Научная статья на тему 'МЕҲНАТ БОЗОРИНИНГ РИВОЖЛАНТИРИШ ВА АҲОЛИ БАНДЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ ЙЎЛЛАРИ'

МЕҲНАТ БОЗОРИНИНГ РИВОЖЛАНТИРИШ ВА АҲОЛИ БАНДЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ ЙЎЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
350
60
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
меҳнат / меҳнат бозори / ишсизлик / аҳоли бандлиги / демографик омиллар / демографик ўзгаришлар / labor market / unemployment / employment / demographic factors / demographic changes

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Касимов Азамат Абдукаримович

Ушбу мақолада мамлакатимизда меҳнат бозорининг шаклланиши ва ривожланиши, унинг ҳолати баён қилинган. Пандемия чекловлари сабабли юзага келган ишсизлик ва уни бартараф этиш ҳамда вазиятни юмшатиш бўйича амалга оширилган чора-тадбирлар таҳлил қилинган. Шунингдек, меҳнат бозорининг барқарорлигини таъминлаш борасида олиб борилаётган ислоҳотлар ёритилган. Халқаро тажрибалар ўрганилиб, аҳолининг бандлигини таъминлаш борасидаги муаммолар кўрсатилган ва уларни бартараф этиш йўналишлари таклиф этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article describes the formation and development of the labor market in our country, its state. Unemployment caused by the pandemic restrictions and the measures taken to eliminate it and mitigate the situation were analyzed. It also covers the ongoing reforms to ensure the stability of the labor market. International experience was studied, the problems of employment were identified and directions for their solution were suggested.

Текст научной работы на тему «МЕҲНАТ БОЗОРИНИНГ РИВОЖЛАНТИРИШ ВА АҲОЛИ БАНДЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ ЙЎЛЛАРИ»

МЕХ,НАТ БОЗОРИНИНГ РИВОЖЛАНТИРИШ ВА АХ^ОЛИ БАНДЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ ЙУЛЛАРИ

Касимов Азамат Абдукаримович

Тошкент давлат иктисодиёт университети, Тармоклар иктисодиёти кафедраси, катта укитувчиси, PhD, e-mail: a.kasimov@tsue.uz

Аннотация. Ушбу маколада мамлакатимизда мехнат бозорининг шаклланиши ва ривожланиши, унинг холати баён килинган. Пандемия чекловлари сабабли юзага келган ишсизлик ва уни бартараф этиш хамда вазиятни юмшатиш буйича амалга оширилган чора-тадбирлар тахлил килинган. Шунингдек, мехнат бозорининг баркарорлигини таъминлаш борасида олиб борилаётган ислохотлар ёритилган. Халкаро тажрибалар урганилиб, ахолининг бандлигини таъминлаш борасидаги муаммолар курсатилган ва уларни бартараф этиш йуналишлари таклиф этилган.

Таянч сузлар: мехнат, мехнат бозори, ишсизлик, ахоли бандлиги, демографик омиллар, демографик узгаришлар.

Abstract. This article describes the formation and development of the labor market in our country, its state. Unemployment caused by the pandemic restrictions and the measures taken to eliminate it and mitigate the situation were analyzed. It also covers the ongoing reforms to ensure the stability of the labor market. International experience was studied, the problems of employment were identified and directions for their solution were suggested.

Keywords: labor market, unemployment, employment, demographic factors, demographic changes.

Кириш

Бугунги пандемия ва ижтимоий-иктисодий жараёнларнинг тахликали шароитида дунёнинг куплаб мамлакатлари каторида мамлакатимизда хам ахолини хар томонлама куллаб-кувватлаш, уларнинг иш билан бандлигини таъминлаш ва турмуш даражасини яхшилаш долзабр масалалардан бири булиб колмокда.

2020 йилдаги пандемияга карши курилган чеклов ва бошка чоралар натижасида мужудгв келган иктисодий танглик (тургунлик, инкироз)ни юмшатиш максадида хукумат томонидан куплаб чора-тадбирлар амалга оширилди. Жумладан, инкирозга карши курашиш жамгармаси ташкил этилиб, унинг маблаглари согликни саклаш, ижтимоий инфратузилмалар, ахоли ва корхоналарни молиявий куллаб-кувватлашга йуналтирилди. Шунингдек, 500 мингдан ортик тадбиркор ва 8 миллиондан ортик фукаролар учун 34 триллион сумга якин имтиёзлар берилди, ижтимоий нафакалар, моддий ёрдам ва бандликни оширишга 2,6 триллион сум кушимча маблаг ажратилди.

Бундан ташкари, ахоли бандлигини таъминлаш, айникса узини узи банд килиш механизмини кенг жорий этиш ва унинг ривожланишини куллаб-кувватлашга доир ислохотлар амалга оширилмокда, конунчилик базаси такомиллаштирилмокда. Жумладан, ахоли бандлиги сохасидаги муносабатларни тартибга солиш максадида 2020 йилнинг 20 октябрида Узбекистан Республикасининг "Ахоли бандлиги тугрисида"ги УРК-642-сонли конуни кабул килинди [1].

Ушбу хужжат билан ахолини иш билан таъминлашга оид катор масалалар Конун даражасида белгиланди. Жумладан:

- ахоли бандлигини рагбатлантириш ва тадбиркорликка жалб этиш учун субсидия, грант ва кредитлар ажратиш;

- хар йили иш уринларини ташкил этишга доир давлат бюртмасини шакллантириш;

- махаллий мехнат органлари томонидан иш кидираётган ва ишсиз шахсларга курсатиладиган хизматлар турлари;

- иш кидираёган шахсларни махаллий мехнат органлари томонидан руйхатга олиш ва хисобдан чикариш тартиби;

- "Ягона миллий мехнат тизими" идоралараро дастурий-аппарат комплексини юритиш;

- мехнат стажини электрон тарзда хисобга олиш.

Буларнинг барчаси ахоли сони тобора ортиб бораётган Узбекистонда мехнат бозорини шакллантириш, ривожлантириш, тартибга солиш, иш топиш ва узини узи банд килиш жараёнларини соддалаштириш хамда уларни куллаб-кувватлашга каратилган ислохотларнинг бошланиши десак, муболага булмайди.

Мавзуга оид адабиётлар та^лили

Умуман олганда, мехнат бозорининг иктисодий функцияси - бу мехнатни окилона жалб килиш, таксимлаш, тартибга солиш ва ундан фойдаланишдан иборатдир [2].

Мехнат бозорида иш кучига талаб ва таклифга ахоли сони, унинг жинс ва ёш буйича таркиби, тугилиш даражаси, яъни демографик омиллар алохида урин тутади. Хусусан, демографик омилларнинг иш билан бандликка таъсирининг бир неча омилларини ажратиб курсатиш мумкин [3]:

биринчидан, ахолининг усиши турмуш кечириш учун янги худудларни излашга мажбур килади;

иккинчидан, ахолининг зичлигига боглик равишда табиатга турли демографик босим кузатилади: ишлаб чикаришга табиий ресурсларни жалб этиш ва уларни истеъмол килиш купаяди, атроф мухит ифлослантирилади.

Демографик омилнинг узгариб бориши глобал муаммо булиб, у куп жихатдан жамиятнинг холати ва ривожланишини белгилайди. XXI аср бошида жахондаги демографик хусусиятларнинг энг асосийси - тугилишнинг камайиши ва ахолининг каришидир. Бу, айникса, саноати ривожланган давлатларда яккол кузга ташланмокда. Умуман, бутун дунёда ахоли тез

кдрияпти Ba 6у coFликни caкдaш Ba пенсия oргaнлaри, шyнингдек, дaвлaтнинг ижтимоий coxa учун xapa®arnap^a жиддий тaъcир кyрcaтмoкдa [4].

Бyндaн твшкдри, мехтат бoзoригa тaъcир килувчи куйидвги oмиллaрни xaM келтириб этиш лозим [5]:

• миллий икктисодиётнинг умумий холвти;

• иш хдаининг Усиши;

• aйрим кacблaр учун устуворлик ёки aкcинчa, хвр кaндaй кacб обрусининг пacaйиши;

• мaмлaкaтдaги демoгрaфик ввзиятнинг yзгaриши;

• вхолининг буш вaктлaрини Утквзиш сохвсидвги yзгaришлaр.

Мехтат бозори инфрaтyзилмacи шaкллaниши Ba ривoжлaнишининг мухим шaрт-шaрoити, вocитacи булиб, унинг cyбъектлaри yртacидaги aлoкaлaрни тaъминлoвчи мехтат бозори aхбoрoт тизимини шaкллaнтириш Xиcoблaнaди [6]. Шу боис, охборот мaкcимaл дaрaжaдa хвкконий хвмдв мехтат бoзoридa тaдкикoтлaр утквзиш учун етaрличa тулик булиши, yндa содир бyлaётгaн жaрaёнлaрни жaмлaнгaн холдв aкc эттириши, y нaфaкaт ишчи кучи бозорининг axвoлини тaърифлaши, бадки таджик этилaётгaн жaрaёнлaрни прoгнoзлaш учун зaмин булиб, мехтат бозори сохвсидвги axвoлни янадд яхшилaшгa кaрaтилгaн чoрa-тaдбирлaрни aмaлгa ошириш нaтижacидa содир бyлaдигaн yзгaришлaрни мycтaxкaмлaши лозим [7].

Мехтат бозори инфрaтyзилмacи ривoжлaниши унинг тизимидaги бaрчa вхолини иш билaн бaндликкa кyмaклaшyвчи тyзилмaлaр фaoлиятлaрининг caмaрaдoрлигигa бoFликдир [8].

Тадкикот методологияси

Тaдкдкoтдa иктисодий, cтaтиcтик, киёсий твхлил, мaнтикдй фикрлaш кaби ycyллaрдaн фoйдaлaнилди. Шунингдек, мaxaллий Ba хорижий oлимлaрнинг ушбу мaвзyгa оид чоп этилган илмий ишлaридaн хвмдв Узбекистон Реcпyбликacи cтaтиcтикa кУм^вси хвмдв Бaндлик Ba мехтат мyнocaбaтлaри вaзирлигининг рacмий cтaтиcтикa мaълyмoтлaридaн фoйдaлaнилди.

Тахлил ва натижалар

Ишсизликнинг энг юкори кyрcaткичи к^йт этилгaн пaндимия дaвридa Узбекиcтoндa вхоли бaндлигини caкдaб колиш Ba ишсизлик дaрaжacини кaмaйтиришгa кврвтилгвн чорйгар курилди [9]. Жумлвдвн:

• кoрoнaвирyc инфекцияси 6илвн зврврлвниши ёки зврврлвнгвн деб гумон килиниши муносв6вти 6илвн кврвнтингв жойлвштирилгвн oтa-oнaлaр (улвр урнини бocyвчи швхслвр, вacийлaр, хомийлвр), шунингдек, улврнинг 14 ёшгaчa булган 6олвсини пaрвaриш кдлaётгaн швхслвргв Уртвчв ойлик иш хвкининг 100 фоизи микдоридв вaктинчa меxнaтгa кобилиятсизлик нвФвквси тутаниши белгилaнди;

• кoрoнaвирyc инфекцияси 6илвн зврврлвнгвн ёки кврвнтингв жойлвштирилгвн, шунингдек, 14 ёшга тУлмвгвн 6олвнинг отв-оюси (унинг

урнини босувчи шахслар, васийлар, хомийлар) булган ходимлар билан мехнат шартномаларини иш берувчининг ташаббуси билан бекор килиш такикланди;

• давлат бюджетидан молиялаштириладиган ва уз фаолиятини тухтатган мактабгача, умумий урта, урта махсус ва олий таълим муассасалари, спорт ва маданият муассасалари (1,04 млн. нафар) ходимларининг иш хакларини уз вактида тулаб берилиши таъминланиши белгиланди;

• бундан ташкари, ходимга туланадиган, жисмоний шахслардан олинадиган даромад солигига тортилмайдиган моддий ёрдам суммаси мехнатга хак тулаш энг кам микдорининг 4,22 бараваридан 7,5 бараваригача оширилди;

• ахолига вактинча мехнатга кобилиятсизлик тугрисидаги хужжатларни такдим этишнинг соддалаштирилган тизими жорий этилди;

• мактабгача таълим ташкилотлари ва умумтаълим мактабларнинг фаолияти тухтатилган даврда мактабгача таълим ташкилотлари тарбияланувчилари ва умумтаълим мактаблари бошлангич синфлари укувчиларининг ота-оналарига (улар урнини босувчи шахсларга, васийларга, хомийларга) йиллик таътилдан фойдаланиш графигидан катъи назар, (шу жумладан, 6 ойдан кам ишлаганларга) йиллик таътил такдим этилди;

• иш берувчилар ходимларни, айникса хомиладор аёллар, кексалар, имконияти чекланган хамда сурункали касалликка чалинган шахсларни, уларнинг розилиги билан, масофадан туриб ишлаш усулига, кулай иш графигига ёки уйдан туриб ишлашга утказишлари мумкинлиги белгиланди;

• тиббиёт, санитария-эпидемиологик ва бошка ходимлар коронавирус инфекцияси таркалишига карши курашиш тадбирларига жалб килинадиган даврда уларнинг ойлик лавозим маошига 6 фоиз микдорида хар кунлик кушимча туловлар жорий килинди.

Тахлилларга кура, бугунги кунда Узбекистонда мехнат ресурслари сони карийб 19,2 млн. нафарни ташкил этади. Бу жами ахолининг 55,9 фоизига тенг. Мехнат ресурсларининг 8,7 млн. нафарини ёки 45,3 фоизини 16-29 ёшдаги ахоли ташкил этади. Агар мамлакатда ишсизлик даражаси жами мехнат ресурсларига нисбатан 10,5 фоизни ташкил этса, бунинг катта кисми айнан ёшлар хиссасига тугри келади.

Дархакикат, ёшларни иш билан таъминлашда уларнинг иктисодий мустакилликка эришишлари ва хаётда уз уринларини топиб кетишларида кичик бизнес ва тадбиркорлик сохасининг ривожланишии энг асосий омил ва манба булиб хизмат килади. Шу боис, хукумат томонидан ёшларни иш билан таъминлаш ва мехнат бозорида ракобатбардошли килиб тайёрлашга катта эътибор каратмокда. Жумладан, республикамизда 230 мингга якин ёш тадбиркор ва фермерлар, мохир хунармандлар фаолият олиб бормокда. Уларнинг сафи янада кенгайиши учун давлат томонидан зарур шарт-шароитлар яратиб берилмокда.

Биргина "Ёшлар-келажагимиз" дастури доирасида ёш авлод вакилларининг 8 мингтага якин бизнес лойихасига 1 триллион 630 миллиард

сyмдaн зиёд имтиёзли кредит мaблaFлaри aжрaтилди, нaтижaдa 40 мингга якин янги иш Урни тaшкил этилди.

Шyнингдек, aх1олини тaдбиркорлик фaолиятигa янaдa кенг жaлб килиш Ba конуний мех,тат фaолиятини aмaлгa ошириш учун кУшимчa шaрт-шaроитлaрни ярaтиш мaксaдидa Узбекистон Респyбликaси Президентининг 2020 йил 8 июндa "Тaдбиркорлик фaолияти Ba узини узи бaнд килишни дaвлaт томонидaн тaртибгa солишни соддaлaштириш чорa-тaдбирлaри тyFрисидa"ги П^-4742-сонли ^рори кдбул килинди.

Мaзкyр ^рор билaн "Узини узи бaнд китадиган шaxслaр учун фaолият (ишлaр, xизмaтлaр) тyрлaри" рyйxaти тaсдикдaнди. Бу рyйxaтгa жaми 68 тyрдaги иш Ba xизмaтлaр киритилгaн булиб, yлaргa бир ^тор кyлaйликлaр Ba имтиёзлaр берилди хдмдa yлaрнинг фaолиятини мaсофaдaн туриб рyйxaтгa олиш учун мобил иловa ишлaб чикилди. Жyмлaдaн, aBBan узини узи бaнд килгaн шaxслaр томонидaн 1 йиллик стaж учун 1 млн. сум тyлaнгaн бyлсa, энди 2020 йил учун arara 111,5 минг сум тyлов тутанди хдмдa 1 йиллик мех,тат стaжигa эгa булинди.

Ривожлaнгaн дaвлaтлaр тaжрибaси тaдбиркорлик миллий иктисодиётни модернизaция Ba диверсификaция килишдa, уни бaркaрор сyръaтлaр билaн ривожлaнтиришни тaъминлaшдa, теxник х1aмдa теxнологик ^rna жих1озлaш, янги тyрдaги мaх1сyлотлaрни yзлaштиришдa yтa мухдм рол yйнaшидaн, ички бозорни зaрyр товaр Ba xизмaтлaр билaн тулдиришнинг aсосий мaнбaйи экaнлигидaн яккол дaлолaт берaди. Узбекистон учун xyсyсий тaдбиркорликнинг мехтатга лaёкaтли aхолини иш билaн тaъминлaш ёки узини узи бaнд килиш, унинг дaромaдини ошишидaги ^эмияти, aйниксa, мухдмдир.

Шу yриндa, мех,тат бозори шaкллaниши Ba ривожлaнишидa Европa мaмлaкaтлaрининг тaжрибaлaри хдкидa гaпиргaндa, xyсyсaн Дaния мех,тат бозори сиёсaтини куриб чикиш мaксaдгa мyвофик бyлaди.

1994 йилдaн бошлaб, Дaниядa мех,тат бозори сиёсaти мех,тат бозорининг фaол дaстyрлaригa янaдa фaолрок Ba мослaшyвчaн ёндaшyвни, шунингдек ишсизликкa кaрши кyрaшни бошкa мaксaдлaрнинг бaжaрилиши билaн тaътил сxемaлaри Ba иш жойлaрини aлмaшиш оркaли бирлaштириш концепциясини уз ичига олган холдa кaйтa куриб чикдлган. Дaния моделидaги мyвaффaкиятнинг бир кисмини иш мyносaбaтлaрининг эгилyвчaнлиги (ишчи кучи Ba иш aйлaнмaсининг юкори дaрaжaси), xодимлaрнинг иктисодий Ba ижтимоий тaъминлaниши (ишсизлик бyйичa нaфaкaнинг сaxий тизими билaн тaсвирлaнгaн) yзигa xос комбитацияси билaн боFлaш мумкин. Шунингдек, мех,тат бозорининг янги фaоллaштириш сиёсaти (ишсизлaрнинг мaлaкaсини оширaди Ba шу тaрикa иктисодиётнинг yзгaришини кУллaб-кyввaтлaйди) -Дaния "Олтин yчбyрчaги" нинг уч бyрчaгини тaшкил этyвчи элементлaрдaн иборaт [10] ^^см).

1-pacM. ^aHHH "O^thh ynöypnarH"

Anôaira, MexHaT 6o3opuHuHr SapKapopnuruHu TatMuHnamga acocuñ oMunnapgaH 6upu 6y MaMnaKaTga $aon MexHaT 6o3opu cuëcara ropuramgup. fflyHHHrgeK, puBo^naHraH MaMnaKaraap Ta^puSanapura Kypa, umcronuK cyrypTacH TH3HMHHH TamKHn этнm xaM 6up TOMOHgaH hmhuhh umnaraH gaBpugaru ynumu xucoöugaH umcu3 KpnraH BaKTuga MonuanamTupumHuHr axmn ycynu xucoönaHagu. Ammo, öyHga MexHaT 6o3opuga xaM Kynnaö um ypuHnapuHH aparam, кoмпeнcaцнaпap MHKgopuHu omupum Ba yHH Tynam th3hmhhh TaKOMunnamTupum acocuga MOcnamyBnaH MexHaT 6o3opuHH maKmaHTupum HO3HM öynagu.

TagKHKOT HaTH^a^apHHHHr Myx,OKaMacH

TagKuKOTgaH Kenuö hukuô myHu anoxuga TatKugnam no3uMKu, MaMnaKaxga MexHaT 6o3opu maKmaHumu, yHuHr MOcnamyBHaHnuruHu omupum Ba aHaga puBO^naHTupum óyauna KaTop ucnoxoraap aManra omupunuS, coxagaru MyaMMonapHu ypraHum Ba ynapHu enum óyauna uhmuh TagKuKOT umnapu aManra omupunMOKga. -TeKuH, 6y eTapnu gapa^aga эмac, Sarau, coxaga 6up KaTop MyaMMonap MaB^yg:

• paKaMnu uKracoguëT mapouraga aHru Kacönapra Tanëpnam Ba xoguMnap ManaKacuHu omupum тнзнмннн TaKoMunnamTupum ho3um;

• ywmMaraH ëmnap, umra ^oñnamumra MyxTo^; axonu Ba umcronapHu 6up MapTanuK ëKu BaKTuHnanuK um öunaH TatMuHnam caMapagopnuruHu omupum MyaMMonapu enuMnapu $aKaT Ha3apuaga MaB^yg, aManga эca öyHra eTapnu gapa^aga эtтн6op KaparnnMangu;

• ypTa Ba ypTa Maxcyc MatnyMoTra эгa öynraH umcronapHu KucKa Myggaraapga MexHaT 6o3opuga Tanaö WKopu öynraH aHtaHaBuH Ba 3aMoHaBuH umnu Kacönapra KaHTa Tanëpnam TrouMu Tanaö gapa^acuga эмac;

• axonuHuHr HopacMuñ um öunaH SaHgnuruHu KaMaHTupumHuHr ннcтнтyцнoнaп acocnapuHu TaKoMunnamTupum ypHura 6yñpoKparaK Ba MonuaBuñ nopanap öunaH Kypamumra acocnaHraH;

• MexHaT мнгpaцнacннн gaBnaT ToMoHugaH Tapraöra conumHuHr caMapanu MexaHroMuHu TagKuK этнm ho3um Ba öomKanap.

MexHaT 6o3opugaru xonarnu axmunam Ba umcronuKHu KaMaHTupum öopacuga xaMga WKopugaru Kaöu MyaMMonapHu öapTapa^ этнm MaKcaguga axonu

SaHgnuruHu TatMuHnam ^apaëHnapuHu TaKoMunnamTupum MexaHu3MuHu TaKnu^ этaмнз (2-pacM).

2-pacM. Axo^h 6aHg^HrHHH TüLMHH^arnHH TaKOMH^amTupum MexaHH3MH1

Yrnôy MexaHH3M axonu SaHgnuruHu TatMuHnam ^apaëHuHu TaKoMunnamTupumga geMorpa^uK y3rapnmnapHH xucoöra onum acocuga «Hru Hm ypuHnapuHu KynaHTHpumHH, umra ^öHnamTupum Ba Kacóuñ KaHTa TaHëpnam öyHHHa cu^arau xroMaraap KypcaramHu, KoHyH xy^^arnapu Ba MexHaT MyHocaSaraapu MexaHu3MnapuHu TaKoMunnamTupumHu, 6ym um ^onnapu óyauna axöopoTnapHHHr эneктpoн maK^narnupum Ba yHu xaKKoHuñ wpuTunumuHH TatMHHnamHH xaMga y3HHH y3H 6aHg KunumHu «Haga KynnaS-KyBBaraamHu TagöuK этнmгa KaparanraH.

Xy^oca Ba TaK^u^ap

MexHaT 6o3opuHH maK^narnupum, yHH «Haga puBo^narnupum, umcH3nHKHH KaMaHrapum Ba axonu SaHgnuruHu SapKapopnamrapumHu TatMuHnamga KyHugaru HyHanumnapra эtтн6op Kaparam no3HM:

• axonu ^oñnamyBH acocuga xap 6up xygyg xycycH«TnapuHH aHHKgam Ba ymöy HyHanumga aManra omupunaëTraH nopa-TagSupnapHuHr ycTyBopnuruHH TatMHHnam;

• geMorpa^HK y3rapumnapra napanen paBumga um ypuHnapuHu «parnm, añHHKca ypTa Ba ypTa Maxcyc MatnyMoTnu axonu ynyH um ypuHnapuHu KynaHTupum no3uM;

• TagôupKopnuK MyxuTuHu «xmunam, ннвecтнцнoн ®:oзн6agopnнкнн omupum Ba neT эn uHBecTepnapura «Haga KeHr uMKOHu«Tnap «param acocuga KymuMna um ypuHnapuHu KynaHTupum TanaSuHu KynaHTupumra эtтнpo6 Kaparam 3apyp;

• MexHaT 6o3opuga Tanaö WKopu öynraH aHtaHaBuH Ba 3aMoHaBuH Kacönapra KaHTa TaHëpnam тнзнмннн TaKoMunnamrapum no3uM;

• um öunaH öaHgnuKHuHr HocTaHgapT maKnnapuHu TagöuK этнm KepaK;

• paKaMnu uKTucoguëT mapouraga axonuHu um öunaH TatMuHnam Ba «Hru um ypuHnapuHu «param gacTypnapuHu TaKoMunnamrapum Syfiuna aManuH TaBcu«nap umnaö nuKum 3apyp;

1 Myannufonap umnaHMacu.

• мехнат миграциясини давлат томонидан тартибга солишнинг самарали механизмини тадбик этиш керак;

• ишсизлик сугуртаси тизимини ташкил этиш механизмини ишлаб чикиш ва ташкил этиш лозим.

Хулоса килиб айтганда, мехнат бозорини ташкил этиш ва ривожлантириш оркали ахоли бандлиги хамда унинг хаёти фаровонлигининг доимий яхшиланишини таъминлаш, турли катламларнинг таълим, маданият, касб малакаси, даромадлари жихатидан кескин тафовутларига бархам бериш, инсонларга муносиб турмуш шароитларини яратиш хисобланади. Шунингдек, фаол мехнат бозори сиёсати - сохадаги ислохотларнинг мазмун-мохияти, аввало, ушбу узгаришлар марказида турган инсон, унинг шахси ва камолотига каратилган. Шу боис, фукаролар фаровонлигини ошириш, уларнинг хаёт тарзини яхшилаш, президентимиз илгари сурган "Ислохот ислохот учун эмас, аввало, инсон ва унинг манфаатларини таъминлаш учун" деган тамойилни хаётга изчил татбик этиш максадга мувофик булади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистон Республикасининг "Ахоли бандлиги тугрисида"ги УР^-642-сон ^онуни. 20.10.2020 й. www.lex.uz

2. Korzhova D.A. Features of the formation of the labor market // "First independent scientific bulletin", Vol.-1. 2015 - 89 p.

3. Yakovets Yu.V. Globalization and interaction of civilizations. - M.: Economics. 2003, - 90 p.

4. Абдурахмонова ГД. Кичик бизнесда бандлик. Монография. -Т .: ТДИУ, 2013. - 47 б.

5. Стыцюк Р.Ю. Методологические подходы к повышению уровня конкурентоспособности российских организаций на национальном и глобальном рынках // Российское предпринимательство.Том 22.2014,-183-191 c.

6. Арабов Н.У. Мехнат бозори инфратузилмасининг самарадорлиги ва прогнозини ошириш учун тахлилий ва ахборот базасини такомиллаштириш // "Иктисодиёт ва инновацион технологиялар" илмий электрон журнали. 2017, 5 -жилд. - 2 б.

7. Умарова M.A. Узбекистон Республикаси мехнат бозорини статистик прогнозлашнинг услубий асослари. -Т.: Инновацион ривожланиш нашриёти. 2019. - 22 б.

8. Холмоминов Ш.Р. ва бошк. Мехнат бозорининг ривожланишини тахлил килиш. Монография. - Т.: "Фан ва технология". 2016. - 24 б.

9. Юнусов Ф. СОВИД-19 пандемияси ва глобал иктисодий инкирозга карши кураш: Узбекистон стратегияси. - Т.: "Ривожланиш стратегияси". 2020. - 7-8 б.

10. Madsen P.K. "Flexicurity through labour market policies and institutions in Denmark" in P. Auer and S. Cazes (eds.), Employment Stability in an age of flexibility; Evidence from industrialized countries, ILO: Geneva. - 2003.

11. www.stat.uz

12. www.mehnat.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.