Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ ИҚТИСОДИЁТНИ РИВОЖЛАНИШИДА АВТОМОБИЛ ТРАНСПОРТИ ВА ЙЎЛЛАРИНИНГ АХАМИЯТИ'

МИЛЛИЙ ИҚТИСОДИЁТНИ РИВОЖЛАНИШИДА АВТОМОБИЛ ТРАНСПОРТИ ВА ЙЎЛЛАРИНИНГ АХАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
175
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
транспорт махсулоти / техник-иқтисодий тизим / ижтимоий иқтисодий ривожланиш / давлат-хусусий шериклик. / transport products / technical and economic system / socio-economic development / public-private partnership

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Шаназарова Нилуфар Баратовна

Ушбу мақолада мамалакатнинг ижтимоий иқтисодий ривожланишида автомобил йўллари муҳим кўрсаткич ҳисобланади, ташиш жараёнини транспорт коммуникациялари билан таъминлайди, автомобиль транспорти ҳаракатланувчи таркибининг иш унумдорлигини ошириш учун зарур бўлган шарт-шароитларни яратади, автомобиль йўлларидаги ҳаракат қатнови зичлигини ўзгартириш, геометрик омилларга ва уларни автомобиль транспорти томонидан тасарруф этилиши интенсивлигига боғлиқ равишда техник-тасарруф ҳолатларини таъминлаши баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF MOTOR VEHICLES AND ROADS IN THE DEVELOPMENT OF THE NATIONAL ECONOMY

In this article, roads are an important indicator of the country's socio-economic development, provide the transport process with transport communications, create the necessary conditions for increasing the productivity of road rolling stock, changing traffic density, geometric factors and their transport, depending on the intensity of utilization by the state.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ ИҚТИСОДИЁТНИ РИВОЖЛАНИШИДА АВТОМОБИЛ ТРАНСПОРТИ ВА ЙЎЛЛАРИНИНГ АХАМИЯТИ»

Tashkent state transport university

THE IMPORTANCE OF MOTOR VEHICLES AND ROADS IN THE DEVELOPMENT OF THE NATIONAL ECONOMY

Shanazarova Nilufar Baratovna

Tashkent state transport university (Tashkent, Uzbekistan)

Abstract: In this article, roads are an important indicator of the country's socio-economic development, provide the transport process with transport communications, create the necessary conditions for increasing the productivity of road rolling stock, changing traffic density, geometric factors and their transport, depending on the intensity of utilization by the state.

Keywords: transport products, technical and economic system, socio-economic development, public-private partnership

МИЛЛИЙ ЩТИСОДИЁТНИ РИВОЖЛАНИШИДА АВТОМОБИЛ ТРАНСПОРТИ ВА ЙУЛЛАРИНИНГ АХАМИЯТИ

Шаназарова Нилуфар Баратовна

Тошкент давлат транспорт университети (Тошкент, Узбекистан)

Аннотация: Ушбу маколада мамалакатнинг ижтимоий - иктисодий ривожланишида автомобил йуллари мудим курсаткич дисобланади, ташиш жараёнини транспорт коммуникациялари билан таъминлайди, автомобиль транспорти даракатланувчи таркибининг иш унумдорлигини ошириш учун зарур булган шарт-шароитларни яратади, автомобиль йулларидаги даракат катнови зичлигини узгартириш, геометрик омилларга ва уларни автомобиль транспорти томонидан тасарруф этилиши интенсивлигига боглик равишда техник-тасарруф долатларини таъминлаши баён этилган.

Калит сузлар: транспорт махсулоти, техник-иктисодий тизим, ижтимоий - иктисодий ривожланиш, давлат-хусусий шериклик.

Транспорт - барча иктисодиёт тармокдарини боглочиси вазифасини бажаради ва узига хос хусусиятга эга. Биринчидан, транспорт моддий махсулот ишлаб чикармайди, иккинчидан транспорт махсулоти юк ва йуловчи ташиш хажми, учинчидан, бошка иктисодий тармоклар каби махсулот захираси яратилмайди. Бундан куриниб турибдики, транспорт мамалакатнинг ижтимоий - иктисодий ривожланишида асосий омиллардан биридир.Транспортнинг самарали фаолиятида йуллар мудим курсаткич дисобланади. Транспорт логистикасини ривожлантиришида автомобиль йулларининг урни бекиёс. ундаги хизмат турларини замонавийлаштиришга катта эътибор каратилмокда. Жумладан, "2017 - 2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича "Хдракатлар стратегияси" кабул килинди . Ушбу стратегияда транспорт содасини ривожлантиришда бир канча вазифалар белгиланган. Булар:

- миллий транспорт логистика компаниялари уртасида ракобат даражасини ошириш;

автомобиль паркларини кенгайтириш; йул-транспорт инфратузилмасини янада ривожлантириш; - экспортга мулжалланган миллий махсулотлар нархларини ракобатдош килиш максадида юкларни бир транспортдан бошкасига кайта юклаш пунктлари сонини ошириш;

- автомобиль йуллари холатини яхшилаш ва йул-транспорт

инфратузилмасини ривожлантириш белгилаб утилган.

Шунингдек,Узбекистон республикаси президентининг 2022 — 2026 йилларга мулжалланган янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси дастурида Автомобиль саноатида кооперацияни янада ривожлантириш оркали ишлаб чикариш хажмини 1,4 бараварга, экспорт хажмини 2 бараварга купайтириш ва махаллийлаштириш даражасини ошириш. Чирчик шахрида кишлок хужалиги машинасозлиги ишлаб чикаришини ягона саноат кластери усулида ташкил этиш вазифаси белгилаб куйилди. Бугунги кунда транспорт махсулоти харажатлари миллий иктисодиётни ривожланишида мухим масала хисобланади. Сунгги йилларда логистика харажатларини урганиш ва аниклаш муаммоси билан боглик масалалар куплаб тадкикотларда куриб чикилган. 90-йилларда. ХХ аср. логистика харажатларини урганиш ва аниклаш муаммоси чет эл иктисодчилари Д.Д.Шалек , М. Кристофер, Боверсох, К. Сковронек, Д.Р. Сток, Д.М. Ламберт томонидан, шунингдек, логистика харажатларининг назарий жихатларини урганиш бир катор рус тадкикотчилари (Вельможин, В.А. Гудков, Л.Б. Миротин, А.Л.Носов) томонидан амалга оширилган1 булиб, улар логистика харажатларини мехнат, моддий, молиявий ва ахборот ресурслари ва трансакцион харажатлари деб хисоблашган. М. Куфелнинг фикрига кура, "логистика харажатлари - бу харажатларнинг шундай тоифасики, бунда материалларнинг барча шакллари вакт ва маконда харакатланишни режалаштириш, амалга ошириш ва бошкариш (технологик жараёнлар бундан мустасно) натижасида юзага келадиган корхона мулкидан фойдаланишнинг пул ифодаси" 2 булиб хисобланади.

Шундай килиб, барча иктисодиёт тармокларини ривожланишида логистика харажатлари, транспорт махсулоти, яъни ишлаб чикаришдаги хом ашё ёки улгуржи ва чакана савдо тармогидаги тайёр махсулотлар таннархи билан боглик харажатларни ташкил этади.

Узбекистон президенти Шавкат Мирзиёев 28 ноябрь куни Ашхобод шахрида утган Иктисодий хамкорлик ташкилотининг (ИХ,Т) 15-саммити ишида минтакадаги мавжуд транспорт йулакларидан унумли фойдаланиш ва янгиларини яратиш тугрисида фикр юритдилар. Давлат рахбари

1 Миротин, Л.б. Эффективная логистика / Л.б. Миротин, .Э. Тышбаев, О.Г. Порошина. - М.: Экзамен, 2002. - 160 с.

2 Kufel, M. Koszty przeplywu materialow w przedsiebiorstwach przemyslowych. Problemy budzetowania, ewidencji i kontroli / M. Kufel. - Wroclaw: AE. - 1990. - 230 р.

Tashkent state transport university

MuHTaKanapapo TpaH3uT xaSnapuHu TamKun eTum, 3aMoHaBufi TpaHcnopT Ba fiyn HH^paTy3HnManapHHH puBo^aHrapum, TpaHcnopT Ba TpaH3uT Tapu^napuHu onTHMannamTupum xaMga KymuMHa nerupManapHu TaKguM этнm, xa^Kapo wk Ba fiynoBHu Tamum mapraapuHu eHrunnamTupum, TpaHcnopT coxacuHu pa^aMnamTupum Macananapura aHuK enuMnap Tonum MyxuM экaнннн TatKugnagu. By pe^anapHu pyëSra nu^apum ynyH MaMnaKaraMroHuHr тpaнcпopт-кoммyннкaцнa ano^anapuHu puBo^narnupum Ba TpaH3uT canoxuaraHu KeHrafiTupumra KaparanraH MuHTaKaBufi cTpaTeruaHu umnaS nu^um MaKcagra MyBo^uKnuru Tyrpucuga ranupuS yTgu.

abtomosuhb fiyn xy^anuru - TexHuK-uKTucogufi tu3um SynuS, y ^aonuaT Kypcarum MaKcagu, TapKuSufi тyзнпнmн, ^ofiganaHunaguraH pecypcnap Ba HaTu^anapHu Saxonam HyKTau Ha3apugaH KapanraHga, y Tamum ^apaëHuHu TpaHcnopT кoммyннкaцнaпapн SunaH TatMuHnafigu, aBTOMoSunt TpaHcnopTu xapaKaraaHyBHu TapKuSuHuHr um yHyMgopnuruHu omupum ynyH 3apyp SynraH mapT-mapouraapHu apaTagu, aBTOMoSunt fiynnapugaru xapaKaT KaraoBu зннпнrннн y3rapTupum, reoMeTpuK oMunnapra Ba ynapHu aBTOMoSunt TpaHcnopTu ToMoHugaH Tacappy^ этнпнmн uHTeHcuBnurura sofhuk paBumga TexHuK-Tacappy^ xonaraapuHu TatMuHnafigu.

AbtomoSuhb TpaHcnopTu SomKa TpaHcnopT TypnapugaH Sup KaTop y3ura xoc SynraH ^apKgapra эгa, xycycaH, yHra gouMo aHru wk xa^MnapuHuHr TypnapuHu y3namTupuS Sopumra TyFpu Kenagu.

abtomosuhb TpaHcnopTuga xygygufi-TapMoK SomKapyBuHuHr тнзнмннн TamKun этнm нктнcogнётнннг Sup KaTop TapMoKgapu Ba maxoSnanapuHu aroHa aBToMoSunt - fiyn Ma^Myura SupnamTupumHu TanaS Kunagu.

MaMnaKaTHuHr aBTOMoSunb-fiyn Ma^MyuHu pe^anamrapum Ba SomKapum, yHuHr ^aonuaT KypcaTumu Ba puBo^naHumuHuHr umuMoufi- uKTucogufi xycycuaTnapu Ba Sapna maxoSnanapHuHr SupnuruHu xucoSra onuS, nupoBapg MaKcagHu Ky3naraH xonga aManra omupumu KepaK.

abtomosuhb fiyn Ma^Myu Sapna эпeмeнтпapннннг yMyMufi MaKcagu KopxoHanap Ba axonuHuHr WKnapu xaMga fiynoBHunap Tamumra SynraH эxтнё^ннн KoHgupumgaH uSopaT.

ABTOMOSUHB - fiyn Ma^Myu ^aonuaTu Ba puBo^naHumuHuHr Me3oHu cu^araga TpaHcnopTra SynraH TanaSnapHu KoHgupum ynyH cap^naHaguraH nmuMoufi (^OHHU Ba SywMnamraH) MexHaT MuKgopu KaSyn KunuHumu MYMKUH.

Y3SeKucToH PecnySnuKacu npe3ugeHTuHuHr 2019 fiun 9 geKaSpgaru «Y3SeKucToH PecnySnuKacu fiyn xy^anuru t^umuhu HyKyp ucnox Kunum nopa-TagSupnapu TyFpucuga^ru n0-5890-coH OapMoHura mybo^mk Y3SeKucTOH PecnySnuKacuHuHr ^aBnaT nerapacu opKanu yTKa3um nyHKTnapuga neT gaBnaTnap aBToTpaHcnopT BocuranapuHuHr, my ^yMnagaH pecnySnuKara KupuS KenaëTraH oFup Ba3Hnu ëKu fiupuK raSapuTnu TpaHcnopT BocuTanapuHuHr Y3SeKucToH PecnySnuKacu xygygura Kupumu Ba yHuHr xygygu opKanu TpaH3uT yTumu ynyH fiuFuMnap Ba TynoBnap aManra omupunumu, myHuHrgeK, TamyBHunap ToMoHugaH TpaHcnopT BocuTanapuHuHr pyxcaT этнпгaн Ba3H Ba raSapuT napaMeTpnapura puoa этнпнmн ycTugaH Ha3opaT So^xoHa opraraapu

Tashkent state transport university

томонидан амалга оширилади. 2021 йил 1 декабрдан бошлаб Узбекистон Республикаси худудига чет давлатлар автотранспорт воситаларининг кирганлиги ва унинг худуди оркали транзит утиши учун йигим суммаси куйидаги тартибда таксимланади:

70 фоизи — Узбекистон Республикаси давлат бюджетига; 20 фоизи — Узбекистон Республикаси Транспорт вазирлиги хузуридаги Автомобиль йуллари кумитаси фаолиятини ривожлантириш ва куллаб-кувватлаш;

10 фоизи — Давлат чегараси оркали автомобиль утказиш пунктларида автотранспорт воситаларининг вазн ва габарит параметрларини кайд этувчи махсус автоматлаштирилган улчаш воситалари билан жихозланган замонавий назоратни ташкил этиш хамда ушбу божхона постлари худудидаги ички автомобиль йулларини тегишли холатда саклаш учун максадли йуналтирилган холда божхона органларининг бюджетдан ташкари жамгармасига йуналтирилади.

Умуман, автомобиль йуллари сохасини тубдан ислох килиш учун манфаатдор вазирлик ва идоралар вакилларидан иборат ишчи гурух тузиб, 2020-2030 йилларда Автомобиль йулларини ривожлантириш стратегиясини ишлаб чикиш зарурлиги таъкидланди. Бу стратегияда, аввало, автомобиль йулларини бошкариш тизимини тубдан такомиллаштириш чоралари белгиланди.

Умумфойдаланувдаги автомобиль йулларидан ташкари, мамлакатда саноат, кишлок хужалиги ва бошка ташкилотларга хизмат курсатувчи корхона ва идораларга тегишли йуллар хам мавжуд. Бу йулларнинг хам купчилик кисми каттик копламага эга. Идора ва ташкилотларга тегишли булган йуллар йул хужалиги таркибига кирмайди. Улар тегишли ташкилот ва корхоналарнинг мулки саналиб, улардан иншоот сифатида фойдаланилади. Бу йулларни таъмирлаш ва ярокли холда ушлаб туриш шу корхоналарнинг зиммасига юклатилган.

Автомобиль йулларининг у ёки бу туридан фойдаланишда (умумий юк кутариш кобилияти, укларга тугри келадиган юкланиш, габарит улчамлар, харакатланиш тезлиги), ёнилги - мойлаш материаллари харажати, автомобилларнинг ва уларнинг кисмларининг ейилиши, мехнат унумдорлиги, харакат хавфсизлиги ва ташиш таннархига нихоятда катта таъсир курсатади. Шу сабабли автомобиль йулларининг транспорт-тасарруф курсаткичларининг яхшиланиши харакатланувчи кисмини тасарруф этишга буладиган харажатларнинг камайишига ва аксинча, уларнинг камайишига автомобиль йуллари тизимини кенгайтиришга хамда уларни ярокли холда ушлаб туришга маблаглар етишмаслиги, харкатланувчи кисмнинг ишлаш шароитини ёмонлашувига ва транспорт хамда бошка турли харажатлар ва йукотишларнинг ортишига сабаб булади.

Шундай килиб, йул хужалигини самарали олиб бориш, бутун автомобиль - йул мажмуининг ишлашини, ишлаб чикариш ва моддий ресурслар тежамини таъминлаб, ижтимоий ишлаб чикаришнинг

TOSHKENT DAVLAT TRANSPORT UNIVERSITETI

Tashkent state

жадаллашувига, яъни худудларнинг (биринчи навбатда кишлок; хужалиги) узлаштирилишига, худудий ишлаб чикариш мажмуаларининг ва саноат корхоналарининг ривожланишига имкон яратади.

Йул хужалигининг таркиби ва унинг ривожланиш конуниятлари йул хужалиги барча умумфойдаланувдаги автомобиль йуллари, хамда бу йулларни таъмирлаш ва ярокли холатда булишини таъминловчи корхона ва ташкилотларни уз таркибига олади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг "Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш харакатлар стратегияси тугрисида"ги PF-4947-сонли Фврмони. // Хал; сузи. 8 февраль 1017 йил.

2. Kufel, M. Koszty przeplywu materialow w przedsiebiorstwach przemyslowych. Problemy budzetowania, ewidencji i kontroli / M. Kufel. - Wroclaw: AE. - 1990. - 229 р.

3. Миротин, Л.б. Эффективная логистика / Л.б. Миротин, ы.Э. Тышбаев, О.Г. Порошина. - М.: Экзамен, 2002. - 162 с.

4. www.roadvay.uz, www.uzavtoyul ("Узавтойул" ДАК)

5.Шанозарова, Н. Б. (2019). Перспективы развития логистических систем в сфере пассажирских перевозок. Достижения науки и образования,

(7 (48)), 10-11.

6.Шоназарова, Н. Б., & Кенжаева, Б. О. (2020). Сущность логистических затрат и пути их оптимизации. Проблемы науки, (5 (53)), 32-33.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.