Научная статья на тему 'МЕСТО ИНДИЙСКИХ СЛОВ В ФОРМИРОВАНИИ МЕДИЦИНСКИХ ТЕРМИНОВ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА'

МЕСТО ИНДИЙСКИХ СЛОВ В ФОРМИРОВАНИИ МЕДИЦИНСКИХ ТЕРМИНОВ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
57
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВА ИНДИЙСКОГО ПРОИСХОЖДЕНИЯ / МЕДИЦИНСКИЕ ТЕРМИНЫ / ЛЕКАРСТВО / ПИЩА / ЛЕКАРСТВЕННЫЕ РАСТЕНИЯ / НАЗВАНИЕ РАСТЕНИЙ / САНСКРИТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юсупов Абдулло Исмоилович

В данном исследовании анализируется и рассматривается степень использования слов-терминов индийского происхождения в древних медицинских трактатах, написанных на языке фарси-дари - Hidayat al-muta 'allimin fi-t-tibb («Руководство для изучающих медицину») Ахмада Ахавайни Бухорои, Danisnama («Книга знаний») Майсари. В данных трактатах встречается огромное количество медицинских и фармацевтических терминов индийского происхождения, которые берут своё начало из языка санскрит. А также при помощи данных слов в рассматриваемых работах образуются новые сложные и составные термины.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF INDIAN WORDS IN THE FORMATION OF MEDICAL TERMS OF THE TAJIK LANGUAGE

This study analyzes and examines the degree of use of Indian words in the ancient medical treatises written in the Farsi-Dari language - Hidayat al-muta 'allimin fi-t-tibb («Guide for students of medicine») by Ahmad Akhavaini Bukhoroi, Danisnama («Book of Knowledge»)Maysari. In these treatises there is a huge number of medical and pharmaceutical terms of Indian origin, which originate from the Sanskrit language. And also with the help of these words, new complex and compound terms are formed in the works under consideration.

Текст научной работы на тему «МЕСТО ИНДИЙСКИХ СЛОВ В ФОРМИРОВАНИИ МЕДИЦИНСКИХ ТЕРМИНОВ ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА»

13. Фируз Бахром. Была бы она мужчиной: повести и рассказы. / Ф. Бахром - Душанбе: Адиб, 1990. - 448с.

14. Фируз Бахром. Рухсора: киссахо ва хикояхо. / Ф. Бахром Душанбе: Адиб, - 1978. - 213с.

ОСОБЕННОСТИ ВОССОЗДАНИЯ ТАДЖИКСКИХ АНТИТЕЗ ПРИ ПЕРЕДАЧЕ НА РУССКИЙ ЯЗЫК

Настоящая статья посвящена проблемам переводимости и непереводимости стилистических приёмов, в частности вопросам передачи на русский язык таджикских антитезных конструкций. Данная тема, по мнению автора, весьма актуальна, поскольку на современном этапе своего развития таджикская наука не располагает исследованиями, так или иначе имеющими отношение к антитезе как лингвистическому понятию. Остаются неразрешенными многие вопросы относительно природы данного средства выразительности, его типологии и функционального потенциала, особенностей его передачи с одного языка на другой.

На большом материале образцов антитезных выражений, почерпнутых из современной таджикской малой прозы, автор совершает попытку сопоставительного анализа оригинальных и переводных текстов, при этом выявляет случаи использования переводческих трансформаций. По мнению автора, в большинстве случаев передача антитезных конструкций совершается корректно и адекватно, хотя имеются случаи нарочитых преобразований, искажающих как содержательную основу оригинала, так и его экспрессивность и выразительность.

Ключевые слова: переводческие трансформации, стилистический приём, антитеза, антитезные конструкции, нулевой перевод, адекватный перевод.

FEATURES OF RECREATION OF TAJIK ANTITHESIS WHILE TRANSFERING INTO RUSSIAN LANGUAGE

This article is devoted to the problems of translatability and untranslatability of stylistic devices, in particular, issues of transferring Tajik antithetical constructions into Russian. This topic, according to the author, is very relevant, since at the present stage of its development, Tajik science does not have research that is somehow related to the antithesis as a linguistic concept. Many questions are remained unresolved regarding the nature of this means of expression, its typology and functional potential, peculiarities of its transmission from one language to another.

Using a large material of samples of antithetical expressions drawn from modern Tajik small prose, the author makes an attempt at a comparative analysis of the original and translated texts, while identifying cases of using translation transformations. According to the author, in most cases, the transmission of antithetical constructions is performed correctly and adequately, although there are cases of deliberate transformations that deform both content and expressiveness of the original.

Keywords: translation transformations, stylistic device, antithesis, antithetical constructions, zero translation, adequate translation.

Сведения об авторе:

Султанова Рафоат Мирзоевна - кандидат филологических наук, заведующий кафедрой русского языка Российско-Таджикского (Славянского) университета, Электронная почта: rafoat10@mail.ru, Тел: (+992) 937607058.

About the author:

Sultanova Rafoat Mirzoevna — candidate of philological sciences, head of the Russian Language Chair of Russian-Tajik (Slavonic) University (RTSU), Email: rafoat10@mail.ru, Tel.: (+992) 937607058.

МАВКЕИ ВОЖА^ОИ ХДНДЙ ДАР ТАШАККУЛИ ИСТИЛОХ,ОТИ ТИББИИ ЗАБОНИ ТОЧДКЙ

Юсупов А.И.

Донишгощ давлатии тиббии Тоцикистон ба номи А.И. Сино

Таври маълум забонхои эрони бостон ва забонхои кухани хиндй аз як реша муншаиб шуда, ин мардум дорои як забони вохид, яъне забони хиндуориёй буданд. Лихозо, забонхои бостонии эронй ба забонхои кухани Хиндустон, ба вижа ба забони «Веда», ки кадимтарин ёдгории забонхои ориёнии Х,инд аст, наздикй ва каробат доранд ва барои далели ин матлаб дах адади авали забони авастоиву санскритро киёс намудан кофист:

АвастоИ СанскритИ

aëva ëka

dva dva

nava nava

daza daza

Форсии дарИ

Як

ду

Byx дax

Бад-ин тартиб, дар асари равобити фархангиву ойини буддой ва тарчумаву баргардони ин осор вожахои хиндй ба забони форсии миёна ворид шуда, дар замони Сосониён идома ва ба забони арабиву форсии дарй рох меёбанд. Чунончи, вожахои муск (мушк), занчабил, кофур, тубайй (хайр, саодат), субх, зиё, ки аслашон санскритй аст, дар ^уръони мачид ва араби чохилия ва форсии миёна ба назар мерасанд [5, с.38]. Дар форсии дарй низ аз дер боз вожахои каранфул, нилуфар, нил, шал (навъи силох) дахра (навъи ханчар) чугй, каппй (бузина) чит, карбос, чоп, шакар, мош, мост ва садхо вожаи дигари хиндй мавриди истеъмол карор доштанд.

Зикр бояд кард, ки дар миёни вожахои хиндии ба забони форсии дарй иктибосшуда истилохоти илмй, ба хусус истилохоти тиббй-фармасевтй макоми махсус доранд. Мухаккикон огози ба забони форсй ворид гаштани истилохоти илмии хиндиро ба таъсиси мактаби Гундишопур, таълифоти донишманди маъруфи хиндй, намояндаи хамин мактаб Канга, ки дар замони хулафои Аббосй ба сар бурда ва ба забони хиндй «Китоб-ас-самум»-ро ба забони пахлавй ва арабй тарчума кардааст, вобаста дониста, таъсири се асари бузурги тиббии хиндй (Сутра, Карака, Варата)-ро ба тибби эронй зикр кардаанд [4, с.104].

Хамин тарик, вожаву истилохоти илмии хиндй дар кадимтарин нигоришоти тиббии форсии дарй, мисли «Хидоят-ул мутааллимин»-и Ахавайнии Бухорой ва «Донишнома»-и Хаким Майсарй, «Ал-абния»-и Абумансури Муваффак ва «Ат-танвир»-и Ал-Камарй фаровон ба дид мерасанд, амммо доираи корбурди онхо якранг набуда, дар ифодаи номи доруворй, агзия ва гиёххои шифой зиёдтар, барои баёни матолиби номи паррандагону матоъ ва ранг камтар корбурд дошта, дар зикри номи амрозу аъзои бадан такрибан батамом истеъмол нашудаанд.

Мо мавзуи зеринро дар ду асари тиббии даврони аввали ташаккули забони адабии точикй - дар «Хидоят-ул-муаллимин» - кадимтарин намунаи осори тиббии форсии дарй ва «Донишнома»- и Хаким Майсарй - кадимтарин намунаи шеърии илми пизишкй вожахои зиёди хиндй ба риштаи тахкик кашидаем. Мутазаккир бояд шуд, ки аксари вожахои хиндй ба забони дарй на ба таври мустаким, балки аз рохи забони арабй пазируфта ва ба кавоиди дастурии забони арабиву форсй мутобик гардонида шудаанду доираи корбурдашон ба карори зайл аст:

1. Номи доруворй, агзия ва гиёхдои шифой:

Аргач [1, с. 457] -муарраби лафзи хиндии «аргача» буда, хушбуест, ки аз сандал, гулоб кофур ва мушк ва равгани суман созанд [5, с.74]. Ачвоин [1, с. 267] -лафзи хиндй буда, номи нонхох аст [5, с.74]. Балила [1, с.253; 2, с.49] муарраби лафзи хиндии «бахера» аст ва дар санскрит «бахера» номи дарахт мебошад [5, с.81] ва «балела» самари дарахтест, ки ба хиндй «бахера» гуянд, борид ба дарачаи аввал ва ёбис дар дуввум, мукаввими меъда [5, с. 142]. Балодур [1, с.625; 2, с.26] - самари дарахтест, ки онро ба хиндй «бхулавна» гуянд, гиёхест аз тираи самокиё , ки голибан ба сурати дарахтча аст [5, с. 184] ва хор дар дарачаи чорум ва номи зевар ва пирояи занон , ки ба сурати балодур созанд ва занон онро ба сар банданд [3, с. 140]. Беш [1, с. 630; 2, с. 225] - лафзи хиндии bas, банди хар чиз мутлакан [3, с.134]. Ин лугатест хиндй ва дар пахлавй vas ва дар авестой vis [3, с.82]. Дар шакли «баш» низ зикр шудааст [5, с.134]. Банг [1, с.625; 2, с.49] дар санскрит «бханг», «банч» муарраби «бханг», ки маънии дарахти хуросонии ачвойин аст, агарчи киёс мехохад [5, с. 184]. Бон [1, с.544; 2, с.26] - дар санскрит «bhaqud», дарахти хабб-ул-бон хонанд... маъхуз аз хиндй [5, с. 279]. Дар хар ду асар ибораи « хабби бон» ва « хабб -ул -бон « низ ба назар расид. Кофур [1, с.221; 2, с.60] -дар санскрит «Каппура», дар пахлавй «капур» ва дар арабй «кофур». Моддаи муаттари чомидест, ки аз райхон ва бобуна истихроч мешавад [5, с.198]. Лок [1, с.142; 2, с. 33] ва лак, локча, локша, дар хиндии бостон «Лаккхва» буда, номи самги голибан сурхранг ва гохе хурмой ё кахвай аст [5, с. 155]. Мурсорй [1, с. 277] - дар хиндй «бул- сарй» номи дарахтест, ки онро мардум «мулсарй» гуянд , зохиран дар асл «мур» бувад ба маънои «точ» ва «сарй» дар хиндй ба маънои роча, яъне дарахте, ки гулаш лоики салотин бошад [3, с.84]. Нилуфар [1, с.652; 2, с.151] - нилупар, нилубал-аз санскрит «нилупхала», дар пахлавй « нилупал» аст. Ин вожа мураккаб аз ду чузъ мебошад: «нил», ки бад-он рангрезй кунанд ва «пхал» ё ки «фар», ки ба маънии пар ё чинох аст [5, с.169]. Норчил [1, с.266]. -гавзи хиндй ва ба забони форсй «гавзи» [ гавчи] хиндук [ гавзи хиндй] хонанд, дар санскрит

«норикх,ило» ва « норикх,иро» барги дapaxти х,индй, ки ба забони ca^^rn «норгило» гуянд [5, c. 167]. Тарбуза [1, c. 493] - х,индувона, дар ca^^m- «тхдримбучум» аст ва дар Х,индустон онро тарбуз гуянд [5, c. 185]. Тор [1, c. 226] - «тор» ва «тол « номи дapaxтecт дар Х,индустон шабсх, ба дapaxти xypмo ва барги онро занони барах,ман ба шикофи гуш нихднд... ва барах,манон китобх.ои xyдpo аз барги он дараст дар кадим ба чойи KoFaß истифода карда менавиштанд, лафзи мазкур дар ин маънй низ мyфappac аз «тор»-и х,индист. Барги «тор»-ро дар Хиндустон ба фуфал ва ох,ак xypaнд ва гуянд он баробари кафи даст аст ва онро «пон» низ гуянд ва xypдaни он бо пупал ва ох,ак лабро cypx кунад ва онро « танбул» низ гуянд ва обе аз он дараст x,ocra кунанд, ки нишоъ орад [5, c.93-95]. Тарифал [1, c.245; 2, c.46] ва итрифал [5, c.192] дар ca^^rn «^n^a», давоест мураттаб аз ce даво (омула, валила, балила), лафзи мазкур муарраб аз «трипх,ала»-и х,индист, ки ба маънои ce caмap аст. Дар забони х,индй «три» ба маънои «ce» ва «пх,ала» ба маънои «caмap» омадааст [5, c. 181].

Каранфул [1, c. 203; 2, c. 200] - quaranphul- гулест маъруф ва маъдани он Хиндустон аст ва аали он «каранп^ул» ба лyFaт х,инй, яъне гули шуои офтоб, зеро бар он гул, ки caфeд аст, ранщои гулгун аз офтоб меафтад ва занони ах,ли х,инд онро дар cypoxии гуш кунанд, ки cypoxи гуш баста нашавад ва он гулро мexaк xoнaнд ва машхур acт ва каранфул муарраб acт [5, c. 197]. Муаллифи «F^c^-лyFOт» гуяд, ки... маънои он дар х,индй «гулгуш» acт, чаро ки «каран ё каран» дар х,индй гушро гуянд ва «пхул» тарчумаи « гул» аст [3, c. 132].

Xyлoca, дар х,ар ду acap номи зиёда аз 52 гиёху адвияи хиндиа^ зикр шyдaacг, ки бо номбар кардани бapxe аз онх,о иктифо менамоем; дан [1.638; 2, c. 238], дyxн [1, c.533; 2, c.101], занчабил [1, c.498; 2, c.27], калкалона [ ч] [1, c. 455; 2, c.128], кангар [ 1.429; 2.44], ^cara ва картана [ 1.467; 2.62] , кокра [ 1.366], кокнач [1, c. 490], кокул [1, c. 457] , мост [1, c. 157] , мош [1, c. 261; 2, c. 212], нил [1, c. 29; 2, c. 36], омула [1, c. 22; 2, c. 128] , пилпил [1.185; 2.53] , caндaл [1.218; 2.36] cyc [1.308; 2, c. 34], фуфал [1, c. 555], xapдaл [1, c. 562], xyвлaнчoн [1, c. 378; 2, c. 119], чакандар [1, c. 208], чагандар [2, c. 233], шакар [1, c.157; 43], ширтач [1, c.365], шозана ва шодана [1, c. 522; 2, c.37], канбил [1, c. 219; 2, c. 36], кокула [1, c. 457], х,илила [1, c. 411; 2, c. 44] ва Faйpa.

Дар ошри мазкур истилох,оти дигар ба нудрат мушох,ида шуд, ки дорои иcтeъмoлaшoн махдуд буда, ба таври зайл фарохдм омадаанд:

а) Номи матоъ: Кapбoc [1, c. 632] - дар ришлаи муарработ навишта, ки «карбоо муарраби «карпоо acт, лафзи х,индии китобй бошад ба маънии пунба ва мачозан чома , ки аз пунба coxтa шавад [5, c. 198]. Чит [1, c. 326] - мaъxyз аз х,индй , навъи мажуки пунбаи нозук ва дар caнcкpит jitu (читу) аст [5, c. 112].

б) Номи паррандах,о: Чаковак [1, c.326; c.327] - навъе аз мypFи обист,ки онро cypxoб ном acт ва ба забони х,индй нари онро «чакво» ва модаи онро «чакви» гуянд. Баъзе аз фархангаавишн ва порае аз мардуми х,инд миёни «чакво» ва «чаковак» бо caбaби мушобехдти лафзй ба Faдaт афтода ва «чаковак» ба маънии «кубара» ва «булмалех,»-ро бо «чакво» яке пиндоштанд ва х,ол он, ки «кубарра» мypFи шиногар нест ва «чакво» навъи мypFи обист, ки дар форш онро «cypxoб» ва «cypxoбй» гуянд ва нодиратон «чаковак»ва «чаковак»ба мании «cypxoбй» дар чиж ва навъ фарки биcёp дорад[5, c.106].

в) Номи рангх,о: Нил [1, c.23; 2, c.36] ва нилй [1, c.32; 2, c.37]- дар caнcкpит nila , моддаест обиранг, ки аз барги анвои мyxтaлифи дapaxтчaи нил ба даст меояд; нила - х,ар чизи нилй ва кабуд [5, c.169]. Кирмиз [1, c. 107], дар caнcкpитKrimi ва Kremih (кирм ва cypx); 1. хдшараи майда; 2. моддаи cypxpaнг, ки аз кирми мазбур ё аз ашёи дигар тах,ия шавад ва бад- он чизхоро ранг кунанд [5, c. 196]. Лафзи «кирмиз» муаррабу мyxaффaфи «кирмказ» acт. Чун дар а^ «кирмказ» буд, яъне кирме, ки бад-он казро, яъне решмро ранг дихднд. nac муарраб карданд, «кирмкиз» шуд. Баъдуху тaxфиф карда кофи дуюмро х,азф карданд, кирмиз шуд [3, c. 131].

Хамчунин, вожах,ои х,индй бо калимах,ои арабию форш вacл шуда таркибу иборахо coxтaaнд чунончи: мocтбo [1, c. 311], гулшакар 11 [1, c. 537], найшакар [1, c.339], бангдору [1, c.157], нормушк [1, c.37] ва f.

Тавзехдн, чун калимаи «дол» дар забони х,индй «шoxи дарами» ва «мукашшари х,ар чиз» тарчума шyдaacг [5, c. 113], баъзе мухдккикон вожаи «девдол» [dev- dol]- дapaxти caпeддop ва «девдор» [dev- dol], capви «х,индй»- ро лyFaти аз пopcй ва х,индй мураккаб медонанд [5, c.117]. Дар «Хидоят» ибораи «пусти дарами девдор»[5, c.623] ва дар «Донишнома» вожаи «девдору» [2, c. 76] корбаст шyдaacт.

Бад-ин тартиб, иборах,ое, ки бар acapи омезиши вожах,ои фopcивy арабй тавлид шудаанд, бо карори зайланд:

а) бо калимаи форсии дарй:

Занчабили нимкуфта [1, с. 389], занчабили парварда [1, с. 114], шакари сапед, шакари сурх [1, с.389, 223; 2, с.64, 173], сандали зард, сандали сапед, сандали сурх [1, с. 223, 308, 246; 2, с. 212], оби чакандар [1, с. 154], барги чагандар [1, с.208], ангури курк [1, с. 437]. Тавзехан, вожаи курк «дар забони урду бо «ро»-и хиндй мокиёна аст, ки аз байза кардан боз омада ва маст шуда бошад [3, с. 114] ва дар лахчахои чанубии Точикистон калимаи мазкур бо хамин маъно мураввач аст, халилаи зард [1, с.5976; 2, с.302], лаки шуста [2, с.460].

б) бо калимахои арабй:

Хаб-ун-нил [1, с. 424], хабби нил[2, с. 27], хаб-ул-бон[1, с. 446], марками кофурй [1, с. 210], маъчуни балодар [1, с. 386; 2, с. 187], маъчуни к;аранфул [1, с. 120] ва f.

Зимнан, бо истифода аз вожахои «хиндй» ва «хинду» низ исмхое сохта шудаанд, ки мансубиятро ифода кардаанд: чавзи хиндй [1, с.167], сунбули хиндй [1, с.383], харбузаи хинду [1, с.703] , намаки хинду [1, с.302], тамри хинду [2, с.137], хурмои хинду [1, с.44].

Хулоса, тавре аз мутолиа ва тахлили маводи мазбур равшан гашт, вожахои хиндй бештар дар бахши фармасевтии тибб мавк;еъ дошта, аксари онхо имруз низ мутаводиланд, зери илми тадовй ва адвиячот дар Хинд ривоч дошт ва яке аз кишвархои пешрафта дар ин соха ба шумор мерафт. Хамчунин ташвику тарFиби гиёххо ва дорухои табибони хиндй бо номи хиндии онхо дар сатхи баланд ба рох монда шуда буд. Вожа - истилохоти хиндиасл ба забони форсии дарй, ба вижа дар бахши тиб ба таври фаровон ворид гашта, дар Fанй гаштани истилохоти илмии забони точикй сахми бориз доранд.

АДАБИЁТ

1. Ахавайнии Бухорой. «Хидоят-ул- мугааллимин фит-тибб». - Машхад, 1364 х. - 914 с.

2. Майсарй. Донишнома дар илми пизишкй. - Техрон , 1336 х. - 325 с.

3. Мухаммад Fиёсуддин. Fиёс- ул- луFOт чилди I-2 / М. Fиёсуддин - Душанбе, 1988. - 416 с.

4. Начмободи Мухаммад. Таърихи тибб дар Эрон. / Н.Мухаммад - Техрон, 1375 х. - 480 с.

5. Форсй, майн хиндй алфоз. - А.Дехлй, 1996. - 76 с.

МЕСТО ИНДИЙСКИХ СЛОВ В ФОРМИРОВАНИИ МЕДИЦИНСКИХ ТЕРМИНОВ

ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА

В данном исследовании анализируется и рассматривается степень использования слов-терминов индийского происхождения в древних медицинских трактатах, написанных на языке фарси-дари - Hidayat al-muta 'allimin fi-t-tibb («Руководство для изучающих медицину») Ахмада Ахавайни Бухорои, Danisnama («Книга знаний») Майсари. В данных трактатах встречается огромное количество медицинских и фармацевтических терминов индийского происхождения, которые берут своё начало из языка санскрит. А также при помощи данных слов в рассматриваемых работах образуются новые сложные и составные термины.

Ключевые слова: слова индийского происхождения, медицинские термины,лекарство, пища, лекарственные растения, название растений, санскрит.

THE PLACE OF INDIAN WORDS IN THE FORMATION OF MEDICAL TERMS OF THE TAJIK LANGUAGE

This study analyzes and examines the degree of use of Indian words in the ancient medical treatises written in the Farsi-Dari language - Hidayat al-muta 'allimin fi-t-tibb («Guide for students of medicine») by Ahmad Akhavaini Bukhoroi, Danisnama («Book of Knowledge»)Maysari. In these treatises there is a huge number of medical and pharmaceutical terms of Indian origin, which originate from the Sanskrit language. And also with the help of these words, new complex and compound terms are formed in the works under consideration.

Keywords: words of Indian origin, medical terms, medicine, food, medicinal plants, name ofplants, Sanskrit.

Сведения об авторе:

Юсупов Абдулло Исмоилович - ГОУ «Таджикский государственный медицинский университет имени Абуали ибни Сино», кандидат филолгических наук, доцент кафедры таджикского языка. Адрес: г. Душанбе, ул. Ф. Мухаммадиева 54, кв. 14. Е-mail: abdullo -yusupov@inbox/ru тел: (+992) 985636465.

About the author:

Yusupov Abdullo Ismoilovich - SEI «Tajik State Medical University named after Abuali Ibni Sino», candidate of hilological sciences, associate professor of the Tajik language department. Address: 54 F. Muhammadiev St., Dushanbe, square 14. E-mail: abdullo -yusupov@inbox/ruphone: (+992) 985636465.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.