Научная статья на тему 'МЕДИАЦИЯГА ТЕГИШЛИ ДОИРАДАГИ ИШЛАР ВА ҲУҚУҚИЙ ТАРТИБГА СОЛИШ МЕХАНИЗМЛАРИ'

МЕДИАЦИЯГА ТЕГИШЛИ ДОИРАДАГИ ИШЛАР ВА ҲУҚУҚИЙ ТАРТИБГА СОЛИШ МЕХАНИЗМЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
126
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Медиация / медиатор / ярашув / жабрланувчи / ҳуқуқбузар. / Mediation / mediator / reconciliation / victim / offender

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Абдуллоҳ Убайдуллоҳ Ўғли Нишонов

Мақолада жиноят процессида медиатция институтини қўллаш заруратлари ҳақида сўз юритилади. Бугунги кунда хорижий давлатлар амалиётида медиатция институтининг самарадорлиги кўрсатиб берилади. Шунингдек, жиноят процессида медиатция институтининг қўлланилиши ярашув институтига кўмаклашувчи ва низоларни судга қадар ҳал бўлишига ёрдам берувчи жараён эканлиги очиб берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MEDIA-RELATED ACTIVITIES AND LEGAL REGULATION MECHANISMS

The article discusses the need to use the institution of mediation in criminal proceedings. Today, the effectiveness of the institution of mediation is demonstrated in the practice of foreign countries. It is also revealed that the use of the institution of mediation in criminal proceedings is a process that facilitates the institution of conciliation.

Текст научной работы на тему «МЕДИАЦИЯГА ТЕГИШЛИ ДОИРАДАГИ ИШЛАР ВА ҲУҚУҚИЙ ТАРТИБГА СОЛИШ МЕХАНИЗМЛАРИ»

МЕДИАЦИЯГА ТЕГИШЛИ ДОИРАДАГИ ИШЛАР ВА ХУКУКИЙ ТАРТИБГА СОЛИШ МЕХАНИЗМЛАРИ

Абдуллох Убайдуллох уFли Нишонов

Узбекистон Республикаси Бош прокуратура Академияси тингловчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада жиноят процессида медиатция институтини куллаш заруратлари хакида суз юритилади. Бугунги кунда хорижий давлатлар амалиётида медиатция институтининг самарадорлиги курсатиб берилади. Шунингдек, жиноят процессида медиатция институтининг кулланилиши ярашув институтига кумаклашувчи ва низоларни судга кадар хал булишига ёрдам берувчи жараён эканлиги очиб берилади.

Калит сузлар: Медиация, медиатор, ярашув, жабрланувчи, хукукбузар.

MEDIA-RELATED ACTIVITIES AND LEGAL REGULATION MECHANISMS

Abdulloh Ubaydulloh ugli Nishonov

Student of the Academy of the Prosecutor General of the Republic of Uzbekistan

ABSTRACT

The article discusses the need to use the institution of mediation in criminal proceedings. Today, the effectiveness of the institution of mediation is demonstrated in the practice of foreign countries. It is also revealed that the use of the institution of mediation in criminal proceedings is a process that facilitates the institution of conciliation.

Keywords: Mediation, mediator, reconciliation, victim, offender

Медиацияга тегишли ишлари доирасини белгилаб олиш, унинг назарий асосларни яратиш ва жиноятчиликка карши кураш сохасидаги конунчиликка таклиф килиш дастлабки вазифадир.

Жиноят процессида медиация тушунчасини ишлаб чикишда, кайси тоифадаги ишлар, кайси конунга хилоф харакатлар медиация доирасида хал килиниши лозимлигига аниклик киритиб олиш лозим хисобланади. Медиация процедураси ноконуний хатти-харакатни содир этган шахс билан зарар курган шахс уртасида келишувга эришиш учун кулланилиши мумкин. Аммо барча холатларда хам эмас. Фикримизча, ишни медиацияга юбориш тугрисида карор кабул килишда процессни олиб борувчи мансабдор шахсларнинг хаддан ташкари ихтиёрига йул куймаслик учун аник мезонларни белгилаш максадга мувофикдир.

Биз томонимиздан таклиф килинаётган медиация ишлари ярашув тартибидаги иш юритишдан фаркли равишда жиноий низони хал килиш ва унинг юзасидан карор чикариш жиноят ишини юритишга масъул булган давлат органлари ва мансабдор шахслар ваколатидан чикарилади. Бу эса уз навбатида одил судловни хавф остига колдириши мумкинлигини ёддан чикармаслик керак. ЖКнинг 10-моддасида "Жавобгарликнинг мукаррарлиги принципи" баён килинган булиб, унга кура, килмишида жиноят таркибининг мавжудлиги аникданган хар бир шахс жавобгарликка тортилиши шартдир. Мазкур принципнинг процессуал кафолати булган "Жиноят ишини кузгатишнинг мукаррарлиги" деб номланган ЖПК 15-моддасида "Прокурор, терговчи ва суриштирувчи жиноят аломатлари топилган хар бир холда, уз ваколатлари доирасида жиноят ишини кузгатишлари, жиноий ходисани, жиноят содир этишда айбдор булган шахсларни аниклаш ва уларни жазолаш учун конунда назарда тутилган барча чораларни куришлари шарт" дейилган. Медиация институтининг жорий килиниши бу холатларни бир оз истисно килади.

Бизнинг фикримизча, медиация процедураси ёрдамида хал килиниши мумкин булган ишлар доирасини белгилашда баъзи омилларни хисобга олиш керак. Биринчидан, медиация жабрланувчи булмаган холларда ёки жабрланувчи юридик шахс булган такдирда кулланилиши мумкин эмас. Бу томонларни яраштиришга, шахслар уртасидаги зиддиятли вазиятни хал килишга каратилган медиация процедурасининг узига хос хусусияти билан боглик. Яъни, агар шикастланган шахс жисмоний шахс булмаса, воситачилик амалга оширилмайди. Иккинчидан, биз огир ва ута огир холатлар тоифасига кирувчи жиноий ишларда медиациядан фойдаланиш уларнинг алохида ижтимоий хавфлилиги сабабли йул куйилмайди, деб хисоблаймиз.

Бундан ташкари, одам улими шаклида ута огир окибатларга олиб келадиган килмишларга нисбатан медитацияни куллаш мумкин эмас, чунки бу холда зарарни мутаносиб равишда коплаш хакида гапириш жуда кийин. Шунингдек, медиация хаёт ва согликка карши зуравонлик жиноятларига нисбатан кулланилиши хам тугри булмайди. Бундан ташкари, медиация процедураси жамоат учун хавфининг юкори даражаси билан тавсифланган жиноятлар учун (биринчи навбатда, огир жиноятлар) нисбатан кулланилиши мумкин эмас.

Назарий манбалар ва хорижий давлатлар конунчиликларини тахлил килган холда шунингдек, медиацияга хос олдинги билдирилган фикрлар хамда диссертациямиз концепциясини инобатга олган холда медиацияга тушадиган жиноят ишларини куйидаги мезонлар асосида аниклаштиришни жоиз деб билдик. Булар:

1. Жиноий килмишнинг хусусияти.

2. Жиноятни содир этган шахсни ва жабрланувчини тавсифловчи холатлар. Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 1001

3. Жиноятни содир этган шахс ва жабрланувчининг медиацияни куллашга хохиши.

4. Жиноят содир этган шахс ва жабрланувчининг бир ижтимоий гурухга мансублиги.

Куйида уларнинг хар бирига алохида тухталиб утамиз.

1. Жиноий цилмишнинг хусусияти. Ярашувга ёки медиацияга тегишли ишлар борасида билдирилган кескин фикрларни тахлил киладиган булсак, баъзи олимларнинг фикрига кура, айрим огир ва ута огир жиноятлар буйича медиация институти нормаларини куллашни йулга куйиш лозим. Айрим олимларнинг фикрича, мазкур холат жинсий жиноятларни содир килиш миллий урф-одатлар билан боглик холатда содир килинганда яхши самара беради1. Шунингдек, баъзи бир адабиётларда жиноий килмишни содир этган шахс билан бир гурух аъзоси булган жумладан, оила аъзолари, дустлари, мехрибон кушнилари, бирга ишлайдиган якинлари, синфдош журалари каби зурлик билан боглик булмаган жиноятлар окибатида еткизилган зарарнинг микдоридан катъи назар имконият шартларини белгилаш максадга мувофикдир. Бу ижтимоий гурухларни саклаб колишга хизмат килади ва бунга зарурат булганлиги учун керак. Жиноятда икки карама-карши томоннинг (бир томондан айбдорнинг кариндошлари ва якинлари, бошка томондан жабрланувчининг кариндошлари ва якинлари) келажакда тинч яшашлари учун ярашувнинг зарурияти тугилади2.

Жиноят ишини юритиш вазифасини хукукни мухофаза килиш органларидан олиб, нопроцессуал ташкилий тузулмаларга беришда жиноятнинг ижтимоий хавфлилик даражаси паст даражада булиши керак. Чунки ижтимоий хавфи катта булган жиноятларни нопрофессионал ёки хукукни куллаш тажрибасига эга булмаган шахсларга топшириб булмайди. Амалдаги жиноят конунчилигига кура, жиноятлар уз хусусияти ва ижтимоий хавфлилик даражасига кура: ижтимоий хавфи катта булмаган; унча огир булмаган; огир; ута огир жиноятларга булинади (15-модда). Булардан ижтимоий катта булмаган, унча огир булмаган жиноятларни медиация коидаларига кура, жиноят ишини юритишга масъул булган давлат органлари ва мансабдор шахсларининг юрисдикциясидан чикариб, медиацияни амалга ошириши мумкин булгани ижтимоий тузулмаларга топшириш мумкин.

ЖПК 84-модда бешинчи кисм 3-бандида "содир этилган килмишнинг хусусиятини, биринчи марта ижтимоий хавфи катта булмаган жиноят содир этганнинг шахсини хисобга олиб, материалларни вояга етмаганлар ишлари буйича комиссияга караб чикиш учун бериш максадга мувофик булса" жиноят иши шахснинг (аникроги гумон килинувчи, айбланувчи ва судланувчининг)

1Аликперов Х.Д. Преступность и компромисс. - Баку. 1992. - С.173-175

2Сверчков В.В. Освобождение от уголовной ответственности, прекращение уголовного дела (преследования), отказ в его возбуждении. Проблемы теории и практики. Санкт-Петербург Из-во Р.Асланова «Юридический центр Пресс», 2008. С. 217

розилиги билан тугатилади, деган коида ёзилган. Бу ерда кузатиш мумкинки, вояга етмаганлар ишлари буйича комиссия жиноят иши юзасидан хал килув функциясини амалга оширади.

Агар ижтимоий хавфи катта булмаган жиноятларнинг хаммаси юзасидан медиация коидаларини куллаш мумкин, деган коидани илгари сурадиган булсак, бу ярашув институтини такрорлайди, унинг харакат доирасини камраб олади. Колаверса, назарияда ЖК 661- моддасидаги ярашувга тушадиган жиноятлар доирасини белгилашда уларни бирма-бир санаш коидасидан чекинган холда ижтимоий хавфи катта булмаган жиноятларнинг хаммаси ярашувга мослаштириш хусусида таклифлар хам ишлаб чикилган3. Жиноят процессида медиацияни пухта урганган А.А. Арутюнян Россия Федерацияси ЖК 76-модасида белигиланган ярашув туфайли жавобгарликдан озод булишга асос буладиган жиноятлар (яъни унча огир булмаган ва ижтимоий хавфи катта булмаган) шахс томонидан биринчи маротаба содир этилган булса, медиация асосида тугатиш кераклиги таклиф килади4. Бирок "биринчи маротаба содир этилганлиги" тушунчасига етарлича эътибор каратмаган. Иккинчи маротаба содир килишда айнан бир жиноят тутилганлиги ёки унча огир булмаган ва ижтимоий хавфи катта булмаган жиноятлар назарда тутилганлиги ёйинки умри давомида жиноят умуман жиноят содир этмаганлиги назарда тутилганлиги мавхумлича колган.

С.М. Сахаддинов вояга етмаганлар томонидан содир этилган ва унча огир булманган (ЖК 15-мод. 1 кисми), жиноятдан келтирилган зарани бартараф этиш имконияти мавжуд булган жиноятлар буйича конунчиликка ярашув институтини куллаш таклиф этилган5. Бу коидани ярашув институтини такомиллаштириш учун асосли хисоблаш мумкин. Бирок нопрофессионал ташкилотларда жиноят ишини хал килиш учун бу коидадан фойдаланиб булмайди.

Медиацияни куллаш жиноят ишини кузгатишдан олдин хам юз беришини ёклаб, гумон килинувчи, айбланувчи ва судланувчиларни, хамда жиноят содир этган лекин жиноят процессининг бирон иштирокчиси макомини олмаган шахсни хам камраб олади.

Хрзирда ярашувнинг иккинчи шарти - айбдор огир ва ута огир жиноят содир этганлиги учун мукаддам судланмаган булиши шарт. Медиацияда шахс бирор бир жиноят содир этганлик учун судланганлик холатида булмаслиги керак.

3. Жиноятни содир этган шахс ва жабрланувчининг медиацияни цуллашга хоуиши.

3Бердиев Ш. Жиноят конунларининг либераллаштирилиши жараёнида жиноий жавобгарликдан озод килишни такомиллаштириш муаммолари: юридик фанлар доктори илмий даражасини олиш учун такдим этилган диссертация автореферати Тошкент-2011, 49-бет.

4Арутюнян А.А. Медиация в уголовном процессе. Автореф. дисс......канд. юрид. наук. - М.: МГУ, -2012. -

с.ЗО./ШШ.га

5Сахаддинов С.М. Суд мухокамасида жиноят-процессуал ярашувни такомиллаштириш муаммолари. Ю.ф.н. дарадасини олиш учун ёзилган диссертация. -Т.: Узбекистан Республикаси ИИВ Академияси, 2005. -27-бет

Мegнaцнa 6y Tapa^napHuHr HxraepHH KenumyBu, geraH Kouga xaMMara MatnyM. EupoK myHgafi xpnaraap öopKu, Tapa^nap xoxumuHuHr MaB^ygnuru MypaKKaönuK Kacö этagн.

Y3ÖeKHCTOH PecnyönHKacHHHHr KoHyH xy^^araapuga apamyB Tamaööycu kum TOMOHHgaH KaHgafi Tap3ga öomnaHumu xaKuga aHuK HopManap MaB^yg эмaс. Ammo EBpona Htth^okh TapK^ugaru aKcapuaT gaBnarnapga apamyB ^apaeHu öunaH öofhhk MyHocaöaraapHu, atHu ^hho^t cogup этгaн maxc öunaH ^aöpnaHyBHuHu Mypocara KenTupum TapTuö^aoMunnapu xaKuga anoxuga KoHyH Kaöyn KunuHraH Ba ^aöpnaHyBHu Tamaööyc öunaH HuKumu öenrunaHraH. ffly ^uxarn öunaH мegнaцнa afiÖHHH öyfiHura onuö ap3 Kunum acocuga ^aBoörapnuKgaH 030g KunumgaH ^apKnaHca KepaK. Eh3 TaKnu^ KunuHaeTraH eKu myHra yxmam Kouganap acocuga мegнaцнa ^opufi KunuHaguraH öynca, anöarra apamum eKH Kenumum Tanaöu öupuHHH ranga ^aöpnaHyBHu tomoh Tamaööycura öoFnaHumu KepaK.

Мegнaцнa ynyH ^hho^t umuHH Tyrarum ^aöpnaHyBHuHuHr afiögopHu Kenupumu Ba y3HHHHr TanaöugaH B03 Kenumu xaMgup. Мegнaцнa TaHnoBu xaKugaru Tamaööyc ^aöpnaHyBHu exyg yHuHr KoHyHufi BaKunugaH HuKKaHnuru MyxuM axaMuaTra эгa. EyHga acoc ^aöpnaHyBHuHuHr afiönaHyBHu öunaH apamraHnuru (3apapHu KonnaraHnuru Ty^aönu yHu KeHnpraHnuru) xaKuga pacMufi TapTuöga, atHu aproa öunaH Mypo^aar ^^aHnu^g^.

Ey geraHu мegнaцнa $aKar ^aöpnaHyBHuHuHr apamumra öynraH xoxumu MaB^ygnuruHu aHrnaTMafigu. Hkku tomoh KenumyBura oug Macana: ^aöpnaHyBHu Kenupagu, afiönaHyBHu эca aHöuHu TaH onuö, eTKa3unraH 3apapHu Konnafigu (KaMafiTupagu).

A.HpcanueB Boara eTMaraHnap umTupoKuga apamyBHu Kynnam uMKoHuaTnapuHu omupuö TanKuH Kunum MaKcaguga Boara eTMaraH ^aöpnaHyBHuHuHr apamyBra po3unuru öynuö, KoHyHufi BaKunnap Hopo3u öynraH xpnnapga xaM aKcuHHa Boara eTMaraH Hopo3u eKu yHuHr KoHyHufi BaKunu apamyBHu Kynnam w3acugaH aproa öepraH xpnnapga xaM apamyB KynnaHunumu MyMKuHnuru xycycuga TaKnu^Hu unrapu cypraH6. EyHu xaM Kaficugup ^uxargaH acocnu geö Tonum MyMKuH.

ApamyB - ^aöpnaHyBHuHuHr KenupumuruHa эмac, öanKu yHuHr y3 gacTnaöKu Tanaö Ba gatBonapugaH bo3 KenumuHu aHrnaTagu. y ^MHoaTHu cogup этгaн maxcHu ^mhouh ^aBoörapnuKKa TopTum TanaöugaH bo3 Kenum (arap apamyB ^uHoaT umu KyзFaтнnнmнgaн aBBan W3 öepraH öynca) eKu yHuHr apu3acura Kypa Ky3FaTunraH ^MHoaT umuHu TyxTaTumHu cypaö öepunraH apu3agaH uöopaT öynagu. ApamyB aKTu ^ннoнн-npoцeccyan KoHyHHunuK Tanaönapura MyBo^uK, öaeHHoMa öunaH

6HpcanneB A. Boara eTMaraHnapHuHr umnapuHn cygga MpnTnm. (Mactyn Myxappup: F.AögyMa^ngoB). -T.: TgTOH, 2003. -E. 78.

расмийлаштирилади7. Жабрланувчи билан ярашув айбига икрор булмасдан руй бериши мумкин эмас. Шахс етказилган зарар урнини коплаб, жабрланувчи шахс уз даъволаридан воз кечиши хусусида битим тузишга интилар экан, демак, бу факат айбини тан олиш оркали амалга ошиши мумкин.

Медиация жиноий-хукукий тукнашув иштирокчилари уртасида ярашувга эришиш учун, авваламбор, кичик ва урта огирликдаги (ижтимоий хавфи катта булмаган ва унча огир булмаган) жиноятлар, шунингдек моддий зарар етказиш билан боглик огир жиноятлар буйича йул куйилиши мумкин деб хисоблаймиз. Жахон амалиёти шуни курсатадики, медиация мулкка карши жиноятлар, шунингдек, фукароларнинг шахсий хукуклари ва манфаатларига дахлдор булган, аммо огир характерга эга булмаган холатларда энг самарали хисобланади.

Хулоса урнида шуни айтишимиз мумкинки, медиация жорий килинган такдирда, уни муайян холатда куллаш учун куйидаги мезонлар белгиланиши керак булади:

1) жиноят ижтимоий хавфи катта булмаган ёки унча огир булмаган тоифасига кириши кераклиги, айрим холларда - огир жиноятлар тоифаси (масалан, мулкий жиноятлар ёки жинсий эркинликка карши жиноятлар);

2) жисмоний шахс жабрланувчи булиши керак;

3) томонлар медиация процедурасида иштирок этишга узларининг ихтиёрий равишда розилигини билдиришлари лозим.

Хулоса килиб айтганда медиация гояси:

Биринчидан, жабрланувчи билан жиноий килмишни содир этган шахс уртасида унча куп булмаган, процессуал харажатлари кам булган шароитда ва ахлок-одоб юзасидан улар уртасидаги келишмовчиликни бартараф этади.

Иккинчидан, мажбурлов булмаган чоралар билан уларни юмшатиб ижтимоий карама-каршиликларни хал килишга имконият тугдиради.

Учинчидан, жабрланувчига етказилган зарарлар билан боглик компенсациялар бузилган хукукларини тиклашни кафолатлайди.

Туртинчидан, жиноят иши юзасидан тортишаётган барча манфаатдор субъектлар уртасидаги адолатли келишувни тасдиклайди.

REFERENCES

1. Багмет А. Прекращение уголовных дел судом в связи с примирением сторон // Законность. 2007. № 4. С. 38-40. a40f81 aa3fac7c91631 d07a086156eed.pdf

2. Волеводз А.Г., Дубровин В.В. Правовое регулирование возмещения вреда, причиненного преступлением, по законодательству США // Юридический мир. 2010. № 4. С. 35-42. 9ab023cf1cb7a0704355945a5b156d11.pdf

7Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг "Ярашув ишлари юзасидан суд амалиёти тугрисида"ги карори, 2002 й. 25 октябрь, № 27. -Б. 11

3. Волеводз А.Г., Дубровин В.В. Правовое регулирование возмещения вреда, причиненного преступлением, по законодательству зарубежных стран // Юридический мир. 2009. № 11. С. 50-67. 4. Воскобитова Л.А. Перспективы развития института примирения сторон в уголовном судопроизводстве России // Мировой судья. 2007. № 1. С. 8-11. . 9ab023cf1cb7a0704355945a5b156d11.pdf

4. Головко Л.В. Альтернативы уголовному преследованию в современном праве. СПб. 2002. 544 с. 6. Головко Л.В. Институт уголовно-правовой медиации и его перспективы в Российской Федерации // Закон: Апрель. 2009. № 4. С. 127-135. https://istina.msu.ru/publications/book/1878886/

5. Mediation; See Victim Offender Mediation in Cases of Domestic Violence, Workshop 17 of the European Forum for Victim Offender Mediation and Restorative Justice Proceedings from conference Restorative Justice in Europe: Where are we heading. Budapest, Hungary, 14-16 October 2004. vol05 issue01.pdf

6. Univerxcity of Gothenburg, School of Business Economics and Law, Victim-Offender Mediation in Sweden and South Africa, Frida Eriksson, Gothenburg, 2003. https://core.ac.uk/reader/16324440

7. Дубровин В.В. Государственная компенсация потерпевшему вреда, причиненного преступлением // Законодательство. 2010. № 11. С. 75-78. https://mgimo.ru/upload/iblock/74e/74eab3b7303d4ef0c5edec193fd31fb0.pdf

8. Узбекистон юридик энциклопедияси - Т.: Адолат, 2010. - 704 б. http://old.adolatnashr.uz/page/uzbekiston-yuridik-enciklopediyasi

9. Univerxcity of Gothenburg, School of Business Economics and Law, Victim-Offender Mediation in Sweden and South Africa, Frida Eriksson, Gothenburg, 2003. https://core.ac.uk/reader/16324440

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.