статье представлены результаты исследований технологии извлечения

черных металлов из отходов обогатительных фабрик. Соответственно, на

основе анализа отечественной и зарубежной литературы по переработке

концентраторов изучены классические пирометаллургическая и

гидрометаллургическая технологии выделения железа и его соединений из

отходов и выявлены их преимущества и недостатки. Показано, что

производство меди приводит к образованию большого количества окисленных

отходов при флотационном обогащении сульфидных медно-молибденовых руд

286

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

и после магнитного обогащения железных руд. Химический анализ отходов показал, что они содержат большое количество окисленных соединений железа.

Ключевые слова: Медь, отходы, концентрат, флотация, шлак, кокс, раствор, кек, серная кислота, выщелачивание, шихта.

ABSTRACT

The article presents the results of research on the technology of extraction of ferrous metals from concentrator waste. Accordingly, based on the analysis of local and foreign literature on the processing of concentrators, the classical pyrometallurgical and hydrometallurgical technologies for the separation of iron and its compounds from the waste were studied and their advantages and disadvantages were identified. Copper production has been shown to generate large amounts of oxidized waste during flotation enrichment of sulfide copper-molybdenum ores and after magnetic enrichment of iron ores. Chemical analysis of the waste showed that it contained large amounts of oxidized iron compounds.

Key words: Copper, waste, concentrate, flotation, slag, coke, solution, cake, sulfuric acid, leaching, charge.

КИРИШ

Хрзирги вактда жахон амалиётида рангли ва нодир металларнинг бой конларининг камайиши саноат ишлаб чикарилишига тобора камбаFал минерал хомашёларини ва кам микдорли табиий ва техноген чикиндиларни жалб килишга сабаб булмокда. Табиий ва техноген хомашёларни, яъни олтинни кайта ишлаш заводларининг саноат техноген чикиндилари, металлургия саноати эритиш тошколлари, колдиклар ва балансдан ташкари чикиндиларни кайта ишлаш рангли ва нодир металларни олишнинг самарали технологияларини яратишга янгича ёндашувларни талаб килади. Хом ашё ва чикиндиларни комплекс кайта ишлаш иктисодиёт нуктаи назаридан хам, атроф-мухитни мухофаза килиш нуктаи назаридан хам мухим ахамиятга эга. Шу билан бирга, турли саноат чикиндиларидан кимматбахо (Au, Pt, Pd, Rh, Ag) металларини инновацион усуллар билан ажратиб олиш технологияларини ишлаб чикиш, такомиллаштириш ва амалиётга жорий этиш алохида ахамиятга эга. Мис бойитиш фабрикаси чикиндилари таркибида мис микдори куп булганлиги учун уни тикловчи куйдириш утказиб темир олинади. [2;б.3].

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ТАХ,ЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Бойитиш фабрикаси чикиндиларидан тиклашда тикловчининг 30% сарфланишида, 900-1000оС хдроратда ва 120 дакика изотермик саклаб туришда чикиндилардан тиклашнинг энг юкори даражасига эришилди.

2-расм. Х^ар хил *ароратларда: (а) 600 °С; (Ь) 800 °С; (с) 900 °С; (d) 1000 °С тикланган донадор зарралар суратлари

Тажрибалар материал массасининг 10,15,20,25,30,40% тикловчи сарфланишида, 900-1000°С хароратда ва 90 дакика изотермик саклаб туриш вактида олиб борилди. 2-расмда турли хароратларда тикланган намуналар суратлари такдим этилган. 1000°Сда тикланган донадор зарралар энг яхши физико-механик хоссаларни, масалан, зич юза, яхши мустахкамлик ва юкори даражали антиоксидант хусусиятларни курсатди (2-расм). Бирок, хароратнинг кейинги ошишида (1200° С) тикланган окатишлар кизиб бирикди ва ярим эритмаларга айланди, бу саноат шароитларида меъёрдагидек ишлашга халакит беради. Масалан, никель ва темир каби металларни тиклаш учун одатдаги жихоз саналган айланма печь холатида кизиб бириккан материал айланма печь деворига осонгина ёпишади, бу тикланган материалнинг бир текис утишида кийинчиликлар туFдириши мумкин. Бундан ташкари, намуналар сув билан тоблангандан сунг, 1200°С да тикланган намуна атроф мухитда осонгина оксидланади. Ушбу натижалар асосида тиклашнинг макбул харорати 1000°С аникланди [1;б.4]. Камайишга кумирнинг дозаланиши таъсири кумирнинг массали узаро нисбатларида текширилди: 5-40% намуна (кумирдаги углерод микдорига мувофик реакцияда кумирнинг 15% микдори назарийдан 0,9 марта юкори эди). [4;б.2]. FeO + С = Fe + СО

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

3-расм. Турли хароратларда: (а) 600 °C; (b) 800 °С; (c) 900 °С; (d) 1000 °С тикланган донадор зарраларнинг оптик микроскопияси. А -металли фаза; Bc - кора кумир; Frr - феррит; Fa - фаялит; P -тешиклар; Slg - шлак; Hd - геденбергит

Чикиндилар учун изотермик саклаб туриш вактининг тиклаш даражасига таъсири лаборатория тажрибаларида куйидаги улчамларда аникланди: хдрорат 900-1000°C, тикловчи сарфи темир таркибли чикиндилар ва шлак массасининг 20 % микдорида, изотермик саклаб туриш вакти 90, 120 минут. Концентратдаги темир микдори тиклаш вакти ортиши билан ошиб борди ва 120 дакикадан сунг энг юкори чуккига эришди, бу вактда ажратиб олиш деярли узгармади. Концентратнинг юкори сифатини таъминлаш учун макбул вакт 120 дак.га тенг деб белгиланди. [7;б.3].

4-расм. Кумирнинг турли дозаларида: a) 15%; (b) 25% тикланган донадор зарраларнинг оптик микроскопик тасвирлари. А - металли фаза; Slg - шлак; Bc - кора кумир; P - тешиклар

289

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

60 90 120 *. чип

1 - 900°C, 2- 900°C, 3 - 1000°C. 5-расм. Турли хароратларда шлакда темирни тиклаш даражаси узгаришининг изотермик саклаб туриш давомийлигига боFликлиги

6-расм. Тикловчи модда сарфининг тикланиш жараёнига таъсири

1-Таблица

Тикловчи модданинг сарфи

Тикловчи сарфи, % Температура, C Магнитли фракция % Магнитсиз фракция %

5 900 74 26

10 900 80.2 19.8

15 900 81.3 18.7

20 900 82 18

30 900 84.3 15.7

40 900 84.3 15.7

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

1. Мис бойитиш фабрикаси чикиндисининг кимёвий ва минералогик таркиби урганилди;

2.Дунё амалиётида тикловчи сифатида киммат булган кокс урнини махаллий булган Ангрен кумири билан алмаштирилди;

3. Мис бойитиш фабрикаси чикиндилари таркибидаги FeO, Fe2Ö3, Fe3Ö4 ларни тикловчи куйдириш оркали темиргача кайтаришга эришилди;

4. Куйиндидан магнитли сепаратор ёрдамида магнитли фракция олишга эришилди;

REFERENCES

1. К.С. Санакулов, А.С. Хасанов „Переработка шлаков медного производства'' Ташкент Издательство «Фан» Узбекистан 2007 г.

2. Хасанов А.С., Сирожов Т.Т., Уткирова Ш. И., Муртозаева М.М. "Исследование влияния хлоридовозгоночного обжига переработки медных шлаков" UNIVERSUM: ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ №3 (84).

3. Хасанов А.С., Толибов Б.И., Сирожов Т.Т., Ахмедов М.С. "Новые направления по созданию технологию грануляции шлаков медного производства" ЕВРАЗИЙСКИЙ СОЮЗ УЧЕНЫХ (ЕСУ). № 2 (71) / 2020

4. Сирожов Т.Т., Арипов А.Р., Уткирова Ш., Жумаев М. "Современное состояние теории и практики подготовки шлаков медного производства" Academy. № 1 (52), 2020.

5. Эшонкулов У.Х, Олимов Ф.М, Саидахмедов А.А, Туробов Ш.Н, Сирожов Т.Т., Шодиев А.Н. "Обоснование параметров контурного взрывания при сооружении горных выработок большого сечения в крепких породах" Научно-методический журнал. Достижения науки и образования. №19 Россия. 29-декабрь. 2018 года. 10-13с.

6. Ванюков А.В., Зайцев В Я. Шлаки и штейны цветной металлургии. М.Металлургия. 1969. 408 с.

7. Хасанов А.С. Физическая химия медного производства. Навои. 2003.

8. Хасанов А.С., Санакулов КС, Атаханов А.С Технологическая схема комплексной переработки шлаков Алм.ГМК. М//Известия ВУЗов. 2003.9 с.

9. Хасанов А.С. Физическая свойства жидких шлаков и штейнов II Горный вестник Узбекистана, 2004. № 3/18 С.84-85

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.