Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ҚИЗИЛҚУМ ФОСФОРИТЛАРИ АСОСИДАГИ ЭКСТРАКЦИОН ФОСФАТ КИСЛОТАДАН ЮҚОРИ СИФАТЛИ АММОНИЙ ФОСФАТЛАРИ ОЛИШ'

МАРКАЗИЙ ҚИЗИЛҚУМ ФОСФОРИТЛАРИ АСОСИДАГИ ЭКСТРАКЦИОН ФОСФАТ КИСЛОТАДАН ЮҚОРИ СИФАТЛИ АММОНИЙ ФОСФАТЛАРИ ОЛИШ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
160
46
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Ключевые слова
фосфат кислота / экстракцион фосфат кислота / ўғит / минерал ўғит / фторсизланган ўғит / комплекс ўғит / азот-фосфорли ўғит / аммоний фосфатлари / моноаммонийфосфат / диаммонийфосфат. / phosphoric acid / wet-process phosphoric acid / fertilizers / mineral fertilizers / defluorinated fertilizers / complex fertilizers / nitrogen-phosphorus fertilizers / ammonium phosphate / monoammonium phosphate / diammonium phosphate.

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — R. Najmiddinov, I. Shamshidinov, G. Qodirova, A. Nishonov, O. Sayfiddinov

Ушбу тадқиқот ишида фосфат кислотани экстракциялаш жараёнида қисман тозалаш йўли билан сувда тўла эрийдиган юқори сифатли аммоний фосфатлари олиш жараёнлари бўйича маълумотлар келтирилган. Натижада бир вақтнинг ўзида фтор миқдорини 0,8-1% гача камайтирган ҳолда таркибида ~52% P2O5 ва ~12% N бўлган маҳсулотлар олинган. Олинган маҳсулотлар сувда тўла эрийдиган азотфосфорли мураккаб ўғитлар ҳисобланиб, томчилаб суғориш ва гидропоника йўли билан қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштиришда ишлатилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — R. Najmiddinov, I. Shamshidinov, G. Qodirova, A. Nishonov, O. Sayfiddinov

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OBTANING OF AMMONIUM PHOSPHATES HIGH-QUALITY FROM EXTRACTIVE PHOSPHORIC ACID ON THE BASIS OF CENTRAL KYZYKUM PHOSPHORITES

This paper presents data on the study of the processes of obtaining high-quality water-soluble ammonium phosphates by partial purification of phosphoric acid during extraction and complete purification during ammonization of wet-process phosphoric acid. As a result, products containing ~52% P2O5 and ~12% N were obtained, while reducing the fluorine content to 0.8-1.0%. The resulting products are completely water-soluble nitrogen-phosphorus fertilizers and are used as fertilizers for growing crops by drip irrigation and hydroponics.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ҚИЗИЛҚУМ ФОСФОРИТЛАРИ АСОСИДАГИ ЭКСТРАКЦИОН ФОСФАТ КИСЛОТАДАН ЮҚОРИ СИФАТЛИ АММОНИЙ ФОСФАТЛАРИ ОЛИШ»

 2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

МАРКАЗИЙ ЩЗИЛЦУМ ФОСФОРИТЛАРИ АСОСИДАГИ ЭКСТРАКЦИОН ФОСФАТ КИСЛОТАДАН ЮКОРИ СИФАТЛИ АММОНИЙ ФОСФАТЛАРИ

ОЛИШ Нажмиддинов Р.Ю.

НамМ^И докторанти Шамшидинов И.Т.

НамМ^И профессори, DSc Кодирова Г.К.

НамМ^И доценти, PhD Нишонов А.А.

НамМ^И магистранти Сайфиддинов О.О.

НамМ^И талабаси https://doi.org/10.5281/zenodo.6930948 Аннотация. Ушбу тадцщот ишида фосфат кислотани экстракциялаш жараёнида цисман тозалаш йули билан сувда тула эрийдиган юцори сифатли аммоний фосфатлари олиш жараёнлари буйича маълумотлар келтирилган. Натижада бир вацтнинг узида фтор мицдорини 0,8-1% гача камайтирган уолда таркибида ~52% P2O5 ва ~12% N булган маусулотлар олинган. Олинган маусулотлар сувда тула эрийдиган азот-фосфорли мураккаб угитлар уисобланиб, томчилаб сугориш ва гидропоника йули билан цишлоц хужалиги маусулотларини етиштиришда ишлатилади.

Калит сузлар: фосфат кислота, экстракцион фосфат кислота, угит, минерал угит, фторсизланган угит, комплекс угит, азот-фосфорли угит, аммоний фосфатлари, моноаммонийфосфат, диаммонийфосфат.

ПОЛУЧЕНИЕ ВЫСОКОКАЧЕСТВЕННЫХ ФОСФАТОВ АММОНИЯ ИЗ ЭКСТРАКЦИОННОЙ ФОСФОРНОЙ КИСЛОТЫ НА ОСНОВЕ ФОСФОРИТОВ

ЦЕНТРАЛЬНЫХ КЫЗЫЛКУМОВ Аннотация. В настоящей работе представлены данные по изучению процессов получения высококачественных водорастворимых фосфатов аммония путем частичной очистки фосфорной кислоты при экстракции и полной очистки при аммонизации экстракционной фосфорной кислоты. В результате были получены продукты, содержащие ~52% P2O5 и ~12% N, при одновременном снижении содержания фтора до 0,8-1,0%. Полученные продукты являются полностью водорастворимыми азотно-фосфорными удобрениями и используются в качестве удобрений для выращивания сельскохозяйственных культур методом капельного орошения и гидропоники.

Ключевые слова: фосфорная кислота, экстракционная фосфорная кислота, удобрения, минеральные удобрения, обесфторенные удобрения, комплексные удобрения, азотно-фосфорные удобрения, фосфатов аммония, моноаммонийфосфат, диаммонийфосфат.

OBTANING OF AMMONIUM PHOSPHATES HIGH-QUALITY FROM EXTRACTIVE PHOSPHORIC ACID ON THE BASIS OF CENTRAL KYZYKUM PHOSPHORITES

Abstract. This paper presents data on the study of the processes of obtaining high-quality water-soluble ammonium phosphates by partial purification of phosphoric acid during

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

extraction and complete purification during ammonization of wet-process phosphoric acid. As a result, products containing ~52% P2O5 and ~12% N were obtained, while reducing the fluorine content to 0.8-1.0%. The resulting products are completely water-soluble nitrogen-phosphorus fertilizers and are used as fertilizers for growing crops by drip irrigation and hydroponics.

Keywords: phosphoric acid, wet-process phosphoric acid, fertilizers, mineral fertilizers, defluorinated fertilizers, complex fertilizers, nitrogen-phosphorus fertilizers, ammonium phosphate, monoammonium phosphate, diammonium phosphate.

КИРИШ

Дунёда фосфатли хомашёларга булган талаб йилига 190 млн тонна ёки 43 млн тонна Р2О5 ни ташкил этади. Башоратларга кура, фосфатли хомашёларга булган талаб 2030 йилга кадар 2 млн тоннага усиши кутилмокда. 2050 йилга келиб эса хомашёга талаб фосфатли хомашё буйича 220 млн тоннага ёки Р2О5 х,исобида 70 млн тоннага етади [1].

Республикамизда кенг куламли аник чора-тадбирларни амалга ошириш натижасида махдллий хомашё асосида янги турдаги фосфорли угитларни олиш ва кишлок хужалигини юкори сифатли минерал угитлар билан таъминлаш сохдсида илмий изланишларнинг юкори натижаларига эришилмокда. Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сон «2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси» тугрисидаги Фармонида миллий иктисодиётни жадал ривожлантириш ва юкори усиш суръатларини таъминлаш «...иктисодиёт учун зарур минерал хомашё базасини кенгайтириш, илм-фан ва инновацияга асосланган агрохизматлар курсатиш тизимини такомиллаштириш, агросаноат корхоналарини хомашё билан таъминлаш ва ишлаб чикариш хджмини 1,5 баравар ошириш, хомашё нархига нисбатан 2-3 баравар юкори кушилган киймат яратадиган инновацион мах,сулотлар ишлаб чикариш технологияларини узлаштириш...»га каратилган мух,им вазифалар белгиланган [2]. Мазкур йуналишда томчилаб ва гидропоника усулида сугориш талабларига жавоб берадиган юкори сифатли аммоний фосфатлари ишлаб чикариш технологиясини яратиш мух,им ахдмимят касб этади.

Бу борада технологик жараённинг узида мах,сулот таркибидаги фтор ва бошка кушимчаларни тозалаш алох,ида урин тутади. Чунки фтор бирикмалари теварак атроф-мух,итга катта зарарли таъсир курсатади. Тадкикотлар курсатадики, фтор нафакат усимликларгагина салбий таъсир курсатиб колмасдан, балки инсонлар ва бошка тирик организмларда турли хил жиддий касалликлар келтириб чикаради.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Фосфатли хомашёдан фторнинг ажратиб олиниши ва ишлатилишида иккита: фторли бирикмалар ишлаб чикаришни кенгайтириш ва атроф-мух,итга фторли моддалар чикиши х,исобига биосферага зарар етказилишини олдини олиш масалалари ечилади. Фосфатли хомашёлардаги фторнинг бир кисми экстракциялаш жараёнида ажратиб олинади, колган кисми эса буглатиш, донадорлаш ва куритиш жараёнида ажратилади. Фосфатлардан олинган экстракцион фосфат кислотани таркибида фтор тутмаган компонентлар билан нейтраллаш оркали х,ам мах,сулотдаги фторнинг нисбий улушини камайтиришга эришилади [3, Б. 21-26; 4, Б. 174-180; 5, Б. 225-228].

Купгина усимликлар катта микдордаги фторни узлаштириб олиш хусусиятига эга.

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

Масалан, 1 кг микдоридаги чойда 57 дан 1370 мг гача, пахтада 4500 мг гача фтор узлаштирилади [6, Б. 136; 7, Б. 32]. Бунда фтор пахта чигитида тупланади ва унинг куп кисми пахта мойи таркибига утади. Тадкикотлар курсатадики, тупрокка, жумладан минерал угитлар билан фтор тушганда хосилдаги фтор микдори хам ортиб боради [8, Б. 10-12]. Азот-фосфор-калийли угитлар иштирокида усимликларга узлашадиган фтор микдори янада ортиб боради [9, Б. 172].

Тупрокка тушадиган фторнинг асосий манбаи фосфорли угитлар хисобланади. Масалан, апатит ва фосфоритлар таркибида, мос холда, уртача 3,0 ва 2,7% фтор булади. Марказий ^изилкум фосфоритлари асосида ишлаб чикариладиган экстракцион фосфат кислота (ЭФК) таркибида 1,2% атрофида фтор булади. Кислотадан ишкорий металлар ёрдамида кремнефторидлар тарзида чуктириш усули катта самара бермайди, чунки ЭФК таркибида кислотада эрийдиган кремний бирикмалари амалда жуда хам кам микдорда булади [10].

Табиий фосфатларни кайта ишлаш жараёнида, улар таркибидаги фтор газ, суюк (ЭФК) ва каттик (фосфогипс) фазалар орасида таксимланади. Дигидратли схема буйича фосфат кислота олишда хомашёдаги (апатит ва фосфорит) 80-85% фтор кислотага хамда уни кейинги кайта ишлашда эса угитлар таркибига утади.

^ишлок хужалигидаги угитларга булган талабни тула кондиришда фосфорли, айникса комплекс угитлар ишлаб чикаришнинг усиши тупрок, усимликлар ва сув хавзаларининг фтор билан туйиниш хавфи юзага келади [11, Б. 55]. Атмосфера ва очик сув хавзаларига тушадиган хдмда тирик организмлар ва усимлик дунёсида тупланадиган фтор бирикмаларининг салбий таъсири етарлича тула урганилган [8, Б. 12-18; 9, Б. 172; 12, Б.42-47].

ЭФКдан фторни кам эрийдиган ишкорий металларнинг кремнефторид бирикмалари тарзида чуктириш учун натрий ва калий сульфатлари, хлоридлари, фосфатлари, карбонатлари ва гидроксидлари ишлатилади [13, Б.191-206]. Бу усуллар юкоридаги тузларнинг ЭФК таркибидаги кремнефторид кислота билан узаро кимёвий таъсирлашишига асосланган. Фтордан тозалаш даражаси 90% гача етади.

Марказий ^изилкум фосфоритлари асосидаги ЭФКни ишкорий металлар тузлари билан тозалаш жараёни адабиётлар манбааларида етарлича келтирилган. ЭФКни даставвал сульфатлардан, сунгра фтордан бирин-кетин тозалаш хам келтириб утилади

[14].

Марказий ^изилкум фосфоритлари асосидаги ЭФКни натрий сульфати, дигидрофосфати, метасиликати билан фторсизлантириш жараёни муаллифлар томонидан атрофлича урганилган ва фторсизланиш даражасини 38-40% дан 80-85% гача ошириш мумкинлиги курсатиб утилган хамда ЭФКни фторсизлантириш технологияси яратилган

[15, 16].

Фторсизланган ЭФКни Марказий ^изилкумнинг бойитилмаган хомашёси, кальций карбонати ва оксиди, ювиб бойитилган фосфоритлари билан сульфатсизлантириш буйича материаллар хам мавжуддир [1, 10]. Лекин Марказий ^изилкум фосфоритларидан ЭФК олишда экстракцион буткани бир пайтнинг узида фтор ва сульфатлардан тозалаш буйича материаллар мавжуд эмас.

ЭФКни бир пайтнинг узида фтор ва сульфатлардан тозалаш натижасида, биринчидан экологик тозаланган махсулот олинади, иккинчидан махсулот таркибидаги

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

озука элементлари улуши катта булади, учинчидан паст навлардаги хомашёлар ишлаб чикаришга маълум даражада камраб олинади, туртинчидан эса кимматбахо хомашё хисобланган фтор бирикмаларини технологик жараённинг узида ажратиб олинишига имконият яратилади [17-39]. Шунинг учун ЭФКни бир пайтнинг узида фтор ва сульфатлардан тозалаш жараёнига каратилган тадкикотлар долзарб хисобланади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Экстракцион фосфат кислотадаги фтор ва бошка кушимчаларни тозалаш хамда юкори сифатли аммоний фосфатлари олиш максадида фосфат кислотани экстракциялаш вактида тозалаш ва тозаланган кислотани газ холатидаги аммиак билан нейтраллаш жараёнлари урганилди.

Тадкикот учун таркибида, ог. % хисобида: P2O5 = 26,20; CO2 = 3,08; CaO = 57,64; MgO = 1,07; R2O3 = 0,79; SO3 = 2,18; F = 2,88; э.к. = 1,54 булган Марказий ^изилкумнинг ювиб куйдирилган фосфатли концентрати (ЮКФК) ишлатилди.

Экстракцион буткадан фтор ва сульфатларни чуктириш кальций оксиддан кальций фторид хосил булиш меъёрига нисбатан 60-150% ва SO3 ни кальций сульфат тарзида боглаш меъёрига нисбатан 80-100% хисобида кальций карбонат (охактош ва бошкалар) хамда ЮКФК билан амалга оширилди. Фосфат кислотани сульфат кислотали экстракциялаш жараёни дигидратли режимда утказилди, хосил килинган экстракцион буткани фильтрлашдан олдин ундаги фтор ва эркин сульфат кислота кальций карбонат ёки ЮКФК билан чуктирилди.

Республикамиз худудида саноат ишлаб чикариш технологик талабларига жавоб берадиган кальций ва магний карбонатларидан ташкил топган: кальцит, охактош, доломит ва бошка махдллий норуда минерал хомашёлар куп микдорда учрайди [40, Б. 603-616]. Фосфат кислотани сульфат кислотали экстракциялаш жараёнида экстракцион буткани фторсизлантириш ва сульфатсизлантиришда махаллий карбонатли хомашёлардан фойдаланиш катта самара беради.

Олинган натижалар 1- ва 2-жадвалларда келтирилган.

1-жадвалдан куринадики, кальций карбонат кушмасдан ЭФК олинганда фосфоритдаги умумий фторнинг 5,45% газ фазасига, 40,5% фосфогипсга утади ва ЭФКда 54,05% фтор колади. Экстракцион буткага кальций карбонат кушилганда куйидаги реакциялар содир булиши мумкин:

CaMg(CO3)2 + H2SO4 = CaSO4 + MgSO4 + CO2 + H2O CaMg(CO3)2 + H3PO4 = Ca(H2PO4)2 + Mg(H2PO4)2 + CO2 + H2O 2Ca(H2PO4)2 + H2SO4 + 2HF = CaSO4 + CaF2 + 4H3PO4 2Mg(H2PO4)2 + H2SO4 + 2HF = MgSO4 + MgF2 + 4H3PO4

Магний фторид кальций фторидга караганда кислоталарда нисбатан яхши эрийди, кучли кислоталар, жумладан сульфат кислота билан таъсирлашиб:

MgF2 + H2SO4 = MgSO4 + 2HF реакцияси буйича магний сульфат ва водород фторид хосил килади.

Бу жараён мураккаб хисобланади, ЭФКда яхши эрийдиган магний монофосфат ва сульфатлари кальций карбонат билан таъсирлашиб, кальций сульфати монофосфати хосил килиши мумкин. Лекин, магний карбонат хам фосфат кислота билан таъсирлашиб магний монофосфатга айланади. Бу ЭФКдаги магний микдорининг узгаришсиз колиши ва 0,800,82% даражасида колиши билан тасдикланади (1-жадвал). Кальций карбонат кушилганда

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

ва кальций фторид хосил булганда газ фазасига ажралиб чикадиган фтор микдори 5,45 дан 4,11% гача камаяди, бу унинг асосий микдорини жараённинг бошидаёк ажралиб чикишини курсатади. Парчалаш жараёнига 100-150% меъёрда СаСО з киритилганда газ фазасига ва фосфогипсга фторнинг умумий утиш даражаси 86,6-90,9% ни ташкил этади. Бунда ЭФКдаги фтор микдори 0,25-0,32% ни ташкил этади, бу эса кальций карбонат кушилмагандагига нисбатан 4,1-5,3 марта камдир. СаСО з тарзидаги СаО меъёри 100120% булганда ЭФК фторсизланиш даражаси 75,4-80,5%, сульфатсизланиш даражаси эса 78,7-79,6% ни ташкил этади. Кислотадаги мавжуд фтор ва сульфатлар микдори хисобига нисбатан 120% дан ортик меъёрдаги кальций карбонат кушилганда фторсизланиш ва сульфатсизланиш жуда кам даражада узгаради. ЭФК таркибида коладиган фтор микдори фосфоритдаги умумий микдорига нисбатан 9,1-13,4% ни ташкил этади. Фосфоритдаги мавжуд фторга нисбатан кальций карбонат меъёри 60 дан 100% гача узгарганда фосфогипсга фторнинг кушимча утиши 27,9-42,0% ни ташкил этиши кузатилади. Кальций карбонат меъёри 120-150% га оширилганда каттик фазага фторнинг утишини атиги 3,24,3% га оширади. ЭФКдан фторни чуктиришдаги ортикча кальций карбонат мавжуд ортикча сульфат кислота хисобига кальций сульфат, фосфат кислота билан таъсирлашиши хисобига эса монокальцийфосфат хосил булишига сарфланади.

2-жадвалдаги маълумотлардан куринадики, SOз микдори 2,22% дан 0,44-0,52% гача камаяди, кальция оксид микдори эса 0,41 дан 2,61% гача ортади. Бунда парчаланиш, ажралиш, ювилиш ва унум коэффициентлари, фторни боглашга 60 дан 150% гача, ортикча сульфат кислотани нейтраллашга 80 дан 100% гача меъёрдаги кальций карбонат учун мувофик холда 98,4-98,7%, 95,5-95,8%, 99,2-99,4% ва 94,8-95,0% ни ташкил этади.

1-жадвал

Кальций карбонат меъёрининг ЭФК кимёвий таркибига, газ фазаси ва фосфогипсга фторнинг утиш даражасига таъсири, шунингдек фторсизланган ва

сульфатсизлантирилган ЭФК ишлаб чикариш технологик курсаткичлари

Курсаткичларнинг номланиши Стехиометрияга нисбатан эркин фторни боглаш учун кальций карбонат меъёри, %

- 60 80 100 120 140 150

Стехиометрияга нисбатан эркин Н28О4 ни боглаш учун кальций карбонат меъёри, % - 80 100 100 100 100 100

ЭФК кимёвий таркиби, огир. %

P2O5 20,15 20,08 19,97 19,85 20,24 19,94 20,02

CaO 0,41 0,39 0,58 0,94 1,46 2,14 2,61

MgO 0,82 0,81 0,81 0,80 0,82 0,81 0,81

SO3 2,22 0,86 0,51 0,48 0,52 0,47 0,44

R2O3 0,61 0,61 0,60 0,60 0,59 0,60 0,59

F 1,32 0,69 0,51 0,32 0,27 0,25 0,25

муаллак заррача 0,25 0,32 0,28 0,19 0,24 0,17 0,16

Фторнинг утиш даражаси, %

Фосфогипсга 40,5 68,4 74,1 82,5 85,7 86,6 86,8

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

Газ фазасига 5,4 5,3 5,1 4,1 4,2 4,0 4,1

Х,аммаси 45,9 73,7 79,2 86,6 89,9 90,6 90,9

Фторсизланган ва сульфатсизлантирилган ЭФК ишлаб чикариш технологик курсаткичлари

Кп.. % 98,7 98,7 98,7 98,6 98,5 98,5 98,4

Кажр., % 95,8 95,7 95,5 95,5 95,6 95,5 95,5

Кювил., % 99,2 99,3 99,3 99,4 99,4 99,4 99,3

Кунум, % 95,0 95,0 94,8 94,9 95,0 94,9 94,8

Бутка зичлиги (р), г/см3, 25°С да 1,26 1,26 1,26 1,26 1,26 1,27 1,27

Бутка ковушкоклиги (п), спз, 25°С да 3,31 3,48 3,58 3,61 3,66 3,70 3,72

Экстракцион бутка фильтрланиш тезлиги, кг/м2с 810,11 809,07 808,20 807,41 806,85 806,60 806,46

Фосфогипс кристаллари улчами, мкм 100x24, 120x20, 220x20, купгина 560x80, 400x80, 360x28 ва кисман 100x16, 80x60, 60x20

2-жадвал

ЮКФК билан фторсизланган ва сульфатсизлантирилган ЭФК ишлаб чикариш

технологик курсаткичлари

Стеxиометрияга нисбатан эркин фторни боглаш учун

Курсаткичларнинг номланиши МОФК меъё ри, %

- 60 80 100 120 140 150

Стеxиометрияга нисбатан

эркин H2SO4 ни боглаш учун - 80 100 100 100 100 100

МОФК меъёри, %

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ЭФК кимёвий таркиби, огир. %

P2O5 20,15 20,87 21,28 21,13 21,71 21,81 21,89

CaO 0,41 1,04 1,17 1,26 1,55 1,94 2,15

MgO 0,82 0,85 0,86 0,85 0,88 0,89 0,88

SO3 2,22 0,90 0,61 0,47 0,48 0,48 0,48

R2O3 0,61 0,63 0,64 0,63 0,65 0,66 0,66

F 1,32 0,74 0,56 0,36 0,30 0,31 0,31

муаллак заррача 0,25 0,34 0,31 0,25 0,27 0,28 0,19

Фосфогипснинг фильтрланиш тезлиги нисбатан юкори булади ва курук колдик хисобида 806,46-809,07 кг/м2с ни ташкил этади.

2-жадвалда ЭФКни Марказий ^изилкумнинг ЮКФК билан фторсизлантириш ва сульфатсизлантириш буйича натижалар келтирилган. Кислотани тозалаш жараёнида кальций карбонат ишлатилишидан фаркли равишда ЮКФКдан фойдаланилганда махсулот ЭФКдаги P2O5 микдори 19,85-20,15% дан 20,15-21,89% гача ортади, кальций фторид хосил булишига 120-150% ва кальций сульфат хосил булишига 100% меъёрида олинганда кислотадаги CaO микдори 1,26-2,15% ни ташкил этади, MgO ва SO3

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

микдорлари деярли узгаришсиз колади, кислотадаги фтор микдори эса 0,31% гача камаяди.

МУ^ОКАМА

Утказилган тадкикотлар асосида Марказий ^изилкум ювиб куйдирилган фосфатли концентратидан экстракцион фосфат кислота ишлаб чикаришда кислотани фтор ва сульфатлардан тозалаш моддий баланси ишлаб чикилди (1-расм). Фтор ва сульфатлардан тозаланган ЭФК асосида юкори сифатли концентрланган фосфорли угитлар ишлаб чикариш таъминланади.

Фтор ва сульфатлардан тозаланган ЭФК олиш технологияси «Ammofos-Maxam» АЖдаги саноат ишлаб чикаришга мослаштирилган курилмада синовдан утказилди ва бу кислотадан юкори навдаги аммофос минерал угитининг тажриба намунаси ишлаб чикарилган. Олий ва биринчи навдаги аммофос таннархи орасидаги фарк х,ар тоннаси х,исобига 94000 сумни ташкил этади. 100 минг тонна угит ишлаб чикарилиши х,исобидан 9,4 млрд сум иктисодий самарага эришиш таъминланади.

Шундай килиб, утказилган тадкикотлар Марказий ^изилкум фосфоритлари асосидаги ЭФКни экстракцион буткага кальций карбонат ёки ЮКФК кушиш йули билан бир пайтнинг узида фторсизлантириш ва сульфатсизлантиришнинг принципиал жихдтдан амалга ошириш мумкинлигини курсатди. Кальций карбонат ва ЮКФКнинг макбул меъёри кальций фторид х,осил булишига СаО х,исобида 100-120%, кальций сульфат х,осил булишига СаО х,исобида 100% ни ташкил этади. Бунда сульфатлар микдори 2,22% дан 0,44-0,48% гача, фтор 1,32% дан 0,25-0,30% гача камаяди, экстракциялашда фторнинг газ фазасига утиш даражаси 5,4% дан 4,1-4,2% гача камаяди, фосфогипсга утиш даражаси эса 40,5% дан 82,5-85,7% гача ортади.

UIF-2022: 8.2 ISSN: 2181-3337

SCIENCE AND INNOVATION 2022

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

1-расм. Карбонатли хомашёлардан фойдаланган х,олда фтор ва сульфатлардан тозаланган ЭФК ишлаб чикариш моддий баланси.

ХУЛОСА

Фтор ва сульфатларни тозалашдан олинган аммофос таркибида 0,8-1,0% дан куп булмаган фтор ва 52,0% дан куп Р2О5 булади. Тозаланган ЭФКни таркибида 52,0% Р2О5 дан кам булмаган 100 минг тонна микдордаги аммофосга кайта ишланганда соф фойда 9,4 млрд сумни ташкил этади.

Олинган махсулотлар сувда тула эрийдиган азот-фосфорли мураккаб угитлар хисобланиб, томчилаб сугориш ва гидропоника йули билан кишлок хужалиги махсулотларини ётиштиришда ишлатилади.

REFERENCES

1. Шамшидинов, И. Т. (2017). Разработка усовершенствованной технологии производства экстракционной фосфорной кислоты и получения концентрированных фосфорсодержащих удобрений из фосфоритов Каратау и Центральных Кызылкумов. Дисс.... докт. техн. наук, Ташкент.

2. «2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси» тугрисидаги Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сон Фармони. - Тошкент. - 2022.\

3. Мамуров, Б. А., Шамшидинов, И. Т., Усманов, И. И., & Кодирова, Г. К. (2019). Исследование процесса нейтрализации экстракционной фосфорной кислоты мелом. Universum: химия и биология, (2 (56)), 21-26.

4. G'afurov Q., Shamshidinov I. Mineral o'g'it ishlab chiqarish nazariyasi va texnologik

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

hisoblari. - T.: Fan va texnologiya, 2010. - 360 b.

5. Shamshidinov I.T. Noorganik moddalar va mineral o'g'itlar texnologiyasi: Darslik. - T.: IQTISOD-MOLIYA, 2014. - 324 b.

6. Национальный доклад о состоянии окружающей среды и использовании природных ресурсов в Республике Узбекистан (1988-2007). - Ташкент, 2008. - 298 с.

7. Степень и экономические последствия фторидного загрязнения. Обзорная информация. - Обнинск, 1983. - Вып.1. - 55 с.

8. Васяев Г.В., Шевченко Т.П. О содержании фтора в урожае // Записи Ленинградского с-х. ин-та. - Л.: Изд-во ЛСХИ, 1974. - Т. 218. - С.10-18.

9. Халитов А.Х., Розин В.И. О необходимости исключения фтора из состава минеральных удобрений / В кн. Интенсификация сельскохозяйственного производства и проблемы защиты окружающей среды. - М.: Наука, 1980. - 296 с.

10. Israiljon Turgunovich. Shamshidinov. Переработка фосфоритов Каратау и Центральных Кызылкумов на экстракционную фосфорную кислоту и концентрированные фосфорсодержащие удобрения. - М.: Издательство Lambert Academic Publishing, 2021. - 225 с. (монография)

11. World Fertilizer trends and Outlook to 2018. Food and Agriculture Organization of the Unated Nations. Rome, FAO, 2015. - P. 55.

12. Зайцев В.А., Родин В.И. Влияние фтора на организм животных // Журн. ВХО им. Д.И.Менделеева, 1979. - Т. 24. - № 1. - С. 42-47.

13. Кочетков С.П. Смирнов Н.Н., Ильин А.П. Концентрирование и очистка экстракционной фосфорной кислоты. - Иваново: ГОУВПО Иван. гос. хим.-технол. унт, 2007. - 304 с.

14. Шамшидинов, И. Т. (2014). Технология неорганических веществ и минеральных удобрений: Учебник для профессиональных вузов. ИТ Шамшидинов.

15. Gafurov, K., Shamshidinov, I. T., & Arislanov, A. S. (2020). Sulfuric acid processing of high-magnesium phosphates and obtaining NPS-fertilizers based on them. Monograph. Publishing house" Istedodziyo press" Namangan, 26-27.

16. G'afurov, Q., & Shamshidinov, I. (2010). Mineral o 'g 'it ishlab chiqarish nazariyasi va texnologik hisoblari. T.: Fan va texnologiya, 360.

17. Кодирова, Г. К., Шамшидинов, И. Т., Тураев, З., & Нажмиддинов, Р. Ю. У. (2020). Исследование процесса получения высококачественных фосфатов аммония из экстрактной фосфатной кислоты на основе фосфоритов Центрального Кызылкума. Universum: технические науки, (12-3 (81)), 71-75.

18. Шамшидинов, И. Т. (1994). Получение удобрений типа двойного суперфосфата из фосфоритов Каратау.

19. Нажмиддинов, Р. Ю., ^одирова ГД., Меликузиева, Г. Зокиров, М., & Юсупов, И. (2022). Марказий ^изилкум фосфоритларидан таркибида кальций ва магний булган концентрланган фосфорли оддий угитлар олиш. Ijtimoiy fanlarda innovasiya onlayn ilmiy jurnali, 2(6), 56-61.

20. Шамшидинов, И. Т. (2017). Исследование процесса переработки фосфоритов Каратау на концентрированные фосфорные удобрения по поточной технологии. Universum: технические науки, (3 (36)), 29-34.

21. Gafurov, K. (2005). Shamshidinov. IT, ArislanovA. S. Defluorination of extraction

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

phosphoric acid during its extraction." VestnikFerPI", Fergana, (1).

22. Gafurov, K., Arislanov, A., & Shamshidinov, I. (2004). Reduction of fluoride compounds in phosphogypsum. Scientific and technical journal FerPI.-Fergana, (3), 63-66.

23. No, P. 5698 UZ. Method of obtaining extraction phosphoric acid/Gafurov K., Shamshidinov IT, Arislanov A., Mamadaliev A.(UZ)/1998.

24. Gafurov, K. Shamshidinov. IT, Arislanov AS Research and development of obtaining complex defluorinated fertilizers from phosphorites of Karatau (No. 01.88, p. 0017867). Research report on the state budget, state register.

25. Turgunovich, S. I., Sayibbaevich, A. A., & Najmiddinog'li, I. O. (2022). Removal of Fluorine during the Extraction of Phosphoric Acid. European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 6, 258-267.

26. Madaminzhonovna, I. O., Zokirjon, T., Turgunovich, S. I., & Ikramovich, U. I. (2021). Study of Activities Components of Industrial Products and Performed Catalysts under Conditions of Obtaining Ammofos. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 50895098.

27. Арисланов, А. С., Шамшидинов, И. Т., Хусанова, М. Н., & Усманова, З. Ш. (2021). Удаления фтора в процессе экстракции фосфорной кислоты. Global Science and Innovations: Central Asia (см. в книгах), (2), 20-24.

28. Мамуров, Б. А., & Шамшидинов, И. Т. (2021). Исследование процесса термообработки известняка для получения кальциймагнийсодержащих фосфорных удобрений. In Современные технологии и автоматизация в технике, управлении и образовании (pp. 101-104).

29. Мамуров, Б. А., & Шамшидинов, И. Т. (2020). Использование доломита при получении одинарных фосфорных удобрений. Символ науки, (9), 22-24.

30. Zokirzhon, T., Usmanov, I. T., Madamindzanovna, I. O., & Usmanov, I. I. (2019). Researches of the solubility of copper sulfate in orthophosphoric acid at 30 and 80° c. International Journal of Scientific and Technology Research, 8(12), 1870-1872.

31. Turgunovich, S. I., & Chorievich, M. K. (2017). Research of process of washing of fluorine from phosphor gypsum. Austrian Journal of Technical and Natural Sciences, (1-2), 107-11.

32. Шамшидинов, И. Т., Мирзакулов, Х. Ч., & Мамажанов, З. Н. (2017). Исследование процесса получение удобрения типа двойного суперфосфата из фосфоритов Каратау. Химия и химическая технология, (1), 12-15.

33. Shamshidinov, I. T., & Mamajanov, Z. N. (2014). Use of low-grade of phosphorites at picking calcium and microelement containing nitrogen-phosphorus fertilizers. Europaische Fachhochschule, (3), 117-119.

34. Гафуров, К. (2005). Шамшидинов. ИТ, Арисланов АС Обесфторивание экстракционной фосфорной кислоты в процессе ее экстракции.«. Вестник ФерПИ», Фергана, (1).

35. Шамшидинов Исраилжон Тургунович, Арисланов Акмалжон Сайиббаевич, & Isomiddinov Oybek Najmiddin og'li. (2022). Влияние магния на процесс экстракции фосфорной кислоты. Central asian journal of theoretical & applied sciences, 3(6), 485-491. Retrieved from https://cajotas.centralasianstudies.org/index.php/CAJOTAS/article/view/686

36. Saidbaevich, A. A. ., Turgunovich , S. I. ., & og'li, I. O. N. (2022). Thermodynamic Justification for the Production of Sulfur-containing Nitrogen-Phosphorus

2022

UIF-2022: 8.2 SCIENCE AND INNOVATION

ISSN: 2181-3337 INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL №4

Fertilizers. European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 5, 164-169. Retrieved from https://emjms.academicjournal.io/index.php/emjms/article/view/239

37. Тураев, З., Шамшидинов, И. Т., & Усманов, И. И. (2019). Растворимость сульфата меди в ортофосфорной кислоте в процессе получения микроудобрений. In вклад университетской аграрной науки в инновационное развитие агропромышленного комплекса (pp. 378-381).

38. Mamurov, B. A., & Shamshidinov, I. T. Dolomite Use in the Production of Single Phosphate Fertilizers. JournalNX, 81-83.

39. Мамуров Б.А., Шамшидинов И.Т. Изучение процесса получения кальций и магнийфосфатных удобрений путем нейтрализации экстракционной фосфорной кислоты доломитом // Universum: технические науки : электрон. научн. журн. 2022. 7(100). URL: https://7universum.com/ru/tech/archive/item/14014 (дата обращения: 28.07.2022).

40. Геология и полезные ископаемые Республики Узбекистан / Т. Н. Долимов, Т. Ш. Шаякубов и др.: Редкол.: Т. Ш. Шаякубов (гл. ред.) и др. - Т.: Университет, 1998. -724 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.