Научная статья на тему 'Метод развития знания дизайна у студентов на основе креативного образования'

Метод развития знания дизайна у студентов на основе креативного образования Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
30
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
творчество / потенциал / педагогическое творчество / дизайн / резюме / альбом / эвристика / метод / скетчбук / развитие творческих способностей / факторы / препятствующие развитию творческих способностей / творческий потенциал / творческий потенциал учителя / структурные основы и принципы творческого потенциала / критерии определения творческого потенциала учителя. / creativity / potential / pedagogical creativity / design / resume / sketchbook / heuristic / method / development of creative abilities / factors hindering the development of creative abilities / creative potential / creative potential of a teacher / structural foundations and principles of creative potential / criteria for determining the creative potential of a teacher.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хулкар Саидова, Марзия Эргашева

В статье рассматривается сущность концепций творчества и педагогического творчества, концепции дизайнерской композиции, творческого потенциала учителя, структурных основ творческого потенциала и критериев, определяющих уровень потенциала. Подчеркивается важность творческих технологий обучения студентов в учебном процессе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Development method in student's knowledge of design based on creative education

The article examines the essence of the concepts of creativity and pedagogical creativity, the concept of design composition, the creative potential of the teacher, the structural foundations of the creative potential and the criteria that determine the level of potential. The importance of creative technologies for teaching students in the educational process is emphasized.

Текст научной работы на тему «Метод развития знания дизайна у студентов на основе креативного образования»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Development method in students' knowledge of design based on creative education

Khulkar SAIDOVA1, Marziya ERGASHEVA2

Bukhara Institute of Engineering and Technology

ARTICLE INFO

Article history:

Received August 2021 Received in revised form 20 August 2021 Accepted 25 September 2021 Available online 25 October 2021

Keywords:

creativity, potential,

pedagogical creativity,

design,

resume,

sketchbook,

heuristic,

method,

development of creative abilities,

factors hindering the development of creative abilities,

creative potential, creative potential of a teacher,

structural foundations and principles of creative potential,

criteria for determining the creative potential of a teacher.

ABSTRACT

The article examines the essence of the concepts of creativity and pedagogical creativity, the concept of design composition, the creative potential of the teacher, the structural foundations of the creative potential and the criteria that determine the level of potential. The importance of creative technologies for teaching students in the educational process is emphasized.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

1 Professor, Bukhara Institute of Engineering and Technology. Bukhara, Uzbekistan. E-mail: Saidova.hulkar@mail.ru.

2 Assistant, Bukhara Institute of Engineering and Technology. Bukhara, Uzbekistan. E-mail: Ergasheva @gmail.com.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue - 2 № 5 (2021) / ISSN 2181-1415

Талабаларда дизайнга оид билимларини креатив Таълим асосида ривожлантириш методикаси

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

яратувчанлик, потенциал,

педагогик яратувчанлик,

дизайн,

резюме,

скетчбук,

эвристика,

метод,

яратувчанликни

ривожлантириш,

яратувчанликни

ривожлантиришга

туск;инлик ;илувчи

омиллар,

креатив потенсиал, педагогнинг креатив потенциали, креатив потенсиалнинг таркибий асослари ва тамойиллари, педагогнинг креатив потеницалини ани;ловчи мезонлар.

Ушбу ма;олада креативлик ва педагогик креативлик тушунчаларининг мох,ияти, дизайнга оид композитция тушунчалари, педагогнинг креативлик бпотенсиали, креативлик потенсиалининг таркибий асослари х,амда потенси-али даражасини ани;ловчи мезонлар х,а;ида фикр юритил-ган. Шунингдек таълим жараёнида талабаларда креатив таълим технологиялари мох,ияти ёритилган.

Метод развития знания дизайна у студентов на основе креативного образования

Ключевые слова:

творчество,

потенциал,

педагогическое

творчество,

дизайн,

резюме,

альбом,

эвристика,

метод,

скетчбук,

развитие творческих способностей, факторы, препятствующие развитию творческих способностей, творческий потенциал, творческий потенциал учителя,

структурные основы и принципы творческого потенциала, критерии определения творческого потенциала учителя.

АННОТАЦИЯ

В статье рассматривается сущность концепций творчества и педагогического творчества, концепции дизайнерской композиции, творческого потенциала учителя, структурных основ творческого потенциала и критериев, определяющих уровень потенциала. Подчеркивается важность творческих технологий обучения студентов в учебном процессе.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Issue - 2 № 5 (2021) / ISSN 2181-1415

Бугунги кунда мамлакатимизнинг барча сохалари каби таълим сохдсида хам улкан ижобий ишлар амалга оширилмокда. Шу жумладан, ташкари таълим тизимида олиб борилаётган ислохотлар уз натижасини курсатмокда. Узбекистан Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёев раислигида 2019 йил 19 март куни ёш-ларга эътиборни кучайтириш ма;садидаги бешта мухим ташаббусда ёшларнинг буш ва;тини мазмунли утказиш ва касб танлашга катта эътибор каратилди. Таълим жараёнида талабаларда мустакдл ижодий ишлашга, уларда изланишлар олиб бориш элементларини шакллантириш ва келажакда уларни онгли равишда тури касб танлашларида алохдда урин эгаллайди. Шунингдек, уларда масъулиятни сезиш ва уларнинг мехнат фаолиятига тайёрлаш каби жараённи ривожлантиради. Инсон фаолиятининг хар ;андай сохасида ижодкорлик масалаларини хал килишда рационал, ностандарт йулларни излаш, жамиятнинг хар бир аъзосининг интеллектуал имкониятларини ошириш, инсоннинг ижодий кобилиятларини имкон ;адар ривожлантириш даврнинг катъий ва долзарб эхтиёжи булиб щлмокда. дизайнга оид композитцияларни фаоллаштириш - бадиий-ижодий тафаккурни рагбатлантиришнинг мухим омили. Дизайн ижодкорлик сохаси сифатида янги йуналиш булмаса-да, республикамиз таълим муассасаларида талабаларда дизай-нерлик ижодкорлгини ривожлантириш борасида тажрибалар етарли эмас. Шу маънода дизайн сохасига оид тарихий-назарий маълумотлар талабаларларда дизайнерлик ижодкорлигини ривожлантириш тизимида мухим урин тутади.

Дизайн - бу инсон фаолиятининг турли сохаларига (технология, мухандислик дизайни, технология, инноватсиялар, и;тисодиёт, фан ва методология) эришиш учун бирлашадиган ижодий фаолият. Ва уларнинг ра;обатбардошлиги дизайн имкониятини беради.

Юртимизда купгина укув фанлари амалий санъат турларига оид хунарларни ургатиш билан бир каторда кашта тикиш хунарини ургатадиган мактабдан ташкари муассасалар фаолият юритмокда. Бу хунар ёш авлоднинг мехнатга мухаббат, бадиий дид ва махорат, сабрлилик ва ижодкорлик туйгуларини шакллантиради. Бу дизайнга оид композитцияларни тугаракларда ёшларга, тикиш учун керакли жихозлар ва ипларнинг турлари, рангларни тутри танлаш ва улардан тури фойдаланиш, тикиш услублари, тикилган буюмлар ва кийимларни керакли улчовда тикиш, тикилган кийимларга ишлов бериш, уларни асраш каби малака-ларни эгаллайдилар. У;итувчи ихтиёрида укитишнинг турли-туман методлари мавжуд.

Замонавий педагогикада "Креатив педагогика" тушунчаси кулланила бошла-ганига хали у кадар куп вакт булмади. Бирок, укитиш жараёнига инноватсион хамда ижодкорлик ёндашувларини карор оптиришга булган эхтиёж "Креатив педа-гогика"нинг педагогик туркум фанлар орасида мустакил предмет сифатида шаклланишини таъминлади. Ушбу предмет асосларини педагогика тарихи, умумий ва касбий педагогика хамда психология, хусусий фанларни укитиш методикаси, таълим технологияси ва касбий этика каби фанларнинг методологик гоялари ташкил этади.

Шахснинг мутахассис сифатида касбий камол топиши, ривожланиши уз мохиятига кура жараён тарзда намоён булади. Касбий етуклик инсон онтоге-незининг мухим даврлари касбий камол топиш, ривожланиш гояларининг карор топиши (14-17 ёш) дан бошланиб, касбий фаолиятнинг якунланиши (55-60 ёш)гача булган жараёнда кечади. Ижодкор шахснинг шаклланиши ва ривожланиши унинг ички ва ташки олами узгаришининг узаро мос келиши, ижтимоий-иктисодий шарт- шароитлар хамда инсон онтогенгизи - тугилишидан бошлаб то умрининг охирига кадар узлуксизлик, ворисийликни такозо этадиган фаолият мазмунига боглик

Маълумки, дизайнга оид композицияларни тажриба билим, куникма ва малакаларнинг интегратсияси сифатида акс этади. Бирок, дизайнга оид компо-зицияларни

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Бойе1у а^ тпоуайош ¡ББие - 2 № 5 (2021) / ¡ББЫ 2181-1415

ижоий фаолият куникмаларининг узлаштирилиши нафакат амалий куникма ва малакаларнинг интегратсияси, мутахассис сифатида фаолиятни самарали ташкил этиш усул ва воситаларини ишлаб чикишни эмас, шу билан бирга касбий ижодкорлик методологиясидан хабардор булиш, ижодий тафаккурни ривожлантириш ва креатив характерга эга шахсий сифатларининг етарли даражада узлаштирилиши талаб этади.

Ижодкор шахснинг шаклланишини шахснинг узаро мос тарзда бажарилган ижодий фаолият ва ижодий махрулотларни яратиш борасидаги ривожланиши сифатида белгилаш мумкин. Ушбу жараённинг суръати ва камрови биологик ва ижтимоий омиллар, шахснинг фаоллиги ва креатив сифатлари, шунингдек, мавжуд шарт-шароит, хаётий мухим ва касбий шартланган ходисаларга боглик;. Замонавий шароитда педагогнинг креативлик сифатларига эга булиши та;озо этади.

Сунгги йилларда етакчи хорижий мамлакатларнинг таълим тизимида талаба ва талабаларда креативлик сифатларини шакллантириш масаласига алохида, жиддий эътибор каратилмокда. Буни Бронсон, Меррийман (2010 й.), Кен Робинсон (2007 й.), Фишер, Фрей (2008 й.), Бегетто, Кауфман (2013 й.), Али (2011 й.), Треффингер (2008 й.) ва б. томонидан олиб борилган куплаб тад;и;отлар, уларнинг натижалариан куриш мумкин.

Укув машгулотларининг аввалдан режалаштирилишидан воз кечиш, талаба-ларда танщдий, креатив тафаккурни шакллантириш ва ривожлантириш, уларни ижодий фикрлаш, янги гояларни уйлаб топишга мажбур ;илиш таълим олишга булган муносабатни узгартириш, уларни ютукларга эришишга рагбатлантиришда асосий омил булар. Укув машгулотларида етишмаётган омил - креативлик саналади.

Дизайн (костюм) таълим йуналиши буйича булажак касб таълими укитувчи-ларининг касбий компетентлиги таркибий тузилмаси касбий ва шахсий сифатлар (ташаббускорлик, хамкорлик, уз-узини ривожлантириш) хамда психологик хусу-сиятлар (интуиция, кузатувчанлик, хотира)нинг узаро богликлигига асосланиб оптималлаштирилган;

умумкасбий ва ихтисослик фанларининг интегратив машгулотлари (фашион иллустрацион) асосида талабаларнинг ижодий яратувчанлик кобилиятларини ривожлантириш методикаси визуаллик, ижодий тафаккур ва бадиий лойихалаш композициялари асосида такомиллаштирилган.

Дизайнерлик фаолиятидаги образли тасаввурни характерловчи ихтирочилик ва мантик;ийликнинг интенсив ривожланишига каратилган "Эвристик", "Силуэтни излаш", "Резюме" ва "Скетчбук" каби таълим методларини умумкасбий ва ихти-сослик фанларини укитишда куллаш оркали касбий таълимнинг такомил-лаштирилган укув-методик таъминоти ишлаб чикилган; булажак касб таълими укитувчисининг касбий компетентлиги сифат курсаткичлари (лойихалаш, креативлик, технологик) ва тайёргарлик даражаларини (юкори, урта ва паст) квалиметрик ёндашув асосида такомиллаштириш оркали бахдлашнинг объектив-лик хусусиятлари (автоматик, хакконийлик, интегративлик) кенгайтирилган. Куплаб тадкикотларда интеллект ва креативлик уртасидаги алокадор-лик хусусида турлича карашлар мавжуд. Бир гурух тадкикотчилар улар уртасида хеч кандай богликлик йук эканлигини уктирсалар, иккинчи гурух вакиллари кретивлик ва интеллект даражаси бир-бирига ботлик эканлигини таъкидлайдилар (Ким, 2005 й.).

^*Креативлик" тушунчаси узида маданий хилма-хилликни акс эттиради. Г арб кишилари учун креативлик, умуман олганда, янгилик саналади. Улар креативлик негизида ноанъанавийлик, кизикувчанлик, тасаввур, хазил- мутойиба туйгуси ва эркинлик мавжуд булишига эътиборни каратадилар. Патти Драпеау нуктаи назарига кура креатив фикрлаш, энг аввало, муайян масала юзасидан хар томон-лама фикрлаш саналади. Х,ар томонлама

Жaмият вa иннoвaциялap - Общecтвo и иннoвaции - Society and innovations Issue - 2 № 5 (2021) | ISSN 2181-1415

фикpлaш тaлaбaлapдaн у;УВ тoпшиpиFи, мacaлacи вa вaзифaлapини бaжapишдa кyплaб Foялapгa тaянишни тaлaб этади. Бyндaн фapк;ли paвишдa биp тoмoнлaмa фикpлaш эca богата тyFpи Foягa acocлaнишни ифoдaлaйди. M^oxaa,a юpитишдa мacaлa юзacидaн биp вa куп тoмoнлaмa фикpлaшдaн биpини инкop этиб бyлмaйди. Бинoбapин, биp вa xap тoмoнлaмa фикpлaш кpeaтивликни шaкллaнтиpишдa биpдeк axэмият кacб этади. Яъни, топш^икни бaжapиш, мacaлaни eчишдa тaлaбa ечимнинг биp нeчa вapиaнтини излaйди (куп тoмoнлaмa фикpлaш), кейин эca энг мaкбyл нaтижaни кaфoлaтлoвчи богата тyFpи eчимдa тyxтaлaди (биp тoмoнлaмa фикpлaш).

Kpeaтивлик (лoт., инг. "create" - яpaтиш, "кpeaтивe" - яpaтyвчи, ижoдкop) -индивиднинг янги Foялapни ишлaб чикapишгa тaйëpликни тaвcифлoвч вa мycтaк;ил oмил cифaтидa иктидopлиликнинг тapкибигa киpyвчи ижoдий кoбилияти

Шaxcнинг кpeaтивлиги УНИНГ тaфaккypидa, мyлoкoтидa, x,иc-тyЙFyлapидa, мyaйян фaoлият тypлapидa нaмoëн булади. Kpeaтивлик шaxcни яклит xp^a ëки унинг мyaйян xycycиятлapини тaвcифлaйди. Kpeaтивлик иктидopнинг мущм oмилиcифaтидa xэм aкc этади. Kpлaвepca, кpeaтивлик зex,ни ^к^ликни бeлгилaб бepaди, "тaлaбaлap эътибopини тaълим жapaëнигa фaoл жaлб этишни тaъмин-лaйди.

Kpeaтив фикpлaш xap биp ижтимoий coxaa,a яккoл aкc этиши мумкин. ^т^чинит ижoдкopлиги эca у тoмoнидaн ташкил этилaигaн кacбий фaoлиятни ташкил этишга ижoдий (кpeaтив) ëндaшyвидa aкc этади. Сунгги йиллapдa ушбу x,oлaт "Пeдaгoгик кpeaтивлик" тyшyнчacи билaн ифoдaлaнмoк;дa. "Kpeaтив пeдaгo-гикa" к;yйидaги икки xonai™ кaфoлaтлaй oлиши зapyp:

• yкитyвчилap тoмoнидaн y;^ фaнлapини пacт yзлaштиpaëтгaн вa yлapини ypгaнишни зepикapли деб x,иcoблaëтгaн тaлaбaлap эътибopлapини фaн acocлapини yзлaштиpишгa жялб этиш;

• yкитyвчилapгa тaлaбaлapдa кpeaтив фикpлaш вa ижoдий фaoлият нaтижa-лapини paFбaтлaнтиpишгa xизмaт к;илaдигaн cтpaтeгия вa вocитaлapни тавотя этиш ;илиш opкaли ayдитopиядa yлapдaн caмapaли фoйдaлaнишлapи учун имгоният яpaтиш.

Пeдaгoгнинг кpeaтивлик cифaтлapигa эгa бyлмacлиги ТУФЭЙЛИ тaлaбaлap xэм кизикapли вa aжoйиб Foялapгa эгa бyлcaлap-дa, биpoк;, yлapни ифoдaлaшдa cycткaш-ликкa йул ;уяди. Бунинг caбaбли тaълим жapaëнидa к;yллaнилaëтгaн мeтoдлap тaлaбaлapдa эpкин, мycтaкил фикpлaш кyникмaлapини шaкллaнтиpишгa xизмaт к;илмacлиги билaн бeлгилaнaди. Муэллиф тoмoнидaн тaвcия килингaн вocитa вa cтpaтeгиялap тaлaбaлapдa кpeaтивликни pивoжлaнтиpишдa yкитyвчилap учун келади xa^a тaлaбaлapдa у;ув фaнлapини ypгaнишгa булган ^зи^ш, интилишни pивoжлaнтиpaди.

Kpeaтив мyxитдa таълим oлaëтгaн тaлaбaлapдa acтa-ceкин кpeaтив вaзифa-лapни бaжapишгa ниcбaтaн к;изик;иш opтaди, шунингдек, кpeaтив тaфaк-кypгa эга у^ту^ини кузэтиш нaтижacидa кpeaтив фикpлaшгa мoйил булади (Стepнбepг & Wиллиaмc, 1996.).

Kpeaтивлик xapaктepидaги yк;yв-билиш мyxити тaлaбaлapдa таълим жapa-ëнидa гатта axэмиятгa эга булган тaнкидий вэ кpeтив фикpлaш кyникмa-cининг pивoжлaнишигa oлиб келади. Kpeaтив тaфaккypгa эга тaлaбaлap: бoшкa тaлaбa-лapнинг xaëлигa кeлмaгaн Foялapни билдиpaди:

• yзлapини ифoдa этишнинг узига xoc уелубини тaнлaйди;

• бaъзaн мэвзу ano^ra йу; ëки Faйpиoддий caвoллap бepaди;

• ечими oчик кoлгaн вaзифaлapдaн зaвк;лaнaди;

• Foялapни эни; дaлиллap acocидa мyxoкaмa ;илишни эфзэл кypaди; -мyaммoнинг ечимини тoпишдa нoaнъaнaвий ëндaшyвни тaнлaйди.

Шахсга хос креативлик сифатлари куйидагилар саналади (1-расм): Шахс креативлигини ривожлантириш жараёнида 'Таба;алаштириш", "Давр-лаштириш" тушунчаларининг мухим ахамият касб этиши эътиборни тортади. Шунга кура маълум давр ва бос;ичларда талабаларда хам креативлик сифатлари, ижодий фаолият малакалари ривожланади.

1-расм. Креатив сифатларни ривожлантириш йуллари

Креатив характерга эга мухитдагина талабалар урганаётган мавзунинг мазмуни, укув ахборотлар уртасидаги узаро ало;ани тушуниш имкониятига эга булади ва бу ха;ида фикрлаш бошлашади (Андерсон эт ал., 2000). М: талабалар "Иммиграция ходисасининг мохияти" ни "Акулий хужум" стратегияси асосида урганиш жараёнда, энг аввало, стратегиянин узи нималигини, уни ;андай куллаш зарурлиги ха;идаги тушунчаларга эга булишлари лозим. Муайян омиллар педагогларда креативлик сифатлари, малакаларини ривожлантиришга тус;инлик ;илади. Шу сабабли педагогик жараёнда у;итувчилар ушбу омилларни баратаф этишга эътибор ;аратишлари лозим. Куйидаги омиллар шахсда креативликни ривожлантиришга тус;инлик ;илади:

• узини таваккалдан олиб ;очиш;

• фикрлаш ва хатти-харакатларда куполликка йул куйиш;

• шахс фантазияси ва тасаввурининг ю;ори бахоланмаслиги;

• бош;аларга тобе булиш;

• хар ;андай холатда хам фа;ат юту;ни уйлаш.

Ю;орида айтиб утилганидек, шахсда креативлик сифатларини ривожлан-тириш мураккаб жараён саналади. Таълим жараёнини кузатиш, бевосита педагогик жараённи ташкил этиш жараёнида куйидаги методлар талабаларнинг педагогик тафаккурини ривожлантириш билан бирга педагогикларда касбий фаолиятни ташкил этишда намоён булувчи ижодий малакаларни мустахкамланишига хизмат ;илади

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Шахсда креативликни шакллантиришга йуналтирилган машгулотлар фа;ат-гина кунгилочар характердаги топшири; маш; ёки вазифалардан иборат булиб ;олиши керак эмас. Балки, талабаларга бериладиган барча топшири; маш; ва вазифалар мавжуд давлат таълим стандартларга мос келиши, талабаларга билим, куникма ва малакаларини тула;онли намойиш ;ила олиш имкониятини яратиши зарур. Машгулотлар жараёнида у;итувчилар талабаларни аста-секин масъулият-дан озод ;илиш ор;али муста;ил таълим олишга рагбат билдирадиган шахс булишларига эриша олишлари лозим (Фишер, Фрей, 2008 й.).

Англанганидек, педагоглар таълим жараёнини ташкил этишда укув матери-алларининг характеридан келиб чиккан холда юкорида кайд этилган топширик-лардан икки ва ундан ортигини танлаш имкониятига эга. Бир машгулотда талаба-ларни бир неча турдаги топшириклар билан ишлашга жалб этиш талабаларда укув фаолиятига нисбатан ;изи;ишни оширади ва укув-билиш фаолиятини кучай-тиради.

ХУЛОСА

Укув топшири;лари учун иш котозларини тайёрлаш. Иш когозлари асосида укув топширик;ларининг бажарилиши мазкур жараённи тезлаштириш, талабалар фаолиятини осонлаштириш ва энг мухими, мумкин кадар вактни тежаш имконини яратади. Шу туфайли етакчи хорижий мамлакатлар тажрибасида укув топшириклари билан ишлаш жараёни учун иш котозларини шакллантириш ва уларни машгулотлар учун тайёрлашга алохида эътибор каратилади.

Узбекистонда хам мустакиллик йилларида таълимни ташкил этишга инновацион ёндашиш натижасида узлюксиз таълим тизимининг барча боскич-ларида деярли хар бир дарс, укув машгулотида талаба ва талабаларнинг амалий фаолиятини иш когозлари воситасида ташкил этиш анъанаси бир кадар шакл-ланди. Айни вактда бу борадаги тажрибани янада бойитишга нисбатан эхтиёж мавжуд.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Драпеау Патти. Спаркинг студент креативиты (Sparking student creativity). -Алехандриа - Виргиниа, УСА: АССД, 2014.

2. Инновацион таълим технологиялари / Муслимов Н.А., Усмонбоева М.Х,., Сайфуров Д.М., Тураев А.Б. - Т.: "Сано стандарт" нашриёти, 2015. - Б. 81.

3. Савелева М.Г. Педагогические кейсы: конструирование и использование в процессе обучения и оценки компетенций студентов/Учеб. - мет. Пособие. - Ижевск: ФГБОУВПО "Удмуртский университет", 2013. - С. 9.

4. Сборник кейсов для вузов по дисциплинам гуманитарного и социально-экономического цикла / Учеб. - мет. Пособие. - СПб.: Изд. Санкт-Петербургского университета управления и экономики, 2015. - С. 3.

5. Толипов У., Усмонбоева М. Педагогик технологияларнинг тадбикий асослари - Т.: 2006. - Б. 260.

6. Saidova Kh.Kh., Djalolova D.F., Ergasheva M.R. Promotion of practical trainings for the development of the creative abilities of students in special subjects using foreign methods of foreign education method / European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Европа, Vol. 8 No. 11, 2020. - PP. 73-79. www.idpublications.org.

7. Saidova Kh.Kh., Kuliyeva D.R., Djalolova D.F. "Cluster" Theory and Its Peculiarities in Increasing the Competitiveness of the Economy/ The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research USA, Volume 2, Issue 9, 2020. - PP. 51-54. www.usajournalshub.com.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.