Научная статья на тему 'МИКОГЕН СЕЗУВЧАНЛИК ВА УНИНГ ПРОФИЛАКТИКАСИ'

МИКОГЕН СЕЗУВЧАНЛИК ВА УНИНГ ПРОФИЛАКТИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

63
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
озиқ-овқат маҳсулотлари / замбуруғ аллергенлари / аллерген махсус иммуноглобулин Е / атопия / ташқи муҳит омиллари.

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Дилафруз Гайратовна Абдуллаева, Хусан Рахматиллоевич Ҳақбердиев, Aида Шералиевна Камилова

Илмий мақола иссиқ иқлим шароитида озиқ-овқат маҳсулотлари ва замбуруғларга сезувчанлик тарқалиши ҳамда унинг профилактикасини ўрганишга бағишланган. Ҳозирги кунда дунѐнинг турли мамлакатларида замбуруғлар аллергик касалликларнинг этиологик омили сифатида маълум бўлиб, беморлардан тўлиқ йиғилган анамнез асосида ва in vitro замонавий ташхисот ѐрдамида замбуруғ аллергенларига сезувчанликни ўрганиш мумкин. Иссиқ иқлим шароитида Aspergillus, Penicillium, Cladosporium, Alternaria ва Rhizopus каби моғор ва ачитқи замбуруғларига нисбатан иммуноглобулин Е антитаначаларни аниқлаш, ташхисот ва даволашга фақатгина алоҳида ѐндашув ѐрдамида муваффақиятга эришиш мумкин

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о здоровье , автор научной работы — Дилафруз Гайратовна Абдуллаева, Хусан Рахматиллоевич Ҳақбердиев, Aида Шералиевна Камилова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МИКОГЕН СЕЗУВЧАНЛИК ВА УНИНГ ПРОФИЛАКТИКАСИ»

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

МИКОГЕН СЕЗУВЧАНЛИК ВА УНИНГ ПРОФИЛАКТИКАСИ

Дилафруз Гайратовна Абдуллаева

PhD, доцент E.mail : abdullaeva. dg1976@gmail .com

Хусан Рахматиллоевич Х,акбердиев

Ассистент, Тошкент тиббиёт академияси, болалар, усмирлар ва овкатланиш гигиенаси кафедраси, Тошкент, Узбекистон E-mail husan.haqberiyev 1985@gmail.com

Аида Шералиевна Камилова

Тошкент тиббиёт академияси, болалар, усмирлар ва овкатланиш гигиенаси

кафедраси, Тошкент, Узбекистон E-mail aida.kamilova! 988@gmail.com

Илмий макола иссик иклим шароитида озик-овкат махсулотлари ва замбуругларга сезувчанлик таркалиши хамда унинг профилактикасини урганишга багишланган. Хрзирги кунда дунёнинг турли мамлакатларида замбуруглар аллергик касалликларнинг этиологик омили сифатида маълум булиб, беморлардан тули; йигилган анамнез асосида ва in vitro замонавий ташхисот ёрдамида замбуруг аллергенларига сезувчанликни урганиш мумкин. Исси; иклим шароитида Aspergillus, Pénicillium, Cladosporium, Alternaria ва Rhizopus каби могор ва ачитки замбуругларига нисбатан иммуноглобулин Е антитаначаларни аниклаш, ташхисот ва даволашга факатгина алохида ёндашув ёрдамида муваффакиятга эришиш мумкин.

Калит сузлар: озик-овкат махсулотлари, замбуруг аллергенлари, аллерген махсус иммуноглобулин Е, атопия, ташки мухит омиллари.

Муаммонинг долзарблиги. Аллергик хасталиклар бутун дунёда ахолининг турли ёш катламларида учрамокда, касалланиш курсаткичларининг усишига беморларда замбуругларга нисбатан сезувчанликнинг ошиши сабаб булиши мумкин. Адабиёт манбаларининг тахлили турли хилдаги аллергик касалликлар орасида замбуругларга нисбатан сезувчанлик

АННОТАЦИЯ

кенг тебранишга эга эканини (2% дан 60% гача) курсатди,

December, 2022

лекин купинча замбуругларга сезувчанлик шифокорлар эътиборидан четда колиши мумкин [11].

Замбуругларга сезувчанлик купинча иммуноглобулин Е (IgE) - боглик механизмлар билан тезкор типдаги аллергик реакциялар куринишида намоён булади. Беморларда баъзан II, III ва IV типдаги аллергик касалликлар хам ривожланиши кузатилади [13]. Замбуругларга нисбатан сезгирлиги булган беморларда иммун тизимдаги узгаришлар окибатида уй чанги таркибидаги каначалар, уй хайвонлари аллергенлари ва озик-овкатларга нисбатан хам аллергик реакциялар кузатилиши мумкин. Замбуруглар аллергенларининг узига хос хусусиятларидан бири шундаки, улар хона ичида ва ташкарисида йилнинг турли фаслларида мавжуд булиши мумкин, шу сабабли беморларда йил буйи касаллик симптомлари кузатилади [14].

Хрзирги кунда могор замбуруглари организмда аллергик сезувчанлик ривожланишида мухим ахамиятга эга саналади, улар IgE-богли; аллергик реакцияларнинг келиб чикишига сабаб булиши мумкин [5, 9]. Замбуруг билан доимий мулокот натижасида нафас йулларида колонизацияга олиб келади ва касаллик симптомларини чакиради [7].

Замбуруг аллергенлари ташки мухит биоаэрозолларининг таркибига киради, аллергик ринит, конъюнктивит, бронхиал астма ва аллергик бронх-упка микози келиб чикишига сабаб булиши мумкин. Бу холатда могор замбуруглари усимлик чанглари ёки бошка маиший аллергенларга нисбатан беморлар иммун тизимига сезиларли таъсир курсатади [12].

Aspergillus авлодига мансуб замбуруглар дунёнинг турли мамлакатларида энг мухим ингаляцион аллергенлардан бири булиб, 15,3-38% гача таркалиш частотасига эга. Ушбу замбуруг аллергокомпонентларидан: Asp n 14 (ß-ксилосидаза) - касбий аллерген булиб, нон ишлаб чикаришда фойдаланилади, нонвойларнинг карийб 4% ида сезувчанлик белгиларини чакириши мумкин. Asp n 18 (вакуоляр серин-протеаза) оксили ва унинг гомологлари Aspergillus fumigatus (Asp f 18) ва Penicillium (Pen ch 18 ва Pen о 18) да аникланган. Asp n 25 (3-фитаза B) 85 кДа молекуляр огирликка эга гликопротеин булиб, купинча фитатларга бой озик-овкат махсулотлари, масалан, дон, дуккакли экинларга ишлов беришда ферментатив кушимча сифатида ишлатилади, фойдали озик-овкат кушимчаси сифатида тавсия этилади ва фитатларга бой махсулотларни яхши хазм булишида ёрдам беради [2, 14, 15, 16].

Замбуруг споралари билан узок мулокот натижасида IgG ва IgA хосил булишига олиб келадиган иммун реакциялар юзага келиши мумкин [10]. Купинча микоген

December, 2022

706

аллергия поливалент сенсибилизация билан бирга кечади. Кузатувларда маълум булишича, аллергик хасталиклардан азият чекувчи 20-65% инсонларда сабабчи аллерген замбуруг аллергенлари булиб, уларнинг 20-25% да бронхиал астма кузатилади [3]. Бунда тахминан 3-6% холатда бронхиал астма ривожланишига замбуруг споралари сабаб булиши мумкин. Замбуруг спораларининг юкори микдори инсон яшаш шароитининг санитар-эпидемиологик хусусиятлари, географик минтака, экологик омиллар, мавсум билан узвий боглик. Замбуруг спораларининг инсон нафас йулларига кириб бориши уларнинг улчамига боглик булиб, канчалик кичик булса, шунчалик нафас йулларига чукуррок кириб бориши кузатилади (купинча уларнинг улчами 1 дан 40 мкм гача булиши кузатилади) [3, 10].

Тадкикотчилар таъкидлашича, 76,5% хонадонларда замбуруг спораларининг юкори концентрациялари аникланган булиб, улар шартли йул куйилган микдордан (500КОЕ/м3) юкори булиши кузатилгган. Барча аникланган замбуруглар ичида хона хавосида Pénicillium spp., Aspergullus spp., Cladosporium spp. хамда Rhizopus spp. нинг юкори концентрацияси кузатилган. Ушбу хонадон эгалари кон зардобида замбуруг аллергенларига нисбатан махсус IgE ва хона хавоси таркибидаги микромицетлар споралари орасида юкори даражада корреляцион богланиш кузатилган. Rhizopus ва Cladosporium авлод могор замбуруглари уй чанги таркибида энг куп таркалган компонентлардан бири эканлиги аникланган [6, 10].

Маълумки, Rhizopus замбуруги нам шароитларда яшаши ва одатда нон махсулотларини нотугри саклаганда корамтир замбуруг куринишида таркалиши билан хавфли саналади. Cladosporium авлод замбуруглари хам нисбатан нам шароитларда яшайди ва намлик етишмаслигига жуда сезгир саналади. Замбуруглар пишлокда, дон, галла махсулотларида ва усимликларда сакланиши маълум [14].

Амалиёт шифокорлари тулик ва синчковлик билан йигилган анамнез ёрдамида ижобий микотик анамнез буйича тахмин килишлари мумкин. Бунда куйидаги жихатларга эътибор беришни тавсия киламиз:

1. Маиший могор билан мулокрт мавжудлиги. Аксарият беморлар касаллик симптомлари яшаш ёки иш шароитига боглик булишидан бехабар буладилар. Улар шифокорга касаллик симптомлари уй ёки иш шароитини узгартиргандан кейин пайдо булганини айтишни хаёлларига хам келтирмайдилар. Баъзан эса тулик анамнез йикканда шифокор "айбдор" аллергенни узи топишига тугри келади. Чунки микроскопик улчамдаги, куз илгамайдиган

December, 2022

707

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

замбуруглар яшаш хоналарида сезувчанлиги булган беморларда бронх-упка касалликларининг кечишига таъсир килади. Бунда иклим шароити, географик минтака микромицетлар таркибига ва биокимвий жараёнларга маълум даражада таъсир килади. Баъзи замбуругларнинг конидиялари (Alternaria altemata, Mucor spр., Penicillinum spр., Aspergillus spр.) респиратор йуллар оркали кириб бориб, аллергик реакциялар, ички аъзолар микозлари (Aspergillus flavus, Asp. fumigatus, Asp. niger), микотоксикозлар (Alternaria alternata, Aspergillus flavus, Asp. fumigatus) чакиради [4, 6].

Айтиш лозим-ки, хонада замбуруглар усиши ва ривожланиши намлик ва хароратга бевосита боглик булиб, улар гул туваклари, озик-овкат махсулотларини саклаш жойлари, нотугри шароитда сакланган махсулотлар (нон, сабзавот ва мевалар), душ хонаси, эски мебеллар, ахлат кутилари, органик субстратлар (жун мато)да купаяди. Бетон уйларга нисбатан ёгочдан ясалган уйларда намлик юкори булган шароитда купрок учраши мумкин. Aspergillus fumigatus замбуруглари ёстикларда хам топилган. Penicillium авлод замбуруглари эса хатто уй фундаментида хам учраши мумкин [11].

Cladosporum herbarum ташки мухитда кенг таркалган булиб, ингаляцион замбуруг аллергенларининг асосий манбаи саналади. Cladosporum herbarum хазонлар орасида чириган ут ва дарахт шохларида, текстил ва озик-овкат махсулотларида хам учрайди. Cladosporum herbarum муътадил иклим шароитида кулай вазиятда усимлик баргларида хам учраб туради, унинг аллерген оксиллари хаёт учун хавфли булган бронхиал астма хуружлари хамда юкори нафас йулларида респиратор симптомларни келтириб чикариши мумкин

Альтернария, аспергилла, пеницилла и кладоспориум каби баъзи замбуругларнинг споралари учувчан булиб, улар дунёнинг турли мамлакатларида кенг таркалган. Alternaria alternata, купинча усимликларда сакланади ва аллерген замбуруглар туркумига киради. Жигар рангдаги сегментланган мицелий таркибида апикал споралар-конидиялар ривожланади, улар алохида ёки занжир хосил килиши мумкин. Етилмаган замбуруг споралари шакли, улчами, ранги, хужайралар сони ва хужайра девори калинлиги билан фаркланиши мумкин. Alternaria alternata тупрок, чириган дарахт, маккажухори, турли усимликлар, озик-овкат махсулотлари, текстил махсулотлари таркибида сакланади, сабзавот-мевалар, ёнгокларда корамтир догларни хосил килиши мумкин. Alternaria alternata яшаш

[14].

хоналарида, масалан, кондиционерда сакланиб, сезгирлиги

December, 2022

булган шахсларда аллергик ринит ва астма чакириши кузатилган [14].

Бизнинг амалиётимизда уйдаги доимий нам шароит туфайли шу хонада истикомат киладиган 13 ёшлик усмир болада Alternaria alternata бронхиал астма касаллик сиптомларини чакириши кузатилган. Уй шароити яхшилангач ва бола бошка хонада яшаш бошлаши билан курсатилган даво чоралари ижобий натижа бера бошлаган [1].

Баъзи шахарлар хавосида альтернариялар йил буйи кузатилади ва бахор, ёз, кузда уларнинг концентрацияси чуккисига етади. ^атор метеорологик омиллар, жумладан, хаво харорати ва атмосфера босими альтернария споралари концентрацияси билан корреляцион богликликка эга [14]. Альтернария болаларда касаллик келиб чикишига асосий сабабчи аллерген саналади, муътадил иклимда альтернария споралари майдан ноябргача вакт оралигида аникланади ва ёз-куз фаслларида концентрацияси энг юкори булади. Споралари дисперсияси курук даврда шамол юкори тезлигида ва намлик кам шароитда, куёш тик келган пешин махалида кузатилади. Споралари улчами йирик булишига карамай, улар узок масофаларга уча олади, яъни курук, шамолли кунларда дон ва ёввойи утлар усган худудларда альтернария споралари 1 куб метр хавода 500 дан 1000 гача таркалиши мумкин. Очик хавода 1 куб метрда 7500 гача, 1 куб метр хона хавосида 280 тагача спора таркалиши кузатилган [14, 16].

2. Замбуруг билан касбий мулокрт. Замбуруглар кенг таркалган булиб, улардан озик-овкат саноатида, чорвачилик, паррандачилик, ун, пишлок, пиво, вино ишлаб чикариш, кишлок хужалиги, богбончилик, фармацияда ачитки, фермент препаратлари ишлаб чикаришда кенг кулланилади. Купинча аллергик касалликлар билан хасталанган беморларда замбуругларга нисбатан сезгирлик ривожланиши натижасида нам шароитли хоналар, ертула, сабзавот-мева омборлари, архив, бассейнлар, метро станцияларида булганидан кейин замбуругларга сезувчанлик бугилиш ёки касаллик хуружлари куринишида юзага келиши мумкин [8].

3. Атопия мавжудлиги. Катта ёшли беморлар ва болаларда наслида атопия ёки "атопик марш" мавжудлиги, бу холат иммуноглобулин Е боглик тезкор типдаги аллергик реакциялар тарзида кечиши билан характерланади.

4. Касаллик мавсумийлиги. Нафас тизими касалликлари булган, тез-тез касал буладиган ва анамнезида микотик инфекция (балгам экмаси ва бурун суртмаси, нажас тахлилида замбуруглар аникланиши, кандидоз, онихомикозлар, дерматофитиялар ва хоказо) кузатиладиган беморларда, айникса, куз-бахор ойларида

December, 2022

709

(замбуруглар спора хосил киладиган давр) ахволи ёмонлашиши мумкин. Беморлардан анамнез йикканда одатда уларнинг тез-тез шамоллаши, анамнезида риносинуситлар, обструктив бронхитлар аникланишига эътибор каратиш зарур. Биринчи каватда ёки нам шароитда яшаган беморлар амбулатор карталарида купинча "астматик бронхит" ёки "астмоид компонент билан кечувчи бронхит" ташхиси куйилган булади. Аксарият беморларда бронхиал астма кайталовчи обструктив бронхит клиник куринишидан кейин юзага келади [8, 11].

5. Рухий-эмоццонал лабиллик ва стрессга мойиллик. Турли генезга эга стрессларда иммун тизим яккол пасайиши кузатилади ва натижада патоген микроорганизмлар, жумладан замбуруглар салбий таъсири ошиши кузатилади.

6. Озиц-овцат анамнези. Озик-овкат махсулотларининг сакланиш коидалари бузилиши, уларнинг транспортировкаси махалида гигиеник коида ва шароитларнинг бузилиши махсулотларда турли патоген замбуруглар, жумладан, Candida (купинча сут махсулотларида), Rhizopus (нон, сабзавот-меваларда, айникса пиёзда кора могор), Alternaria alternatа (картошка, помидорда кора нукталар куринишида), Botrytis cinerea (узум, карам, салат, помидорда кул ранг могор), Aspergillus (чой пакетлари, кора мурч кукуни, кофе, мевалар, кандолат махсулотларида кора доглар) купайишига замин яратади. Атопиклар ва замбуругларга сезгирлиги булган болалар зарарланган сут махсулотлари, сабзавот-мевалар, пишлокнинг замбуругли навлари, ачиткили нон махсулотлари, уй шароитида тайёрланган консерва махсулотларини истеъмол килгач, катта ёшли беморлар - сабзавотлар, мураббо, пиво, шампан виноси, вино, квас, кефир (яъни бижгиш махсулотлари), хамиртурушли нон ва оширилган хамир махсулотларини тановвул килгандан кейин касаллик симптомлари юзага келиши кузатилади. Купинча аллергик реакцияларни Candida, Alternaria, Aspergillus авлод замбуруглари чакиради [14]. Аллерген энтерал йул билан тушганда (яъни могор замбуруглари саклайдиган озик-овкат махсулотлари истеъмолидан кейин) меъда-ичак йуллари, тери ва нафас аъзолари аллергик хасталиклари авж олиши мумкин. Замбуруглар билан мулокот натижасида каварчиклар, ангионевротик шиш, атопик дерматит (Candida ва Malassezia замбуруглари терида яшаши мумкин) каби тери зарарланиши белгилари кузатилади [11].

7. Дори анамнези. Болаларда эрта гудаклик давридан бошлаб купинча нафас аъзолари касалликлари учрайди, антибактериал терапия ва глюкокортикоидларнинг тез-тез, узок муддат ва назоратсиз кулланиши ичак микробиотасининг бузилиши,

December, 2022

710

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

нафас олиш кийинлашиши, бронхиал астма хуружлари каби асоратларга олиб келиши мумкин.

Агар беморларда ижобий замбуруг анамнези аникланса, уларга махсус аллергологик текширув буюрилиши зарур. Могор хамда ачитки замбуругларига махсус иммуноглобулин Е ни аниклаш долзарб муаммо булиб, болаларда аллергик бронх-упка хасталиклари замбуругларига сезувчанлик билан бирга кечганда асоратларнинг юкори частотаси, огир ва сурункали кечиши, умум кабул килинган даволаш схемаларининг ишончсизлиги ва самарасизлиги билан фаркланади [8, 11].

Озик-овкат, усимлик, замбуруг, эпидермал, латекс ва ташки мухитнинг бошка аллергенларига махсус IgE in vitro ташхисоти бронх-упка касалликлари, аллергодерматозлар ва бошка атопик хасталикларни аниклашда мухим ахамиятга эга, бемор учун хавфсиз саналади, чунки бемор аллерген билан мулокот килмайди, касаллик кузиган даврда, хатто гудаклар ва хомиладор аёлларда хам синамани утказилиши мумкин, ёш буйича ва турли сурункали касалликлар буйича чекловлар йук.

Республикамизда иммуноблот аллерген панеллари ёрдамида in vitro аллергологик ташхисот ёрдамида (Cladosporum herbarum, Penicillinum notatum, Candida albicans, Alternaria alternatа, Aspergilus flavus, Aspergillus fumigatus, Aspergillus niger, Aspergillus versicolor, Mucor mucedo, Rhizopus nigricans) каби аллергенларга нисбатан махсус IgE-антитаначаларини аниклаш имкониятлари кенгайган. Ушбу аллерген панеллари ёрдамида хозирги кунда болалар, хомиладорлар, эмизикли оналар, турли ёшдаги ахоли катламида ташхислаш ва самарали даволаш чора-тадбирларини олиб бориш мумкин.

Хулоса. Бугунги кунда замбуругларга нисбатан сезувчанликни аниклаш имкониятлари кенгайган булиб, тиббиётнинг турли йуналишларида фаолият юритаётган шифокорлар учун профилактик, диагностик ва даволаш дастурларини ишлаб чикишда янгича ёндашувларни талаб килади. Замбуругларга сезувчанликни олдини олишда беморнинг таомномалари таркиби, яшаш шароитларини эътиборга олиш хамда ёндош хасталикларини уз вактида даволаш мухим ахамиятга эга.

REFERENCES

1. Абдуллаева Д.Г., Хакбердиев Х.Р. Озик-овкат махсулотлари ва замбуругларга сезувчанлик ва унинг профилактикаси // Тошкент тиббиёт академияси ёш олимлар тиббиёт журнали.

2022. №2 (07). 136-141-б.

December, 2022

2. А.А. Баязитова Н.И., Глушко С.А., Лисовская Е.В. и др. Аллергены Aspergillus niger и Aspergillus fumigatus. Практическая медицина 3 (95) 2016. С. 73-76

3. Бержец В.М., Хлгатян С.В., Коренева Е.А., и др. Изучение распространенности сенсибилизации к плесневым грибам у жителей Москвы и Московской области // Иммунопатология, аллергология, инфектология. -2012. - т. 3. - с. 18-22.

4. Гурина О.П. и др. Сенсибилизация к Aspergillus niger при рецидивирующем бронхите у детей //Проблемы медицинской микологии, 2011, Т.13, №2. -С.72

5. О.П. Гурина, Е.А. Дементьева, А.Е. Блинов, О.Н. Варламова, В.И. Тимохина IgE-гиперчувствительность к аллергенам грибков Rhizopus Nigricans и Cladosporium herbarum у детей с респираторными аллергозами // Педиатр. -2016. -Т.7. Вып.4. С.61-66.

6. Доршакова Е.В. и др. Микромицеты в естественной среде обитания и в помещениях - их потенциальная опасность для здоровья людей // роблемы медицинской микологии, 2012, Т.14, №3.-С.53-58.

7. Козлова Я.И., Фролова Е.В., Филлипова Л.В., и др. Микогенная сенсибилизация у пациентов с бронхиальной астмой в Санкт-Петербурге // Медицинская иммунология. - 2015. - № 17. - с. 67.

8. Мизерницкий Ю.Л., Миненкова Т.А.,и др. Клинико-иммунологические особенности аллергических бронхолегочных заболеваний у детей с грибковой сенсибилизацией // Российский вестник перинатологии и педиатрии, №1.-2012.-С.90-96

9. Митин Ю.А., Пастушенков В.Л., Углина О.А. Характеристика особенностей клинического течения, изменений иммунной системы у детей, больных острой дизентерией, имевших колонизацию кишечника грибами Aspergillus flavus// Медицинская иммунология. - 2015. - № 17. - с. 119-120.

10. Титова Н.Д. Pазнообразие механизмов микогенной аллергии при атопической бронхиальной астме // Астма. - 2011. - т. 12. - № 1. - с. 5-10.

11. Царев С.В. Аллергия к грибам: особенности клинических проявлений и диагностики // Астма и аллергия. -2015. -№3. -С.3-6.

12. Христова Д., Кандова Я., Николов Г., Петрунов Б. Сенсибилизация к аллергенам плесневых грибов у пациентов с респираторной аллергией. Оптимизация диагностического процесса. Журнал микробиологии, эпидемиологии и иммунобиологии. 2020; 97 (2). С.119-124

13. Mitin YuA, Pastushenkov VL, Uglina OA. The characteristic features of clinical course, changes in immune system in children,

December, 2022

712

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

patients with acute dysentery, which had colonization of gut fungi Aspergillus flavus. Meditsinskaya immunologiya. 2015 (17): 119-120.

14. Shalkhova G., Ermatov N., Abdullaeva D., Abdullaeva D., Yusupova O., Allayeva M. The Problem of Fungal Pathology in the hot climate in children and adults. International journal of Pharmaceutical Research Jan-Mar 2021.Vol. 13. Issue 1. P.2319-2323.

15. Vermani M., Vijayan V.K., Agarwal M.K. Identification of Aspergillus (A. flavus and A. niger) Allergens and Heterogeneity of Allergic Patients' IgE Response // Iranian Journal of Allergy, Asthma and Immunology. — 2015. — T. 14, №4. - C.

361

16. http://www.fao.org/fileadmin/user upload/agns/pdf/CTAPhytase from_Aspergillus_Niger_Final .pdf (13.04.2016)

December, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.