Научная статья на тему 'МАТЕМАТИКА ДАРСЛАРИДА АЛ -ХОРАЗМИЙ МЕРОСИНИ ЎРГАНИШ БЎЙИЧА БАЪЗИ БИР МУЛОҲАЗАЛАР'

МАТЕМАТИКА ДАРСЛАРИДА АЛ -ХОРАЗМИЙ МЕРОСИНИ ЎРГАНИШ БЎЙИЧА БАЪЗИ БИР МУЛОҲАЗАЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

162
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
математика / алгебра / алгоритм / квадрат тенглама / алгебраик миқдор / геометрик масала.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — А. Ахлимирзаев, Т. Ибайдуллаев, М. Мамаджанова

Ушбу мақолада буюк қомусий олим Ал Хоразмий меросидан дарс жараёнида фойдаланиш масалалари ёритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАТЕМАТИКА ДАРСЛАРИДА АЛ -ХОРАЗМИЙ МЕРОСИНИ ЎРГАНИШ БЎЙИЧА БАЪЗИ БИР МУЛОҲАЗАЛАР»

Zamonaviy ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va yutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

МАТЕМАТИКА ДАРСЛАРИДА АЛ -ХОРАЗМИЙ МЕРОСИНИ УРГАНИШ БУЙИЧА БАЪЗИ БИР МУЛОХДЗАЛАР

А. Ахлимирзаев

Андижон давлат университети Т. Ибайдуллаев

Андижон давлат университети М. Мамаджанова

Андижон давлат университети

АННОТАЦИЯ:

Ушбу маколада буюк комусий олим Ал Хоразмий меросидан дарс жараёнида фойдаланиш масалалари ёритилган

Калит сузлар: математика, алгебра, алгоритм, квадрат тенглама, алгебраик микдор, геометрик масала.

Укувчиларнинг илмий дунёкарашини, мустакил ижодий ва мантикий фикрлай олиш кобилиятини, аклий ривожланишини, уз узини англаш салохиятини шакллантиради. Шунинг билан бирга уларда миллий ва умуминсоний кадриятларни таркиб топтириш хамда ижтимоий хаётлари ва таълим олишлари учун зарур билимларни беради. Математика дарслари укувчиларни уйлашга, мушохада юритишга, назарий билимларни амалиётга татбик кила олиш куникмаларини шакллантиришга, фанни турмушга кенгрок боглаб боришга, ижодкорлик кобилиятини устиришга ва фанни бошка фанларни укитишда, техникада саноатда, тиббиётда, кишлок хужалигида кулланилишини билиб олишларида мухим ахамият касб этади.

Буюк аждодларимиз томонидан шу кунга кадар яратилган барча бойликларимиз, мукаддас кадриятларимизга хамда дунёдаги хеч нарсага киёслаб булмас бебахо миллий маънавий меросимизга хурмат эътибор, садокат ва мухаббат, гурур ва ифтихор туйгуларини карор топтириш таълим муассасаларидаги таълим-тарбиявий ишларимизнинг устувор йуналишларидир.

Маънавий-маърифий, гоявий-тарбиявий ишларимиз асосий максадини баркамол авлод, комил инсон шахси билан боглар эканмиз, сузсиз утмиш миллий-маънавий меросимизнинг, бой маънавий кадриятларимизнинг

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 552 www.ares.uz

Zamonaviy ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va yutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

пойдевори деб биламиз. Булардан, математика дарсларида ва дарсдан ташкари машгулотларда, ана шу айтилган бойликлардан фойдаланиш имкониятларини янада кенгайтириш улардан окилона ва ижодий фойдаланиш кобилиятларини тарбиялаш таълим муассасалари профессор-укитувчиларининг асосий вазифаларидан иборат булиши кераклиги келиб чикади.

Буюк алломаларимиз Абу Наср Фаробий, Ал- Хоразмий, Абу Али ибн Сино, Абу Райхон Беруний, Ахмад Фаргоний, Али Кушчи, Мирзо Улугбек ва бошкаларнинг математикага кушган хиссаларини урганиш укувчи талабаларни комилликка етаклайдиган бекиёс неъматдир [2].

Булар ичида энг машхурлардан бири Ал- Хоразмий (783- 850) дир. У узининг математика сохасида ёзган асарлари "Китоб ал-жабр вал-мукобала", "Х,инд хисоби хакида кискача китоб", "Астрономик жадваллар", " Китобул-суратул- арз"лар билан бутун жахонга танилган олимдир. Хоразмийнинг математика фанига доир икки асари бизгача етиб келган. Булар алгебра ва арифметика сохасида ёзилган асарлар булиб, улар математика фанининг кейинги тараккиётига катта таъсир курсатган ва жуда куп математик текширишларнинг асоси булиб хизмат килган асарлар хисобланади [1].

Хоразмий узининг бу асарларида бир нечта янги математик масалаларни назарий томондан хал килиш билан бирга бу масалаларнинг амалий татбикларини хам курсатган. Буюк олим уз асарларини инсонларнинг кундалик амалий эхтиёжлари ва турмуш талабларини кондириш каби масалаларни хал этиш учун фойдаланишга мослаб ёзишга харакат килган. Шунинг учун хам унинг математика сохасидаги асарлари хам назарий , хам амалий жихатдан катта ахамиятга эга хисобланади.

Хоразмийнинг "Ал-жабр вал- мукобала" асари алгебра фанидан ёзилган биринчи асар булиб, унда алгебранинг асосий тушунчалари, мазмуни ва дастлабки коидалари берилган. Бу асар икки кисмдан иборат булиб, унинг биринчи кисмида алгебраик микдорлар устида амалларни бажариш коидалари, биринчи ва иккинчи даражали тенгламалар ёритилган. Квадрат тенгламалар геометрик усул билан ечилган. Китобнинг иккинчи кисмида геометрик

масалалар баён этилган. Унда п ва VlÖ сонлариининг баёни бир бирига

22

якинлиги хамда бундан ташкари п сифатида — ва 3,1416 кийматларни олиш мумкинлиги таъкидланган.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 553 www.ares.uz

Zamonaviv ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va vutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

MatnyMKH ^aHHHHr Typnu coxanapuga Ba TexHHKaga энг Kyn KynnaHunaguraH cy3napgaH öupu anropurn cy3ugup. By cy3 An-Xopa3Mufi cy3HHHHr noTHHna TpaHcKpHncuacugup.

An-Xopa3Mufi ^aHHHHr Typnu coxanapuga KeHr KynaMgaru öunuMnapra my ®yMnagaH, acTpoHoMua coxacuga xaM öunuMnapra эгa öynraH. YHHHr Mamxyp "3h®" acapu Ha^aKaT mapK acTpoHoMuacuHHHr öanKH EBpona acTpoHoMnapuHHHr xaM KynnaHMacu öynraH [4]. An-Xopa3MHfi "3h®" acapuHH aparam öunaH ®axoH acTpoHOMuacHHu rosppu nyKKunapra nuKumura acoc congu. Y reorpa^ua coxacuga xaM öup KaTop umnapHH aManra omupraH. YHHHr "Ep cypara xaKugaru khtoö" homhh acapu reorpa^uara Terumnu öynuö, y fflapKgaru reorpa^ua ^aHHHH puBo^naHumuga MyxuM acap öynuö xu3MaT KunraH.

Xynoca Kunuö, An- Xopa3Mufi MaTeMaraKagaH öomKa Kynnaö $aHnap, ®yMnagaH, acTpoHoMua, $u3HKa, reorpa^ua ^aHnapu öunaH xaM myrynnaHraH gefiumuMH3 MyMKHH.

Anreöpa ^aHHHUHr acocnucu, 6ywK KoMycufi onuM An- Xopa3MHfi y3ugaH Hoeö Ba ynKaH Mepoc KongupraH. ByryHru KyHga TatnuM Myaccacanapu npo^eccop yKHTyBHunapu onguga TypraH acocufi Ba3H$anapgaH öupu yKyBnu Tanaöanapra $aH acocnapu öyfiuna öunuMnap öepum ®apaeHuga An- Xopa3Mufi TOMoHugaH KongupunraH Mepoc öyfiuna MatnyMoTnapHH TH3HMnu eTKa3umgaH uöopaT.

ByHH Kyfiugaru MaB3ynapHH öaeH Kunum ®apaeHuga aManra omupum MyMKHH:coHnap xaKugaru TymyHnanapHH öepumga; нppaцнoнan coHnap xaKugaru TymyHnanapHH öepumga; apu^MeTHK aMannap xaKugaru TymyHnanapHH öepumga; caHoK cucTeManapu xaKugaru TymyHnanap öepumga; nu3HKnu TeHrnaManap xaKuga TymyHnanap öepumga; nu3HKnu TeHrnaManap cucTeMacu öyfiuna TymyHnanap öepumga; ungu3nap xaKuga TymyHnanap öepumga; KBagpaT TeHrnaManap xaKuga TymyHnanap öepumga; ynöypnaKnap xaKuga TymyHnanap öepumga; TypTÖypnanap xaKuga TymyHnanap öepumga; afinaHa xaKuga TymyHnanap öepumga; goupa Ba goupa öynaKnapuHHHr W3anapu xaKuga TymyHnanap öepumga; poMÖHHHr W3acu xaKuga TymyHnanap öepumga [3].

YMyMTatnuM MaKTaönapu MareMaraKa yKHTyBnunapu MKppuga KenrapunraH MaB3ynapHH öaeH Kunumga öy MaB3ynap öyfiuna An-Xopa3Mufi ToMoHugaH öepunraH MatnyMoTnapHH yKyBnunapra Fypyp öunaH aHa myHgafi öywK uHcoHHHHr a^gognapugaH экaнnнrнмнзнн eTKa3Hmu KepaK. By öunaH ÖH3 y3ÖeK MaTeMaTuru,

Zamonaviv ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va vutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

алгебра фанининг асочиси, буюк комусий олим Ал- Хоразмий томонидан колдирилган меросдан дарс жараёнида фойдаланган буламиз. Дарс жараёнида ёки дарсдан ташкари ташкил килинадиган тадбирларда аждодларимиз меросларидан фойдаланиш укувчиларда ватанпарварлик ва миллий гурур туйгуларини шакллантиради ва таълим олувчиларда фанга кизикишни янада орттиради хдмда таълимни самарали булишини таъминлайди.

REFERENCES

1. Мухдммад ибн Мусо ал- Хоразмий. Танланган асарлар. "Фан" Тошкент, 1983йил.

2. М.Ахддова. " Урта Осиёлик машхур математиклар". Тошкент, 1964й. 156- 174б.

3. Г.П. Матвиевская. " История математики средней Азии". Тошкент "Фан" 1962г., стр. -114- 201.

4. С.Х. Сирожиддинов. Хорезмий выдающийся математик и астроном среднего века. Просвешение, М. 1983г.

5. А.Ж. Сейтов, Ф.Х. Абдумавлонова. Решение геометрических задач с помощью математического пакета MAPLE. Academic research in educational sciences, 2021. T.2 №6 Pp.933-941.

6. S.Kh.Khasanova A.J.Seytov, A.J. Khurramov, S.N.Azimkulov, M.R.Sherbaev, A.A.Kudaybergenovю. Optimal control of pumping station operation modes by cascades of the Karshi main canal. International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology, 2021. Tom 8. №4. Pp. 17177-17185.

7. А. Ж. Сейтов А. Р. Кутлимурадов Р. Н. Тураев Э. М. Махкамов Б. Р. Хонимкулов. Оптимальные управления водных ресурсов крупных магистральных каналов с каскадом насосных станций ирригационных систем. academic research in educational sciences volume 2 | ISSUE 2 | 2021 ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24411/2181-1385-2021- 00193. Стр. 265- 273.

8. А.В. Кабулов, А.Ж. Сейтов, А.А. Кудайбергенов. Критерий управления задач оперативного управления водными ресурсами объектов водохозяйственных систем. ILIM ham JAMIYET. Стр. 6-8

Zamonaviv ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va vutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

9. АЖ Сейтов, БР Ханимкулов, М Гаипов, О Хамидуллаева, НК Мурадов. Численные алгоритмы решения задач оптимального academic research in educational sciences volume 2 | ISSUE 8 | 2021 ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-8153-160 Academic Research, Uzbekistan 159 www.ares.uz Управления объектами каршинского магистрального канала. Academic research in educational sciences. T. 2 № 3 pp. 1145- 1145.

10. А.Ж. Сейтов, Б.Р. Ханимкулов, М.А. Гаипов, М.Р. Юсупов. Зарафшон дарёси окимининг хрсил булишига атмосфера ёгинлари ва хдво хдроратининг таъсири. Academic research in educational sciences. T.2 №5. Стр. 156-162.

11. A.A. Kudaybergenov A.J. Seytov, A.R. Kutlimuradov, R.N. Turaev, N.K. Muradov. Mathematical model of optimal control of the supply canal to the first pumping station of the cascade of the Karshi main canal. International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. T. 8 № 3 pp. 1679016797.

12. A.J.Seytov, A.J. Khurramov, S.N.Azimkulov, M.R.Sherbaev, A.A.Kudaybergenov. S.Kh.Khasanova. International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. T. 8 №2 ISSN: 2350-0328. Pp. 17177- 17185.

13. Рахимов Ш.Х., Сейтов А.Ж. Теоретико-множественная модель насосной станции, оснащенная осевыми поворотно-лопастными насосными агрегатами. Материалы республиканской научной онлайн конференции молодых ученых «современные проблемы математики и прикладной математики» посвященной 100 летию академика С.Х.Сираждинова (21 мая 2020 г.) Стр. 78-82.

14. Сейтов А. Ж., Кудайбергенов А. А., Хонимкулов Б. Р. Моделирования двумерного неустановившегося движения воды на открытых руслах на основе проекционного метода. сборник докладов Республиканской научнотехнической конференции «Инновационные идеи в разработке информационно-коммуникационных технологий и программных обеспечений» 15-16 мая 2020 года. САМАРКАНД. Стр. 60-63.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | CSPI CONFERENCE 3 | 2021

Zamonaviv ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va vutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

15. Рахимов Ш. Х., Сейтов А. Ж., Кудайбергенов А. А. Критерии управления задач оперативного управления водными ресурсами объектов водохозяйственных систем. Abstracts of IX International Scientific and Practical Conference Kharkiv, Ukraine 2-4 August 2020. Стр. 125-131.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.