Научная статья на тему 'Microbiological landscape and antibiotic sensitivity in acute and chronic gaymoritis'

Microbiological landscape and antibiotic sensitivity in acute and chronic gaymoritis Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
195
46
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОСТРЫЙ ГАЙМОРИТ / ХРОНИЧЕСКИЙ ГНОЙНЫЙ ГАЙМОРИТ / ХРОНИЧЕСКИЙ ГНОЙНЫЙ АТРОФИЧЕСКИЙ ГАЙМОРИТ / ЭТИОЛОГИЧЕСКИЙ СОСТАВ / БАКТЕРИЯ / АНТИБИОТИК / УСТОЙЧИВОСТЬ / ACUTE SINUSITIS / CHRONIC PURULENT SINUSITIS / ATROPHIC CHRONIC PURULENT SINUSITIS / ETIOLOGICAL STRUCTURE / BACTERIA / ANTIBIOTIC RESISTANCE

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Жалилова Мадинабону Тўрақуловна, Алиев Шавкат Рузиматович, Халилов Зайниддин Содикович

Целью исследования явилось изучение характера микрофлоры при остром и хроническом гайморите. Всего у больным изучены этиология заболевания и оценка чувствительности к антибиотикам. При остром гайморите ведущее место занимали граммположительные кокки (70,6%), лидирующую позицию среди которых занимают S. аureus и S. epidermidis. Выявилось высокая чувствительность выделенных штаммов бактерий стафилококки в основном к антибиотикам цефазолину (81,0%) и к ципрофлоксацину (71,4%), а представители синегнойной палочки и грамотрицатель-ные кокки к антибиотикам фторхинолинного ряда, левоксимеду и ципрофлоксацину (84,5%). Выявилась высокая резистентность выделенных штаммов бактерий к тетрациклину, гентамицину и левомицетину.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Жалилова Мадинабону Тўрақуловна, Алиев Шавкат Рузиматович, Халилов Зайниддин Содикович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

МИКРОБНЫЙ ПЕЙЗАЖ И АНТИБИОТИКОЧУСТВИТЕЛЬНОСТЬ ПРИ ОСТРОМ И ХРОНИЧЕСКИМ ГАЙМОРИТЕ

The aim of the study was to study the nature of microflora in acute and chronic maxillary sinusitis. In total, the patients studied the etiology of the disease and the evaluation of sensitivity to antibiotics. In acute maxillary sinusitis, Gram-positive cocci (70.6%) took the leading place, with S. aureus and S. epidermidis taking the lead. The high sensitivity of isolated strains of staphylococcus bacteria was found mainly in the antibiotic cefazolin (81.0%) and ciprofloxacin (71.4%), and the Pseudomonas aeruginosa and Gram-negative cocci against the fluoroquinoline series antibiotics, levoxime and ciprofloxacin (84.5%). There was a high resistance of isolated strains of bacteria to tetracycline, gentamicin and levomycetin.

Текст научной работы на тему «Microbiological landscape and antibiotic sensitivity in acute and chronic gaymoritis»

УДК: 616.216.1-002:616-007

УТКИР ВА СУРУНКАЛИ ГАЙМОРИТЛАРНИНГ ЭТИОЛОГИК ТАРКИБИ ВА АСОСИЙ КУЗГАТУВЧИ ШТАММЛАРИНИНГ АНТИБИОТИКЛАРГА СЕЗГИРЛИГИ

ЖАЛИЛОВА МАДИНАБОНУ ТУРАЦУЛОВНА Тошкент Тиббиёт Акабемияси "Бактериология ва вирусология" мутахассислиги магистранти АЛИЕВ ШАВКА Т РУЗИМА ТОВИЧ тиббиёт фанлари номзоди, Тошкент Тиббиёт Академияси микробиология, вирусология ва иммунология кафедраси доценти

ХАЛИЛОВ ЗАЙНИДДИН СОДИКОВИЧ Тошкент Тиббиёт Академияси "Тиббий профилактика"

факультети 4-курс талабаси АННОТАЦИЯ

Ишнинг маисади уткир ва сурункали гайморитда микрофлора хусусиятларини урганишдир. Барча беморларда касаллик этиоло-гияси ва антибиотикларга сезгирлик урганилди. Уткир гайморитда граммусбат кокклар (70,6%), айнииса S. аureus и S. epidermidis куп учрайди. Ажратиб олинган бактерия штаммлари тетрациклин, гентамицин, левомицитинга нисбатан резистентлиги юиорилиги анииланди.

Калит сузлар: уткир гайморит, сурункали йирингли гайморит, сурункали йирингли атрофик гайморит, этиологик таркиб, бактерия, антибиотик, резистентлик.

МИКРОБНЫЙ ПЕЙЗАЖ И АНТИБИОТИКОЧУСТВИТЕЛЬНОСТЬ ПРИ ОСТРОМ И ХРОНИЧЕСКИМ ГАЙМОРИТЕ

ЖАЛИЛОВА МАДИНАБОНУ ТУРАЦУЛОВНА

магистр по специальности «Бактериология и вирусология»

Ташкентской Медицинской Академии АЛИЕВ ШАВКА Т РУЗИМА ТОВИЧ кандидат медицинских наук, доцент кафедры микробиологии, вирусологии и иммунологии Ташкентской Медицинской Академии

ХАЛИЛОВ ЗАЙНИДДИН СОДИКОВИЧ студент 4-курса медико-профилактического факультета

Ташкентской Медицинской Академии АННОТАЦИЯ

Целью исследования явилось изучение характера микрофлоры при остром и хроническом гайморите. Всего у больным изучены этиология заболевания и оценка чувствительности к антибиотикам. При остром гайморите ведущее место занимали грамположительные кокки (70,6%), лидирующую позицию среди которых занимают S. аureus и S. epidermidis. Выявилось высокая чувствительность выделеных штаммов бактерий стафилококки в основном к антибиотикам цефазолину (81,0%) и к ципрофлоксацину (71,4%), а представители синегнойной палочки и грамотрицатель-ные кокки к антибиотикам фторхинолинного ряда, левоксимеду и ципрофлоксацину (84,5%). Выявилась высокая резистентность выделеных штаммов бактерий к тетрациклину, гентамицину и левомицетину.

Ключевые слова: острый гайморит, хронический гнойный гайморит, хронический гнойный атрофический гайморит, этиологический состав, бактерия, антибиотик, устойчивость

MICROBIOLOGICAL LANDSCAPE AND ANTIBIOTIC SENSITIVITY IN ACUTE AND CHRONIC GAYMORITIS

JALILOVA MADINABONU TO'RAQULOVNA

Undergraduate in the specialty "Bacteriology and virology"

130

Tashkent Medical Academy АLIYEV SHA VKA T RO'ZIMA TOVICH

Candidate of medical sciences, docent of the department of microbiology, virology and immunology Tashkent Medical Academy

KHALILOVZAYNIDDIN SODIKOVICH Student of 4 course of medical-prophylactic faculty of

Tashkent Medical Aсademy

ABSTRACT

The aim of the study was to study the nature of microflora in acute and chronic maxillary sinusitis. In total, the patients studied the etiology of the disease and the evaluation of sensitivity to antibiotics. In acute maxillary sinusitis, Gram-positive cocci (70.6%) took the leading place, with S. aureus and S. epidermidis taking the lead. The high sensitivity of isolated strains of staphylococcus bacteria was found mainly in the antibiotic cefazolin (81.0%) and ciprofloxacin (71.4%), and the Pseudomonas aeruginosa and Gram-negative cocci against the fluoroquinoline series antibiotics, levoxime and ciprofloxacin (84.5%). There was a high resistance of isolated strains of bacteria to tetracycline, gentamicin and levomycetin.

Key words: acute sinusitis, chronic purulent sinusitis, atrophic chronic purulent sinusitis, etiological structure, bacteria, antibiotic resistance

Мавзунинг долзарблиги. Сунгги йилларда уткир гайморит билан касалланишнинг купайиш тенденцияси кузатилмовда. Шунинг-дек, ушбу нозологик бирликнинг сурункали йирингли-атрофик куриниши билан касалланиш х,олатлари х,ам куп учраётганини таъкидлаш жоиз. Риноген асоратларларнинг 2,5% дан 9,1% гача улимга олиб келаётгани х,ам диэдатни жалб этадиган х,олатдир - [1, 3, 10, 13].

Уткир ва сурункали гайморитларнинг ах,оли орасида тобора купайиб, ташх,ислаш ва даволашни мураккаблаштираётган, ^айтала-ниш ва асоратлар флишига сабаб булаётган омиллардан бири бу ушбу касалликлар ^узfатувчиларининг турли антибактериал препарат-ларга резистентлик х,олатлари кучаяётганидир - [2, 3, 5, 7, 9].

Уткир гайморитли беморларда бактериал флорани ажратиб олиш ва ^узfатувчиларнинг антибиотикларга резисентлигини ани^лаш ёрдамида касалликни даволашда эффектив антибиотикларни танлаш имкониятини бериб ва шу билан бир ^аторда касални даволаш кунларини ^ис^артириб, касалликнинг суринкали формаларга утишини ва асоратларини камайтиради - [9].

Шулардан келиб чи^ган холда уткир гайморитли беморларда бактериал флорани ажратиб олиш ва ^узfатувчиларнинг антибиотикларга резисентлигини ани^лаш ор^али, дори воситаларини бошланлич (стартовой) антибиотик, даволаш воситаси сифатида ^уллашни отори-нолорингология поликлиникаларига тавсия этиш шу сох,анинг шу кундаги мух,им долзарб муаммолари хисобланади.

Ишнинг максади катта ёшли беморлардаги уткир ва сурункали йирингли гайморитларнинг бактериологик этиологиясини урганиш ва ажратиб олинган штаммларнинг антибиотикларга сезгирлигини бах,олаш.

Материал ва текшириш усуллари. Илмий изланиш ТТА 2 -клиникасини оторинолорингология булимида уткир йирингли гайморит ташх,иси тасди^ланган 18 ёшдан 60 ёшгача булган беморлар (п=51) урганилди, ^иёсий тах,лил учун сурункали йирингли гайморит кузатилган шу ёшдаги беморлар (п=19) олинди. Беморларда уткир йирингли гаймарит тасди^ланган тавдирда бактериологик текшириш учун гаймар бушли^дан пункция ^илинган биологик ашёларидан (йиринг) олинди. Ажратиб олинган бактериялар авлод ва тургача идентификация Вегдеу^ - [8] буйича олиб борилди.

132

Олинган натижалар. Утказилган бактериологик тад^отлар натижасида уткир йирингли гайморит билан оfриган 51 та беморнинг 3 тасидан (5,9%) микроорганизимлар ажратиб олинмади 48 та бемор-лардан 51 та микроб штамми (94,1%) топилди. Патологик ажралма-лардан ажратиб олинган бактерияларнинг УЙГ да мивдорий курсат-кичи касалик келтириб чи^ариш доирасида (105 -106) булган тавдирда, касалликда этиологик рол уйнаши эътиборга олинди. Олинган натижалар жадвал ва диаграммаларда берилди.

Келтирилган 1 жадвал ва 1 диаграммадан ва олинган натижа-лардан куриниб турибдики, УЙГ да етакчи уринларда граммусбат кокклардан (Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, Streptococcus spp) касаллик патогенизида асосий ролни уйнар экан ва касаллик ^узfатувчилари сифатида мос равишда 27,4%, 19,6% ва 11,8% х,олатларда намоён булган. УЙГ да граммусбат кокклар этиологик агентлар сифатида бош^а бактериалардан 2,7 марта куп ани^ланган. Сурункали гаймаритда эса Staphylococcus sp. вакиллари ажратиб олинган умумий штаммга нисбатан 20% ташкил ^илди (диаграмма 1) ва УЙГ нисбатан 2,7 маротиба камро^ учраган.

Ферментламайдиган грамманфий бактериялар гурух,ига кирувчи Pseudomonas aeruginosa х,ам 5 х,олатда ундириб олинган (9,8%). Жами 6 нафар бемордан (11,8%) ^узfатувчи сифатида ажратиб олинган Streptococcus spp. ни х,ам эътироф этиб утиш жоиз.

Шу билан бир ^аторда касаллик этиологиясида 5 та беморларда йирингли ажралмалардан (9,8%) ичак гурух,и, 2 та беморландан Haemofillus influenzee бактериялари ва 3 та беморларда (5,9%) касаллик этиологиясида ^аътий анаэроб бактерияларнинг роли маълум булди.

Суринкали йирингли гаймарит билан оfриган беморларда бу курсаткичлар тубдан фар^ ^илди. Шуниси ^изи^арлики СЙГ этиологиясида пиоген коккларнинг роли 2,7 маротиба камайган ва шу

133

билан бир^аторда касаллик этиологиясида Pseudomonas aeruginosae, Haemofillus influenzee, ичак гурух,и ва ноклостридиал анаэроблар нинг роли (2,2%, 2,9%, 2,1) мос равишда ошган. Лекин Streptococcus spp. ва ичак бактериялари вакилларини умумий ажратиб олинган бактериялар штаммларига нисбатан солиштирганимизда улар уртасида ишонарли фар^лар топилмади.

1- жадвал.

Уткир ва суринкали йирингли гайморитлар билан касалланган беморлар ажралмасидан ундирилган кузгатувчилар таркиби, беморлар сонига нисбатан % олинган.

Ky3faTyBHMnap homu Уткир йирингли гаймарит (УЙГ) n=51 Суринкали йирингли гаймарит (УЙГ) n=19

Мутлок сон Нисбий сон (%) Мутлок сон Нисбий сон (%)

Staphylococcus aureus 14 27,4 7 36,8

Staphylococcus epidermidis 10 19,6 6 31,6

Streptococcus spp. 6 11,8 9 47,4

Pseudomonas aeruginosae 5 9,8 14 73,7

Staphylococcus saprophyticus 4 7,8 0 0

Haemofillus influenzee 2 3,9 11 57,9

Escherichia coli 2 3,9 2 10,5

Proteus spp 2 3,9 2 10,5

Klebsiella spp 1 2,0 1 5,3

Enterococcus sp. 2 4,0 1 5,3

HoKnoCTpMflMan анаэро6nар 3 5,9 8 42,1

Candida. spp. 0 0 4 21,1

AwpaTM6 o^MHraH 6aKTepManap wTaMMM 51 65

Диаграмма 1. Уткир ва суринкали йирингли гайморитлар билан касалланган беморлар ажралмасидан ундирилган кузгатувчиларнинг умуий ажратиб олинган бактериялар штаммларига нисбатан куриниши.

Охирги йилларда келтирилган адабиёт шархларидан маълумки гаймар бушлилининг йирингли касалликларида микробларнинг касаллик этиологиясида ассоциацияда келиши касалликнинг кечиши ва даволашда бирмунча ^ийинчиликларни туfдириши таббийидир. Шулардан келиб чи^ган холда биз х,ам УЙГ ва СЙГ этиологиясида микроблар ассоциациясини ролини тахлил ^илганимизда ^уйидаги натижаларни олдик 2-диаграмма.

Диаграммадан куриниб турибдики УЙГ моноинфекция 46 беморда кузатилди ва 94,8% ташкил ^илди. Иккита беморда микроблар ассоциацияда келган (5,2%) яъни битадан беморларда 2 ва учта микроблар касаллик этиологиясида ^атнашган. УЙГ да моноинфекцияда асосий ролни стафилококклар, стрептококклар ва кук яшил йиринг хосил ^иловчи бактериялар уйнаган.

135

■ Аралаш инфекция ■ Моноинфекция

94.8 Ш

Назорат гуру^и Асосий гуруз^

Диаграмма 2. Уткир ва суринкали йирингли гайморитлар билан касалланган беморларда кузгатувчиларнинг моно ва ассоциацияда келиш курсаткичлари, беморлар сонига нисбатан

олинган.

СЙГ да эса моноинфекция фа^ат бита беморда учради (4,2%), аралаш инфекция ^^атувчилари эса 17 та беморларда кузатилди (95,8%). Микроблар ассоциация х,ам СЙГ узига хос куринишда булиб УЙГ дан тубдан фар^ ^илди. СЙГ билан касалланган беморларда 2 та микроблар ассоциацияси фа^ат битта беморда учради, 3 та микроблар ассоциацияси эса 6 та ва 4 микроблар ассоциацияси эса 10 беморларда (5,9%, 35,3%,58,8% мос равишда) учради. Микроблар ассоциациясида СЙГ да асосан P.aeruginosae, Haemofillus influenzаe ва ноклостридиал анаэроблар мух,им рол уйнади.

Тавсиф берилаётган микроорганизмнинг мух,им хусусиятларидан бири бу турли антибактериал препаратларга муносабатидир, яъни сезгирлиги (S) ёки резистентлиги (R) хисобланади.

Олинган натижалар шуни курсатдики, УЙГ ва СЙГ билан оfриган беморлардан ажратиб олинган Staphylococcus sp. Streptococcus spp.

136

штаммлари урганилган цефазолин (S=81,0%), ципрофлоксацин (S=71,4%), цефтриаксон (S=71,4%), цефоперазон (S=71,4%), амоксиклавларга (S=71,4%) ю^ори сезгирликни намоён ^илди. Грам манфий бактериялардан Pseudomonas aeruginosae, ичак гурух,и бактериялари асосан фторхинолонларга левоксимед ва ципрофлок-сацинга 84,5% ю^ори сегирликга эга эканлиги маълум булди. Ушбу ^узfатувчининг ундирилган штаммлари ю^орида келтирилган антибиотиклардан фар^ли равишда тетрациклин (S=4,8%), гентами-цин (S=19,1%) ва левомицетин (S=19,1 %), доксациллин (S=33,3%), ампиокс (S=33,3%), эритромицин (S=42,9%) ва канамицинларга (S=42,9%) паст сезгирликни намоён ^илган.

Олинган натижалар тахлили. Х,озирги кунда бурун ёндош бушли^лари яллиfланиш касалликларининг камайиш тенденцияси кузатилмаётганини сабаби, ^узfатувчилар спектрининг алмашинуви, х,ужайра ичи инфекциялари ах,амиятининг ошиши, асосий этиологик агентларнинг антибактериал препаратларга резистентлиги кучайиши ва иммун тизими заифлашган шахслар сонининг купайиб бораётгани билан изох,ланади - [9,11].

Уткир йирингли гайморитлар этиологияси ва патогенезини урганишга ^аратилаётган бир ^атор илмий ишлар бу касалликнинг табиатини урганиш мураккаб эканлигини, бурун-х,ал^умнинг биологик х,олати, гигиеник хусусияти ва микроб омили билан бо^и^ эканлигини курсатмовда - [12].

Илмий ишимизнинг тахлили шуни курсатдики, УЙГ этиологияси СЙГ этиологиясидан тубдан фар^ ^илар экан, УЙГ касаллигида монобактерияларнинг роли ю^ори эканлиги (95,8%) маълум булди, суринкасли йирингли гаймаритда эса бу курсаткич 5,2% ташкил ^илди. Бизнинг олган натижаларимиз илмий адабиётларда келтирилган маълумотлардан фар^ланмади - [5]. УЙГ этиологиясида асосан граммусбат кокклар етакчилик ^илди ва барча ^узfатувчиларнинг

137

70,6% ини ташкил ^илишган. Бу курсаткич СЙГ 33,8% булиб, УЙГ касаллик этиологиясига солиштирганимизда 2,1 маротиба камро^ грам мусбат кокклар касаллик этиологиясида рол уйнашган. УЙГ этиологиясида асосий ролни Staphylococcus авлоди вакиллари уйнаган (54,8%). Бу авлод вакилларидан Staphylococcus aureus 48 бемордан 14 таси да учраган (27.4%), Staphylococcus epidermidis эса 10 та беморда 19,6%. Бу курсаткичлар СЙГ 19 текширув утказилган беморларнинг 7 ва 6 тасида учраб 36,8%, 31,6% (мос равишда) ташкил ^илган. Шундан куриниб турибдики СЙГ да х,ам стафило-кокклар касаллик этиологиясида мух,им рол уйнар экан. УЙГ да этиологик агентлар сифатида Streptococcus spp, Pseudomonas aeruginosa *амда Staphylococcus saprophyticus ларни доим назарда тутиш х,ам лозим. Грамманфий бактериялар ва гемолитик таё^чалар УЙГлар этиологиясида катта ах,амият касб этмаслиги илмий ишимиз натижасида курсатиб берилди.

СЙГ ларда етакчи ^узfатувчилар сифатида Pseudomonas aeruginosa, Haemofillus influenzаe, Streptococcus spp ва анаэроблар ундирилди, граммусбат кокклар ундирилиш фоизлари камро^ булди. Грамманфий бактериялар СЙГда УЙГ даражасида булди. УЙГда этиологик агент сифатида идентификация ^илинмаган Candida spp ва анаэроблар СЙГда ундирилди. УЙГдан фар^ли равишда СЙГда 94,8% х,олатларда микроорганизмлар ассоциациялари ани^ланди.

Антибиотикларни даволашда асосланмаган ва системасиз ^улланилиши, бактерияларнинг ута антибиотикларга чидамли (полирезистент) штаммларини селекция булишига ва уларни тар^алишига сабаб булади - [5].

Х,озирги кунда купчилик поликлиника ва стационарларда УЙГ,СЙГ даволашда антибиотикларни эмпирик тарзда белгилашади. Шуни алохида такидлаш зарурки йирингли яли^анишларда антибиотикларнинг эмперик буюрилиши, х,ар тамонлама олдиндан

138

утказилган бактериологик, клиник текширувларга асосланган булиши шарт. Эмпирик равишда ^улланилаётган антибиотикларнинг клиник ноэффективлиги 24-72 соат мабойнида ани^ланади, бу даврга келиб бактериологик текширувлар натижаси х,ам антибиотиклар билан даволашни коррекция ^илиш имкониятини беради. Шунинг учун х,ар кварталда ёки ярим йилда бир маротиба УЙГ ва СЙГ нинг келтириб чи^арувчи микроорганизимларнинг этиологик структурасини урганиш ва уларнинг антибиотикларга сезгирлигини ани^лаб ва бу ялли^анишларда эмпирик ^улланувчи антибиотикларнинг мониторин-гини ишлаб чи^иш хозирги кундаги энг долзарб муаммолардан бири хисобланади.

Хулосалар.

1. Уткир йирингли гайморитлар келтириб чи^арган микро-организмлар орасида граммусбат кокклар етакчи булди (72,4%). Энг куп фоиз Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis га тегишли булди. Шу билан бир ^аторда Pseudomonas aeruginosa уткир йирингли гайморитларда кам фоизда учраса х,амки, патологик жараённинг уткир х,олатдан сурункали х,олатга утишида мух,им ах,амият касб этувчи ^узfатувчи сифатида эътиборда булиши лозим.

2. Сурункали йирингли гайморитлар ^узfатувчилари сифатида Pseudomonas aeruginosa (73,7%), Haemofillus influenzаe (57,9%), Streptococcus spp (47,4%), анаэробларнинг (42,1%) а^амияти ю^ори булди. Уткир йирингли гайморитларда монокультура 95,8% этиологик ролни уйнаган булса, сурункали куринишда 94,8% х,олатларда микроорганизмлар ассоциациялари ани^ланди.

3. Грам мусбат коккларнинг цефазолин (S=81,0%), ципро-флоксацин (S=71,4%) га, Pseudomonas ва грам манфий бактерия-ларнинг фторхинолонларга левоксимед ва ципрофлоксацинга 84,5% ю^ори сезгирлиги ани^ланди ва бу бактериялар штаммларининг

тетрациклин, гентамицин ва левомицетин антибиотикларига нисбатан ю^ори резистентликка эгалиги исботланди.

Адабиётлар руйхати:

1. Бобохонов М.Г., Мирзаева М.А., Исламов А.Й. Этиология острых бактериальных синуситов // Материалы IX Республиканского съезда эпидемиологов гигиенистов, санитарных врачей и инфекционистов Узбекистана. - Ташкент, 2010. - 39 б.

2. Гаращенко Т.И., Денисова О.А., Котов Р.В. Стартовая антибиотикотерапия при остром среднем отите и остром синусите у детей // Вестник оториноларингологии. - Москва, 2005. - №3. - 62-63 б.

3. Крючкова Н.В. Изучение антибиотикотерапии воспаления придаточных пазух в условиях ЛОР отделения одной из клинических больниц г. Саратова в 2012 г // Бюллетень медицинских Интернет-конференций, Vol. 3, Issue 2, 2013, pp. 385-385

4. Лопатин А.С., Гамов В.П. Острый и хронический риносинусит: этиология, патогенез, клиника, диагностика и принципы лечения. -Москва: Медицинское информационное агентство. - 2011. - 76 б.

5. Люманова С. Р. Эффективность местного применения антибактериальных препаратов при синуситах у детей: Автореф.дис. канд. мед. наук - Москва, 2008. - 77 с.

6. Митин Ю.В., Гомза Я.Ю. Целесообразность применения в ЛОР-практике цефалоспоринов III-поколения для приема внутрь // Журнал вушних, носовихiгорловiх хвороб. -Киев, 2007. - №2. - 59-63 б.

7. Определение чувствительности микроорганизмов к антибактериальным препаратам. Методические указания. МУК 4.2 1890-04 // Коллектив авторов. Клиническая микробиология и антимикробная химиотерапия. - Москва, 2004. - Т.6. - №4. - 306-359 б.

8. Определитель бактерий Берджи (Перевод с английского) Под редакцией Хоулта Дж, Крига Н, Снита Р, Стейли Дж., Уилямса С. -Москва: Мир. - Т.1-2. - 1997. - 389 б.

9. Пальчун В.Т., Кунельская Н.Л., Артемьев М.Е., Карабак В.И., Огородников Д.С. Микробный пейзаж и пути рациональной антибио-тикотерапии при острых гнойных заболеваниях ЛОР-органов // Вестник оториноларингологии. -2004.- №5.-4-8 б.

10. Папулова Н.М. Новые возможности в диогностике и лечении риносинусита у беременных.// «Оториноларингологиянингзамонавий йуналишлари» мавзусидаги Узбекистон оториноларингологиянинг IV съезди.Тошкент- 2015.-86 б.

11. Салимова Ш.С., Хушва^това Н.Х., Хайитов А.А. Изменение иммунного статуса у больных с хроническим синуситом, осложненных кандидозной инфекцией. // «Оториноларингологиянинг замонавий йуналишлари» мавзусидаги Узбекистон оториноларингологиянинг IV съезди. Тошкент- 2015.-87 б.

12. Тец В.В., Тец Г.В., Викина Д.С., Вечерковская М.Ф., Харламова В.В. Неизвестные возбудители заболеваний в микрофлоре ротовой полости человека, актуальные для оториноларингологии. -Вестник оториноларингологии 2014.№1. - с. 33-36.

13.Faure H., Mahy S., Soudry A. Factors influencing the prescription or non-prescription of antibiotics by general practitioners //Med. Mal. Infect. -2009. -Vol.39 / - N9. - P.714-721.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.