Научная статья на тему 'МЕТАФОРАНИНГ “ЎТКАН КУНЛАР” РОМАНИДА ҚЎЛЛАНИШИ'

МЕТАФОРАНИНГ “ЎТКАН КУНЛАР” РОМАНИДА ҚЎЛЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
12
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
стилистика / метафора / маданият / “Ўткан кунлар” / поэтик тасаввур / субъектив мазмун / индивидуал-ижодий ўзига хослик. / stylistics / metaphor / culture / “The Days Gone by” / poetic imagination / subjective content / individual creative personality.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бозоров, Зокир Мехриқулович

Маълумки, стилистика тилшуносликнинг бир бўлими бўлиб, тилдаги мулоқотнинг турли шароитлари учун бир ҳил бўлмаган танлов усуллари ҳамда тил бирликларининг ягона мазмун бутунлигида ташкил қилиниш йўлларини, шунингдек ушбу принцип ва усулларда тилдан фойдаланиш турлари, услублари белгиланадиган фарқлар ва уларнинг тизимини ўрганади. Бадиий матнда турли ҳил воқеа-ҳодисалар, предметлар, асар қаҳрамонларини тасвирлашда стилистика жуда муҳим ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USE OF METAPHOR IN THE NOVEL “THE DAYS GONE BY”

It is known that stylistics is a branch of linguistics that studies various ways of selecting linguistic means for various conditions of linguistic communication, as well as the organization of linguistic units into a single meaningful whole. Stylistics analyzes the differences and system that defines the types and styles of language use based on principles and methods. This work highlights the important role of stylistics in describing various events, objects and characters in a literary text. Particular attention is paid to key concepts such as metaphor, culture, “The Days Gone by”, poetic imagination, subjective content and individual creative personality.

Текст научной работы на тему «МЕТАФОРАНИНГ “ЎТКАН КУНЛАР” РОМАНИДА ҚЎЛЛАНИШИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

МЕТАФОРАНИНГ "УТКАН КУНЛАР" РОМАНИДА КУЛЛАНИШИ

Маълумки, стилистика тилшуносликнинг бир булими булиб, тилдаги мулоцотнинг турли шароитлари учун бир уил булмаган танлов усуллари уамда тил бирликларининг ягона мазмун бутунлигида ташкил цилиниш йулларини, шунингдек ушбу принцип ва усулларда тилдан фойдаланиш турлари, услублари белгиланадиган фарцлар ва уларнинг тизимини урганади. Бадиий матнда турли уил воцеа-уодисалар, предметлар, асар цаурамонларини тасвирлашда стилистика жуда мууим уисобланади.

Калит сузлар: стилистика, метафора, маданият, "Уткан кунлар", поэтик тасаввур, субъектив мазмун, индивидуал-ижодий узига хослик.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МЕТАФОРЫ В РОМАНЕ «МИНУВШИЕ ДНИ»

Известно, что стилистика — раздел языкознания, изучающий разнообразные способы подбора языковых средств для различных условий языкового общения, а также организацию языковых единиц в единое содержательное целое. Стилистика анализирует различия и систему, определяющую типы и стили использования языка, основываясь на принципах и методах.

В данной работе освещается важная роль стилистики при описании разнообразных событий, предметов и персонажей в художественном тексте. Особое внимание уделяется ключевым понятиям, таким как метафора, культура, «Минувшие дни», поэтическое воображение, субъективное содержание и индивидуально-творческая личность.

Ключевые слова: стилистика, метафора, культура, «Минувшие дни», поэтическое воображение, субъективное содержание, индивидуально -творческая личность.

Бозоров Зокир Мехрикулович

PhD, Узбекистан давлат жахрн тиллари университети Таълим сифатини назорат килиш булими бошлиги

АННОТАЦИЯ

Бозоров Закир Мехрикулович,

PhD, начальник отдела контроля качества образования Узбекского государственного университета мировых языков.

АННОТАЦИЯ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

USE OF METAPHOR IN THE NOVEL "THE DAYS GONE BY"

Bozorov Zakir Mekhrikulovich,

PhD, head of the Department of quality control of Education of the Uzbek State

University of World Language.

It is known that stylistics is a branch of linguistics that studies various ways of selecting linguistic means for various conditions of linguistic communication, as well as the organization of linguistic units into a single meaningful whole. Stylistics analyzes the differences and system that defines the types and styles of language use based on principles and methods.

This work highlights the important role of stylistics in describing various events, objects and characters in a literary text. Particular attention is paid to key concepts such as metaphor, culture, "The Days Gone by", poetic imagination, subjective content and individual creative personality.

Key words: stylistics, metaphor, culture, "The Days Gone by", poetic imagination, subjective content, individual creative personality.

Дунё тилшунослигида стилистиканинг объекти хдсобланган стилистик воситаларга куйидагилар киритилади:

1) фонографик стилистик воситалар: аллитерация, ономатопия, пунктуация, метографик воситалар (остига чизиш, шрифт билан ажратиб курсатиш, бош хдрфлар);

2) синтактик стилистик воситалар: инверсия, парцелляция, такрорлаш, риторик саволлар, синтактик параллелизм, анафора, эпифора, инверсия, эллипсис кириш сузлари, мурожаатлар);

3) лексик стилистик воситалар: эпитет, киноя, ухшатиш, метафора, персонификация, литота, оксюморон, аллитерация, аллюзия, амплификация, амфиболия, антитеза, каламбур, градация, муболага, сарказм, синекдоха, перифраз, параллелизм, метонимия, эвфемизм ва бош;алар.

Юк;орида таъкидлаб утилган стилистик воситалар бадиий услубдаги матнларда кулланиш жихдтидан узига хос хусусиятларга эга. Асарнинг яратилиш даври, жанри, му^ити ва хдкозоларга кура стилистик воситаларнинг ;улланишидаги фаол ёки нофаоллигини кузатиш мумкин.

Анъанавий тилшунослик нуктаи назардан, одатда, метафора шеъриятда ишлатиладиган нут; иборалари таркибига киради. Бу сузни уз маъносидан

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

бошка бир маънода, яъни мажозий маънода куллаш усулидир. Роберт Фростнинг таъкидлашича, "шеърият бир тушунчани номлаган холда, бошкасига маъно бериш имконини беради". Сузлар узларининг асл маъноларига эга, аммо бундан ташкари кучма маънода ишлатилиши мумкин.

Масалан: The girl is a rose - Киз бола - бу атиргул [Kovecses, 1986].

Ушбу жумлани том маънода куриб чикадиган булсак, мантикий мазмунни курсата олмаймиз. Аммо "атиргул" сузи "гузаллик", "мулойимлик", "софлик" рамзи сифатида мажозий маънода киз болага нисбатан кулланилиши мумкин. Бундай ёш аёл хушбуй ифорли, гузал, узига жалб этувчи ва шу каби жихатлари билан атиргулга ухшайди. Шеърият мутахассислари сузларнинг мажозий маънода кулланиши шоирлар учун кул келишини таъкидлайдилар.

Х,ис-туйгули ва эхтиросли жараёнлар кундалик хаётимизга артистизм унсурларини олиб киради, демакки, у билан бирга нуткимизда суз истеъмолининг нотабиий тамойилини курсатувчи ва борликни бадиий тасвирлашнинг антика усулидан иборат булган метафора кенг кулланади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Метафора назариясининг яратилишига дахлдор вазифалар етарли даражада изохланиш имкониятига эга булиб, факат лингвистика доирасида хал этилиши мумкин эмас ва англаш жараёнлари сохаларини инобатга олинишини такозо этади.

Когнитив назария тадкикот марказига инсонни куяди. У метафорани тушунишни нуткнинг яратилиши ва идрок этилишига хамрохлик килувчи ментал-миллий жараёнлари билан боглайди. Метафора атроф-мухит тугрисида янги маълумот олиш имкониятини яратувчи икки мохиятнинг узаро хамкорлигидан иборат булган ментал ва лисоний механизм сифатида тасаввур килинади.

Л.Л.Нелюбиннинг таъкидлашича, "метафоранинг максади нарса ёки ходисанинг шунчаки номланиши билан эмас, балки унинг экспрессив тавсифи билан боглик" [Нелюбин, 1990].

Нуткимизда эмоционал-хиссий таъсир курсатиш зарурати юзага келганда, метафора пайдо булади. "Адресатга эмоционал таъсирдан нафакат ёзувчи, публицист, жамоат арбоби, ва умуман жамиятнинг исталган аъзоси манфаатдор. Максадларнинг умумийлигидан кулланилаётган лисоний усулларнинг умумийлиги келиб чикаради. Х,ис-туйгуларни ва эмоционал босимни ифодалаш сохаси кундалик нуткимизга артистизм унсурини, у билан бирга эса, метафорани хам олиб киради"[Riker, 1990].

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Метафора бадиий асар муаллифи индивидуал услубининг таркибий кисми хисобланади. Шу билан бирга, муаллифнинг атроф-мухитга субъектив муносабатини акс эттириб, асар персонажлари тавсифига хизмат килади.

А.В.Халимованинг фикрига кура, матн нуткнинг максимал хажмли бирлиги хисобланиб, унда муаллиф фикри ва кечинмалари яхлитлигини мазмуний ифодалаш учун асосий хоссаси алокадорлик ва бутунлик булган лисоний белгиларнинг ёпик тизимидан фойдаланилади [Xalimova, 2005]. Бадиий матн рамзий табиатга эга булиб, узига хос семиотик реалликдан иборат. Матн тузилмаси сюжет истикболи атрофида гурухланади. Мазмун-мафкура жихатдан бадиий матн функционал мазмун тобелиги оркали муаллиф нуктаи назарини намоён килади. Бадиий матннинг мазмун томони мазмун тугуни атрофида гурухлашади ва сюжетгача хамда сюжет даври синтезидан иборат булади.

Суз санъаткори уз жамиятининг типик вакили хисобланади ва бу холат базавий метафораларнинг индивидуал - муаллифлик услубида хам муайян даражада из колдиради, шунингдек, бадиий онгнинг таянч концептлари мазмуни ва таркибига таъсир курсатади.

Метафора бир вактнинг узида хам ментал, хам лисоний механизмдан иборат булади. Бу механизм икки турли мохият касб этувчи ходиса ва нарсаларнинг ухшашлик, анологияси асосидаги узаро фаолияти ва киёсланишидан иборат булади. Бошкача айтганда, гап умумий белгиларнинг топилиши хакида бормокда.

Метафора узок вакт давомида турли хил нуктаи назардан урганилган. Файласуфлар тилни сузма-суз, тафаккур метафорасидан факат шоирлар фойдаланиши мумкин деб хисоблашади. Когнитив тилшунослар метафорани мухим ва ахамиятга молик деб билишади, чунки улар маъноларнинг конструктивлигини ва вазиятни чукур тушунишимизга ургу беришади. Метафора маъно жихатдан урганилиб, аввал том маънода, сунгра идиоматик маънога каратилиб, аста-секин жараённи шакллантиради. Агар дунёдаги тилларнинг аксарияти метафора булса, демак, биз тилнинг метафорик мохияти инсон табиатининг рад этилиши, деб айта оламиз.

Жумладан, АДодирийнинг "Уткан кунлар" романидаги куйидаги парчага эътиборимизни каратсак:

Сарой аули кундузги иш кунларидан бушаб уужраларига цайтцанлар, куб уужралар кечлик ош пишириш ила машзул, шунинг учун кундузгига цараганда сарой жонлиц: кишиларнинг шациллашиб сузлашишлари, хохолаб кулишишлари саройни кукка кутаргудек [Qodiriy, 2009: 6].

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Узбек халкининг чин маънода узига хос миллийлигини акс эттирадиган мазкур романнинг ушбу парчасида метафора лексик стилистик воситаси кечлик ош пишириш ила машгул, сарой жонлик, саройни кукка кутаргудек каби бирликларда метафора кулланган. Бу ерда хужралар, сарой сузлари оркали одамлар, савдогарлар ифодаланмокда.

Огир табиатлик, улуг гавдалик, куркам ва оц юзлик, келишган, цора кузлик, мутаносиб цора цошлиц ва эндигина мурти сабз урган бир йигит [Qodiriy, 2009: 6]. Муаллиф мазкур парчада романдаги бош кахрамонлардан бири Отабекни тасвирлашга харакат килган. Бу ерда мурти сабзи урган тасвирий ифодаси оркали Отабекни успирин бир йигит, ёши йигирма-йигирма иккилар атрофида эканлигини курсатиб, бадиий адабиётнинг узига хос бадиий эстетик кийматини намоён этмокда.

Кандогдир бир хаёл ичида ултургучи бу йигит Тошканднинг машуур аъёнларидан булзан Юсуфбек уожининг угли — Отабек [Qodiriy, 2009: 6]. Бу йигит яхшизина давлатманд булса уам, лекин шуурати нимаучундир бойлиги билан булмай, «Хомид хотинбоз» деб шууратланган, кишилар Хрмид орцасидан сузлашканда унинг отига тацилган лацабни цушиб айтмасалар, ёлгиз «Хомидбой» дейиш ила уни танита олмайдилар [Qodiriy, 2009: 7].

Романдаги салбий кахрамон булмиш Хрмидга берилган таърифдан муаллиф бадиий тасвирий восита, яъни метафорадан мохирона фойдаланиш оркали ёритиб берган. Бу ерда оркасидан сузлашган (аслида: у хакида гапирганда), отига такилган (аслида: исмига кушиб айтиладиган) суз бирикмаларида метафора лексик стилистик восита куллаган.

Манимча, уйланишдек нозик бир иш дунёда йуцдир,- деди Раумат ва Отабекка юз угирди. - Уйлангач, хотининг таъбингга мувофиц келса бу жуда яхши; йуцса, мунчалик огир гап дунёда булмас [Qodiriy, 2009: 10]. Ушбу матнда метафора лексик стилистик воситаи уйланишдек нозик иш ва огир гап бирикмаларида кулланган. "Уйланишдек нозик бир иш" бирикмаси аслида "турмуш курушга жиддий эътибор каратиш", "етти улчаб бир кесиш", "кичик бир хато бутун умрга татигулик ташвишга айланиши мумкин булган амал" каби маъноларда кулланилмокда. "Огир гап" бирикмаси эса, юкорида таъкидлаб утилган "бутун умрга татигулик ташвиш" маъносида кулланмокда. Аслида ишнинг нозиги булмагандек, гапнинг огири хам булмайди. Бу ерда метафорик кучма маъно оркали бадиий адабиётнинг сержилолиги курсатиб берилмокда.

Яна бир мисолга эътибор каратсак: Аммо, уацицатда, орадан ун беш-йигирма йил утиб, сиз уам катта йигит булгансиз, умр - отилган уц эмиш [Qodiriy, 2009:11].

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Мазкур жумлада келтирилган "умр - отилган ук эмиш" бирикмаси метафорик кучма маъно хосил килмокда. Муаллиф бу ерда умрни шунчалик тез утиб кетишини отилган укнинг харакатига ухшатмокда. Халкимиз орасида мазкур ифодага синоним сифатида кулланадиган машхур ибора мавжуд, яъни "умр - окар дарё" Бу ибора хам метафорик кучма маъно хосил килиши билан ахамиятлидир.

- Отангиз Азизбекнинг мушовири экан, - деди Акрам щжи, - нима учун уни бир оз булса уам йулга солмайдир? [Qodiriy, 2009: 15]. Ушбу жумлада келтирилган "йулга солмайдир" бирикмаси метафорик кучма маъно хосил килмокда. Муаллиф бу ерда "йулга солмок" бирикмасини "тарбияламок" сузи урнида куллаган.

Olam manzarasini kategoriyalashda tilning boy fondi hisoblangan metafora va iboralar, shak-shubhasiz, milliy madaniyatning ajralmas qismi, uning o'zligini namoyon qiluvchi ko'zgusidir [Baxronova, 2023]. Демак, тил анъаналари образли ифодалаш воситаларида энг ёркин акс этади. Бадиий асарларда метафора кенг кулланилади. Бу холат метафоранинг борликни бадиий инъикослаш билан чамбарчас богликлиги билан изохланади. Зеро, бадиий асарни тушунишнинг узи ва борликка муносабат купинча метафорага мурожаат оркали ифодаланади.

Максад умумийлиги табиий равишда кулланилаётган тил усулларининг хам умумийлигини такозо килади. Эхтиросларни ва унинг босимини ифодалаш сохаси кундалик нуткка артистизм унсурларини олиб киради, у билан эса метафора пайдо булади. Бизнинг тахлилларимиз курсатишича, метафора нафакат фавкулодда суз куллаш ва оламни бадиий тасвирлаш усули хисобланади. Метафора улардан ташкари яна поэтик тасаввурнинг субъектив мазмунидаги индивидуал-ижодий узига хосликларни акс эттиради.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Нелюбин Л.Л. Лингво стилистика современного английского языка: учеб пособие. 3-еизд., перераб. идоп. - Москва, 1990. - С.97.

2. Рикер П. Метафорический процесс как познание, воображение и ощущение // Теория метафоры. - М.: Прогресс. 1990. - С. 416.

3. Халимова А.В. Взаимодействие досюжетного и сюжетного времени в тексте (на материале драматического текста) автореф. дис. ... канд. филол. наук. - Москва, 2005. - С.9.

4. Qodiriy Abdulla. O'tkan kunlar. - Тошкент: "Sharq". - 2009. - 384 b.

5. Kovecses, G. Metaphors of Anger, Pride and Love. - Amsterdam: Benjamins,

1986.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

6. Бaxроновa, Д. K. (2016). Лингвокультурные особенности зооморфный фрaзеологическиx единиц. Вестник Челябинского гoсyдaрственнoгo yниверситетa, (9 (391)), 36-43.

7. Baxronova D.K. OLAM MANZARASI: TIL, TAFAKKUR VA MADANIYAT. - Monografiya, GlobeEdit, 2023. - 212 b.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.