Научная статья на тему 'Миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини баҳолаш омиллари ва кўрсаткичлари таҳлили'

Миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини баҳолаш омиллари ва кўрсаткичлари таҳлили Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
7
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллий иқтисодиёт рақобатбардошлиги / рақобатбардошлик даражалари / рақобатбардошлик омиллари / рақобатбардошлик кўрсаткичлари / Жаҳон банки / жаҳон иқтисодий форуми / глобал рақобатбардошлик индекси / иқтисодий ўсиш / ЯИМ / рақобатбардошликни таъминлаш. / competitiveness of the national economy / levels of competitiveness / factors of competitiveness / indicators of competitiveness / World Bank / World Economic Forum / global competitiveness index / economic growth / GDP / ensuring competitiveness.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Расулов Тўлқин Саттарович, Шарипов Қувондиқ Бахтиёрович

Ушбу мақолада миллий иқтисодиёт рақобатбардошлиги тушунчасининг моҳияти, рақобатбардошлик даражалари, рақобатбардошлик объектлари пирамидаси, миллий иқтисодиёт рақобатдошлигини таъминлаш омиллари ва кўрсаткичлари, миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини баҳолашга бўлган турли хил ёндашувлар таҳлили, Ўзбекистонда миллий иқтисодиёт рақобатбардошлиги даражасини баҳолаш, Ўзбекистонда миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини ошириш каби масалалар моҳияти очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Analysis of assessment of factors and indicators of competitiveness of the national economy

The article describes the essence of the concept of competitiveness of the national economy, levels of competitiveness, the pyramid of competitive objects, factors and indicators of competitiveness of the national economy, analysis of different approaches to assessing the competitiveness of the national economy in Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «Миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини баҳолаш омиллари ва кўрсаткичлари таҳлили»

УУК: 331.101.262(576.2)

МИЛЛИЙ ИКТИСОДИЁТ РАКОБАТБАРДОШЛИГИНИ БАХ,ОЛАШ ОМИЛЛАРИ ВА КУРСАТКИЧЛАРИ ТА^ЛИЛИ

Расулов Тулкин Саттарович,

«Шар; мамлакатлари и;тисодиёти» кафедраси профессори;

Шарипов Кувондик Бахтиёрович,

катта укитувчи, грант аъзоси

Тошкент давлат шаркшунослик университети

Аннотация. Ушбу мацолада миллий ицтисодиёт рацобатбардошлиги тушунчасининг моцияти, рацобатбардошлик даражалари, рацобатбардошлик объектлари пирамидаси, миллий ицтисодиёт рацобатдошлигини таъминлаш омиллари ва курсаткичлари, миллий ицтисодиёт рацобатбардошли-гини бацолашга булган турли хил ёндашувлар тацлили, Узбекистонда миллий ицтисодиёт рацо-батбардошлиги даражасини бацолаш, Узбекистонда миллий ицтисодиёт рацобатбардошлигини ошириш каби масалалар моцияти очибберилган.

Таянч тушунчалар: миллий ицтисодиёт рацобатбардошлиги, рацобатбардошлик даражалари, рацобатбардошлик омиллари, рацобатбардошлик курсаткичлари, Жацон банки, жацон ицтисодий форуми, глобал рацобатбардошлик индекси, ицтисодий усиш, ЯИМ, рацобатбардошликни таъминлаш.

АНАЛИЗ ОЦЕНКИ ФАКТОРОВ И ПОКАЗАТЕЛЕЙ КОНКУРЕНТОСПОСОБНОСТИ НАЦИОНАЛЬНОЙ ЭКОНОМИКИ

Расулов Тулкин Саттарович,

профессор кафедры «Экономика восточных стран»;

Шарипов Кувондик Бахтиёрович,

старший преподаватель, участник гранта

Ташкентский государственный университет востоковедения

Аннотация. В данной статье раскрывается сущность концепции конкурентоспособности национальной экономики и пирамиды конкурентных объектов. Дана характеристика уровней, факторов и показателей конкурентоспособности национальной экономики. Проанализированы различные подходы к оценке конкурентоспособности национальной экономики. Проведена оценка конкурентоспособности национальной экономики Узбекистана.

Ключевые слова: конкурентоспособность национальной экономики, уровни конкурентоспособности, факторы конкурентоспособности, показатели конкурентоспособности, Всемирный банк, Всемирный экономический форум, индекс глобальной конкурентоспособности, экономический рост, ВВП, обеспечение конкурентоспособности.

ANALYSIS OF ASSESSMENT OF FACTORS AND INDICATORS OF COMPETITIVENESS OF THE NATIONAL ECONOMY

Rasulov Tulkin Sattarovich,

Professor of the Department of Economics of Eastern Countries;

Sharipov Kuvondik Bakhtiyorovich,

Senior Lecturer, Grant Participant

Tashkent State University of Oriental University

Abstract. The article describes the essence of the concept of competitiveness of the national economy, levels of competitiveness, the pyramid of competitive objects, factors and indicators of competitiveness of the national economy, analysis of different approaches to assessing the competitiveness of the national economy in Uzbekistan.

Keywords; competitiveness of the national economy, levels of competitiveness, factors of competitiveness, indicators of competitiveness, World Bank, World Economic Forum, global competitiveness index, economic growth, GDP, ensuring competitiveness.

Кириш

Рацобатдошлик деганда, одатда, товар ишлаб чицарувчиларнинг минимал рентабелликни таъминлай-диган нархда ташци бозорда сотиш учун ишлаб чицаришга булган цобилияти тушунилади. Таъкидлаш лозимки, рацобатдошлик товарлар бозори билан чекланиб цолмасдан, макроицтисодий мазмунга х,ам эга.

Миллий ицтисодиёт рацобатбар-дошлиги - бу рацобатбардошликнинг барча даражаларида, яъни мамлакатда яратилган товар ва хизматлар, корхона ва фирмалар, тармоцларнинг жах,он бо-зорида ицтисодий фаолият самарадор-лиги жих,атидан муносиб царши тура олиш цобилияти х,исобланади.

Мамлакатнинг рацобатбардошли-гини эркин ва х,алол рацобат шароитида мамлакатнинг жах,он бозори талаблари-ни цондирувчи товарлар ишлаб чицариш ва хизматлар курсатиш цобилияти си-фатида таърифлаш мумкин [4]. Тадкикот методологияси Асосий илмий-назарий цоидаларни ишлаб чицишда илмий абстракциялаш, тах,лил ва синтез, индукция ва дедукция, статистик гурух,лаш, монографик тадциц этиш, таццослаш каби илмий тадцицот усулларидан фойдаланилган.

Тадцицот рацобатбардошлик дара-жасини бах,олашга царатилар экан, биз уни учта - макро, мезо ва микро даража-да бах,олашимиз мумкин (1-расм).

■■■■► Мамлакат рацобатбардошлигини ошириш йуналиши Товар ва хизматлар рацобатбардошлигини ошириш йуналиши

1-расм. Ракобатбардошлик объектлари пирамидаси [6]

MaMHaKaTHHHr pa;o6aT6apgomHHK KypcaTKHHH, 6upHHHH ra-ga, MaMHaKaT-HHHr wax,oH 6o3opugaru MaB;eHHH TaB-ch^hobhh, myHHHrgeK, TOBap Ba TOBap umHa6 HH;apyBHH x,aMga TapMo; pa;o6aT-6apgomHHrHHH 6upHamTHpyBHH yMyMHH KypcaTKHH x,Hco6HaHagu. Tag;H;oTHMH3, acocaH, MaMHaKaT pa;o6aT6apgomHHrHHH 6ax,oHamHH Ma;cag ;HHraHH 6ohc acocuH эгтн6opнмнзнн MaKpo gapawagaru pa;o-6aT6apgomHHKKa ;apaTaMH3.

3aMOHaBHH H;THcogHH aga6HeTHap-ga mh^^hh H^THcogueT pa;o6aT6apgom-HHrHHH 6ax,oHamra 6yHraH 6up HeHTa eHgamyBHap MaBwyg. Mhhhhh H^THcogueT pa;o6aT6apgomHHrHHH 6ax,oHamra 6yHraH 6upHHHH eHgamyBga 6yryHwax,oH h;thco-guH ^opyMHHHHr rHo6aH pa;o6aT6apgom-hhk HHgeKCH (GCI - The Global Competitiveness Index) umHaTHHagu.

^ax,OH 6aHKH Ba ^ax,oH H;THcogHH $opyMH ycyHHapu MaMHaKaT pa;o6aT6ap-gomHHrHHH 6ax,oHamHHHr энг KeHr Tap;aHraH x,aMga MyKaMMaH ycHy6HapugaH 6upHgup.

I. ^ax,OH u;THCogHH ^opyMH MaMHaKaT pa;o6aT6apgom^urHHH 1986 HHHga waMHaHraH oMHHHapHHHr 381 Ta KypcaT-KHHugaH u6opaT 6y-raH Kyfiugaru 8 Ta rypyx, 6yfiHHa 6ax,oHafigH: 1. Mhkh u;THCogHH caHox,HHT. 2. Tam;u H;THcogHH a-o;aHap. 3. gaBHaT ToMoHHgaH Tapra6ra co-um. 4. MoHHH-KpegHT th3hmh.

5. MH$paTy3HHMa. 6. Eom;apyB th3hmh. 7. M^MHfi-TexHHK caHox,HHT. 8. Mex,HaT pecypcHapu.

MaMHaKaT pa;o6aT6apgomHHrHHHHr pHBowHaHHm 6oc;HHHapHHH 6ax,oHam KypcaTKHHHapura KyfiugarHHap KHpagu:

- u;THcogHH pHBowHaHHm gapawa-chhh TaBcu^HoBHH KypcaTKHHHap;

- Me^HaT pecypcHapHHH H^ogaHoB-hh KypcaTKHHHap (Mex,HaT pecypcHapu Tap-Ku6uga u;THcogHH $aoH ax,oHH y-ymu, Me^HaT yHyMgopHHru gapawacu, um x,a;H, maxcuH gapoMag);

- hhmhh Tag;u;oT Ba Tawpu6a koh-cTpyKTopHHK umHapura ;HHHHraH xapa-waTHap, AMMra HHc6aTaH $oH3ga (xapa-waTHapHHHr ycum cypiaTH, TaiHHMra ;h-HHHraH xapawaTHap, naTeHTHap cohh);

- экcпopтнн TaBcu^HoBHH (MaMHa-KaTHHHr wax,oH экcпopтнgaгн y-ymu, экcпopтнннг ycum cypiaTH; Mex,HaT Kyn TaHa6 ;HHaguraH Ba xoMame TapMoFH y-ymu; KanHTaH Kyn TaHa6 ;HHaguraH TapMo; y-ymu, ro;opu TexHoHorHHHH umHa6 HH^apumHap y-ymu; xH3MaTHap cox,acHHHHr AMMgaru y-ymu);

- ннвecтнцнннap (hhkh HHBecTH-цнннapнннr AMMgaru y-ymu, $oH3ga; HeT э^гa HH;apu^raH ннвecтнцнн^apнннг AMMgaru y^ymu, ^oH3ga; xopu^ufi HHBec-тнцнн^apнннг yMyMHH ннвecтнцнн^ap ^a^MHgaru y^ymu; co^u;^apHHHr AMMga y^ymu, ^oH3ga).

Pa^o6aTgom^HK KypcaTKHH^apHHHHr rypy^^aHHmH

Ea3aBHH Ta.ia6.iap Pecypciapra HyHaiTHpuiraH H^THcogueT

gaB^aT Ba waMoaT Myaccaca^apH

HH^paTy3H^Ma >

MaKpoH;THcogHH 6ap;apop^HK

Cof^h;hh ca;nam Ba 6om^aHFHH Tai^HM

CaMapagop^HK KypcaTKHHiapH CaMapagopiHKKa HyHaiTHpuiraH H^THcogueT

O^hh Tai-HUM Ba Kac6uH TaHeprap^HK I

ToBap Ba xH3MaTHap 6o3opHHHHr caMapa-H pHBow-aHHmH

Mex,HaT 6o3opHHHHr caMapa-H pHBow-aHHmH

MOHHH 6o3opHHHHr puBowHaHraHHuru

IO;;opH TexHoHorHHHap 6uHaH KypoHHaHraHHHK gapawacu 1

Eo3op ^awMH Ba Ky-aMH

Hннoвaцнoн caio^HHT Ba pHBo%iaHHm oMHiiapu > Hннoвaцннra HyHaiTHpHiraH H^THcogHeT

EH3HecHHHr pHBowHaHHm gapawacu

MHHoBaquoH ca-o^HHT ^

MaH0a: [14].

Замонавий миллий и;тисодиёт ра-;обатдошлигини ани;лаш методикасида 12 та асосий омил ажратилади (1-жад-вал).

К^айд этиб утилган омиллар уч гу-рухга ажратилади. Биринчи гурух база-вий талабларни уз ичига олади. Иккинчи гурух бизнес мухит самарадорлигини оширувчи омилларни ;амраб олади.

Учинчи гурух эса бизнесни такомил-лаштириш омилларини бирлаштиради. Хар бир гурух муайян субиндекслар билан тавсифланади.

Субиндексларни хисоблаётган ва;т-да хар бир гурухнинг вазни куйидагича белгиланади: биринчи гурух - 25 фоиз, иккинчи гурух - 17 фоиз, учинчи гурух -50 фоиз (2-жадвал).

2-жадвал

Ривожланишнинг ;ар бир босцичида асосий уч гурух; курсаткичларининг

улуши, фоиз хисобида

Субиндекслар Ресурсларга йуналтирилган босцич Самарадорликка йуналтирилган босцич Инновацияга йуналтирилган босцич

Базавий талаблар 60 40 20

Самарадорлик курсаткичлари 35 50 50

Инновацион сало;ият ва ривожланиш омиллари 5 10 30

Манба: [14].

Бунда хар бир субиндекснинг ани; мамлакат учун хисобланган натижавий Глобал ра;обатдошлик индексига куш-ган хиссасидан келиб чи;иб, ушбу мам-лакат и;тисодий ривожланишнинг ;айси бос;ичида эканлигини ани;лаш мумкин. Ушбу ёндашув и;тисодий ривожланиш жихатидан турли даражадаги мамлакат -лар ра;обатдошлигини та;;ослаш имко-нини беради.

II. Жахон банки мамлакат ра;обат-бардошлигини 9 та мезон буйича бахо-лайди (Бунда максимал балл 100 бални ташкил этади):

- сиёсий хавф-хатар (пулни ;айта-риб бериш);

- и;тисодий исти;боллар;

- таш;и ;арз;

- дефолт ёки ;арзни реструктури-зациялаш (таркибий узгартириш) холати билан богли; холда вужудга келган ;арз;

- банк ресурсларидан фойдаланиш имконияти;

- капитал бозорига кириш имконияти;

- форфейтинг хизматлари билан таъминлаш.

Мамлакатнинг ра;обатбардошлиги куйидаги формула билан хисобланади:

100 балл = 25 + 25 + 10 +10 + 10 + 5 + 5 + 5

Бу ерда:

Рп - мамлакат ра;обатбардошлиги курсаткичи;

1с - сиёсий хавф-хатар; 1и - и;тисодий исти;боллар; I; - таш;и ;арз;

/д - дефолт ёки ;арзни реструкту-ризациялаш (таркибий узгартириш) холати билан богли; холда вужудга келган ;арз;

/к - кредит рейтинги (кредит ;арзи буйича тулов ;обилияти рейтинги);

1б - банк ресурсларидан фойдала-ниш имконияти;

1м - ;иск;а муддатли молиявий ре-сурслардан фойдаланиш имконияти;

1фф - форфейтинг хизматларидан фойдаланиш имконияти.

Мамлакат ра;обатбардошлигини бах,олаш курсаткичлари, таркибий эле-ментлари ва бах,олаш мезонларини ку-йидаги жадвалда куришимиз мумкин (3-жадвал).

3-жадвал

Мамлакат рацобатбардошлигини бах;олаш

Курсаткичлар Таркибий элементлари Ба^олаш мезони Изо^

1. Сиёсий хавф-хатар, /с (1с) Мах,сулот етказиб бериш (хизмат курсатиш) буйича туловларни амалга оширмаслик имконияти max = 25 балл Хавф ;анча паст булса, рейтинг бах,оси шунчалик ю;ори булади

Кредитлар, молиявий мажбуриятлар, дивидендлар буйича дефолт

Инвестиция ;илинган капитални ;айтариш имконияти йу;лиги

2. Ицтисодий истицболлар, /и (1и) Жорий йилги ривожланиш исти;боли (прогноз) Кейинги йил учун прогноз max = 25 балл

3. Ташци царз, /ц (1ц) 1ц = А + (В х 10) -(С х 10) Мамлакат умумий ;арзининг ЯИМга нисбати, А max = 10 балл Формулага мувофи; ра;амли ;иймат ;анча паст булса, рейтинг шунча ю;ори булади.

Карзнинг экспортга нисбати, B

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тулов балансининг жорий операциялар буйича сальдоси, ЯИМ га нисбатан, С

4. Дефолт ёки царзни реструктуризациялаш (таркибий узгартириш) ^олати билан боFлиц ^олда вужудга келган царз, / д (1д) Молиявий мажбуриятларни бажариш (бажармаслик) ёки барча ;арзларни тулашни кечиктириш max = 10 балл Максимал балл туловлар мавжуд булмаган мамлакатларга берилади; 0 балл - ким молиявий мажбуриятларни бажармаган булса ёки муддати утказиб юборилса

5. Кредит рейтинги (кредит царзи буйича тулов цобилияти рейтинги), / к (1к) max = 10 балл Энг ю;ори тулов ;обилиятига эга компания учун максимал балл IMoodys, StandartSPoofs, Fitsh каби етакчи рейтинг компанияларининг бах,олари

6. Банк ресурсларидан фойдаланиш имконияти / б (1б) Хусусий, узо; муддатли, кафолатланмаган кредитларнинг ЯИМга нисбати max = 10 балл «Global Development Finance»нинг бахрлаш манбаси

7. Кисца муддатли молиявий ресурслардан фойдаланиш имконияти, /м (1м) Капитал бозорида ресурсларни муаммосиз олиш имконияти max = 5 балл

95 % лолларда муаммосиз маблаг (ресурс) олиш имконияти max = 4 балл

Кириш имконияти катта муаммо эмас max = 3 балл

Капитал бозоридаги вазиятга ;араб кириш мумкин max = 2 балл

Маълум шароитларда кириш та;и;ланмайди max = 1 балл

Кириш умуман мумкин эмас max = 0 балл

8. Форфейтинг хизматларидан фойдаланиш имконияти, /фф (1фф) Кириш хавфли эмас max = 5 балл Манба: Morgan Crenfell, Trade Finance, Standard Bank, Mc Kinsy булими (Москва шах,ри)

Манба: [15].

Жах,он банки глобал рацобатбар- буйича бах,олайди. 2019 йилда тадцицот дошлик индекси орцали мамлакат рацо- 141 мамлакатни цамраб олди (4-жадвал).

батбардошлигини юцоридаги методика

4-жадвал

Глобал рацобатбардошлик индекси

Рейтинг (урни) Ицтисодиёт Индекс 2019 йил

1 Сингапур 84.8

2 Америка Кушма Штатлари 83.7

3 Гонконг 83.1

4 Голландия 82.4

5 Швейцария 82.3

6 Япония 82.3

7 Германия 81.8

8 Швеция 81.2

9 Буюк Британия 81.2

10 Дания 81.2

43 Россия 66.7

55 Козогистон 62.9

104 Тожикистон 52.4

141 Чад 35.1

MaH6a: World Economic Forum: The Global Competitiveness Report 2019 [16].

Жадвалдан куриниб турибдики, 2019 йилда Сингапур 84,8 балл билан 1-уринни эгаллаган булса, Дания 81,2 балл билан кучли унликни якунлаб беради. МДХ, мамлакатлари ичида Россия 66,7 балл билан 43-уринни эгаллаган булса, Козогистон 62,9 балл билан 55-уринни эгаллаган. Минг афсуски, Жах,он банки ва Жах,он ицтисодий форуми бу руйхатга Узбекистонни киритмаган.

Кейинги ёндашув эса Россия Олий ицтисодиёт мактаби профессори Е.Яшин томонидан таклиф этилган. У миллий ицтисодиёт рацобатбардошлигини бах,о-лашда рацобатбардошликни 4 та гурух,га

ажратади. Яъни: 1) ташци рацобатбар-дошлик; 2) ички рацобатбардошлик; 3) ресурслар рацобатбардошлиги; 4) институт (муассаса)ларнинг рацобатбардошлиги [7]. Мана шу ёндашувни яна бир россиялик ицтисодчи А.И. Белов янада ривожлантириб, миллий ицтисодиёт рацобатбардошлиги курсаткичлари ва омилларини цуйидагича гурух,лайди (5-жадвал).

Россиялик академик Р.А. Фатхутди-нов мамлакатнинг рацобатбардошлиги-ни цуйидаги формула буйича бах,олайди:

K]

мамлакат

- мамлакат рацобатбардошлиги курсаткичи;

bi - рацобатбардошлик i-омили ций-мати курсаткичи (/ = 1,0);

ki_- i-омил рацобатбардошлиги [5]. Омил рацобатбардошлиги (Ki) цуйидаги формула орцали аницланади.

5-жадвал

Миллий ицтисодиёт рацобатбардошлиги курсаткичлари ва омиллари_

Рацобатбар-дошлик турлари Курсаткич Омиллар

Ташци рацобатбар-дошлик Экспорт 1. Табиий ресурслар ва юцори технологияли махсулотларнинг мувозанатли экспорти

RCA (revealed comparative advantage

Ички рацобат-бардошлик Ишлаб чицариш хажмининг импорт хажмига нисбати 1. Импорт хажми

2. Миллий (махаллий) махсулотлар ишлаб чицаришнинг купайиши

Ресурслар буйича рацобатбар-дошлик Мехнат унумдорлиги 1. Автоматлаштирилган ишлаб чицариш улушининг усиши

2. Ходимлар малакасини ошириш

Асосий воситаларнинг эскириши 1. Асосий воситаларнинг янгиланиши

Рацобатбар- дошлик институтлари Коррупция даражаси 1. Коррупцияга царши цонун хужжатларини цабул цилиш

2. Мансабдор шахсларни ижтимоий химоя цилиш механизмини яратиш

Банк тизими рацобатбардошлиги Кредитлар буйича фоиз ставкалари хажми (размер) 1. Кайта молиялаштириш ставкаси

2. Кредитлар бериш муддати

3. Кредит таъминотининг узига хос хусусиятлари

4. Карз олувчининг тулов цобилияти ва обруси

5. Инфляция даражаси

Молия тизими рацобатбардошлиги Савдо баланси сальдоси 1. Экспортнинг усиши

Хорижий инвестициялар хажми 1. Инвестициялар йуналтирилган ички ва ташци бозорларнинг хажми хамда хусусияти

2. Солиц тизими табиати (характери)

3. Инфратузилманинг мавжудлиги ва ривожланиш даражаси

4. Нархлар ва мехнатга хац тулаш даражаси

5. Инвесторлар учун давлат кафолатларининг мавжудлиги

6. Давлат протекционизми чораларининг мавжудлиги ёки йуцлиги

Давлат царзининг хажми 1. Давлат харажатларининг мицдори

2. Давлатнинг кредит сиёсати

Жамгариш меъёри 1. Махсулотларга талаб

2. Тижорат кредитининг фоиз ставкаси

3. Инвестицион лойихаларни амалга ошириш учун кредит олишнинг мураккаб тартиби

4. Инвестицион рисклар

5. Асосий капиталга киритирган инвестицияларнинг фойдали-лиги

6. Мамлакатда ицтисодий холатнинг барцарорлиги

Инфляция 1. Кайта молиялаш ставкаси размери

2. Давлат бюджети тацчиллиги

3. Ортицча инвестициялаш

4. Инфляцион кутиш

Соглицни сацлаш тизими рацобатбардошлиги Гудаклар улими 1. Шифокорларнинг иш хаци мицдори

5 ёшгача булган болалар уртасида улим даражаси 2. Тиббий асбоб-ускуналарни молиялаштириш хажми

Эркак ва аёлларнинг умр куриш давомийлиги 3. Тиббиёт ходимларининг малакаси

Шифокорлар сони

Таълим тизими рацобатбардошлиги Таълим олувчилар ва уцитувчилар нисбати 1. Профессор-уцитувчилар мехнатига хац тулаш даражаси

Мутахассисликлар буйича битирувчилар улуши 2. Таълим муассасаларининг моддий-техник базасини молиялаштириш

3. Битирувчилар сонининг бозор эхтиёжларига мослиги

Фан рацобатбардошлиги Фанга цилинган сарфлар 1. Илмий тадцицотларни мацсадли молиялаштириш тизимининг ва илмий ходимлар мавжудлиги сонининг нисбати

Илмий ходимлар сони ва руйхатдан утган патентлар нисбати 2. Илмий ходимларнинг иш хаци мицдори

3. Илмий кашфиётларга булган талаб

4. Илмий кашфиётларни ишлаб чицаришга жорий этиш

Манба: [7].

Бу ерда:

К1 - ьомил рацобатбардошлиги;

КмамI - мамлакат /-омилининг мут-лац циймати;

КмI - мамлакатнинг унга интилиши лозим булган /-омилининг меъёрий (режали) циймати.

(2) формулани (1) формулага олиб бориб цуйсак, цуйидаги формула вужудга келади:

Бу ерда:

Рмам — мамлакат рацобатбардошлиги курсаткичи;

Ь/ - рацобатбардошлик i-омили ций-мати курсаткичи;

Кмам! - мамлакат /-омилининг мут-лац циймати;

КмI - мамлакатнинг унга интилиши лозим булган /-омилининг меъёрий (ре-жали) циймати.

Шу асосда, биринчидан, мамлакат рацобатбардошлигини рацобатбардош-ликнинг энг мух,им омилларини х,исобга олган х,олатда х,исоблаб чициш мумкин. Иккинчидан, мазкур формулада мамла-катда рацобатбардошликнинг реал х,ола-ти х,исобга олинган ва у меъёр билан, яъни жах,ондаги энг яхши курсаткич билан таццосланади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Мамлакат рацобатбардошлигини бах,олаш курсаткичлари (1.0)га цуйида-гилар киради:

- давлат бюджетидан илмий тад-цицот ва тажриба конструкторлик ишла-рига цилинган харажатлар (ЯИМга нис-батан фоизда);

- инсон омилининг ривожланиши-га (таълим, соглицни сацлаш, ижтимоий сох,а) давлат бюджетидан цилинган харажатлар, ЯИМга нисбатан фоизда;

- мамлакатда сиёсий тизимнинг барцарорлиги, балл;

- ах,оли жон бошига тугри келувчи ЯИМ, минг. долл.;

- уртача умр куриш давомийлиги;

- ресурслардан фойдаланиш сама-радорлиги;

- экспорт, ЯИМга нисбатан фоизда;

- ах,оли жон бошига тугри келувчи табиий ресурслар захиралари буйича мамлакатнинг жах,ондаги урни;

- инфляция даражаси, фоизда;

- дунёнинг 250 та энг йирик рацо-батбардош фирмалар орасида узига хос огирлик даражаси буйича мамлакатнинг урни.

Жах,он ицтисодий форумининг ме-тодикасига мувофиц, х,ар бир мамлакат учун ицтисодий усиш нуцтаи назаридан энг мух,им булган макроицтисодий кур-саткичлар асосида улчанадиган узининг рацобатбардошлик индекси ишлаб чици-лади.

Тахлил ва натижалар

Мамлакат рацобатбардошлиги омиллари (курсаткичлари)нинг тах,лили миллий ицтисодиётлар ривожланиши-нинг жах,он тенденцияларидан келиб чиццан х,олда улар ичидан мамлакат ицтисодиётининг ривожланиши ва унинг рацобатбардошлигини оширишга катта таъсир курсатувчи асосийларини аницлаш имконини беради, хусусан, инсон салох,иятини ривожлантириш (таълим, соглицни сацлаш, ижтимоий сох,а), фан-техника тарацциёти, инновацияларни ривожлантириш ва бошцалар.

Мамлакат рацобатбардошлигини бах,олаш учун дастлаб ахборотни йигиш ва унинг ишончлилигини текшириш, сунгра кейинги босцичда мамлакат унга интилиши лозим булган рацобатбардош-лик меъёрларини белгилаш зарур. Ушбу х,олатда биз миллий ицтисодиёт рацобатбардошлигини ошириш учун цайси йуналишда иш олиб бориш лозимлигини аницлаш мацсадида жах,ондаги энг яхши деб х,исобланган меъёрларни кузда ту-тишни тавсия этган булар эдик [3].

Масалан, мамлакат рацобатбардош-лиги 0,65 га тенг. Бу шуни англатадики, мамлакат ицтисодиётида оптимал 1,0

цийматга эришиш учун етарлича захира-лар, яъни фойдаланилмаган имконият-лар мавжуд. Шуни таъкидлаш лозимки, турли курсаткичлар жахондаги энг яхши курсаткичларга Караганда катта ёки ки-чик цийматга эга булиши мумкин, чунки х,ар бир мамлакат уз хусусияти ва мамла-кат учун цандайдир оптимал цийматга эга, яъни мамлакат барча курсаткичлар буйича рацобатбардош булиши мумкин эмас.

Лекин таъкидлаш жоизки, меъёрий курсаткичлар сифатида хукумат томони-дан кузланган мацсадлар ва республика ицтисодиётини ривожлантириш дастур-ларидан келиб чициб, прогноз курсат-кичларини олишимиз мумкин. Бу мам-

Манба: [5].

Узбекистонлик олимлар Р.О. Алимов, А.Ф. Расулев ва А.М. Кодировлар-нинг таъкидлашича, ушбу методика мам-лакатнинг жорий рацобатбардошлигини эмас, балки миллий ицтисодиётнинг ст-

лакат рацобатбардошлигини бахолашга нисбатан ёндашувга, хукумат умиди ва унинг ицтисодий сиёсатига боглиц [3].

Шундай цилиб, мамлакат рацобат-бардошлигининг меъёрий курсаткичла-ри стратегик курсаткичлар хисобланади. Келажакда мамлакат рацобатбардошли-ги курсаткичларини яхшилаш меъёрла-рига эга булган холда ицтисодиёт ривож-ланишини исталган вацтга прогноз ци-лиш мумкин.

Р.А. Фатхутдинов мамлакат рацо-батбардошлигининг тахминий курсат-кичлари ва меъёрларини цуйидагича белгилайди (6-жадвал):

6-жадвал

ратегик рацобатбардошлигини бахолаш-га йуналтирилган. Мазкур методикада фойдаланиладиган курсаткичлар тизим-ни хосил цилувчи курсаткичлар хисобла-нади. Бошца курсаткичлардан хам фой-

Мамлакат рацобатбардошлигининг тахминий курсаткичлари ва меъёрлари

№ Мамлакат рацобатбардошлиги курсаткичи Курсаткич циймати Курсаткич меъёри (жахондаги энг яхши) Меъёр манбаси

1. ИТТКИ учун давлат бюджетидан харажатлар, ЯИМга нисбатан фоизда 0,22 3,5 АКШ дастури

2. Инсонни ривожлантириш (таълим, соглицни сацлаш, ижтимоий соха) учун давлат бюджетидан харажатлар 0,2 13,0 АКШ дастури

3. Сиёсий тизимнинг барцарорлиги курсаткичи балл 0,13 10,0 АКШ =1,0

4. Ахоли жон бошига тугри келувчи ЯИМ, минг АКШ долл. 0,10 30 Ривожланган мамлакат -лар буйича уртача циймат

5. Уртача умр куриш давомийлиги, йил 0,08 80 Япониядаги энг яхши курсаткич

6. Ресурслардан фойдаланиш самарадорлиги курсаткичи 0,07 1,0 Жахондаги энг яхши булган жахондаги курсаткич

7. Экспорт, ЯИМга нисбатан фоизда 0,06 30,0 Европа Иттифоци курсаткичи

8. Инфляция даражаси, фоиз 0,05 2,70 Евро Иттифоц мезони

9. Ахоли жон бошига табиий ресурслар захиралари буйича мамлакатнинг урни 0,05 - Факт буйича бахоланади

10. Дунёнинг 250 та энг йирик рацобатбардош фирмалари орасида узига хос огирлик даражаси буйича мамлакатнинг урни 0,04 Ривожланган мамлакатлар

даланиш, яъни келтирилган курсаткич-лар руйхатини кенгайтириш мумкин. Хусусан, юцорида номлари келтирилган мамлакатимиз олимлари «Сиёсий тизим-нинг барцарорлиги курсаткичи»ни мам-лакатда бозор узгаришларининг даража-си деб, «Экспорт» курсаткичини куп илм талаб цилувчи мадсулот экспорти деб, «Инфляция даражаси» курсаткичини даёт кечириш мудитининг сифати ва хавфсизлиги деб, «Дунёнинг 250 та энг йирик рацобатбардош фирмалари ораси-да узига хос огирлик даражаси буйича мамлакатнинг урни» курсаткичини мам-лакат адолиси даётининг сифати деб уз-гартиришган. Юцоридаги курсаткичлар-дан энг асосийларини танлаб олиб, шун-га мос равишда курсаткичларнинг ций-матини дам узгартиришган.

Биз шу методикага таяниб, 2018 йилда Узбекистонда миллий ицтисодиёт

рацобатбардошлиги даражасини бадо-лашга даракат цилдик. Хусусан, 2018 йилда адоли жон бошига тугри келувчи ЯИМ (харид цуввати паритети буйича) халцаро валюта фондининг дисоблаши буйича жадондаги энг яхши курсаткич Катар мамлакатига тегишли. Бу тадлил-да биз куп илм талаб цилувчи мадсулот экспорти курсаткичини аницлаш мурак-каблиги боис унинг урнига юцоридаги Р.А. Фатхутдиновнинг ёндашуви буйича «Экспорт» курсаткичидан, «Уртача умр куриш давомийлиги» курсаткичи урнига Бирлашган миллатлар ташкилоти ри-вожланиш дастури (UNDP — United Nations Development Programme)нинг «Тугилган пайтда кутилаётган умр давомийлиги» курсаткичидан фойда-ландик (7-жадвал).

7-жадвал

Узбекистонда миллий ицтисодиёт рацобатбардошлигининг асосий

№ Мамлакат рацобатбардошлиги курсаткичи Курсаткич циймати Курсаткич меъёри (жадонда-ги энг яхши) Меъёр манбаси 2018 йил Узбекистон учун маълумотлар

1. ИТТКИ учун давлат бюджетидан харажатлар, ЯИМга нисбатан фоизда 0,25 3,5 АКШ дастури = (389,3/ 406648,5)х100%= 0,096 [11]

2. Инсонни ривожлантириш (таълим, соглицни сацлаш, ижтимоий сода) учун давлат бюджетидан харажатлар 0,25 13,0 АКШ дастури = (35 034,0 /406648,5)х100%= 8,62 [11]

3. Адоли жон бошига тугри келувчи ЯИМ, минг АКШ долл. 0,15 129,6 Ривожлан- ган мамлакат-лар буйича уртача циймат 8,5 [13]

4. Тугилган пайтда кутилаётган умр давомийлиги, йил 0,15 84,6 Япониядаги энг яхши курсаткич 73,8 [17].

5. Экспорт, ЯИМга нисбатан фоизда 0,1 30,0 Европа иттифоци курсаткичи = (13991/65000) х100%= 21,03 [13].

6. Адоли жон бошига табиий ресурслар захиралари буйича мамлакатнинг урни 0,1 Факт буйича бадоланади

Манба: [3].

Юк;оpидaги жaдвaл мaълyмотлapи-ни (3) фоpмyлaгa куйгак, y холдa 2018 йилдa Узбeкиcтондa миллий и;тишди-

р.

Шyндaй ;илиб, Узбeкиcтон миллий иктишдиётининг paк;обaтбapдошлиги 0,48 биpлик дeб бaхолaнмок;дa. Taъкид-лaш лозимки, 6у жyдa nacT кypcaткич 6УЛИ6, биp томондaн, Узбeкиcтондa pa;^-бaтбapдошликни ошиpиш учун кaттa галохият мaвжyдлигидaн дaлолaт бepa-ди. Иккинчи томондaн, биз yнгa «Maмлa-кaт ax,олиcининг тypмyш cифaти», «Maм-лaкaтдa бозоp yзгapишлapининг дapa-жacи», «^aëT кeчиpиш мухитининг cифa-ти вa xaвфcизлиги» кaби мaмлaкaт pa;^-бaтбapдошлигининг тapкибий ;иcмлa-pини киpитмaгaн мaзкyp кypcaткич, ^aT-то ми;доpий ;иcмлap бyйичa хaм, ни-Xоятдa оp;aдa ;олaëтгaнимиздaн дaло-лaт бepиб тypибди. Бу хол Узбeкиcтон миллий иктишдиётининг pa;обaтбap-дошлигини ошиpиш боpacидa pecпyбли-^ миллий xyжaлигининг киёшй устун-ликлapидaн фойдaлaниш acоcидa и;ти-cодиëтни инновaцион pивожлaнтиpиш мa;caдигa йyнaлтиpилгaн дaвлaт и;ти-cодий cиëcaтини aмaлгa ошиpиш зapyp-лигини янa биp боp тacди;лaб тypибди. Бош;aчa aйтгaндa, киёшй ycтyнликлap-гa тaяниб вa yлapни мотанд yЙFyнлaш-тиpгaн холдa pecпyбликa и;тишдиёти-нинг pa;обaт жихaтидaн ycтyнликлapи-ни жaдaллик билaн pивожлaнтиpиш зapyp.

^йинги йиллapдa мaмлaкaтимиздa миллий иктишдиёт pa;обaтбapдошлиги-ни ошиpиш мa;caдидa галмокли ишлap aмaлгa ошиpилмо;дa. Хycycaн, мaмлaкa-тимиз Пpeзидeнти Ш.M. Mиpзиëeв 20172021 йиллapдa Узбeкиcтон Pecпyбликa-cини pивожлaнтиpишнинг бeштa усту-воp йyнaлишлapи бyйичa Xapa^^ap Cтpaтeгияcидa «Tapкибий yзгapтиpиш-

ётнинг pa;обaтбapдошлиги кypcaткичи ;yйидaгигa тeнг бyлaди:

лapни чy;ypлaштиpиш, миллий и;тиш-диётнинг eтaкчи тapмо;лapини модep-низaция вa дифepcификaция ;илиш хи-cобигa унинг pa;обaтбapдошлигини ошиpиш, пpинципиaл жихaтдaн янги мaхcyлот вa тexнологиялap тypлapини чик^ишни yзлaштиpиш, бyнгa acоcaн, ички вa тaшк;и бозоpлapдa миллий то-вapлapнинг paк;обaтбapдошлигини тaъ-минлaш»[2] лозимлиги тyFpиcидa aло-хидa тyxтaлиб yтгaнлap.

X1озиpги кyндa энepгeтикa, ^фть-гaз, оология, тpaнcпоpт, йул к^илиши, кишло; вa cyв xyжaлиги, ичимлик cyви вa ишиклик тaъминоти хaмдa бошк^ ;aTOp тapмок;лapдa чу;^ тapкибий иало-Xотлap бошлaнди. Caноaтнинг 12 тa eтaк-чи тapмоFидa модepнизaциялaш вa pa;^-бaтдошликни кyчaйтиpиш дacтypлapи жaдaл aмaлгa ошиpилмок;дa. Нaтижaдa 2019 йилдa и;тишдий ycиш 5,6 фоизни тaшкил этди. Caноaт мaхcyлоти ишлaб чик^иш хaжми 6,6 фоиз, экcпоpт 28 фоиз^ кyпaйди. Oлтин-вaлютa зaxиpaлa-pимиз 2019 йил дaвомидa 2,2 миллиapд доллapгa оpтиб, 28,6 миллиapд доллapгa e^A^

Бapкapоp и;тишдий ycишнинг энг мухим гapови - paк;обaтдош мaхcyлотлap ишлaб чик^иш, yлap учун янги xaлк;apо бозоpлap топиш вa экcпоpтни кyпaйти-pиш, тpaнзит caлохиятидaн тулик; фойдa-лaниш хиcоблaнaди [1].

Maмлaкaтимиз Пpeзидeнти

Ш.M. Mиpзиëeв Олий Maжлиcгa Mypо-жaaтномacидa мaмлaкaтимиздa илм-фaнни янaдa paвнaк; топтиpиш, ëшлapимизни чу;^ билим, юкгак мaънaвият вa мaдaният эгаш этиб тapбиялaш, paк;обaтбapдош и;тиш-

диётни шакллантириш борасида бошлаган ишларимизни жадал давом эттириш дамда янги ва замонавий босцичга кутариш мацсадида юртимизда 2020 йилга «Илм, маърифат ва рацамли ицтисодиётни ривожлантириш йили» деб ном беришни таклиф этди.

Рацамли ицтисодиётни ривожлантириш бугунги куннинг энг мудим маса-лаларидан бири дисобланади. Бунинг на-тижасида яширин ицтисодиёт даражаси камайиб, соглом рацобат ва цулай инвестиция мудити вужудга келади. Бу эса рацобатни кучайтириб, рацобатбардош-ликнинг турли даражаларида яхшиланиб боришига сабаб булади.

Хулоса ва таклифлар

Хозирги кунда давлат томонидан 37 турдаги мадсулот ва хизматлар нархи-нинг тартибга солинаётгани эркин рацобатга салбий таъсир цилмоцда. Шуни дисобга олиб, энди асосий эътиборни нархларни белгилашга эмас, балки корхоналар уртасида соглом рацобатни таъминлаш орцали нархларни пасайтириш ва сифатни оширишга царатишимиз керак.

Халцаро тажрибани урганиб, рацо-батни олиб кириш мумкин булган монополия содаларига хусусий сектор учун йул очиш ва шу орцали рацобат мудити-ни шакллантириш лозим. Бу борада табиий монополия ва рацобат тугриси-даги цонунларни янгилаш дамда Ицтисо-диётда рацобат мудитини шакллантириш стратегиясини ишлаб чициш талаб этилади.

Хозирги коронавирус пандемияси келтириб чицариши мумкин булган ицтисодий инцироз даврида мамлакат рацобатбардошлигини таъминлаш ва унинг даражасини янада ошириш учун цуйидаги тавсиявий характерга эга бул-ган таклифларни ишлаб чицдик. Булар:

- корхоналарни модернизация ци-лиш, техник ва технологик цайта жидоз-лаш, мадсулот таннархини камайтириш йули билан корхоналар рацобатбардош-лигини таъминлаш негизида уларни дар тарафлама цуллаб-цувватлаш, энергия тежашнинг самарали тизимини жорий этиш, импорт урнини босадиган товар-лар, материаллар ва хомашёни мадал-лийлаштириш, шунингдек, ички талаб-эдтиёжни рагбатлантириш учун омиллар яратиш;

- мамлакатимизнинг мадсулот иш-лаб чицариш буйича циёсий устунликла-ридан фойдаланган долда экспорт даж-мини ошириш;

- импортга булган царамликни камайтириш мацсадида импорт урнини босувчи мадсулотлар ишлаб чицаришни рагбатлантириш, иккиламчи эдтиёжлар-ни цондиришга йуналтирилган мадсу-лотлар импортини камайтириш;

- кичик бизнес ва хусусий тадбир-корлик субъектлари дамда йирик солиц туловчи корхоналарга турли куриниш-даги имтиёзлар бериш;

- хизматлар содасини ривожлантириш, турли хил маркетинг хизматлари (online савдо, мадсулотларни етказиб бериш, масладатлар бериш ва хизматлар) курсатаётган корхоналарни цуллаб-цув-ватлаш;

- адолини ижтимоий мудофаза ци-лиш ва иш билан бандлигини таъмин-лаш, адолининг уз ички имкониятлари-дан (уй хужалигида томорцадан самара-ли фойдаланган долда цишлоц хужалиги мадсулотларини етиштириш, чорвачи-лик, паррандачилик, дунармандчилик ва бошцалар) самарали фойдаланишига ку-маклашиш ва назорат цилиш орцали уларнинг реал даромадларини ошириш;

- рацамли ва инновацион ицтисо-диётни янада ривожлантириш дамда бошцалар.

Манба ва адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Президенты Ш.Мирзиёевнинг 2019 йил учун мулжалланган энг мууим устувор вазифалар уацидаги Олий Мажлисга Мурожаатномаси [Elektron manba]. - Кириш режими: https://kun.uz/99444746/.

2. Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси тугрисида: Узбекистон Республикаси Президентининг фармони. - 2017. -7 февраль. - ПФ-4947-сонли.

3. Узбекистон ицтисодиётининг рацобатбардошлигини ошириш муаммолари: назария ва амалиёт / Р.О. Алимов, А.Ф. Расулев, А.М. К,одиров ва бошцалар // С.С. Гуломов таурири остида. - Т.: Konsauditinform-Nashr, 2006. - 440 б.

4. Эргашходжаева Ш.Д. Халцаро рацобат: Уцув цулланма. - Т.: ТДИУ, 2013. - 252 б.

5. Фатхутдинов Р.А. Стратегический маркетинг: Учебник. — М.: ЗАО Бизнес-школа «Интел-Синтез», 2000. - 640 с.

6. Фатхутдинов Р.А. Уровни и объекты конкурентоспособности // Современная конкуренция: Учебно-методические материалы. - 2009. - № 4 (16).

7. Ясин Е. Конкурентоспособность и модернизация российской экономики // Вопросы экономики. - 2004. - № 7. - С. 4-32.

8. Белов А.И. Показатели и факторы конкурентоспособности национальной экономики // Известия ПГПУ им. В. Г. Белинского. - 2011. - № 24. - С. 204-211.

11. Узбекистон Республикаси молия вазирлиги маълумотлари [Elektron manba]. -Кириш режими: https://mf.uz/.

12. Узбекистон Республикаси Давлат статистика цумитаси маълумотлари [Elektron manba]. - Кириш режими: https://stat.uz/.

13. Википедия [Электронный ресурс]. - Режим доступа: https://ru.wikipedia.org/.

14. The Global Competitiveness Report 2009-2010: World Economic Forum. - Geneva, Switzerland. - 2009. - Р. 8.

15. Конкурентоспособность страны [Электронный ресурс]. - Режим доступа: http://www.grandars.ru/college/ekonomika-firmy/konkurentosposobnost-strany.html/.

16. Global competitiveness index [Electronic resource]. - Аccess mode: https://gtmarket.ru/ratings/global-competitiveness-index/info/.

17. [Elektron manba]. - Кириш режими: https://www.uz24.uz/society/gzbekistonda-grtacha-umr-kgrish-necha-yosh/.

Тацризчи:

Абулцосимов Х.П., ицтисодиёт фанлари доктори, "Ицтисодиёт назарияси" кафедраси профессори, Узбекистон Миллий университети.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.